Pojavio se nacrt Statuta grada Beograda, moze se preuzeti na sajtu Grada:
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1325874
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1325874
Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Slike o Dunavu na Kalemegdanu
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=57655
извор БлицAutor: L.B. | Foto:v. lalić | 20.09.2008. - 09:11
Izložba fotografija „Srbija - Dunavski sliv“ Dragoljuba Zamurovića otvorena je sinoć na savskom šetalištu na Kalemegdanu.
Postavka obuhvata 45 fotografija Dunava i njegovih pritoka, koje su, uglavnom, snimljene iz balona.
- Volim Dunav, jer sam pored njega odrastao. On je naše prirodno blago i kopča sa Evropom, on nas čini delom Evrope. Moja želja je bila da ljudima pokažem lepotu Dunava, i da ih podsetim da ga moramo čuvati od zagađenja - kaže Dragoljub Zamurović, autor izložbe.
Izložba „Srbija - Dunavski sliv“ prati istoimenu fotomongrafiju koja prikazuje Dunav, njegove pritoke i slivove, prirodne i veštačke kanale i jezera, ribnjake i šume, staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta. Nakon Beograda autor će izložbu predstaviti u gradovima širom Evrope.
- Dunav prolazi kroz Srbiju već blizu 1000 godina, ali Dragoljub Zamurović, kao veliki umetnik, pokazao nam je novo lice te istorije. On ne slika čist pejzaž, već i živa bića i tako daje novu dimenziju veličanstvu prirodnih pojava - rekao je Raša Popov, koji je pisao i uvodne tekstove u monografiji.
Ispod svake fotografije ispisano je i kratko obrazloženje na srpskom, engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku, na kojima će biti izdana i monogafija.
Izložba će biti postavljena do 15. oktobra, a posetioci mogu da je pogledaju u bilo koje doba jer je osvetljena i noću.
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=57655
Stižu vatrogasci
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=129078&datum=2008-09-23
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=129078&datum=2008-09-23
Ne znam koliko je devojaka na BeoBuildu, ali evo im sanse da zarade 1000 evra...
...a ja se mozda, ako bude lepo vreme, "prosetam" kao posmatrac na biciklu...
Link: http://www.24sata.rs/vesti.php?id=34622
...a ja se mozda, ako bude lepo vreme, "prosetam" kao posmatrac na biciklu...Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.rs/vesti.php?id=34622
Четвртак, 25. септембар 2008.
Апел градоначелника Београда поводом данашњег колапса у саобраћају
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1326584
Апел градоначелника Београда поводом данашњег колапса у саобраћају
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1326584
bigvlada
Advanced
Do parcele preko računara
Autor: B. R.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u naredna tri meseca testiraće kompjuterski program „E-katastar“, koji su osmislili stručnjaci Republičkog geodetskog zavoda.
Ugovor o testiranju „E-katastra“ potpisali su Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište, i Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda.
- Cilj ovog programa je jednostavnije pretraživanje katastra nepokretnosti. Očekujemo da će do kraja 2009. svi građani putem interneta moći da pristupe ovoj bazi podataka. Jednostavnim ukucavanjem broja parcele, imena vlasnika ili njegovog matičnog broja, građani će moći da saznaju ko je vlasnik neke parcele ili objekta, njenu površinu, kao i da li je opterećena hipotekom ili nekim drugim teretom. Naša baza podataka trenutno „pokriva“ pedeset odsto grada, ali očekujemo da će do kraja 2010. godine ceo grad biti uknjižen - rekao je Nenad Tesla. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju većduže vreme na svom sajtu ima više od 70 regulacionih planova usvojenih posle 2003. godine, koje građani besplatno mogu razgledati putem interneta. Kada proces digitalizacije bude završen, uskoro će i planovi usvojeni pre 2003. biti postavljeni na sajt www.beoland.co.yu.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/do_parcele_preko_racunara.39.html?news_id=140263
Ne moram da napominjem koliko je ovo dobra stvar. O ovome smo već pričali na temi o mapama uz objekte.
Autor: B. R.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u naredna tri meseca testiraće kompjuterski program „E-katastar“, koji su osmislili stručnjaci Republičkog geodetskog zavoda.
Ugovor o testiranju „E-katastra“ potpisali su Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište, i Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda.
- Cilj ovog programa je jednostavnije pretraživanje katastra nepokretnosti. Očekujemo da će do kraja 2009. svi građani putem interneta moći da pristupe ovoj bazi podataka. Jednostavnim ukucavanjem broja parcele, imena vlasnika ili njegovog matičnog broja, građani će moći da saznaju ko je vlasnik neke parcele ili objekta, njenu površinu, kao i da li je opterećena hipotekom ili nekim drugim teretom. Naša baza podataka trenutno „pokriva“ pedeset odsto grada, ali očekujemo da će do kraja 2010. godine ceo grad biti uknjižen - rekao je Nenad Tesla. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju većduže vreme na svom sajtu ima više od 70 regulacionih planova usvojenih posle 2003. godine, koje građani besplatno mogu razgledati putem interneta. Kada proces digitalizacije bude završen, uskoro će i planovi usvojeni pre 2003. biti postavljeni na sajt www.beoland.co.yu.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/do_parcele_preko_racunara.39.html?news_id=140263
Ne moram da napominjem koliko je ovo dobra stvar. O ovome smo već pričali na temi o mapama uz objekte.
Cvetković: Srbija pregovara sa "Ikeom"
Link: http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=59068
p.s. tutnuo sam ovde vest, ali verovatno ima neka bolja tema kojoj ovakva vest odgovara pa neka moderatori slobodno prebace tamo.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=59068
p.s. tutnuo sam ovde vest, ali verovatno ima neka bolja tema kojoj ovakva vest odgovara pa neka moderatori slobodno prebace tamo.
Век и по Земунске гимназије
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vek-i-po-Zemunske-gimnazije.sr.html
Основана као трећа гимназија у Србији, после оних у Сремским Карловцима и Новом Саду, пола века након отварања Велике школе у Београду. – Израђена је монографија „Споменица Земунске гимназије 1858–2008” у којој су, уз историјски осврт на вековну традицију и списак ђака, сабрани ауторски текстови некадашњих ученика ове школе
Од Реалне...
Земунска гимназија, једна од најстаријих образовних установа у Србији, симбол престонице и културни споменик, ове јесени прославља век и по постојања и рада. Јубилеј ће од сутра до краја месеца бити обележен изложбом ликовних радова и фотографија, спортским сусретима и музичким вечерима, а централна манифестација заказана је за 13. октобар у позоришту „Мадленијанум”.
Поводом 150. годишњице израђена је монографија „Споменица Земунске гимназије 1858–2008” у којој су, уз историјски осврт на вековну традицију и списак ђака, сабрани ауторски текстови некадашњих ученика ове школе.
– Наслови „Храм знања”, Давида Албахарија, „Стара дама”, Весне Либек, и „Земунска гимназија један од случајева у животу”, Душана Иванића, нашли су место у овој књизи, а она ће бити уручена свима који су помогли њено стварање – каже Славица Јанковић, уредница монографије.
Ова школа основана је као трећа гимназија у Србији, после оних у Сремским Карловцима и Новом Саду, пола века након отварања Велике школе у Београду. У време када је Земун припадао Аустроугарској монархији, далеке 1858. године отворена је дворазредна Реална школа у згради из 1786. године. Ученици су били деца занатлија, трговаца и чиновника, а званични језик школе био је немачки. Развој ове куће знања почео је деценију касније – од Мале реалке, како се звала, до осамдесетих година 19. века преко Велике реалке из које је прерасла у Реалну гимназију. Први испит зрелости после осмог разреда одржан је школске 1900/1901. године, а занимљиво је „упутство о присуству женскиња к полагању испита зрелости” из тог времена.
...до Земунске гимназије
На почетку прошлог века школа је већ била у новом здању од седам учионица и 11 кабинета, које је подигнуто 1879. године, на ободу Земунског парка, где и данас чини део школске зграде.
Овом школом су осим небројених ученика протутњале и војске оба светска рата, после чега је Реална стала у ред београдских као Земунска гимназија у којој су отворена два смера: друштвено-језички и природно-математички. Њу сада похађа око 1.400 ученика којима предаје око 80 професора. Најстарији професор, стогодишњи Милан Бесарабић, доајен српске скулптуре који и данас живи у Новом Београду, предавао је ликовну културу у овој гимназији од 1951. до 1957. и био професор касније познатим карикатуристима међу којима је и Предраг Кораксић Коракс.
– Један од Бесарабићевих ученика често је причао како је право чудо што из Земунске гимназије није изашао већи број ликовних уметника, јер је професор највеће таленте водио у школско поткровље, импровизовани атеље, где су радили „вечерњи акт”. Гледати голо женско тело тих раних педесетих година 20. века за гимназијалце је било готово незамисливо. То што су сви постали карикатуристи а не сликари последица је чињенице да су више гледали модел него усавршавали сликарство – пише Бранко Најхолд у „Споменици Земунске гимназије”.
Готово од оснивања до данас ова установа је обележје града, баш у њој су отворени први биоскоп и аероклуб, а од 1911. године оснивањем „Ђачке читаонице” израсла је у културни центар Земуна. Годину дана после оснивања читаонице ученици су држали предавања о младим песницима, као што је у то доба био Милан Ракић, онда је на том месту основан просветни клуб „Бранко Радичевић”, па библиотека са читаоницом и фондом од 27.000 књига у којој се деценијама одржава књижевно-реторичка трибина, која је угостила око сто еминентних писаца, професора универзитета, књижевних критичара. Они су у посебној повесници коју ова установа чува уписали своје утиске.
–Част ми је да у ову повесницу Земунске гимназије упишем своје име – забележио је Матија Бећковић, познати песник, док је реченицу – „После једне лепе, узбудљиве вечери у овој старој, мудрој кући” – потписао Душко Ковачевић, драмски писац.
Велика имена у клупи
Велики српски сликар Сава Шумановић, редитељ Горан Паскаљевић, писац Давид Албахари, карикатуриста Предраг Кораксић, математичари Војислав Авакумовић, Јован Карамата, глумице Бранка Петрић, Рахела Ферари, музичар и композитор Момчило Бајагић, политичар Александар Вучић, академик Егон Фекете и Атанасије Пуљо, један од оснивача Стоматолошке службе у Србији, само су неки од познатих ђака Земунске гимназије.
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vek-i-po-Zemunske-gimnazije.sr.html
brza pretraga google-a i evo par linkova
http://www.olympic.org/uk/games/past/past_election_uk.asp#1_1992
http://www.oks.org.yu/i11403e.htm
http://www.olympic.org/uk/games/past/past_election_uk.asp#1_1992
http://www.oks.org.yu/i11403e.htm
shabanajzer
Intermediate
beograd je tad stigao do treceg kruga glasanja, 17. oktobra 1986. sve vreme je bio ispred amsterdama i birmingema, a iza pariza, barselone i brizbejna (u trecem krugu: barselona 47 glasova, pariz 23, brizbejn 10, beograd 5; pobednik barselona nad parizom 47:23). posle toga se rodila ideja koju je uglavnom promovisao aleksandar bakocevic, gradonacelnik bg i predsednik olimpijskog komiteta, da bg treba da ima tzv. permanentnu kandidaturu, pa smo se tako ponovo kandidovali za igre 1996. i ispali u prvom krugu, u oktobru 1990. (atlanta 19, atina 23, toronto 14, meburn 12, mancester 11, beograd 7; na kraju je pobedila atlanta ispred atine sa 51:35). onda je pocelo s£%nje pa se ta 'permanentna' kandidatura negde zagubila.
koliko ja znam, nista posebno nije sagradjeno ni za '92. ni za '96. jedino sto znam je da dole medju onim cumezima u mislim kraljevica marka ima kuca sa naslikanim logom bg kandidature za 1992.
a evo i naseg promotivnog spota za kandidaturu 1992. ne secam se slike, ali znam da se ova pesma vrtela svuda kad sam tamo polovinom 80-ih krenuo u osnovnu...
[video]http://www.youtube.com/watch?v=jsiM_PMzElI[/video]
EDIT: ovo je 'olympic bid' beograda za 2016... ne znam da li da se smejem ili da placem...
http://www.troywatts.com/sitebuildercontent/sitebuilderfiles/belgrade2016.pdf
koliko ja znam, nista posebno nije sagradjeno ni za '92. ni za '96. jedino sto znam je da dole medju onim cumezima u mislim kraljevica marka ima kuca sa naslikanim logom bg kandidature za 1992.
a evo i naseg promotivnog spota za kandidaturu 1992. ne secam se slike, ali znam da se ova pesma vrtela svuda kad sam tamo polovinom 80-ih krenuo u osnovnu...
[video]http://www.youtube.com/watch?v=jsiM_PMzElI[/video]
EDIT: ovo je 'olympic bid' beograda za 2016... ne znam da li da se smejem ili da placem...
http://www.troywatts.com/sitebuildercontent/sitebuilderfiles/belgrade2016.pdf
shabanajzer
Intermediate
ne znam nista vise nego ti. mada, kakvi carevi generalno vode promotivne kampanje beograda, ne bi me cudilo 1% da je dokument genuine.
Поставили бандере на савском блоковском кеју!!! И то поцинковане......само не знам шта ће да раде са контактима унутра после плављења, пошто су вратанца на бандерама постављена далеко испод нивоа врха воде приликом водостаја......биће лајт шоу...
...само не знам шта ће да раде са контактима унутра после плављења, пошто су вратанца на бандерама постављена далеко испод нивоа врха воде приликом водостаја......биће лајт шоу...
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.283
- Pohvaljen
- 7.093
Izvor: BlicTreći grad na levoj obali Dunava":od647uxf je napisao(la):
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=60599
bigvlada
Advanced
Od nekadašnje ekspanzije bratimljenja ostalo uglavnom mrtvo slovo na papiru
Pomoć prijateljskih gradova mala
Autor: Irena Radisavljević | 12.10.2008. - 00:02
Od nekadašnje ekspanzije bratimljenja u Srbiji, u većini slučajeva ostalo je mrtvo slovo na papiru. Nekada su se, zbog naprednosti država SFRJ, otimali da nam budu pobratimi. Danas, kada se prednosti bratimljenja svode na direktne evropske i ekonomske beneficije, Srbija ih ne koristi. Beograd je, međutim, specifičan slučaj jer je jedinu pravu povelju o bratimljenju potpisao nedavno sa Čikagom, dok su sve ostale veze zasnovane na poveljama o prijateljstvu i saradnji.
– Čikago, za koji se šaljivo kaže da je najveći srpski grad van Srbije, pokrenuo je program bratimljenja sa gradovima iz zemalja koje tamo imaju značajnu dijasporu. Po nekim procenama, broj Srba koji tamo žive je oko 200.000. Beograd i Čikago su do sada sarađivali u obrazovanja kroz razmenu učenika, zatim u zdravstvu kroz donacije medicinske opreme, ali se planiraju i drugi oblici saradnje – priča Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda za razvoj i međunarodnu saradnju.
Zanimljivo je i da je prvu povelju o prijateljstvu Beograd potpisao davne 1957. godine, i to s Koventrijem iz Ujedinjenog Kraljevstva. Tada su Beograd i Koventri, na osnovu sličnosti stradanja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata, postali gradovi blizanci. Kruna ove saradnje je trg u Koventriju koji nosi ime – Beograd.
– Beograd je kao pomoć u obnovi Koventrija donirao drvnu građu za izgradnju prvog posleratnog pozorišta. U znak zahvalnosti, pozorište je dobilo naziv Beogradsko pozorište, a trg na kome se nalazi takođe nosi ime Beograd. Prošle, 2007. godine je zahvaljujući donacijama pozorište rekonstruisano, a drvna građa je, u znak zahvalnosti i sećanja na prijateljstvo dva grada, ostala ugrađena u zgradu teatra – kaže Hrustanovićeva.
Stalna konferencija gradova i opština jedna je od retkih institucija koje se ozbiljno bave bratskim vezama. U okviru SKGO, bratimljenje se, između ostalih, podržava i kroz program „Logo Istok“ koji je povezao naše i holandske gradove, i to Beograd i Hag, Valjevo i Sitard Helen i Belu Crkvu i Stinvejkeland. I eto, sigurno je malo nas ikada pomislilo da Beograd sa Hagom ima nešto više od – izručivanja optuženika. A ima, i te kako, i to u oblastima komunalne infrastrukture, kulture, obrazovanja i sporta. Osim Haga, takvu vrstu saradnje s Beogradom imaju i Beč, Budimpešta, Sofija i Moskva.
Svedoci prošlih vremena se dobro sećaju da su nekada table na ulazu u srpske gradove i opštine osim natpisa „dobro došli“ imale i popisane sve gradove-pobratime. Danas i sa tablama kuburimo, a kamoli s očuvanim bratstvima. Nekada su se odluke da neki grad uzmete za pobratima proslavljale uz počasti, pompezno i spektakularno, a danas se godišnjice retkih bratstava koja su uspela da pobede zub vremena jedva i obeleže.
– Malo naših opština i gradova svesno koristi bratimljenje koje ima, a postojeća bratstva su uglavnom na nivou društveno-kulturne saradnje. Najveće prednosti koje bismo mogli, a ne koristimo, svakako su otvaranje mogućnosti za zajednički pristup finansijskim fondovima, ekonomski razvoj lokalne samouprave, kao i podizanje evropske svesti – kaže Milena Vojinović, savetnica za bratimljenje gradova SKGO.
I zaista, za Srbiju koja je na evropskom putu bratski odnosi sa gradovima EU bili bi više nego isplativi. Tako bi, na primer, sprovođenjem zajedničkih projekata, naše lokalne samouprave mogle brže od globalnih struktura vlasti da prihvate neophodne evropske standarde. Zahvaljujući aktivnosti SKGO, jedan takav projekat, pod nazivom Eksčejndž je pokrenut pre tri godine, čime je 49 opština i gradova iz Srbije već usvojilo EU standarde u svom funkcionisanju.
Pozitivan i najsvežiji primer bratimljenja gradova nedavno je ostvaren između Novog Sada i mađarskog Pečuja. Kako kaže Milorad Bojović, šef službe za informisanje u kancelariji gradonačelnika Novog Sada, ovaj sporazum nije simbolična veza, već ostvarivanje finansijsko-ekonomske i kulturne saradnje. Suprotan primer je grad Užice, gde je najveći broj veza u bogatoj pobratimskoj familiji ostao samo mrtvo slovo na požutelim poveljama koje se čuvaju u gradskim arhivima.
Od 2000, uz podršku SKGO, pokrenut je talas obnavljanja partnerstva i bratstva, i to najpre s državama bivše Jugoslavije, ali i sa državama-članicama EU. Tako je i Beograd započeo intenzivnu saradnju s glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika i ti sporazumi se primenjuju u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, turizma i privrede, ali su u velikoj meri doprineli širenju mira u regionu.
Prestižno bratstvo sa gradovima SFRJ
Bratimljenje je kao pokret nastalo neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, kada su narodi u Evropi shvatili značaj izmirenja koje može da krene od lokalnog nivoa.
– Imajući u vidu razvijenost SFRJ u drugoj polovini XX veka, naši gradovi su uspostavili i održavali saradnju s velikim brojem gradova iz Evrope, ali i iz celog sveta. U svakom slučaju, dominirali su gradovi okolnih država, država sličnih karakteristika, ali je bilo i bratimljenja s udaljenim državama kakve su Kina, Rusija, Japan. Devedesetih godina ova partnerstva su „zaleđena“ ili su samo formalno održavana – kaže Milena Vojinović iz SKGO.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=60586
Pomoć prijateljskih gradova mala
Autor: Irena Radisavljević | 12.10.2008. - 00:02
Od nekadašnje ekspanzije bratimljenja u Srbiji, u većini slučajeva ostalo je mrtvo slovo na papiru. Nekada su se, zbog naprednosti država SFRJ, otimali da nam budu pobratimi. Danas, kada se prednosti bratimljenja svode na direktne evropske i ekonomske beneficije, Srbija ih ne koristi. Beograd je, međutim, specifičan slučaj jer je jedinu pravu povelju o bratimljenju potpisao nedavno sa Čikagom, dok su sve ostale veze zasnovane na poveljama o prijateljstvu i saradnji.
– Čikago, za koji se šaljivo kaže da je najveći srpski grad van Srbije, pokrenuo je program bratimljenja sa gradovima iz zemalja koje tamo imaju značajnu dijasporu. Po nekim procenama, broj Srba koji tamo žive je oko 200.000. Beograd i Čikago su do sada sarađivali u obrazovanja kroz razmenu učenika, zatim u zdravstvu kroz donacije medicinske opreme, ali se planiraju i drugi oblici saradnje – priča Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda za razvoj i međunarodnu saradnju.
Zanimljivo je i da je prvu povelju o prijateljstvu Beograd potpisao davne 1957. godine, i to s Koventrijem iz Ujedinjenog Kraljevstva. Tada su Beograd i Koventri, na osnovu sličnosti stradanja u bombardovanjima tokom Drugog svetskog rata, postali gradovi blizanci. Kruna ove saradnje je trg u Koventriju koji nosi ime – Beograd.
– Beograd je kao pomoć u obnovi Koventrija donirao drvnu građu za izgradnju prvog posleratnog pozorišta. U znak zahvalnosti, pozorište je dobilo naziv Beogradsko pozorište, a trg na kome se nalazi takođe nosi ime Beograd. Prošle, 2007. godine je zahvaljujući donacijama pozorište rekonstruisano, a drvna građa je, u znak zahvalnosti i sećanja na prijateljstvo dva grada, ostala ugrađena u zgradu teatra – kaže Hrustanovićeva.
Stalna konferencija gradova i opština jedna je od retkih institucija koje se ozbiljno bave bratskim vezama. U okviru SKGO, bratimljenje se, između ostalih, podržava i kroz program „Logo Istok“ koji je povezao naše i holandske gradove, i to Beograd i Hag, Valjevo i Sitard Helen i Belu Crkvu i Stinvejkeland. I eto, sigurno je malo nas ikada pomislilo da Beograd sa Hagom ima nešto više od – izručivanja optuženika. A ima, i te kako, i to u oblastima komunalne infrastrukture, kulture, obrazovanja i sporta. Osim Haga, takvu vrstu saradnje s Beogradom imaju i Beč, Budimpešta, Sofija i Moskva.
Svedoci prošlih vremena se dobro sećaju da su nekada table na ulazu u srpske gradove i opštine osim natpisa „dobro došli“ imale i popisane sve gradove-pobratime. Danas i sa tablama kuburimo, a kamoli s očuvanim bratstvima. Nekada su se odluke da neki grad uzmete za pobratima proslavljale uz počasti, pompezno i spektakularno, a danas se godišnjice retkih bratstava koja su uspela da pobede zub vremena jedva i obeleže.
– Malo naših opština i gradova svesno koristi bratimljenje koje ima, a postojeća bratstva su uglavnom na nivou društveno-kulturne saradnje. Najveće prednosti koje bismo mogli, a ne koristimo, svakako su otvaranje mogućnosti za zajednički pristup finansijskim fondovima, ekonomski razvoj lokalne samouprave, kao i podizanje evropske svesti – kaže Milena Vojinović, savetnica za bratimljenje gradova SKGO.
I zaista, za Srbiju koja je na evropskom putu bratski odnosi sa gradovima EU bili bi više nego isplativi. Tako bi, na primer, sprovođenjem zajedničkih projekata, naše lokalne samouprave mogle brže od globalnih struktura vlasti da prihvate neophodne evropske standarde. Zahvaljujući aktivnosti SKGO, jedan takav projekat, pod nazivom Eksčejndž je pokrenut pre tri godine, čime je 49 opština i gradova iz Srbije već usvojilo EU standarde u svom funkcionisanju.
Pozitivan i najsvežiji primer bratimljenja gradova nedavno je ostvaren između Novog Sada i mađarskog Pečuja. Kako kaže Milorad Bojović, šef službe za informisanje u kancelariji gradonačelnika Novog Sada, ovaj sporazum nije simbolična veza, već ostvarivanje finansijsko-ekonomske i kulturne saradnje. Suprotan primer je grad Užice, gde je najveći broj veza u bogatoj pobratimskoj familiji ostao samo mrtvo slovo na požutelim poveljama koje se čuvaju u gradskim arhivima.
Od 2000, uz podršku SKGO, pokrenut je talas obnavljanja partnerstva i bratstva, i to najpre s državama bivše Jugoslavije, ali i sa državama-članicama EU. Tako je i Beograd započeo intenzivnu saradnju s glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika i ti sporazumi se primenjuju u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, turizma i privrede, ali su u velikoj meri doprineli širenju mira u regionu.
Prestižno bratstvo sa gradovima SFRJ
Bratimljenje je kao pokret nastalo neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, kada su narodi u Evropi shvatili značaj izmirenja koje može da krene od lokalnog nivoa.
– Imajući u vidu razvijenost SFRJ u drugoj polovini XX veka, naši gradovi su uspostavili i održavali saradnju s velikim brojem gradova iz Evrope, ali i iz celog sveta. U svakom slučaju, dominirali su gradovi okolnih država, država sličnih karakteristika, ali je bilo i bratimljenja s udaljenim državama kakve su Kina, Rusija, Japan. Devedesetih godina ova partnerstva su „zaleđena“ ili su samo formalno održavana – kaže Milena Vojinović iz SKGO.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=60586