Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Evo celog teksta.
Ja sam o tome nesto davno nacuo...daj boze da se ista od toga realizuje...zaista bi bilo sjajno tako nesto napraviti u BGu, jer ako je ista ostalo sto mozemo da kvalitetno pravimo i izvozimo, to je pamet... (kad kazem da izvozimo, ne mislim da ljudi odu
vec da rade za strane firme, da na nase fakultete dolaze stranci i tome slicno)
Ja sam o tome nesto davno nacuo...daj boze da se ista od toga realizuje...zaista bi bilo sjajno tako nesto napraviti u BGu, jer ako je ista ostalo sto mozemo da kvalitetno pravimo i izvozimo, to je pamet... (kad kazem da izvozimo, ne mislim da ljudi odu
vec da rade za strane firme, da na nase fakultete dolaze stranci i tome slicno) Izvor: PolitikaСви инжењери на једном месту
Према идеји Министарства за науку у наредних пет година сви технички факултети Универзитета у Београду биће обједињени у један кампус
Тренутни изглед блока 39, где је планиран Центар за промоцију науке
Према Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. године, наша земља добиће први кампус техничких факултета у којем ће бити обједињени сви факултети Београдског универзитета који образују инжењерски кадар, укључујући и Физички и Факултет организационих наука.
Једна од варијанти за место будућег кампуса је блок 39 у Новом Београду, који је у Стратегији „виђен” за Центар за промоцију науке. Изградња овог центра, по речима министра Божидара Ђелића, почеће наредне године, а замишљен је као место кроз које ће пролазити сви основци и средњошколци како би се на време идентификовати потенцијални таленти.
Да ли ће на истом месту бити и кампус још није познато, а као Б варијанта у документу Министарства за науку и технолошки развој наводи се реконструкција постојећих објеката и доградња потребне инфраструктуре у дворишту Електротехничког факултета у Београду. Наиме, како објашњавају у овом министарству, тренутно стање инфраструктуре техничких факултета Универзитета у Београду је неадекватно: ови факултети, на којима се образује јак инжењерски кадар, немају довољно простора, а зграде у којима се тренутно налазе у јако су лошем стању. Изградњом кампуса биће решени просторни проблеми, а овакво умрежавање ће омогућити ефикаснију наставу и лакше повезивање у научноистраживачке пројекте.
Професор др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, каже да је интересовање студената за њихове програме два пута веће од просторних могућности и да је, без обзира на све доградње последњих година, израчунато да ФОН-у недостаје 30 одсто капацитета ако се има у виду даљи развој Србије.
– Ми прихватамо оба предлога министарства. Идеја о кампусу у Новом Београду је добра, уколико би могла да се реализује у неком догледном времену, а користи би имали сви, да не говоримо о бројним уштедама, јер би рецимо, постојала једна студентска служба, једна библиотека, један блок компјутеризованих слушаоница и слично – сматра декан Мартић.
Да је ово више од идеје сведочи и недавни финансијски споразум у вредности од 200 милиона евра, на који су потписе ставили министарка финансија Диана Драгутиновић и потпредседник Европске инвестиционе банке Дарио Сканапијеко. Овај кредит ће омогућити инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година, а остатак средстава ће бити обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.
Према плану расподеле средстава, за развој инфраструктуре у домену технике и информационих и комуникационих технологија планирано је од 50 до 80 милиона евра, а ту је убројан кампус за факултете у домену ИКТ наука Универзитета у Београду и инфраструктура за суперкомпјутинг иницијативу „Плави Дунав”.
– Део средстава који смо добили од Европске инвестиционе банке биће уложен и у изградњу кампуса техничких факултета, а тај пројекат биће реализован у наредних пет година. Оно што је у плану ове године јесте почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научноистраживачки циклус и изградња станова за наше научнике – објашњавају у Министарству науке, додајући да прво треба оформити тим за имплементацију, да би се онда расписали тендери…
Декан Електротехничког факултета професор др Миодраг Поповић каже да су за овај факултет обе варијанте прихватљиве, али да се боји да ће идеја о изградњи кампуса у Новом Београду захтевати много времена и новца, а да је њима потребан простор – одмах.
– То је почетна идеја и то ће трајати. Не верујем да је могуће реализовати у наредних пет до 10 година. Осим тога, то би значило да би требало преселити неке факултете чије су зграде наменски грађене, попут Машинског, што би било јако скупо. Мислим да је најреалнија варијанта да се иде на проширење просторних капацитета и да почнемо да користимо одмах зграду која се налази преко пута Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” – сматра Поповић.
Он додаје да на ЕТФ-у проблем недостатка простора није решен већ 40 година, а да потражња за дипломцима овог факултета расте из године у годину. По његовим речима, о заједничком кампусу својевремено су разговарали декани ЕТФ-а, ФОН-а, Математичког, Физичког факултета, а све до ове Ђелићеве иницијативе није било много наде да ће се било шта реализовати.
„Ово је сад већ реалнија прича, нарочито пошто је део новца већ стигао и чињенице да су у приоритетне области за развој Србије убрајане две гране којима се ЕТФ баци – информационо-комуникационе технологије и енергетика”, каже декан Поповић.
Сандра Гуцијан
jovanovm
Advanced
Mislim da je to odlična ideja... nama je potreban jedan tako dobar univerzitetski centar, početi sa tehničkim fakultetima uopšte nije loše...
Eve gi trkaliste na uscu
Kako zvuči 300 na sat uživo?
M. Joksimović - 17.03.2010. - 02:59
Sve što treba da se uradi jeste da se obezbedi staza...
Beograd će ove godine ugostiti čuveni FIA GT šampionat. Trka „24 sata Beograda“ biće održana od 25. do 27. juna na kružnoj stazi na Novom Beogradu. U neverovatnoj dvadesetčetvoročasovnoj trci učestvovaće oko 80 automobila koja dostižu brzinu i do 300 kilometara na čas. Test vožnja održaće se 25. aprila, a stazu će testirati automobil „audi R8“ iz GT3 klase.
BRZINA - Očekujemo da će biti oko 80 automobila, veliki broj timova već je potvrdio svoj dolazak, međutim, još ne možemo da otkrijemo koji su to timovi. Prijavni rok je u toku. Trka nije na zvaničnom kalendaru FIA GT šampionata, zato što u njoj neće biti bodova, već je više nezavistan događaj poput trke „24 sata Le Mana“ - kaže za „24 sata“ Zoran Marković, predstavnik kompanije „Imc Eastside Ltd“ koja dovodi trku u Beograd.
Trka će se voziti na Novom Beogradu, za nju će biti iskorišćen deo stare staze za auto-trke oko Ušća u Bloku 15, desno pored Palate Srbija, do hotela, pa prema Brankovom mostu, dok se na samom mostu neće voziti.
- Neophodno je da se urade i neki građevinski radovi, kao što su proširenje krivina, postavljanje instalacija, farbanje ivičnjaka. Takođe će biti poručene i zaštitne ograde za publiku, poput onih koje su korišćene na koncertu Rolingstonsa. Tu je i zaštitna ograda koja se ugrađuje kako bi se zaštitile bandere i stabla, tako da će ceo taj deo dobiti potpuno novi izgled. Dužina staze zavisiće od broja učesnika, ali pretpostavlja se da će to biti od 3,7 do 4,7 kilometara - kaže Marković.
Automobili će voziti brzinom do 300 kilometara na sat.
- Iz bezbednosnih razloga nećemo moći da vidimo GT1 klasu, zato što su ti automobili brzi skoro kao formula, ali će svakako učestvovati i druge klase, koje će razviti brzinu i do 300 kilometara na sat. Timovi imaju od dva do četiri vozača koja se menjaju na 2,5 sata. Nadam se da je ovo početak duge tradicije i da će Beograd i u buduće biti domaćin ovakvih trka. Očekujemo oko 80.000 posetilaca - kaže Marković.
Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana Gradskog veća, grad je trku dobio praktično prijateljski.
- Sve što treba da se uradi jeste da se obezbedi staza, što, prema kalkulacijama od prošle godine, iznosi tri do četiri miliona dinara. Ovu trku podržalo je i Ministarstvo ekonomije - kaže za „24 sata“ Čučković.
Trka u brojkama
80.000 posetilaca se očekuje
4.670 metara dužina staze
680 metara najduži pravac
300 kilometara na sat najveća brzina
80 vozila učestvuje
24 sata traje trka
http://24sata.rs/vesti.php?id=69794
Kako zvuči 300 na sat uživo?
M. Joksimović - 17.03.2010. - 02:59
Sve što treba da se uradi jeste da se obezbedi staza...
Beograd će ove godine ugostiti čuveni FIA GT šampionat. Trka „24 sata Beograda“ biće održana od 25. do 27. juna na kružnoj stazi na Novom Beogradu. U neverovatnoj dvadesetčetvoročasovnoj trci učestvovaće oko 80 automobila koja dostižu brzinu i do 300 kilometara na čas. Test vožnja održaće se 25. aprila, a stazu će testirati automobil „audi R8“ iz GT3 klase.
BRZINA - Očekujemo da će biti oko 80 automobila, veliki broj timova već je potvrdio svoj dolazak, međutim, još ne možemo da otkrijemo koji su to timovi. Prijavni rok je u toku. Trka nije na zvaničnom kalendaru FIA GT šampionata, zato što u njoj neće biti bodova, već je više nezavistan događaj poput trke „24 sata Le Mana“ - kaže za „24 sata“ Zoran Marković, predstavnik kompanije „Imc Eastside Ltd“ koja dovodi trku u Beograd.
Trka će se voziti na Novom Beogradu, za nju će biti iskorišćen deo stare staze za auto-trke oko Ušća u Bloku 15, desno pored Palate Srbija, do hotela, pa prema Brankovom mostu, dok se na samom mostu neće voziti.
- Neophodno je da se urade i neki građevinski radovi, kao što su proširenje krivina, postavljanje instalacija, farbanje ivičnjaka. Takođe će biti poručene i zaštitne ograde za publiku, poput onih koje su korišćene na koncertu Rolingstonsa. Tu je i zaštitna ograda koja se ugrađuje kako bi se zaštitile bandere i stabla, tako da će ceo taj deo dobiti potpuno novi izgled. Dužina staze zavisiće od broja učesnika, ali pretpostavlja se da će to biti od 3,7 do 4,7 kilometara - kaže Marković.
Automobili će voziti brzinom do 300 kilometara na sat.
- Iz bezbednosnih razloga nećemo moći da vidimo GT1 klasu, zato što su ti automobili brzi skoro kao formula, ali će svakako učestvovati i druge klase, koje će razviti brzinu i do 300 kilometara na sat. Timovi imaju od dva do četiri vozača koja se menjaju na 2,5 sata. Nadam se da je ovo početak duge tradicije i da će Beograd i u buduće biti domaćin ovakvih trka. Očekujemo oko 80.000 posetilaca - kaže Marković.
Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana Gradskog veća, grad je trku dobio praktično prijateljski.
- Sve što treba da se uradi jeste da se obezbedi staza, što, prema kalkulacijama od prošle godine, iznosi tri do četiri miliona dinara. Ovu trku podržalo je i Ministarstvo ekonomije - kaže za „24 sata“ Čučković.
Trka u brojkama
80.000 posetilaca se očekuje
4.670 metara dužina staze
680 metara najduži pravac
300 kilometara na sat najveća brzina
80 vozila učestvuje
24 sata traje trka
http://24sata.rs/vesti.php?id=69794
Четвртак, 18. март 2010.
Седница Скупштине града заказана за понедељак, 22. март
Председник Скупштине града Београда Александар Антић заказао је за понедељак, 22. март, двадесету седницу Скупштине града.
Међу више тачака дневног реда, пред одборницима ће се наћи предлог одлуке о промени Статута града Београда, чиме се ближе дефинише надлежност градских служби у легализацији постојећих и изградњи нових објеката на територији града, као и предлог за измену Одлуке о Градској управи како би се омогућило формирање нове организационе јединице – комуналне полиције.
На дневном реду заседања градске скупштине наћи ће се и допуна Одлуке о условима располагања становима изграђеним према Пројекту 1.100 станова у Београду, као и допуна Одлуке о додатним облицима заштите трудница и породиља на територији Београда.
Такође, разматраће се и већи број планова детаљне регулације просторних целина у општинама Земун, Стари град, Палилула, Вождовац, Звездара, Чукарица, Сопот, Младеновац и Барајево.
Одборници ће одлучивати и о именовању и разрешењу чланова управних и надзорних одбора у једном броју предузећа и установа чији је оснивач град Београд.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1382529
Седница Скупштине града заказана за понедељак, 22. март
Председник Скупштине града Београда Александар Антић заказао је за понедељак, 22. март, двадесету седницу Скупштине града.
Међу више тачака дневног реда, пред одборницима ће се наћи предлог одлуке о промени Статута града Београда, чиме се ближе дефинише надлежност градских служби у легализацији постојећих и изградњи нових објеката на територији града, као и предлог за измену Одлуке о Градској управи како би се омогућило формирање нове организационе јединице – комуналне полиције.
На дневном реду заседања градске скупштине наћи ће се и допуна Одлуке о условима располагања становима изграђеним према Пројекту 1.100 станова у Београду, као и допуна Одлуке о додатним облицима заштите трудница и породиља на територији Београда.
Такође, разматраће се и већи број планова детаљне регулације просторних целина у општинама Земун, Стари град, Палилула, Вождовац, Звездара, Чукарица, Сопот, Младеновац и Барајево.
Одборници ће одлучивати и о именовању и разрешењу чланова управних и надзорних одбора у једном броју предузећа и установа чији је оснивач град Београд.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1382529
Субота, 20. март 2010.
Финансирање израде студије високих објеката
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове финансираће израду студије високих објеката у Београду. Студију ће у наредних шест месеци израдити Урбанистички завод Београда, а посао ће коштати око пет милиона динара.
– Важећим генералним урбанистичким планом одређено је да се у Београду не могу зидати објекти виши од осам спратова. Изузетно је само на Новом Београду могуће градити зграде високе дванаест спратова. Задатак ове студије јесте да на основу задатих критеријума одреди локације на којима ће моћи да се граде и објекти више спратности, јер интересовање инвеститора постоји. После израде студије уследиће јавна расправа, а после тога ће се о њој изјашњавати одборници Скупштине града – рекла је Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1382821
Финансирање израде студије високих објеката
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове финансираће израду студије високих објеката у Београду. Студију ће у наредних шест месеци израдити Урбанистички завод Београда, а посао ће коштати око пет милиона динара.
– Важећим генералним урбанистичким планом одређено је да се у Београду не могу зидати објекти виши од осам спратова. Изузетно је само на Новом Београду могуће градити зграде високе дванаест спратова. Задатак ове студије јесте да на основу задатих критеријума одреди локације на којима ће моћи да се граде и објекти више спратности, јер интересовање инвеститора постоји. После израде студије уследиће јавна расправа, а после тога ће се о њој изјашњавати одборници Скупштине града – рекла је Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1382821
Archangel
Higher intermediate
šta bi sa onim hotelom na kraju bulevaru
U bezvazdušnom prostoru
D. MATOVIĆ, 21.03.2010 20:58:01 Ocena: 5.00 (Glasova: 1) Komentara: 1
Maketa zgrade Opere
OVE godine navršava se sedam decenija otkako je raspisan prvi međunarodni konkurs za zgradu Opere. Na tom konkursu pobedile su italijanske arhitekte, ali je izbio Drugi svetski rat. Odmah posle rata, 1948. raspisan je još jedan konkurs, ali ni on nije realizovan. Od tada do danas još 34 puta aktuelizovano je to pitanje. Sve je ostalo na predlozima, polemikama i sporovima. Konačno rešenje nije nađeno.
Proslavljeni dirigent Zubin Mehta nedavno je izjavio da Beograd zaslužuje koncertnu dvoranu primerenu potrebama dvomilionske metropole. Mada raspolažu velikim gledalištima, Dom sindikata i Sava centar su nedovoljno akustični, a zgrada Kolarčeve zadužbine je akustična, ali i mala.
- Opera i Balet u Narodnom pozorištu imaju “najneuslovnije” uslove za rad u odnosu na slične ansamble u Evropi i svetu: gledalište sa samo 620 mesta, mala scena od 8,5 metara, vrlo skučen orkestarski prostor, tako da delovi orkestra često sede po okolnim ložama - kaže prvak beogradske opere Živan Saramandić, inače predsednik udruženja koje se zalaže za Operu na Trgu Republike.
- Opera, Balet i Drama egzistiraju u Narodnom pozorištu, sabijeni u bezvazdušnom prostoru. Oko 300 umetnika u Operi i Baletu nema prostora za umetnički blesak, već tavori i stagnira. Često se zastupljenost Opere u mesečnom repertoaru Narodnog pozorišta može nabrojati prstima jedne ruke!
Kada je 2007. za državnog sekretara Ministarstva kulture postavljena kompozitorka Ivana Stefanović, mislilo se da će to biti jedan od prioriteta. Međutim, mandat tog saziva Ministarstva nije bio dovoljno dug da se formiraju čvrsti temelji za ovaj projekat.
- Šta bi bilo da je bilo sada više nije tema - kaže Stefanovićeva, za “Novosti” . - Jeste tema da li je i šta je Beogradu potrebno: Opera, koncertna dvorana, i gde će se doneti odluka o tome. Hvala maestru Mehti što je svoj autoritet založio za ovu važnu temu i zainteresovao političare.
Prethodnih godina kulturna javnost se sporila da li novo zdanje treba da “izraste” na Trgu Republike ili na Ušću. U vreme dok je Stefanovićeva bila državni sekretar formiran je Odbor kao telo Vlade, u kome su bili muzičari, arhitekte, poznavaoci, direktori Opere i Beogradske filharmonije.
- Po mom mišljenju Odbor je krenuo u dobrom pravcu već samim tim što se jedan dugatrajni problem i konflikt pretvorio u konstruktivan razgovor. Tako se besmislena svađa oko mesta gde će se podići Opera, koja je godinama potresala naš grad, pretvorila u normalan i konkretan razgovor sa argumentima. Ali to je bio tek početak ozbiljne priče o Operi. Ništa još nije bilo privedeno kraju, proces je tek bio započeo.
Od 1966. do 1971. ispitivano je deset lokacija na kojima bi se gradilo. Na konkursu 1972. pobedio je Hans Dal. Od tog projekta se, međutim, odustalo. Stručnjaci su u više navrata konstatovali da je Trg Republike idealna lokacija za novu operu. Poslednji put to je potvrdila grupa stručnjaka, pod rukovodstvom arhitekte Miloša Bobića, koji je 1986. napravio studiju o tome zašto je dobro da se uz Narodno pozorište podigne Opera.
- Među mnogim planovima o tome gde treba graditi ili preuređivati zgradu Opere, mnogo je važnije bilo da se napravi studija o izvodljivosti i da se vidi šta i kakva ustanova Beogradu treba - smatra Ivana Stefanović. - Izbor mesta tada bi logično proizašao iz funkcije i proporcije projekta. Dakle, redosled je bio pogrešan, godinama se govorilo o tome gde, a pitanje je bilo šta. Varijanta koja se preliminarno spominjala bila je upravo multifunkcionalna dvorana.
Kao moguće rešenje spominje se predlog plana arhitekte Milana Pališaškog, po kome bi se Opera gradila na Trgu, ispred Doma vojske. Tim planom predviđa se 1.500 mesta u sali, velika, moderna četvorostepena scena, veliki orkestarski prostor, 820 parking mesta ispod zgrade...
- Prilikom poslednje rekonstrukcije Narodnog pozorišta, izgrađen je tehnički aneks u kome je 75 odsto prostora namenjeno za rad Opere i Baleta: nekoliko velikih sala za probe, desetine garderoba, tehničke službe i administracija - objašnjava Saramandić.
- Predviđeno je mesto za spajanje Pozorišta i nove opere tunelom ispod Francuske ulice. Ovo bitno umanjuje investicije, jer značajno smanjuje gabarite za novu operu. Cena logističkog aneksa za obe zgrade bila je 25 miliona dolara, što bi u slučaju izgradnje Opere na Ušću bilo nepovratno obezvređeno.
Saramandić napominje da se Trg Republike smatra urbanistički nedovršenim upravo zbog praznog prostora ispred Doma vojske. Prema grubim procenama za izgradnju Opere po ovom projektu potrebno je 70 miliona evra. Taj trošak država bi mogla da nadoknadi prodajom 20.000 metara kvadratnih neiskorišćenog građevinskog zemljišta na Trgu Republike.
BIZNISMENI, GDE STE?
- Volela bih da vidim mnoge veoma bogate ljude iz srpskog biznisa kako odvajaju nešto od svog bogatstva za opšti kulturni interes - kaže Stefanovićeva. - Do sada su takvi primeri bili retki. Ali, pre svega, privatni sektor mora da shvati da umetnost i umetničke i kulturne institucije uopšte postoje. Plašim se da su neki od njih to tek počeli da otkrivaju kad su svratili na koncert.
http://www.novosti.rs/code/navigate...dušnom prostoru&kword_add=opera, zgrada opere
D. MATOVIĆ, 21.03.2010 20:58:01 Ocena: 5.00 (Glasova: 1) Komentara: 1
Maketa zgrade Opere
OVE godine navršava se sedam decenija otkako je raspisan prvi međunarodni konkurs za zgradu Opere. Na tom konkursu pobedile su italijanske arhitekte, ali je izbio Drugi svetski rat. Odmah posle rata, 1948. raspisan je još jedan konkurs, ali ni on nije realizovan. Od tada do danas još 34 puta aktuelizovano je to pitanje. Sve je ostalo na predlozima, polemikama i sporovima. Konačno rešenje nije nađeno.
Proslavljeni dirigent Zubin Mehta nedavno je izjavio da Beograd zaslužuje koncertnu dvoranu primerenu potrebama dvomilionske metropole. Mada raspolažu velikim gledalištima, Dom sindikata i Sava centar su nedovoljno akustični, a zgrada Kolarčeve zadužbine je akustična, ali i mala.
- Opera i Balet u Narodnom pozorištu imaju “najneuslovnije” uslove za rad u odnosu na slične ansamble u Evropi i svetu: gledalište sa samo 620 mesta, mala scena od 8,5 metara, vrlo skučen orkestarski prostor, tako da delovi orkestra često sede po okolnim ložama - kaže prvak beogradske opere Živan Saramandić, inače predsednik udruženja koje se zalaže za Operu na Trgu Republike.
- Opera, Balet i Drama egzistiraju u Narodnom pozorištu, sabijeni u bezvazdušnom prostoru. Oko 300 umetnika u Operi i Baletu nema prostora za umetnički blesak, već tavori i stagnira. Često se zastupljenost Opere u mesečnom repertoaru Narodnog pozorišta može nabrojati prstima jedne ruke!
Kada je 2007. za državnog sekretara Ministarstva kulture postavljena kompozitorka Ivana Stefanović, mislilo se da će to biti jedan od prioriteta. Međutim, mandat tog saziva Ministarstva nije bio dovoljno dug da se formiraju čvrsti temelji za ovaj projekat.
- Šta bi bilo da je bilo sada više nije tema - kaže Stefanovićeva, za “Novosti” . - Jeste tema da li je i šta je Beogradu potrebno: Opera, koncertna dvorana, i gde će se doneti odluka o tome. Hvala maestru Mehti što je svoj autoritet založio za ovu važnu temu i zainteresovao političare.
Prethodnih godina kulturna javnost se sporila da li novo zdanje treba da “izraste” na Trgu Republike ili na Ušću. U vreme dok je Stefanovićeva bila državni sekretar formiran je Odbor kao telo Vlade, u kome su bili muzičari, arhitekte, poznavaoci, direktori Opere i Beogradske filharmonije.
- Po mom mišljenju Odbor je krenuo u dobrom pravcu već samim tim što se jedan dugatrajni problem i konflikt pretvorio u konstruktivan razgovor. Tako se besmislena svađa oko mesta gde će se podići Opera, koja je godinama potresala naš grad, pretvorila u normalan i konkretan razgovor sa argumentima. Ali to je bio tek početak ozbiljne priče o Operi. Ništa još nije bilo privedeno kraju, proces je tek bio započeo.
Od 1966. do 1971. ispitivano je deset lokacija na kojima bi se gradilo. Na konkursu 1972. pobedio je Hans Dal. Od tog projekta se, međutim, odustalo. Stručnjaci su u više navrata konstatovali da je Trg Republike idealna lokacija za novu operu. Poslednji put to je potvrdila grupa stručnjaka, pod rukovodstvom arhitekte Miloša Bobića, koji je 1986. napravio studiju o tome zašto je dobro da se uz Narodno pozorište podigne Opera.
- Među mnogim planovima o tome gde treba graditi ili preuređivati zgradu Opere, mnogo je važnije bilo da se napravi studija o izvodljivosti i da se vidi šta i kakva ustanova Beogradu treba - smatra Ivana Stefanović. - Izbor mesta tada bi logično proizašao iz funkcije i proporcije projekta. Dakle, redosled je bio pogrešan, godinama se govorilo o tome gde, a pitanje je bilo šta. Varijanta koja se preliminarno spominjala bila je upravo multifunkcionalna dvorana.
Kao moguće rešenje spominje se predlog plana arhitekte Milana Pališaškog, po kome bi se Opera gradila na Trgu, ispred Doma vojske. Tim planom predviđa se 1.500 mesta u sali, velika, moderna četvorostepena scena, veliki orkestarski prostor, 820 parking mesta ispod zgrade...
- Prilikom poslednje rekonstrukcije Narodnog pozorišta, izgrađen je tehnički aneks u kome je 75 odsto prostora namenjeno za rad Opere i Baleta: nekoliko velikih sala za probe, desetine garderoba, tehničke službe i administracija - objašnjava Saramandić.
- Predviđeno je mesto za spajanje Pozorišta i nove opere tunelom ispod Francuske ulice. Ovo bitno umanjuje investicije, jer značajno smanjuje gabarite za novu operu. Cena logističkog aneksa za obe zgrade bila je 25 miliona dolara, što bi u slučaju izgradnje Opere na Ušću bilo nepovratno obezvređeno.
Saramandić napominje da se Trg Republike smatra urbanistički nedovršenim upravo zbog praznog prostora ispred Doma vojske. Prema grubim procenama za izgradnju Opere po ovom projektu potrebno je 70 miliona evra. Taj trošak država bi mogla da nadoknadi prodajom 20.000 metara kvadratnih neiskorišćenog građevinskog zemljišta na Trgu Republike.
BIZNISMENI, GDE STE?
- Volela bih da vidim mnoge veoma bogate ljude iz srpskog biznisa kako odvajaju nešto od svog bogatstva za opšti kulturni interes - kaže Stefanovićeva. - Do sada su takvi primeri bili retki. Ali, pre svega, privatni sektor mora da shvati da umetnost i umetničke i kulturne institucije uopšte postoje. Plašim se da su neki od njih to tek počeli da otkrivaju kad su svratili na koncert.
http://www.novosti.rs/code/navigate...dušnom prostoru&kword_add=opera, zgrada opere
Pa oni ne mogu da nađu 30.tak miliona za Prokop a kamo li 70 za Operu! A ako bi se gradila najbolje je koristit stari projekat i to na Nbg na samom špicu Ušća Save i Dunava,nešto poput Sidneja barem da Beograd dobije jedan novi kulturni reper i simbol Grada,čak mogu da zamisli kako bi iza scene postajala ogromna staklena površina gde bi se sedeći u dvorani povremeno pokazivalo spektakularno ušće dveju reka sa Kalemegdanom...ali samo pusti snovi,pa ono ne mogu da odrade javne toalete na Ž.Stanici bez čučavca :kafa:
Prvi put cujem ovo-tunel ispod francuske,spojene zgrade i to da bude na mestu onog parkica?i pominju 20 000 kvm za investitora,znaci staklenac ruse i daju nekom budzovanom?Mislim sta kog djavola muljaju,nisu mi jasni.Mislim da opera treba biti na Trgu republike.
Tuzno je kad je opera postala pitanje onog najprizemnijeg politikanstva. Svacega je tu bilo prethodnih godina (pa, i vise) - prepucavanja po medijima, svadja, potezanja politickih veza... A slicno kao i u slucaju metroa, Beograd je vrlo daleko od dobijanja zgrade opere, a toliko energije se trosi na tu neproduktivnu diskusiju. Kao rezultat na kraju smo dobili odustajanje, od meni licno veoma dragog, projekta gradske galerije na mestu staklenca.
No, bilo bi lepo zaista da se postave neki temelji za dalji razvoj tog projekta. Slazem se da prvo treba utvrditi sta je Beogradu potrebno, a onda ici u tom pravcu da se ta ideja jednog dana i realizuje. Licno sam protiv izgradnje opere na Trgu Republike, jer me nervira a beofasisticka centralizacija gde sve mora da se zbudzi na jednom kvadratnom kilometaru tzv centra grada. Pa, majka mu stara, nije Beograd palanka da mu se centar svede na jedan trg, jedan park i ulicu koja ih povezuje.
No, bilo bi lepo zaista da se postave neki temelji za dalji razvoj tog projekta. Slazem se da prvo treba utvrditi sta je Beogradu potrebno, a onda ici u tom pravcu da se ta ideja jednog dana i realizuje. Licno sam protiv izgradnje opere na Trgu Republike, jer me nervira a beofasisticka centralizacija gde sve mora da se zbudzi na jednom kvadratnom kilometaru tzv centra grada. Pa, majka mu stara, nije Beograd palanka da mu se centar svede na jedan trg, jedan park i ulicu koja ih povezuje.
Ja sam protiv selidbe. Verovatno je glavna motivacija da bi stare zgrade na ekskluzivnim lokacijama mogli da prodaju nekome za hotel za velike pare itd.jovanovm":2bok5jrw je napisao(la):
Inzenjerski fakulteti su vec svi na jednom mestu - njih 2 (+ arh.) iu istoj zgradi, masinski je tu iza coska, blizu je i TMF...ta "univerzitetska cetvrt" vec postoji. Kao sto imamo drustvene u centru, itd. Stare zgrade treba adaptirati, a sto se tice novih zgrada, neka ruse udzerice na bulevaru pa nek grade tamo....a nikako selidba na NBG...stare zgrade su reprezentativne i pokazuju tradiciju tehn. fakulteta...
Skupstinsko osvetljenje i sanacija fasade a ne kompletna obnova kao sto se pricalo,hvala bogu
http://www.politika.rs/rubrike/Beog...d-toplim-i-hladnim-tonovima-svetlosti.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Beog...d-toplim-i-hladnim-tonovima-svetlosti.sr.html
Уторак, 23. март 2010.
Израдиће се 32 плана детаљне регулације
Скупштина града на данашњој седници је усвојила План детаљне регулације подручја између улица Господара Вучића, Војислава Илића, Топаловићеве, Крижанићеве, Мис Ирбијеве (Заге Маливук), Паје Јовановића и Милинка Кушића на Звездари. Планом је обухваћена површина од 24 хектара, подељена на градске блокове, на којој се углавном налазе стамбени објекти.
Одборници Скупштине града усвојили су и одлуке о изради 32 плана детаљне регулације, између којих и делова насеља Баташево и Међулужје у Младеновцу; грађевинског подручја насеља Рипањ, дела Аде Хује, зоне комерцијалних и привредних садржаја дуж аутопута Београд–Ниш (јужно од наплатне рампе „Бубањ поток”), блокова Б, З и И насеља Миријево, индустријских зона „Ушће” и „Скела” у Обреновцу, дела насеља Старо Жарково, постројења за пречишћавање отпадних вода и приводне инфраструктуре у Младеновцу и Сопоту, Новог авалског пута од Кумодрашке улице до Кружног пута, железничке станице „Овча” са индустријским колосеком, дела Зрењанинског пута од Панчевачког пута до саобраћајнице Северна тангента и други.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1383225
Израдиће се 32 плана детаљне регулације
Скупштина града на данашњој седници је усвојила План детаљне регулације подручја између улица Господара Вучића, Војислава Илића, Топаловићеве, Крижанићеве, Мис Ирбијеве (Заге Маливук), Паје Јовановића и Милинка Кушића на Звездари. Планом је обухваћена површина од 24 хектара, подељена на градске блокове, на којој се углавном налазе стамбени објекти.
Одборници Скупштине града усвојили су и одлуке о изради 32 плана детаљне регулације, између којих и делова насеља Баташево и Међулужје у Младеновцу; грађевинског подручја насеља Рипањ, дела Аде Хује, зоне комерцијалних и привредних садржаја дуж аутопута Београд–Ниш (јужно од наплатне рампе „Бубањ поток”), блокова Б, З и И насеља Миријево, индустријских зона „Ушће” и „Скела” у Обреновцу, дела насеља Старо Жарково, постројења за пречишћавање отпадних вода и приводне инфраструктуре у Младеновцу и Сопоту, Новог авалског пута од Кумодрашке улице до Кружног пута, железничке станице „Овча” са индустријским колосеком, дела Зрењанинског пута од Панчевачког пута до саобраћајнице Северна тангента и други.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1383225