Razne gradske vesti, Topic II

[Bulevarac]

Moram ovo da podelim sa vama, na facebooku vlasnice lokla...

pametno i mudro kroz zivot... smart and wise through life...konačno malo odmora za moj mozak od retardoumnobolesnopsihomanijakalnih debila! P.S. padate provereno , a ja ću Vam dok budete padali mahati sa zadovoljstvom tamo gore gde nikada nećete biti!-prepoznaćete se....pozdrav uz fotku - izvolte



PS. Dobronamerni clanovi koji ste bili uz nas i vase pohvale, izvinite , jer do sada ste imali prilike da 4 meseci gledate i citate sve i svasta, lose reci upucene za Loki, pokusaj rusenja. Kao i lazne parazite koji kopiraju deo nase porodicne imovine* Loki, kvare ugled. Ceo zivot im se svodi na bednom otimanju. Tragedikomedi !
Pustili smo namerno da se ZANOSE GLUPOSTIMA da im se ljudi SMEJU.

Pored navedenih imena u UGOVORU takodje su VLASNICI Dragan- Sanja- Sasa - Milos Mitrovic

Od sada u GRUPI LOKI svi ce biti uklonjeni blokirani i pod prijavom za oduzimanje fb. koriscenja, koji vredjaju *LOKI BREND BEOGRADA.
Ova grupa je osnovana da hvali i podrzava Loki, da bude zanimljiva i tako ce biti.

 

[Bulevarac]

Evo nove vesti oko lokija direktno od vlasnice :>

A 20 DANA OTVORICE SE VAS OMILJENI *LOKI, NAJBOLJI !
NALAZICE SE TACNO PREKO PUTA *LOKIJA, UGAO GOSPODAR JOVANOVE I KRALJA PETRA.

Opusteno i bez problema ce se premestiti , ne vidim u cemu je problem. Imali su rettku priliku da 20 godina rade u skolskom dvoristu sada ce nastaviti malo legalnije i cistije nadam se.

 

[zaffa]

i koja je poenta onda bila zaključavanja u kiosku i pravljenja farse od svega toga? samo bahato

 

[vucko]

Evo nove vesti oko lokija direktno od vlasnice :>

A 20 DANA OTVORICE SE VAS OMILJENI *LOKI, NAJBOLJI !
NALAZICE SE TACNO PREKO PUTA *LOKIJA, UGAO GOSPODAR JOVANOVE I KRALJA PETRA.

Opusteno i bez problema ce se premestiti , ne vidim u cemu je problem. Imali su rettku priliku da 20 godina rade u skolskom dvoristu sada ce nastaviti malo legalnije i cistije nadam se.

Upravo tako,problem je sto nasa vlast mnoge stvari ne sece u korenu sto bi trebalo.Evo naprimer sada mi taksisti padaju na pamet a pretpostavljam da ce biti frka sa njima u naredno vreme

 

[2012]

Jbt kakva nadrndana vlasnica, sa Swarowskim na prstu okreće pljeskavice a a vlast treba da padne što će ona sada morati da plaća kiriju

 

[svrca]

Kakvo kultno mesto? I vi ste neki urbani tipovi koji se 'bore' za reevropeizaciju ovog namucenog grada?! Nase poimanje normalnog je do te mere izvitopereno da ono sto je normalno dovodimo u pitanje. Cuj, dobra klopa! Rusiti to i tome slicno bez ikakve sentimentalnosti, Samo se ovde hohstapleraj proglasava uspehom. Neka zakupe lokal i placaju porez.

 

[stf]

Tako je! I kafana Takovo je bila kultno mesto,(a bila je legalna), pa danas imamo Palatu Albanija! Jel ikome zao?

 

[jovanovm]

@stf
Meni je žao ne samo zbog kafane Takovo (i Dardaneli) već i zbog celog Dorćola...

Rušenje nije rešenje (za mene) skoro nikad. No dobro, razumem da je nekim ljudima stalo do reda, rada i discipline, posebno jer iluziju dotičnog u "zapadnim" sruštvima nikad nisu iskusili. Trebate videti koliko Amerikanci govore o "redu" koji postoji kod nas u zdravstvenom sektoru, sektoru javnog prevoza, ugostiteljstvu... Sve je relativno.

Da se razumemo, ne mislim da su ovi ljudi iz Lokija neki dobri i fini ljudi. Ali podsetimo se zbog čega stoje neki osnovni projekti razvoja ovog grada, šta sve treba da se sruši, i koliko je licemerno rušiti jedan nelegalno izgrađen kiosk, a ostavljati zgrade, placeve, poljoprivredne apoteke koji prljaju čovekovu okolinu, sprečavaju razvoj grada, i uništavaju postojeća kulturna dobra...

Žao mi je, ali mislim da nemilosrdna primena zakona bez obraćanja pažnje na okolnosti ne vodi uređenom gradu nego mrtvom. Da je i to u pitanju, nego je ovde selektivna. Priča beogradske "evropeizacije" je priča isključuvanja određenih grupa, povećanja moći vlasti, regulacije privatnog života, i selektivnog prava. Žao mi je, ali protiv takvog pristupa ću se uvek boriti. Jer je manje zlo Loki koji prodaje ultra jeftine pljeske i pravi profit uz uzurpaciju malo javnog dobra (ali takođe nudi kontra uslugu jeftine hrane i dobre atmosfere) nego Điki koji seče drveće, uništava istorijsko nasleđe ovog grada, i pritom samo u jednom projektu na konto "podmazivanja" zaradi više nego Loki za 5 godina.

Samo zato što su sadašnji debili debili ne znači da je rešenje u "evropeizaciji" kakvom smo je mi zamislili da postoji u nekom stvarnom svetu koji ustvari i nije stvaran. Uostalom, znate li vi koliko je selektivna i korumpirana vlast u Berlinu, Čikagu, Njujorku, Londonu? Da li treba da ih imitiramo tako da iskopiramo i zlo koje dolazi od takvog pristupa prema građanskom dostojanstvu ili bi možda bilo bolje da razmislimo da stvari nisu tako crno-bele.

P.S. Ja sam u Lokiju jeo možda 3-4 puta, i sasvim mi je svejedno, posebno jer se otvara kao lokal. Ali shvatate li da je to "otvaranje" samo institucionalizacija mita? Možda je jedan Loki nekad nekog zeznuo i imao kiosk. Ali stvaranje pravila da ti na ulici ne možeš ništa da radiš, ne zato što nekom smetaš, već zato što nisi nekog podmazao... e, to je mnogo, mnogo gore.

 

[Bulevarac]

Ajde da se vie ne smaramo sa Lokijem, obzirom da je dobro.Koliko sam cuo kupio je lokal preko puta a ima jos jedan u Mirijevu, tako da ce i musterije imati gde da jedu. A sto se tice rusenja , ja sam uvek da se rusi kada je nesto ruzno, nakaradno a pritom nelegalno, bez mogucnosti da se to uvede u legalne tokove. Metalni kontejneri sa furunom, po meni nisu za centar grada. Mozda bi mogao da prodje neki gotivan metalni kontejner sa suvenirima, mapama grada, kartama za razna desavanja i sl. ali hrana jok.
p.s Suvenir bi mogla biti i sljivovica,kajsija,dunja i kruska :>

 

[Bulevarac]

Frižider u Knezu 2,7 miliona dinara
D. Milićević | 13. 03. 2010. - 00:02h | Foto: D. Milenković | Komentara: 0

Opština Stari grad juče je održala javnu licitaciju za lokacije za postavljanje privremenih prodajnih objekata na teritoriji ove opštine. Najveći godišnji zakup u iznosu od 2,7 miliona dinara platiće kompanija „Frikom“ kako bi postavila frižider za sladolede u Knez Mihailovoj ulici.
Lokacija za kokice dostigla je cenu od 1,9 miliona


Na licitaciji su u ponudi bile 24 lokacije na teritoriji opštine Stari grad za postavljanje frižidera, tri za postavljanje aparata za kokice i nekoliko za tezge sa suvenirima. Najviše je plaćena lokacija za frižider u Knez Mihailovoj ulici 2-4 za koju je od 15. marta do 1. novembra „Frikom“ izdvojio čak 2.700.000 dinara.
Pošto da prodaja sladoleda zbog vremenskih uslova neće početi pre aprila, onda „Frikom“ ima ukupno 210 dana zakupa. Po toj računici dan zakupa će plaćati oko 12.800 dinara. Ako taj iznos podelimo sa prosečnom cenom sladoleda koja iznosi oko 80 dinara, dolazimo do zaključka da će morati da prodaju 160 sladoleda dnevno samo da otplatili zakup ili ukupno 33.600 komada ove letnje poslastice.


Od tri lokacije za mašine sa kokice, najveći zakup u iznosu od 1.9 miliona dinara je platio jedan privatnik, takođe za mesto u glavnoj beogradskoj ulici. Njemu, doduše, zakup traje do kraja godine, pa će na raspolaganju za poslovanje imati oko 270 dana. Sa tom računicom dnevni zakup iznosi oko 7.000, a kesa kokica srednje veličine stoji u proseku oko 50 dinara. Tako dolazimo do 140 kesa kokica koje bi ovaj čovek trebalo da proda po danu da otplati zakup ili do cifre od ukupno 38.000 kesica kokica do kraja godine.


Cene ostalih lokacija za postavljanje frižidera za sladoled kretale su se od 160.000 na Kalemegdanu u Gornjem i Donjem gradu, pa do 2.500.000 dinara na Trgu Republike i u sredini Knez Mihailove. Nekoliko lokacija u samom centru grada dostiglo je oko 2 miliona dinara, dok je najjeftinje bilo iznajmljivanje mesta za aparat za kokice ispred SRC „Milan Gale Muškatirović“ koje plaćeno 60.000 dinara. Za lokacije koje su se nudile za profaju suvenira, razglednica i drugih sitnica nije bilo zainteresovanih.



Lani skuplje
Na licitaciji koju je opština Stari grad održala prošle godine najveći zakup je daleko premašio jučerašnji, pošto je lokacija na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine plaćena čak 3, 5 miliona dinara.

 

[svrca]

@jovanovm

Ti ipak sve ovo govoris sa udobne distance i perspektive jednog uredjenog drustva u cijim prednostima uzivas. Taj sentimentalni odnos je simpatican i nostalgican ali nema nikakve veze sa srpskom stvarnoscu, i u stvari je cinican. Srbiji bas to treba, uredjeno drustvo, osecaj za odgovornost, drustvena i licna solidarnost. Bahatost, primitivizam, siledzistvo svake vrste nisu ni malo simpaticni kada se u njima i sa njima zivi.
Ovaj grad je uvek imao svoj jedinstveni sarm, mnogo pre improvizovanih kioska a imace ga i posle njih. Metalni kontejneri sa sulundarom nisu nista doprineli njegovom sarmu. Ne secam se da je grad bio mrtav pre nego sto su se oni pojavili. Naprotiv.
To proizvoljno uporedjivanje Djikija i Lokija je tvoja konstrukcija, niko tu dilemu ovde nije postavio. Ne valja ni jedan ni drugi. U tome i jeste poenta. Mada o ukupnom Djilasovom ucinku mozemo razgovarati tek kada bude bivsi gradonacelnik.

"Samo zato što su sadašnji debili debili ne znači da je rešenje u "evropeizaciji" kakvom smo je mi zamislili da postoji u nekom stvarnom svetu koji ustvari i nije stvaran. Uostalom, znate li vi koliko je selektivna i korumpirana vlast u Berlinu, Čikagu, Njujorku, Londonu? Da li treba da ih imitiramo tako da iskopiramo i zlo koje dolazi od takvog pristupa prema građanskom dostojanstvu ili bi možda bilo bolje da razmislimo da stvari nisu tako crno-bele."

- maglovito i nerazumljivo, nama upravo treba povratiti gradjansko dostojanstvo. Ovaj tvoj citat malo lici na neka prohujala vremena i nas poslovican otpor prema promenama koji se uvek kamuflira ksenofobijom, nepoverenjem prema drugim razvijenijim sredinama. Pitanje je uvek, a sta mi imamo da ponudimo? Na zalost, mi jos uvek moramo sa ucimo.

 

[jovanovm]

@svrća

Tako sam mislio i pisao zbog mog iskustva života (ponovnog) u Beogradu, iz koga sam otišao na kratko u avgustu, ali sam proveo decembar i januar tamo. Takođe, ja sam po profesiji istoričar Beograda, time se bavim već duže vreme i imam dosta iskustva sa procesima modernizacije i "evropeizacije" našeg grada. To mi je tema doktorske disertacije. Ali možda nije pametno da govorimo o tome ko šta radi, gde se nalazi, i čime se bavi, a?

Svako društvo je uređeno, samo na drugačiji način. Ne bih da ulazim u to kako i šta, naravno, jer za to trebaju godine "uređivanja", ali recimo ukoliko te interesuje jedna dobra kritika modernizacijskog procesa koji je stvorio Grad svetlosti, ja bih pročitao "Pariz, prestonicu moderne" od britanskog istoričara i urbaniste Dejvida Harvija. (David Harvey. Paris, capital of modernity, Routledge, 2003). Nažalost, takvih radova kod nas nema, mada se slične kritike polako pojavljuju u gradovima u okruženju. Ne znam da li želiš, ali mogu ti poslati opsežan spisak ozbiljnih radova koji će ti to bolje objasniti od mene.

Nego da krenemo redom:

Srbiji bas to treba, uredjeno drustvo, osecaj za odgovornost, drustvena i licna solidarnost.

Slažem se. Uređeno društvo, a NE uređena država. Tačnije ovo drugo dolazi tek posle ovog prvog. U ovom slučaju (kao i u slučaju sa platanima), nije ovo bila akcija uređenog društva - recimo da su stanovnici potpisali peticiju da se Loki skloni, sasvim suprotno - već protiv uređenog društva zarad države.

Ovaj grad je uvek imao svoj jedinstveni sarm, mnogo pre improvizovanih kioska a imace ga i posle njih. Metalni kontejneri sa sulundarom nisu nista doprineli njegovom sarmu. Ne secam se da je grad bio mrtav pre nego sto su se oni pojavili. Naprotiv.

Ja bih rekao da je šarm grada (svakog) ustvari u toj kombinaciji improvizovanog i stvorenog. Slike starog Beograda su najinteresantnije kad na njima vidiš kontrast - krava u Knez Mihajlovoj, dete seljačić gura svinjče po trgu Republike, stare kuće u Skadarliji, Ičkova kuća i kafana ? u Kralja Petra. To su neke od najpoznatijih i najpopularnijih fotografija našeg grada. Mislim da se ne treba stideti tzv. anti-urbanog, jer u suštini iz interakcije ta dva proizilazi grad. Grad je mesto suprotnosti, mesto koje se stvara konstantno mešanjem ljudi, klasa, porekla...

Mada o ukupnom Djilasovom ucinku mozemo razgovarati tek kada bude bivsi gradonacelnik.

Mislim da se razgovarati upravo sada, inače neće ni biti bivši gradonačelnik.

- maglovito i nerazumljivo, nama upravo treba povratiti gradjansko dostojanstvo. Ovaj tvoj citat malo lici na neka prohujala vremena i nas poslovican otpor prema promenama koji se uvek kamuflira ksenofobijom, nepoverenjem prema drugim razvijenijim sredinama. Pitanje je uvek, a sta mi imamo da ponudimo? Na zalost, mi jos uvek moramo sa ucimo.

Mi imamo dosta toga da ponudimo, ali bismo trebali da prestanemo da gledamo stvari u suprotnostima, i da shvatimo da pravi konflikti i problemi ovog društva dolaze od hijerarhije moći u kojem odluke - ma koliko "evropske" bile - dolaze od strane jedne manjinske grupe koju ne interesuju demokratske vrednosti, dostojanstvo građana, i ljudska prava. Ljudi se parkiraju na zelenim površinama ne zato što im ne smeta blato (nisu oni slepi, na kraju krajeva), već zato što ih je zajedničko društvo izneverilo 1000 puta od rođenja da shvataju da ovde važi pravilo - gazi ili ćeš biti gažen. Zbog čega ne bismo mogli da promenimo to pravilo? Ovako samo stvara sukobe i ne rešava probleme već ih gura pod zapećak - to je uostalom priča ovog grada.

Recimo, kad je građena Savamala, ljudima koji su tu živeli su srušene kuće, dati su im kao neki placevi kod Batal džamije (koja je srušena zato što je smatrana "neevropskim" ruglom). Trebalo je da dobiju finansijsku pomoć za izgradnju novih kuća, ali oni tu pomoć nikad nisu dobili. U Savamali su kuće izgradili trgovci bliski vlasti, ministri, i službenici. Zanatlije nisu, te od proto-industrijskog razvoja u Srbiji - piši propalo. Ekonomski, Srbija je od 1860tih (a tek od nezavisnosti 1878) samo propadala (knjiga Majkla Palareja, Balkanske ekonomije 1800-1914, koja je inače loša, ima dosta dobrih brojki koje na to ukazuju). Na kraju, kad je grad 1842. počeo da se širi i u tom pravcu, ti ljudi su potisnuti dalje da žive sa delovima romske mahale (tj. kvarta - obe strane reči znače naselje). Njihove "nepravilne ulice" koje su građene dogovorom, jer vlast nije imala sluha ni novaca da im pomogne, su kritikovane od strane inženjera i urbanista kao suviše uske i nedovoljne za privredni razvoj grada. Srećom jedna od njih - Skadarska - je ostala i nju upravo sada smatramo kraljicom boemskog šarma Beograda. Nažalost, u ovom gradu je postojalo stotinu Skadarlija nekad, ali u brzini modernizacije pod nečijim principima, nečijim firmama i nečijim razvojem, očuvana je samo jedna.

Nisam ja protiv uređenja grada. Ali jesam protiv nedoslednosti, ignorisanja javnih interesa (koji se najbolje utvrđuju tako što pitaš javnost - peticija, npr), korumpirane vlasti, i licemerstva. To je stvaran put koji vodi napredovanju društva, a ne kroz puku imitaciju "ideje" o zapadnoj Evropi koju nam neko servira. Tamo kiosci postoje, postoji ih koliko hoćeš, u centralnim gradskim zonama. Zašto nije poslušana peticija građana, a predložena estetska i ekološka modifikacija kioska, npr? Još važnije - zašto neki drugi kiosci mogu da stoje dok ovaj ne može? U tom odnosu može-ne može ustvari stoji ključ prevlasti ove vrhuške nad nama, ovcama.

P.S. Ukoliko čitaš moje druge postove po forumu, mislim da će ti biti jasno koliki je moj stepen ksenofobije. Osećam se sjajno zato što mi se ovde sugeriše da mi reči "mirišu" na ono što je, u svoj praksi, SNS, a na nekim drugim temama sam ipak LDPovac. To mi je glavni znak da sam na pravom putu.

 

[zhaba]

Ljudi se parkiraju na zelenim površinama ne zato što im ne smeta blato (nisu oni slepi, na kraju krajeva), već zato što ih je zajedničko društvo izneverilo 1000 puta od rođenja da shvataju da ovde važi pravilo - gazi ili ćeš biti gažen.

Koliko god da te neko drustvo izneveri uvek trebas ostati covek.
Bas lepo sto pokusavas da proniknes u sustinu sociologije bahatog ponasanja. Ali svako od nas ima izbor ma koliko izneveren bio. U krajnjoj liniji time hoces da kazes da oni zbog izneverenog drustva sasvim razumljivo izneveravaju nas druge. Nema izgovora za bahatost!

 

[vucko]

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/105642/MOĆ++GRAD.html

MOĆ & GRAD
Poslednjih decenija svedoci smo ogromne popularnosti gradonačelnika - od Njujorka do Jagodine. Gospodari gradova ne seku samo vrpce na novim školama, putevima i šoping molovima, već često predstavljaju odlučujući faktor u sastavljanju vlada i politici zemlje

Deo o nasem gradonacelniku

Dragan Đilas, Beograd

Ljubav prema gradu stalno se dokazuje
1. Lično se zalažem da preporuka za bilo koju funkciju bude skup osobina kao što su stručnost, sposobnost, vizija, rad, odgovornost i poštenje. Te osobine čine dobre menadžere, dobre gradonačelnike i dobre predsednike. Uspeh, dakle, ne donosi funkcija sama po sebi, već ličnost i način rada.
Srećan sam što Beograd dovodite u vezu sa najznačajnijim svetskim gradovima, a trudim se da svim svojim delovanjem dam doprinos tome da naš grad bude prava svetska metropola. Suština mog bavljenja Beogradom jeste u tome da svi damo doprinos vredan pamćenja. Ne znam da li će biti tako, ali znam da ću učiniti sve da Beograd bude lider u regionu i simbol kvalitetnog života.

2. Naprotiv. Srbiji tek predstoji proces decentralizacije u kome će lokalne samouprave imati sve više nadležnosti, ali i sve više odgovornosti. Moramo da imamo desetine takvih primera, a ne tek nekoliko. Beograd i u tom smislu mora da bude pozitivan primer jer on nije samo glavni grad, već i grad u kome živi četvrtina Srbije. Pokazalo se da je Beograd dokazao da ume da upravlja onim što mu je dato u nadležnost, a da problemi nastaju upravo tamo gde nemamo nadležnost nad stvarima koje direktno osećaju stanovnici Beograda, ali i svi oni koji kroz njega prolaze ili su u njemu gosti.

3. Ja sam pravi Beograđanin, a to znači veoma ambiciozan čovek. Zato mi neće biti dovoljno to što znam da će Beograd posle 40 godina dobiti ne jedan nego dva mosta. Želim da me Beograđani pamte kao „jednog od nas", koji je celog sebe dao da Beograd postane prava evropska metropola - grad u kome se kvalitetno živi, koji neguje svoju davnu istoriju, ali i stvara novu, koji se ponosi i svojim građevinama, ali i svojim ljudima, neguje kulturu, stvara sportske šampione i predstavlja omiljenu turističku i privrednu destinaciju. Izazovi vremena ne smeju da spreče Beograđane da Beogradu dokazuju koliko ga vole. A svi znamo da se ljubav dokazuje.

 

[2012]

 

[jovanovm]

Koliko god da te neko drustvo izneveri uvek trebas ostati covek.
Bas lepo sto pokusavas da proniknes u sustinu sociologije bahatog ponasanja. Ali svako od nas ima izbor ma koliko izneveren bio. U krajnjoj liniji time hoces da kazes da oni zbog izneverenog drustva sasvim razumljivo izneveravaju nas druge. Nema izgovora za bahatost!

Baš smo fini, žabo!

Elem, ono što hoću da kažem je sledeće: rešenje u tome da karakterišemo određenu grupu ljudi kao stoku i tako da mislimo da smo rešili problem nije nikakvo rešenje, već deo problema. Ukoliko želimo da živimo u većem, lepšem, mirnijem gradu, onda moramo da razumemo te ljude zašto rade ono što rade i tim ljudima da objasnimo kako ono što rade nama svima škodi. I da budem jasan - nemam ja ništa protiv što neki bacaju pomorandže na automobile koji se parkiraju po zelenim površinama. Ali ja mislim da je bolje rešenje dvojako:

a) umesto gađati, posaditi zelenilo tako da automobili ne mogu da se parkiraju, pa kad ukapiraju da je svugde tako, onda će pritiskati vlast zašto forsira automobilski saobraćaj, a nema parkinga
b) pritiskati vlast zašto nema parkinga

Problem je u bahatosti političara, koji stvaraju situaciju u kojoj mnogi ljudi nemaju izbora osim da jedno drugom stanu na glavu. Dosta ljudi nije spremno da žrtvuje svoje živce zarad ovog grada kao mi, i mislim da je tražiti takvu žrtvu od njih prvo neumesno, drugo neproduktivno. Radije, trebalo bi da radimo na tome da se ne pravi institucionalni okvir za društveni konflikt. Jer iskreno, da postoji metro i da postoje parking garaže, iako dosta ovde ljudi misli suprotno, ja sam siguran da bi većina ljudi radije koristila sistem javnog prevoza nego se zlopatila kolima.

 

[svrca]

@jovanovm

Tako sam mislio i pisao zbog mog iskustva života (ponovnog) u Beogradu, iz koga sam otišao na kratko u avgustu, ali sam proveo decembar i januar tamo. Takođe, ja sam po profesiji istoričar Beograda, time se bavim već duže vreme i imam dosta iskustva sa procesima modernizacije i "evropeizacije" našeg grada. To mi je tema doktorske disertacije. Ali možda nije pametno da govorimo o tome ko šta radi, gde se nalazi, i čime se bavi, a?

Ti si bas krenuo po tackama! Ja sam Dorcolac (iz okoline doticnog coska), a zivim u Torontu i mislim da sam prilicno upoznao prednosti i mane sredine u kojoj zivim, naravno po mom misljenju. Jedna od velikih prednosti je upravo je osecanje da zivis u uredjenoj DRZAVI. To se ogleda u svim aspektima zivota i unosi gradjanima osecanje sigurnosti i poverenja u institucije. U takvim okolnostima ljudi hoce i od sebe da daju. Naravno i ovde ima afera, korupcije, ljudska priroda je svugde ista. Ali ovo drustvo se sa tim nosi, postoje institucije i mehanizmi kojima se drustvo od ovoga brani.

Svako društvo je uređeno, samo na drugačiji način. Ne bih da ulazim u to kako i šta, naravno, jer za to trebaju godine "uređivanja", ali recimo ukoliko te interesuje jedna dobra kritika modernizacijskog procesa koji je stvorio Grad svetlosti, ja bih pročitao "Pariz, prestonicu moderne" od britanskog istoričara i urbaniste Dejvida Harvija. (David Harvey. Paris, capital of modernity, Routledge, 2003). Nažalost, takvih radova kod nas nema, mada se slične kritike polako pojavljuju u gradovima u okruženju. Ne znam da li želiš, ali mogu ti poslati opsežan spisak ozbiljnih radova koji će ti to bolje objasniti od mene.

Hvala na preporuci, voleo bih da vidim taj spisak. Pitanje modernizacije gradova je vec druga tema. Pariz 19 veka nema gotovo nikakve veze sa Parizom posle Osmanovih intervencija, kao sto i Otomanski Beograd nema gotovo nikakve veze sa modernim Beogradom, mada posle sece platana Aleksandrova lici na bliski Istok. Da li je trebalo oba grada konzervirati ili evoluirati. I koja je prava mera, jednog i drugog. Dilema jos traje.

Srbiji bas to treba, uredjeno drustvo, osecaj za odgovornost, drustvena i licna solidarnost.

Slažem se. Uređeno društvo, a NE uređena država. Tačnije ovo drugo dolazi tek posle ovog prvog. U ovom slučaju (kao i u slučaju sa platanima), nije ovo bila akcija uređenog društva - recimo da su stanovnici potpisali peticiju da se Loki skloni, sasvim suprotno - već protiv uređenog društva zarad države.

Ponovo maglovito i nejasno. Drustvene norme, pravila ponasanja zavise od sposobnosti drzave da ih nametne. Razlicitim mehanizmima. Ljudi sami bez obzira na svoju prirodnu sklonost za udruzivanjem i socijalizacijom nisu u stanju da uspostave konsensus oko bilo cega. Evo ni nas dvoje se ne slazemo. Da je drugacije ne bi promene drustvenog sistema i drzavnog uredjenja tako dramaticno uticale na "mentalitet" ovog naroda. Mi znamo kako se nasom zemljom upravljalo devedesetih i koje su vrednosti promovisane. Postojanje Lokija nije rezultat uredjenog drustva. Mora da se salis! Naprotiv, rezultat uzurpacije javnog zemljista. Neko je uspeo da, znamo kako u vremenu haosa instalira jednu rogobatnu strukturu na mestu koje za to nije predvidjeno. Jesu li gradjani potpisivali peticiju kojom traze da se to uradi? I sad po tvom misljenu to postaje ambijentalna celina koju treba stititi. Jel zato sto su se ljudi navikli da tu kupuju pljeskavice? Covek se navikne na najgore muke, a nece na dobru pljeskavicu!
Ja sam svoj stav o platanima na ovom forumu dovoljno jasno izrekao.

Ovaj grad je uvek imao svoj jedinstveni sarm, mnogo pre improvizovanih kioska a imace ga i posle njih. Metalni kontejneri sa sulundarom nisu nista doprineli njegovom sarmu. Ne secam se da je grad bio mrtav pre nego sto su se oni pojavili. Naprotiv.

Ja bih rekao da je šarm grada (svakog) ustvari u toj kombinaciji improvizovanog i stvorenog. Slike starog Beograda su najinteresantnije kad na njima vidiš kontrast - krava u Knez Mihajlovoj, dete seljačić gura svinjče po trgu Republike, stare kuće u Skadarliji, Ičkova kuća i kafana ? u Kralja Petra. To su neke od najpoznatijih i najpopularnijih fotografija našeg grada. Mislim da se ne treba stideti tzv. anti-urbanog, jer u suštini iz interakcije ta dva proizilazi grad. Grad je mesto suprotnosti, mesto koje se stvara konstantno mešanjem ljudi, klasa, porekla...

Cekaj bre, kakve krave, svinje? Znas dobro iz kog vremena su te slike? Sta smo mi, evropski cirkusanti? Tacno, iz interakcije proizilazi grad, ali i favele, smrdljivi buvljaci koji se sire kao metastaze. I to su gradjani koji su se samoorganizovali. A interakcija starog i novog je potrebna, ali i to je fini mehanizam. Potrebna je struka, cvrsti kriterijumi zastite, profesionalni integritet.

maglovito i nerazumljivo, nama upravo treba povratiti gradjansko dostojanstvo. Ovaj tvoj citat malo lici na neka prohujala vremena i nas poslovican otpor prema promenama koji se uvek kamuflira ksenofobijom, nepoverenjem prema drugim razvijenijim sredinama. Pitanje je uvek, a sta mi imamo da ponudimo? Na zalost, mi jos uvek moramo sa ucimo.

Mi imamo dosta toga da ponudimo, ali bismo trebali da prestanemo da gledamo stvari u suprotnostima, i da shvatimo da pravi konflikti i problemi ovog društva dolaze od hijerarhije moći u kojem odluke - ma koliko "evropske" bile - dolaze od strane jedne manjinske grupe koju ne interesuju demokratske vrednosti, dostojanstvo građana, i ljudska prava. Ljudi se parkiraju na zelenim površinama ne zato što im ne smeta blato (nisu oni slepi, na kraju krajeva), već zato što ih je zajedničko društvo izneverilo 1000 puta od rođenja da shvataju da ovde važi pravilo - gazi ili ćeš biti gažen. Zbog čega ne bismo mogli da promenimo to pravilo? Ovako samo stvara sukobe i ne rešava probleme već ih gura pod zapećak - to je uostalom priča ovog grada.

Ja nisam mislio na turisticku ponudu, vec na to sta druge sredine od nas mogu da nauce, unaprede u organizacionom, tehnoloskom pa i civilizacijskom smislu. Mi zaostajemo. Mozda se to tebi dopada, mnogima ne.

Recimo, kad je građena Savamala, ljudima koji su tu živeli su srušene kuće, dati su im kao neki placevi kod Batal džamije (koja je srušena zato što je smatrana "neevropskim" ruglom). Trebalo je da dobiju finansijsku pomoć za izgradnju novih kuća, ali oni tu pomoć nikad nisu dobili. U Savamali su kuće izgradili trgovci bliski vlasti, ministri, i službenici. Zanatlije nisu, te od proto-industrijskog razvoja u Srbiji - piši propalo. Ekonomski, Srbija je od 1860tih (a tek od nezavisnosti 1878) samo propadala (knjiga Majkla Palareja, Balkanske ekonomije 1800-1914, koja je inače loša, ima dosta dobrih brojki koje na to ukazuju). Na kraju, kad je grad 1842. počeo da se širi i u tom pravcu, ti ljudi su potisnuti dalje da žive sa delovima romske mahale (tj. kvarta - obe strane reči znače naselje). Njihove "nepravilne ulice" koje su građene dogovorom, jer vlast nije imala sluha ni novaca da im pomogne, su kritikovane od strane inženjera i urbanista kao suviše uske i nedovoljne za privredni razvoj grada. Srećom jedna od njih - Skadarska - je ostala i nju upravo sada smatramo kraljicom boemskog šarma Beograda. Nažalost, u ovom gradu je postojalo stotinu Skadarlija nekad, ali u brzini modernizacije pod nečijim principima, nečijim firmama i nečijim razvojem, očuvana je samo jedna

Takva su bila vremena, nije se znalo ono sto se sada zna. Kriterijumi inzenjera i urbanista su potpuno legitimni. Grad se razvijao, sta je trebalo da rade, da zasticuju potleuse? Tebi je to privlacno, vecini nije. Na zalost zrtvovane su i mnoge vrednosti. Ali slicno su prosle mnoge sredine. Da ne govorimo o ratovima, razaranjima I nedostatku bilo kakvog kontinuiteta. Bilo bi lepo da Beograd ima vise zasticenih ambijentalnih celina, ali ih nema. Dobro je da je Skadarlija i Kosancicev venac zasticen. Uostalom nije daleko dan kada cemo ceo centralni deo Beograda smatrati ambijentalnom celinom koju treba zastititi. To se vec i radi. Ali i to je potpuno druga tema.

Da li stvarno mislis da ovo u prvom planu treba cuvati, a bar 30% Beograda ovako izgleda? Zanemari "radove u toku"



Uzeto sa http://www.facebook.com/photo.php?p...w=global&subj=287356195519&id=100000594425252

Nisam ja protiv uređenja grada. Ali jesam protiv nedoslednosti, ignorisanja javnih interesa (koji se najbolje utvrđuju tako što pitaš javnost - peticija, npr), korumpirane vlasti, i licemerstva. To je stvaran put koji vodi napredovanju društva, a ne kroz puku imitaciju "ideje" o zapadnoj Evropi koju nam neko servira. Tamo kiosci postoje, postoji ih koliko hoćeš, u centralnim gradskim zonama. Zašto nije poslušana peticija građana, a predložena estetska i ekološka modifikacija kioska, npr? Još važnije - zašto neki drugi kiosci mogu da stoje dok ovaj ne može? U tom odnosu može-ne može ustvari stoji ključ prevlasti ove vrhuške nad nama, ovcama.

Ti si bas opsednut redosledom, kakve to veze ima? Uklanjanje ovakvih objekata traje vec godinama pa je i na ovaj dosao red. Niko ovde ne govori o imitaciji i pukom podrazavanju Zapada. Javnost da, ali dobro i istinito informisana. To se ovde jos dugo nece desiti.

Ovo se bas oduzilo. Mora da se odspava!

 

[Ambassador]

Jao! Jao! Pa kakvu zabavnu raspravu gastosa ja propuštam..

@jovanovm, svrca: Knjiga izgleda zanimljivo, može da se preleti deo na Google Books http://books.google.com/books?id=tO...resnum=4&ved=0CCAQ6AEwAw#v=onepage&q=&f=false, ali gde je ovde (Beograd, Zagreb) kupiti?


Neke baš teške reči su pale, pa ću ja samo malo da upadnem, jer nemam baš vremena.

E, sada, postavlja se pitanje, šta je to uređen DRŽAVA (caps lock - sic!)? Da li država terba da bude uređujuća, ili omogućavajuća? Da li država treba da mi uređuje i određuje šta mogu, ili zapravo treba da mi pruži uslove da živim? Da li skvot treba zabraniti zato što je ilegalan? Zbog čega je meni zabranjeno da imam slušalice dok prelazim pešački prelaz, ili da pričam na telefon? Jel to uređena država, ili policijska? A možda je to isto? Da li je čist Zagreb uređen i lep ili depresivan? Da li ti sterilne ulice govore da je tu lepo i prijatno, ili da zapravo niko ne živi tamo?! (Ne, to ne znači da ne treba redovno da se čiste ulice, već da ne treba da budu singapurske kazne.)

Da li suverenitet potiče od boga (kao što lepo tvrdi Toma Akvinski), pa samim tim državna uprava treba da napravi društvo kakvo želi, ili od nekle drugde? Društvene norme nameće država?! Gomila birokrata i izabranika na položaje koji poštuju društvene norme iz svog sela - tri sprata je već mnogo, a drveće samo u voćnjaku; ili iz svog "elitnog" miljea - provizija, provizija, procenat, izbori. Da, država može da utiče, ali ne uz ovakvu postavu, prvo mora da se ajvi makar vidljiva masa u medijima koja ne pristaje na neke stvari, da bi neke druge stvari mogle da se menjaju (od Gaše Kneževića obrazovanje drži DSS, pa SPS (a direktori Zavoda - Radoš Ljušić, pa Miloš Albijanić) - ne želim da znam kakve će biti tek te generacije).

Grad mora da se gradi, korak po korak. Međutim, ovi sada uništavaju i poslednje od tog nekog grada što je nekad bio (naravno sve potkrepljeno strukom), počevši od svih kafana, preko unakažavanja i dehumanizacije gradskog prostora kao javnog prostora sa zabranama protestovanja, sečom platana, te nakaradnim kvazi-uređivanjem i "očuvanjem starog" (puc fasade ), ali ako imaš keša - nema problema (ugao Simine i Dobrčine).

No, ako je za utjehu, ipak je to grad u odnosu na Zagreb.

E da, i ključno pitanje, želite li da živite ili životarite?

 

[hazard]

Ekonomski, Srbija je od 1860tih (a tek od nezavisnosti 1878) samo propadala (knjiga Majkla Palareja, Balkanske ekonomije 1800-1914, koja je inače loša, ima dosta dobrih brojki koje na to ukazuju).

Ovo ti jedna vrlo velika tvrdnja za koju sam prilicno siguran da jednostavno ne moze da bude tacna.

Srbija je 1800. zaostajala za Evropom jedno 200-250 godina dok je do 1914. uspela da taj zaostatak smanji na nekih, pa recimo 20-30 godina.

Da li država terba da bude uređujuća, ili omogućavajuća? Da li država treba da mi uređuje i određuje šta mogu, ili zapravo treba da mi pruži uslove da živim? Da li skvot treba zabraniti zato što je ilegalan? Zbog čega je meni zabranjeno da imam slušalice dok prelazim pešački prelaz, ili da pričam na telefon? Jel to uređena država, ili policijska? A možda je to isto?

Ambasadore, da bi drzava bila omogucavajuca, ona mora prvo da bude uredjujuca. Bez odgovarajuceg uredjenja nema omogucavanja. Uspesna drustva temelje se na sirokim licnim slobodama ali takodje i na cvrstoj vladavini zakona i prava. Uostalom, bez ovog drugog ovo prvo je besmisleno, jer onda samo imamo dzunglu i zakon jaceg gde svako svakog gazi. Paradoksalno, Srbija ranih/srednjih 90ih je verovatno najblize sto je ta zemlja dosla do neke 'apsolutne slobode' pojedinca (svako je radio sta je hteo, rezultate gledamo i dan danas svuda oko nas, npr. u urbanizmu).

Skvot je ilegalan i treba da bude ilegalan jer narusava osnovnu postavku slobodnog i funkcionalnog drustva a to je raspolaganje privatnom imovinom. Skvot je zapravo ono najgore koriscenje sopstvene slobode da se gazi tudja. Bez jasnih imovinskih prava i odnosa nema niti funkcionalnog drustva niti uspesne ekonomije, a istorijskih primera ima koliko hoces. Uostalom, pogledaj koliko samo investitori Srbiju zaobilaze zbog nejasnih imovinsko-pravnih odnosa.

A zabranjeno je ti je da pricas telefonom dok prelazis ulicu iz istog razloga zbog kog ti je zabranjeno da pricas telefonom dok vozis, da vozis 100 km/h po gradu ili da prelazis ulicu na crveno. Zabranjeno ti je da ti ne bi svojim nemarom ugrozio bezbednost nekog drugog. Kao sto kazu Ameri, freedom is the ability to do whatever you want, as long as it doesn't hurt somebody else.

Naravno drzava moze da uredjuje previse, da previse propisuje, da previse odlucuje sta sme a sta ne sme. I naravno to je lose. Ali ovi primeri koje si naveo uopste ne spadaju pod tu kategoriju.

Bez uredjenosti nema omogucavanja. Omogucavanje bez uredjenosti je divlji zapad.

 

[Ambassador]

Stvarno?
Hoćeš da kažeš da, npr. Berlin propada zbog skvotova? Da Slovenija propada zbog Metelkove? I da su se njihovi pravni sistemi države urušili na osnovu nepoštovanja "privatne svojine"? Koga oni ugrožavaju? (Da, dobro, u Berlinu skvoteri ugrožavaju naciste, cenim da bi to moglo biti široko shvaćeno ugrožavanje sloboda.) Vidim, propadaju u sve šesnaest, mislim zbog skvotera, a ne zbog bankara koji indukuju krizu (Forbsova lista se u godini krize, gle čuda, povećala).

Ako bi ti meni objasnio kako ja mogu nemarom da ugrozim nekoga kada prelazim pešački prelaz na zeleno svetlo dok pričam na telefon?! Takođe, ja kao pešak snosim mnogostruko manju odgovornost nego ja kao vozač. A ako ćemo po američki, tamo nije zabranjeno da pričaš na telefon dok prelaziš ulicu, a o masovnom jaywalkingu u Njujorku je suvišno pričati. Takođe, da li znači da svima koji protestuju treba zabraniti da ometaju saobraćaj?

Ova država se pretvara u policijski teror, i to je očigledno - od gradskog nivoa, do republičkog. Šta je bilo sa sečom na Bulevaru? Koliko je policije bilo.. Sve to ide u paketu.

I da budemo realni, ja mislim da je Lokijeve kante trebalo srušiti još mnogo ranije, ali takođe katastrofalno je da se Suvobor pretvorio u neki wannabe fensi italijanski restoran.

I još mi nisi objasnio kako će i koja država (i ko u njoj) da donese te oslobađajuće zabrane.

 

[jovanovm]

Ovo ti jedna vrlo velika tvrdnja za koju sam prilicno siguran da jednostavno ne moze da bude tacna.

Srbija je 1800. zaostajala za Evropom jedno 200-250 godina dok je do 1914. uspela da taj zaostatak smanji na nekih, pa recimo 20-30 godina.

Pročitaj knjigu koju sam citirao (ili bar deo o Srbiji), pa onda odgovori. Mogu da skeniram pa da ti pošaljem PDF, ali moraćeš da sačekaš neko vreme. Palaire je vrlo pedantan - ne slažem se sa njegovom analizom, mislim da je površna, da ne govori o drugim uzrocima nazadovanja od 1850. pa na dalje - posebno o ulozi Velikih Sila u tom procesu, ALI njegove brojke ne mogu da sporim, a one su vrlo precizne. Čovek je proveo dosta vremena u srpskim arhivama, a predaje balkansku ekonomiju na Univerzitetu u Edinburgu. U zadnje vreme veliki broj ekonomskih istoričara se slaže sa njim. Uostalom, imaš i ediciju Danijel Široa (Daniel Chirot) Origins of Backwardness in Eastern Europe, gde imaš odličan pregled ekonomije Balkana od strane ekonomskog istoričara Balkana (pretežno Srbije) Džona Lampea (John Lampe) koji je objavljivan kod nas još od 80tih godina (saradnik je našeg Istorijskog instituta i pisao je za Godišnjak muzeja grada Beograda).

@Ambassador
Nemam pojma gde može da se nađe. Jbg, ako nađem vremena - idem u Njujork u petak! jeej - onda ću ti skenirati pa poslati.

E sad:

@svrca

Mislim da je veoma interesantno da si me kritikovao zbog toga što živim napolju, a ispade da ti živiš u Torontu. Elem

U takvim okolnostima ljudi hoce i od sebe da daju. Naravno i ovde ima afera, korupcije, ljudska priroda je svugde ista. Ali ovo drustvo se sa tim nosi, postoje institucije i mehanizmi kojima se drustvo od ovoga brani.

Kako se brani, na čemu je zasnovana ta odbrana? Najvažnije - da li su te institucije i mehanizmi funkcionalni zato što su transparentni i zasnovani na demokratskom izboru građana, ili zato što se zakoni poštuju tako sami od sebe? Da li možda te dve stvari imaju veze jedna sa drugom?

Pitanje modernizacije gradova je vec druga tema. Pariz 19 veka nema gotovo nikakve veze sa Parizom posle Osmanovih intervencija, kao sto i Otomanski Beograd nema gotovo nikakve veze sa modernim Beogradom, mada posle sece platana Aleksandrova lici na bliski Istok. Da li je trebalo oba grada konzervirati ili evoluirati. I koja je prava mera, jednog i drugog. Dilema jos traje.

Izvini, kako je druga tema? Regulacija života i urbanog prostora (stvaranje koncepta "nelegalnog" zauzimanja prostora, aproprijacija prava na grad od strane državnog aparata, itd itde) su deo modernizacijskog procesa. Preporučujem ti knjigu Patirka Džojsa (Patrick Joyce) Vladavina slobodom: liberalizam i moderni grad (Rule of freedom: Liberalism and the modern city). (Routledge, 2003) Pariz 19. veka pre i posle Osmanivh intervencija je sigurno različit. - pogledaj knjigu Harvija koju sam postavio, npr, pa ćeš videti kako, zašto, i kakav su efekat Osmanove intervencije imale na sam grad. Takođe tu postoji velika literatura o Parizu, ali bi mogao da počneš od recimo Waltera Benjamina (Arcades project, Passagenwerk) koji se danas smatra jednim od najkompleksnijih analitičara urbane stvarnosti Pariza pre i posle Osmanovih intervencija. On pokazuje koliko taj proces kreativnog uništenja na kome se zasniva grad sam u sebi stvara svoje suprotnosti.. ali to si već sam dotakao pa ću o tome malo niže.

Ljudi sami bez obzira na svoju prirodnu sklonost za udruzivanjem i socijalizacijom nisu u stanju da uspostave konsensus oko bilo cega.

Kako je nastala država, onda? Društvo, jezik, običaju.. odakle nam sklonost za udruživanjem? Kako je moguć postanak građanske kulture. Iako se kritički odnosim prema njemu, možda bi ti bilo korisno da pročitaš mentora našeg počivšeg premijera Đinđića, nemačkog sociologa dr. Jirgena Habermasa, i njegovu tezu o razvoju javne sfere. On se s tobom ne bi složio - a ne bi ni Đinđić. Neko će reći da su ga zato i skenjali... s tim bih možda i mogao da se složim, ali s obzirom da ga nije zeznuo narod već naoružani deo državnog aparata, zapitaću se onda... ko koči razvoj u Srbiji? Ali skrećem sa teme...

Cekaj bre, kakve krave, svinje? Znas dobro iz kog vremena su te slike? Sta smo mi, evropski cirkusanti? Tacno, iz interakcije proizilazi grad, ali i favele, smrdljivi buvljaci koji se sire kao metastaze. I to su gradjani koji su se samoorganizovali.

Te su slike neke iz sredine 19. veka, neke iz predratnog perioda, neke iz 60tih godina. Želiš li da postavim koju? Ima jedna lepa sa kravom na shmeksijevom blogu, mnogo mi se sviđa. Inače, konji su bili prisutni kao životinje za vuču kolica prodavaca voća, sira, mleka itd itd na Njujorškim ulicama u isto vreme. Mi smo cirkuzanti samo koliko su i Njujorčani.

Mi zaostajemo. Mozda se to tebi dopada, mnogima ne.

U nekim stvarima zaostajemo, u nekim ne. Ne mislim da zaostajemo u svemu, niti mi se dopada ideja da napredak kao neko svetlo dolazi sa "Zapada" (koji je zamisljena kategorija, no dobro), te onda mi siroti ovamo moramo da pratimo korak... Da, potrebna nam je reforma, ali ne pukom imitacijom - neka je i sporije, ali hajde da razumemo šta radimo i zašto ukoliko želimo održiv razvoj. Inače ćemo da jurimo kao budale, pa ćemo kao u 19. veku poseći 70% šume jer nam je potreban ekonomski razvoj industrijskog tipa (to je bio tad "Zapadni" projekat), i onda ćemo imati poplave i plavljenja reka, ekonomsku katastrofu kad je ponestalo resursa (1860 tih pada izvoz svinja i ekonomski rast Srbije staje)... i još mnogo problema koje tek sad shvatamo da će biti mnogo skuplji da se isprave.

Takva su bila vremena, nije se znalo ono sto se sada zna. Kriterijumi inzenjera i urbanista su potpuno legitimni.

Ja ti pričam koji su kriterijumi urbanista sad i šta se sada zna. Tvoja logika je logika tih vremena.... "metastaze"... kao da čitam Emilijana Josimovića...

Grad se razvijao, sta je trebalo da rade, da zasticuju potleuse? Tebi je to privlacno, vecini nije. Na zalost zrtvovane su i mnoge vrednosti.

Nije trebalo da ih štite - ne verujem ni u taj pristup. Ali ako su im obećali da će ih negde preseliti, nisu trebali da ih prevare, da ih ne obeštete, i da im ponovo poruše kuće kad je na njih opet došao red. To se desilo, nažalost, jer ti ljudi su smatrani eto tako nekom fukarom koja ima tu neke kuće od drvenog materijala, pa njih ne treba ni brojati niti obraćati pažnju, jerbo oni - mlekari, pekari, radnici nadničari, nosači u luci... e oni ne doprinose razvoju grada, samo ovi kulturni iz "Ćesarije"...

Ali slicno su prosle mnoge sredine. Da ne govorimo o ratovima, razaranjima I nedostatku bilo kakvog kontinuiteta. Bilo bi lepo da Beograd ima vise zasticenih ambijentalnih celina, ali ih nema. Dobro je da je Skadarlija i Kosancicev venac zasticen. Uostalom nije daleko dan kada cemo ceo centralni deo Beograda smatrati ambijentalnom celinom koju treba zastititi. To se vec i radi. Ali i to je potpuno druga tema.

Bilo bi lepo, ali ih nema jer je neko nekad mislio da su i to metastaze koje se šire gradom, šire nam "duh Orijenta" koga brzo moramo da se otarasimo. I zadnji tragovi Beograda kao antičkog grada, grada koji je imao skoro 100.000 stanovnika u 17. veku.. oni su nestali, a ostala je nova tabula rasa gde je neko morao da pravi svoju priču. Rekao si o nedostatku kontinuiteta.. zar nije Dorćol (da, baš to ćoše), zar to nije kontinuitet par ekselans? Taj ugao 4 puta postoji na istom mestu već dva milenijuma, pre nego što su Srbi uopšte postojali.. ali bar pre nego što su postojali u obliku u kome ih sada poznajemo)... Ima mnogo toga što ratovi nisu razorili - nešto od toga je ispod šina u Francuskoj, zabetonirano pod nogama (nečijeg) progresa i potrebe grada - tj. gradskih čelnika - za održavanjem vlasti i očuvanjem svoje "vampirske" pozicije koja zavisi od korupcionih prihoda. Isti razlog zašto kaldrma nije vraćena među te šine - ali bez brige, prodaće je Beču (kao što već prodaju), jer kod njih nema dovoljno da rekreiraju istoriju koju su isto tako pod pritiskom "progresa" morali da unište.

Uklanjanje ovakvih objekata traje vec godinama pa je i na ovaj dosao red. Niko ovde ne govori o imitaciji i pukom podrazavanju Zapada. Javnost da, ali dobro i istinito informisana.

Uklanjanje kojih objekata? Onih koji nisu platili dovoljno visok mito? Misliš da je to u redu? Zašto se ne sklanjaju nadgradnje, kiosci u dvorišti crkve Nevskog, prokleta poljoprivredna apoteka?? Zato što je neko platio ili drugačije sredio da oni stoje tu. E ZATO ne napredujemo - ne zato što dovoljno brzo ne uklanjamo kioske, nego zato što dozvoljavamo da postojanje posla na gradskom prostoru ne zavisi od potrebe i želje građana, nego od (finansijskog) odnosa sa elitama na vlasti. Ako hoćemo lep, uređen i čist grad - to se tako ne radi. Radije, imaćemo ga samo kad nekom to bude odgovaralo, i prestaće da bude takav čim taj neko ode - kao što se i desilo 90tih. Tako se ne razvija već uništava gradska kultura.

 

[direktor]

Jedno pitanje znali neko koliko je potrebno vremena hidro gliseru na relaciji NS-BG cini mi se da su nekad vozili ako mu treba 1h ili manje a sa cijenom karte bio konkurentan busevima bio bi to odlican biznis

 

[GOJE]

Jedno pitanje znali neko koliko je potrebno vremena hidro gliseru na relaciji NS-BG cini mi se da su nekad vozili ako mu treba 1h ili manje a sa cijenom karte bio konkurentan busevima bio bi to odlican biznis

Da, ali samo uz obaveznu uslugu sopstvenog i organizovanog i u cenu uračunatog taxi prevoza i u NS i u BG.

 

[stf]

Isti razlog zašto kaldrma nije vraćena među te šine - ali bez brige, prodaće je Beču (kao što već prodaju), jer kod njih nema dovoljno da rekreiraju istoriju koju su isto tako pod pritiskom "progresa" morali da unište.

Zaje*******avas da prodaju kaldrmu Becu?!?!?! :o Jbt, ima odsad da kradem tu kaldrmu gde god da je povade.......:o

 

[2012]

Svi vi gore baš ga izfilozofiraste stvar je jednostavna ne pretvaramo se samo u policijsku državu već to vlast po zadatku uvodi Novi Svetski Poredak NWO i to na mikro nivou,to jest postavljanje kamera u cilju "borbe protiv terorizma",postavljane kamera iznad "žutih traka",uvođenje kamera u nove tramvaje,autobuse,stajališta...uvođenje ITS smart kartica Sistemi jedinstvene naplate karata i praćenja vozila biće uvedeni u oko 2.000 vozila gradskog prevoza, kao i u vozovima gradske železnice. To će biti novi način praćenja podataka, na osnovu kojih ćemo tačno znati koja linija je koliko opterećena, koliko ima putnika u vozilu, koliko njih se vozi sa kartom, zatim biće nam dostupni podaci o poziciji, smeru i brzini kretanja vozila, čime će, ukoliko dođe do kvara, vozila brže moći da budu zamenjena... I svi podaci stižu automatski - objašnjava naša sagovornica,.... :kafa: e sad postavlja se pitanje svakom građaninu da li želite ličnu kartu sa čipom ili bez ... pa nam predstaviše čitače kartica sa kojima možemo iz kuće da dobijemo sve od dokumenata...i na kraju da li zaista želite ovo,absolutna kontrola,red i mir i bezbednost ili strah kada će vam bomba eksplodirati ispred ulaza ,što se desilo jednom mom poznaniku par minuta pošto je prolazio sa decom...ne znam reklo bi se...bolje bilo kakav poredak od anarhije...a s obzirom da je i našim društvima disciplina zaista potrebna glasao bih za red,ali kada se prelazi ta granica u potpunu kontrolu pojedinaca to ćemo tek videti,kada će nas čipovati? pa kućne ljubimce u BG već jesu i niko se nije uzbudio... :kafa: