Razne gradske vesti, Topic II

[bigvlada]

O Koventriju? Nikako, ovaj članak obuhvata više tema, ne samo Koventri, pa ga zato nisam stavljao tamo.

 

[Ambassador]

Da, mada sam ja skontao da se ona tema tamo generalno razvukla na gradove pobratime itd. :/
Never mind..

 

[shmeksi]

Slike o Dunavu na Kalemegdanu

Autor: L.B. | Foto:v. lalić | 20.09.2008. - 09:11

Izložba fotografija „Srbija - Dunavski sliv“ Dragoljuba Zamurovića otvorena je sinoć na savskom šetalištu na Kalemegdanu.
http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/09_septembar/20/beograd/izlozba-kalemegdan-x.jpg
Postavka obuhvata 45 fotografija Dunava i njegovih pritoka, koje su, uglavnom, snimljene iz balona.
- Volim Dunav, jer sam pored njega odrastao. On je naše prirodno blago i kopča sa Evropom, on nas čini delom Evrope. Moja želja je bila da ljudima pokažem lepotu Dunava, i da ih podsetim da ga moramo čuvati od zagađenja - kaže Dragoljub Zamurović, autor izložbe.

Izložba „Srbija - Dunavski sliv“ prati istoimenu fotomongrafiju koja prikazuje Dunav, njegove pritoke i slivove, prirodne i veštačke kanale i jezera, ribnjake i šume, staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta. Nakon Beograda autor će izložbu predstaviti u gradovima širom Evrope.
- Dunav prolazi kroz Srbiju već blizu 1000 godina, ali Dragoljub Zamurović, kao veliki umetnik, pokazao nam je novo lice te istorije. On ne slika čist pejzaž, već i živa bića i tako daje novu dimenziju veličanstvu prirodnih pojava - rekao je Raša Popov, koji je pisao i uvodne tekstove u monografiji.

Ispod svake fotografije ispisano je i kratko obrazloženje na srpskom, engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku, na kojima će biti izdana i monogafija.

Izložba će biti postavljena do 15. oktobra, a posetioci mogu da je pogledaju u bilo koje doba jer je osvetljena i noću.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=57655

zna li neko da nisu mozda slucajno produzili ovu izlozbu, posto mi drugarica dolazi iz slovenije 17.10., a izlozbu stvarno treba pogledati?

 

[Goldstein]

Urušavanje kuća na Čuburi

12. oktobar 2008. | 20:26 -> 21:36 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- U beogradskom naselju Čubura srušila se kuća od 50 kvadratnih metara i delovi tri manje kuće. Gradonačelnik Dragan Đilas obišao Čuburu, nema povređenih.

Đilas je prilikom posete rekao da je obezbeđen privremeni smeštaj 17 porodica iz tih kuća u hotelima. Pomoćnik ministra policije Predrag Marić izjavio je za Tanjug da nije bilo povređenh. Kuće koje su se srušile su u blizini gradilišta stambene višespratnice u Dubljanskoj ulici 35.

Predstavnik investitora na tom gradilištu Nedeljko Prelić rekao je da je gradilište dobro obezbeđeno, ali da će ekspertiza pokazati uzrok klizanja terena.

Izvođač radova je "Komgrap", dok je podizvođač "Gradnjakop".

Policija koja je na licu mesta i vrši uviđaj, nije želela da komentariše rušenje kuća.

Stanovnici susednih kuća rekli su agenciji Beta da se pre nego što su se kućice srušile, čulo krckanje, a zatim i potresi.

Pre dve godine u istom kraju u Čuburskoj ulici došlo je do klizanja terena i tom prilikom se urušio deo zgrade.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=12&nav_id=323233

 

[Goldstein]

Холанђани узимају у закуп бившу зграду Очне клинике

Здање у Вишеградској улици 22 припашће компанији која планира отварање јединственог пет-скен центра. – Сваког месеца житељи општине Савски венац имаће право на прегледе које нису у могућности да плате и то у износу од четири до шест хиљада евра

Зграду бивше Очне клинике у Вишеградској улици 22 закупиће на 15 година компанија из Холандије, која намерава да направи јединствени пет-скен центар на овом месту. Центар ће поседовати савремени уређај, који унашој земљи још не постоји, а који може да открије обољења ураној фази, али и такозвани галенски, ласерски нож, који је значајан код неурохируршких интервенција где није могуће обавити класичну операцију.

Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, каже да ова одлука још није званична, јер је у току период предвиђен за улагањежалби, као и да би, уколико све буде текло по плану, потписивање уговора са холандском компанијом уследило за петнаестак дана.

– Добили смо три понуде на конкурсу и стварно нисмо знали која је од њих најбоља. Било је тешко одлучити се за једну. Осим компаније из Холандије, за коју се стручна комисија састављена од лекара и представника општине определила, на тендер се јавила и наша фирма коју чине неколико лекара са ВМА и из америчког Нешвила, као и једна израелска компанија – истакао је Ђорђевић.

Наш саговорник наглашава да би онда у наредних годину дана компанија из Холандије требало да уложи између милион и по и два милиона евра за преуређење здања у Вишеградској улици и да би тек онда могли почети да раде оно што су планирали. Ђорђевић је поновио да најважнији услов за закуп бивше клинике није само понуђени новац, већ и то да инвеститор понуди да ће бесплатно пружати одређене здравствене услуге грађанима Савског венца.

– Општина не узима новац. Наш захтев је да сваког месеца људи који живе на подручју наше општине добију право на прегледе које нису у могућности да платеи то у износу од четири до шест хиљада евра. Постоји обећање да ће закупци у овој установи имати најбољу опрему и врхунске професоре из целог света, а запослиће и велики број медицинског особља – рекао је председник општине Савски венац.

План је да нова здравствена установа једног дана уђе и у систем здравственог осигурања, односно, како објашњава наш саговорник, да грађани овде могу долазитина лечење са здравственом књижицом.

Ђорђевић додаје да ће велику улогу имати и Дом здравља „Савски венац”, јер би требало да процењује ко од пацијената треба да оде на бесплатан преглед у нову здравствену установу.

– Грађанима ће свакако бити боље с почетком рада једне такве установе на територији општине, јер ће дијагностичке процедуре моћи убрзано да добију. Мислим да је то велика ствар за наше пацијенте, један велики бенефит и за младе и за старе житеље Савског венца – нагласила је прим. др Мирјана Велимировић, директорка Дома здравља „Савски венац”.

Томислав Ђорђевић напомиње да је холандска компанија обећала да ће поклонити и један мамограф, апарат за рано откривање рака дојке, а да ће они одлучити која ће установа добити овај уређај на дар.

– Размислићемо да ли ће мамограф добити наш матични дом здравља, Специјална болница „Свети Сава”, или нека трећа установа. С друге стране, ми смо у обавези да помогнемо будућем закупцу зграде око добијања неопходних папира, грађевинских дозвола... Зграда у Вишеградској улици 22 најпре ће бити издата на 15 година, а може доћи до продужења уговора на још толико година, уколико установа буде добро радила – додао је наш саговорник.

Претпоставља се да ће опремање ове зграде, која је заборављена већ осам година, коштати готово 10.000.000 евра. Некадашња Очна клиника, која се простире на око две хиљаде квадратних метара,исељена је из Вишеградске улице 22 јер је зграда била у лошем стању, а надлежни нису могли да издвоје средства за неопходне поправке. Општина Савски венац објавила је у марту јавни позив за њен закуп, а према упутствима Дирекције за јавно земљиште, будућа установа мора да се бави искључиво здравственомделатношћу.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beog...u-u-zakup-bivshu-zgradu-Ochne-klinike.sr.html

 

[cosmic]

Besplatni magazin o noćnom životu Beograda
14. Oktobar 2008 | 15: 13
Izvor : Beta
Beograd je dobio licencno izdanje besplatnog "Siti magazina", koji je u vlasništvu najvećeg belgijskog izdavača "Rularta media grup", a prvi broj će se pojaviti 22. oktobra.

Kako je saopštio izdavač, beogradsko izdanje zvaće se "Siti magazin Beograd" (City Magazine Beograd), biće 39. po redu u svetu, a "koncipirano je kao moderna kombinacija gradskog vodiča i 'lajfstajl' magazina, originalno dizajnirano i sa formatom koji je za 50 odsto veći od drugih magazina".

Besplatni "Siti magazin Beograd" je štampan u "Rulartinoj" štampariji u Belgiji, u tiražu od 60.000 primeraka, i biće distribuiran na sva mesta koju posećuje ciljna grupacija - pripadnici srednje i više srednje klase, uzrasta od 20 do 45 godina.

Prva tri broja izaći će 22 oktobra, 19. novembra i 17. decembra, a od sledeće godine magazin ulazi u svoj redovan, dvonedeljni ritam.

Povodom izlaska prvog broja priprema se žurka, koja će biti održana 21. oktobra u klubu "Superspejs", i kojoj će prisustvovati vlasnik "Rularta" Rik de Nolf i ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Hover.

Izvor: Studio B
Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=30236

 

[Goldstein]

Формула један у Сурчину

У Бечмену би за три године требало да буде саграђен комплекс за ауто и мототрке, а до краја недеље биће познато да ли ће овуда возити и болиди

Велики комплекс за ауто и мототрке, а можда и за такмичење формуле један, требало би да у наредне три године буде саграђен у сурчинском селу Бечмен. За сутра је најављено отварање две понуде које су досад стигле у општину, после чега ће бити познато да ли ће нека од њих бити усвојена или ће бити расписан нови тендер за избор инвеститора.

Просторним планом општине Сурчин, западни део Бечмена дефинисан је као зона намењена за изградњу спортско-рекреативног комплекса. Због тога су општинари одлучили да земљиште површине 85 хектара дају у закуп на 99 година како би овде осим аутостаза били саграђени и ресторани, продавнице, а можда и хотели.

Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин, каже да ће се будућа стаза за ауто и мототрке, дугачка четири километра, налазити преко пута земљишта које је општина недавно продала конзорцијуму „Елголф”, а где би требало да буду подигнути терени за голф и крикет.

– Поставља се питање да ли је сврсисходно градити хотел у оквиру аутодрома, будући да се „Елголф” већ обавезао да ће у склопу изградње голф терена направити и хотелски комплекс. У сваком случају, уз аутостазе ће се налазити базени и угоститељски објекти, а очекујемо да ће ова инвестиција утицати на смањење незапослености у Сурчину – истиче Јаношевић и напомиње да на територији најмлађе београдске општине тренутно има око три хиљаде незапослених грађана.

Према његовим речима, предузеће које буде проглашено победником конкурса мораће да у општинску касу уплати од 130.000.000 до 170.000.000 динара на име закупа земљишта које ће моћи да користи наредних 99 година. Он истиче и да су се на тендер пријавила два домаћа понуђача која имају вишегодишње искуство у области аутомобилизма.

Према неким проценама, укупна вредност посла биће од 10.000.000 до 15.000.000 евра, а из општине поручују да ће до краја недеље бити познато да ли ће будуће аутостазе бити намењене и за трке болида.

– Засад је сигурно да ће комплекс обухватати стазе за аутотрке, специјални полигон за обуку возача, картинг стазу, као и комерцијалне објекте. Међутим, да би цео пројекат био успешно реализован, морамо најпре да изградимо дуго најављивану „Сремску газелу” која би се протезала од Добановачке петље на аутопуту Е-70 па све до Обреновца. Тада бисмо имали одличну инфраструктуру и посетиоци би с лакоћом могли да стигну како до голф терена тако и до аутодрома – наглашава Јаношевић.

Процењује се да ће најмлађа београдска општина домаћим и страним инвеститорима ускоро моћи да понуди још 8.000 хектара земље, али је претходно неопходно решити питање власништва. У општинској управи верују да неће бити већих проблема, јер се мештани појединих сурчинских села већ утркују ко ће пре да прода земљу. Наводе пример Добановаца где су пољопривредници годинама лоше живели, али су после продаје имања домаћим и страним инвеститорима зарадили доста новца, саградили луксузне куће и купили скупе аутомобиле.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Formula-jedan-u-Surchinu.sr.html

 

[Goldstein]

Финиш трке за директорске фотеље

Јавном позиву за водеће функционере 18 градских предузећа и установа одазвало се чак 378 људи међу којима су партијске, али и нестраначке личности

Градска предузећа ће, можда, већ сутра добити дирeктора (Фото Л. Адровић)


Два месеца од конституисања власти, у престоници се још чека да на челна места директора градских предузећа буду постављени нови директори који се први пут бирају не по партијској линији, већ на јавном конкурсу.

Јавном позиву за водеће функционере 18 јавних предузећа и установа одазвало се чак 378 људи што значи да се за једну директорску фотељу надмеће око 20 кандидата. Очекује се да ће нови руководиоци бити постављени већ сутра, за када је заказана седница градског парламента.

За конкуренте је, очигледно, најпримамљивија позиција директора у „Паркинг сервису”. За ову функцију стигла је 31 пријава, а ништа мање престижна нису ни челна места у „Водоводу и канализацији”, „Градским пијацама” и „Чистоћи”. Најмањекандидатура стигло је за управљање „Београдском тврђавом”, Урбанистичким заводом и „Хиподромом” мада је и за ова места приложено више од 10 биографија.

Према информацијама из Скупштине града, последње затечене плате челника градских предузећа из претходног мандата прилично се разликују, јер су, кажу надлежни, различите и врсте послова које они обављају, буџети предузећа, систематизација и број запослених. Још, међутим, није прецизирано колике ће зараде имати будући директори. Како кажу у информативној служби, према њиховој евиденцији највећа примања имала је директорка предузећа „Градске пијаце” Гордана Матијашевић–172.000 динара. Нешто мање је зарађивао директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Борис Ранковић (163.000 динара), трећи на листи најплаћенијих био је директор „Инфостана” Миодраг Милошевић са 156.000 динара, следи директор Урбанистичког завода Антоније Антић, чија је зарада износила 155.000 динара...

Најслабије плаћени били су директори „Градске чистоће”, са 95.000 динара и „Београд пута” чија су примања била за 5.000 динара већа.

Како сазнајемо, плате челника комуналних предузећа у Београду су лимитиране и зависе од просечне зараде у том предузећу. Разлика између највише и најниже плате запослених у тој фирми не може бити већа од шест пута, што је прецизирано колективним уговором. Директори јавних служби које се финансирају из градског буџета могу имати плату највише 2,6 пута већу од просечне зараде у тој фирми у протеклом месецу, док највише три просечна дохотка следују функционерима на челу предузећа која не добијају новац из градске касе.

Представници владајућих странака, али и опозиције до сада су истицали да ће бодрити своје чланове са траженим квалификацијама да се пријаве на конкурс, али за сада нико не жели да каже колико сепартијских људи одазвало јавном позиву. Према незваничним информацијама, међу претендентима на ова места нашли су се они који су и до сада били на челу појединих предузећа, и то су углавном кадрови Демократске странке. Чланови Демократске странке Србије, који су у минуле четири године обављали директорске функције, нису конкурисали.

Како се спекулише у медијима, на конкурс се нису пријавили ни досадашњи директори „Аде Циганлије” –Предраг Петровић, „Погребних услуга” – Небојша Перуничић , „Паркинг сервиса” –Живорад Анђелковић (који је у међувремену изабран за помоћника градоначелника) и Туристичке организације Београда – Оливера Лазовић. За њено место, наводно, најозбиљнији је кандидат Јасна Димитријевић, досадашња директорка„Сава центра”.

Пријаве кандидата које су стигле у Службу за скупштинске послове прослеђене су петочланој радној групи коју чине представници свих странака које деле власт у престоници, а којом председава градоначелник Београда Драган Ђилас. Према ранијим уверавањима партијских лидера за директоре ће бити изабрани најстручнији и најискуснији кадрови, а одлуку о њиховом предлагању Градском већу, а затим и Скупштини града на именовање, комисија ће донети консензусом. Како је недавно најавио градоначелник Ђилас, они кандидати који не буду прошли на конкурсу за директоре, а имају врхунске биографије, моћи ће да се надају местима заменика, помоћника или саветника.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Finish-trke-za-direktorske-fotelje.sr.html

 

[Ambassador]

LDP: Ukinuti gradsku slavu
16. oktobar 2008. | 14:06 | Izvor: Beta

Beograd -- Šef odborničke grupe LDP-a u Skupštini Beograda Dejan Ranđić najavio je da će tražiti ukidanje gradske slave, u skladu sa sekularnim karakterom države.

"S obzirom na to da se sve stranke zalažu za sekularnu državu i na nasledje koje imamo iz prošlosti, smatramo da gradskoj slavi nije mesto u statutu grada Beograda", kazao je Ranđić najavljući da će Libelarno-demokratska partija tražiti izmenu statuta grada na sutrašnjoj sednici gradske skupštine.

On je dodao da podržava inicijativu da se predstavnici gradske vlasti priključe proslavi gradske slave, ali da njoj nije mesto u statutu.

Ranđić je pozdravio to što se predlogom Statuta grada definiše pojam zaštitnika građana, kao i to što statut predviđa da se za imenovanje direktora javnih preduzeća raspisuje javni konkurs.

Randjić je naveo da se do sada na javni konkurs za direktore javnih preduzeća prijavilo više od 300 kandidata i dodao da je "insistiranje LDP-a na javnom pozivu imalo svrhe i da je već počeo proces depolitizacije gradske uprave".

Član Predsedništva i odbornik LDP-a u Skupštini Beograda Miloš Maršićević najavio je da će na narednim sednicama gradske skupštine biti imenovani direktori i članovi Upravnih odbora kulturnih ustanova u Beogradu.

Maršićević je rekao da LDP razgovara sa DS-om o principima na kojima bi trebalo definisati oblasti kulture i zdravstva i ocenio da je oblast kulture, za razliku od zdravstva, do sada bila dobro uredjena.

On je kazao da je LDP nezadovoljan time što su vodeća mesta u zdravstvenim ustanovama do sada isključivo deljena po partijskoj liniji i da će se zalagati da na ta mesta dodju profesionalci.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=16&nav_id=323854

 

[Goldstein]

Gradskoj slavi, uopste bilo kakvoj verskoj temi i nije mesto u Statutu.

 

[Goldstein]

Beograd nije politika

NOVA gradska vlast na čelu sa Draganom Đilasom nastaviće kroz subvencije da jača socijalnu politiku i pomaže najugroženijim sugrađinama, ali naravno ne na uštrb kapitalnih projekata. Na spisku prioriteta prvo mesto zauzima rešavanje najveće beogradske boljke - saobraćajnog kolapsa. Tokom naredne četiri godine postaviće temelje metroa, završiti most, otvoriti nekoliko novih škola i obdaništa i dva doma zdravlja, najavljuje Dragan Đilas, u svom prvom razgovoru kao gradonačelnik, za "Večernje novosti".
Već posle mesec dana na mestu prvog čoveka Beograda upozorio je da Republika mora da učestvuje u velikim projektima. Prestonica će, smatra on, i ubuduće biti zamajac razvoja čitave zemlje samo ako zaživi kapitalni budžet. U suprotnom, rezultati neće zadovoljiti očekivanja Beograđana.
- Beograđanima nije bitno čija je nešto nadležnost ako to usporava i otežava njihov život. Zato smo i ušli u partnerstvo sa Republikom oko obilaznice i rekonstrukcije mostova. Izdvojili smo 35 miliona evra, što je pola novca za obilaznicu - kaže Dragan Đilas. - Participiramo u radovima na Obrenovačkom i Pančevačkom mostu. Samo te investicije koštaju gradsku kasu 10 odsto budžeta. Pošteno je, da ako se najveći ekonomski kolač ove zemlje pravi u Beogradu, da Beograd dobije najviše. Dosta je te priče, kako neko tamo radi, a Beograd se gradi. Beograd mora da bude lokomotiva razvoja, a ne da ga zaustavimo demagoškom politikom, krijući se iza sada popularne priče o ravnomernom razvoju.
* Sve se češće može čuti da bi grad bolje funkcionisao ukoliko bi se formirale nove opštine. Pominje se odvajanje podavalskih naselja, Batajnice, palilulskih naselja na levoj obali Dunava. Da li to po Vama može da doprinese boljem životu sugrađana?
- Gde god 50 odsto ljudi smatra da treba da bude nova opština, ja nemam ništa protiv. To bi dovelo i do povećanja administracije i deo novca, umesto u investicije, otišao bi u troškove nove uprave. Žitelji tih opština moraju da znaju i tu činjenicu.
* U kom pravcu će se ubuduće razvijati grad?
- Beograd će se razvijati uz reke. Tu je dosta slobodnog zemljišta za izgradnju stambenog i poslovnog prostora. Neka preduzeća ćemo izmestiti sa obala, jer nije logično da u centru imate veliko brodogradilište ili šljunkare. I barže će morati da se premeste. Drugi prostor je leva obala Dunava, koju će zahvatiti novobeogradski virus razvoja, čim se izgradi nov most. Zato smo i zaustavili privatizaciju "PKB", jer oni imaju veliko zemljište i ne želimo da neko ko ga kupi, sutra ostvari enormne profite. Logičnije je da te pare pripadnu Beograđanima.
* Hoće li nova uprava staviti tačku na priču o gradnji mosta sa pilonom preko Ade Ciganilije i kada će ona početi?
- Taj most se sigurno gradi. Uvek će biti različitih mišljenja o njegovoj ceni, poziciji i izgledu, ali da smo odustali ili menjali ovaj projekat nov most bi dobili tek za desetak godina. Meni je to neprihvatljivo. Odustajanje bi nas koštalo skoro 50 miliona evra. Kad se pojave konačne ponude za rekonstrukciju Gazele, koje će se kretati i do 80 miliona evra, shvatiće se da je cena za most preko Ade adekvatna.
* Koliko je još mostova realno izgraditi u naredne četiri godine?
- Za most Borča - Zemun počinjemo da radimo projekat, a za onaj preko Ade Huje pregovori sa japanskom vladom oko kreditiranja još nisu stigli do realizacije. Planiraćemo i početi izgradnju i jednog mosta preko Save, kada odredimo kuda će metro da je prelazi i da li će biti samo metro most ili i drumski.
* Javnost je godinama podeljena oko izgleda budućeg metroa. Da li će se posle 30 godina početi sa gradnjom metroa ili lakog šinskog sistema?
- Beograd mora da dobije nezavisni šinski sistem pod zemljom, a po pitanju izgleda vagona i napajanje gledaćemo da prođemo što jeftinije. Projekat metroa završićemo sledeće godine, a onda će početi i radovi. Vrlo brzo ćemo doneti odluku koja je trasa metroa, jer ne želim da to bude samo linija od Novog Beograda do Vukovog spomenika, već da u isto ili približno vreme počnemo i radove na drugoj liniji od Pravnog fakulteta, preko Prokopa, ka Banovom brdu. Metro ne pravi jedna generacija i takav projekat većinski mora da finansira država, a grad će učestvovati izdavanjem obveznica ili kredita sa dugim rokom otplate i grejs periodom.
* U kampanji ste najavljivali oživljavanje gradske železnice. Kada će se to i desiti?
- Trebalo bi za godinu i po dana. Uložićemo pare u rekonstrukciju pruge i kupovinu novih vagona. Narednih godina smanjivaće se investicije u autobuse i trolejbuse i investiraće se u gradsku železnicu i metro jer ne možemo u sve ulagati u istom trenutku.
* Kakav je vaš stav o ideji da se u Beogradu ponovo uvede porez od tri odsto na sve proizvode?
- Činjenica je da postoje gradski porezi u svetu, ali Beograđani već plaćaju skoro sve proizvode skuplje nego ostali građani Srbije i nije pošteno da ih dodatno opterećujemo.
* Najavili ste da je Beogradu potrebna manifestacija po kojoj će biti prepoznatljiv. Šta ste konkretno zamislili?
- Svaki događaj u Beogradu menja sliku o Srbiji. Ulagaćemo u manifestacije koje će dovoditi ljude u Beograd. Na Univerzijadu će doći 15.000 mladih ljudi, koji će predstavljati elitu u svojim zemljama, a ovde će videti da Beograd nije baš ono što čitaju u svojoj štampi. Zato će sutra biti lobisti Beograda. Treba da iskoristimo tvrđavu i ušće i da se maksimalno trudimo da velika imena dođu u Beograd, a ne da odlaze u Budvu.
* Šta na početku svog četvorogodišnjeg mandata obećavate građanima?
- Da ih neću lagati i povlačiti poteze zarad političkog rejtinga. Kada završim mandat hoću da se okrenem i kažem ovo je moj doprinos za razvoj Beograda i bolji život Beograđana.

KOMUNALNA POLICIJA
* Kada će se formirati komunalna policija?
- Naredne godine. Nacrt zakona o komunalnoj policiji je spreman i ići će na javnu raspravu. Ostalo je samo pitanje kako će ti ljudi, koji budu nosili uniformu, moći da primene određene mere prinude. Ne bih voleo da oni budu glineni golubovi, nad kojima će se svakakvi ljudi iživljavati na ulici.

ZDRAVSTVO
* Do sada je Grad od svih oblasti najmanje ulagao u zdravstvo. Ove godine planirano je 1,4 milijarede dinara. Hoće li biti većih investicija?
- Ulažemo koliko možemo. Naš budžet za zdravstvo raste iz godine u godinu, a velika sredstva prosleđujemo u četiri klinička centra iz naše nadležnosti. Dom zdravlja u Mirijevu kasni, promenjen je izvođač, ali završićemo ga. U Surčinu tražimo lokaciju za dom zdravlja i to je ono što je za sada najizvesnije.

BIĆE POSKUPLJENJA
* Najavljujete nova poskupljenja prevoza i grejanja, kada će se to desiti?
- Poslao sam dopis predsedniku Vlade da odobri poskupljenja ili da država preuzme na sebe ogroman minus, koji se zbog njenih odluka stvara u ta dva gradska sistema. Godinama je na snazi uredba kojom se cene komunalnih usluga samo usklađuju sa procentom inflacije, a svakih nekoliko meseci povećaju se cene energenata od kojih direktno zavise toplane i gradski saobraćaj. Ne može u Beogradu pojedinačna karta za prevoz da košta 32 dinara, a da prva sledeća najjeftinija u Evropi bude u Sarajevu, Pragu i Bratislavi od 55 do 57 dinara. Lagao bih građane ako kažem da gradski prevoz neće poskupeti. U suprotnom na ulicama će umesto 1.400 biti 700 vozila. Grad će uvek finansirati sa 40 odsto gradski prevoz, ali sada je to 60 odsto, što je na godišnjem nivou 120 miliona evra ili 18 odsto budžeta. Nikada nećemo dizati cene prevoza u istom procentu za đake, studente, penzionere i socijalno ugrožene, kao za zaposlene. Uvek ćemo dati subvencije za grejanje onima koji nemaju novca.

SMENE
* Najavljujete da će ubuduće sve nabavke za Grad i gradska preduzeća ići preko jedne uprave?
- Vremenom će se postići da sve javne nabavke idu preko Uprave za javne nabavke. Ne želim da me iko proziva za kriminal u "Elektranama", a da nemam nikakvu ingerenciju da to sprečim. Dok sam na ovom mestu to neće moći. U "Elektranama" imamo ogroman problem zbog prethodnog rukovodstva, koje je kršilo zakon o javnim nabavkama, a usput sprovelo i ogroman broj nabavki koje nisu bile neophodne. Očekujem da će državni organi to preuzeti u svoje ruke i kazniti krivce. Istovremeno svi koji u gradskoj administraciji ne budu dobro obavljali svoj posao, biće zamenjeni novim.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=130542&datum=2008-10-16

 

[jovanovm]

Osim ove kvazi-socijalne politike koju sam i ocekivao od levicarskog DS-a , mislim da nije mogao reci ista pozitivnije. Sto se planova tice, apsolutno je sve sto je rekao Djile pozitivno...

Interesantan mi je ovaj podatak o mostu Zemun-Borca... "Pocinjemo projekat", sta mislite da to znaci konkretno? Nije mi poznat DUP za taj deo grada... da li je most predvidjen?

 

[relja]

Drago mi je da Đilas uviđa mane do sada guranog sistema LRT.
Sreća naša da nije nasledio taj "projekat" kao što je naledio most sa pilonom.

 

[vrachar]

Poskupljenja i iznad osam odsto

Autor: L. Gedošević | 16.10.2008. - 10:37

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas juče je uputio pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Dijani Dragutinović u kome traži da se cene komunalnih usluga usklade sa cenama energenata. Ukoliko to ne bude bilo moguće, Grad Beograd više neće moći iz svog budžeta da subvencioniše grejanje i gradski prevoz.

- Upoznaću premijera sa situacijom u Beogradu, koja je verovatno ista i u većini drugih opština, jer mi nismo u stanju da da subvencionišemo naše sugrađane do te mere. Sada imamo situaciju da republička vlada zamrzava cene komunalnih usluga, i u isto vreme donosi odluku o povećanju cene gasa i mazuta, a mi nekako treba da smislimo kako da cena grejanja godinama ostane ista. Poštenije je da se ova odluka ukine, iako znam da neće biti popularno da sutra izađemo pred građane i kažemo im da cena grajanja mora da se poveća za nekoliko desetina procenata - rekao je Đilas na jučerašnjem sastanku sa novoizabranim gradonačelnicima i predsednicima opština u Stalnoj konferenciji gradova i opština.
Istakavši da se više od pola grada ne greje preko sistema daljinskog grejanja, Đilas je podsetio da je od juče cena gasa povećana za oko 60 odsto, kao i da je Vlada pre tri godine donela memorandum o maksimalnom rastu cena na godišnjem nivou do osam odsto.
- I u Beogradu, ali i većini drugih opština, postoji problem kako subvencionisati grejanje, gradski prevoz i komunalije čije se cene godinama ne menjaju u skladu sa porastom cene energenata – rekao je Đilas.
Prema njegovim rečima, za neke nadležnosti Grada ne mogu se pronaći odgovarajuća sredstva iz budžeta, naglasivši da Beograd ima velike probleme sa saobraćajem za koje će morati da budu izdvojene desetine miliona evra, zbog čega drugi bitni problemi neće biti rešeni.
Gradonačelnik je naveo primer obilaznice oko Beograda za koju je, pored novca iz republičkog, izdvojeno ukupno 2,7 milijarde dinara iz gradskog budžeta, istakavši da su ta sredstva mogla biti utrošena za rešavanje nekih drugih problema. Rekonstrukciju Pančevačkog mosta, iako on pripada republici, Beograd plaća zajedno sa sa Pančevom, a u toku je izgradnja i Obrenovačkog mosta, koji takođe pripada republici. Za sve ovo biće potrošeno više desetina miliona evra, iako bi ovaj novac mogao da bude uložen u rešavanje nekih drugih infrastrukturnih problema.
- S jedne strane, zamrzavaju se cene usluga a, sa druge, cene energenata se povećavaju i za više od 50 odsto. Ukoliko Grad ne bude mogao sam da formira cenu, drugo rešenje je da država preuzme na sebe da subvencioniše grejanje i gradski prevoz – rekao je Đilas istakavši da je poštenije da Republika izdvaja sredstva za to, a da Grad bude oslobođen te obaveze.

Cene korigovane pre nepunih mesec dana

Cene komunalnih usluga i proizvoda u glavnom gradu poslednji put su korigovane 23. septembra, i skuplje su za oko osam odsto, što je posledica višestrukog povećanja cena energenata i usklađivanje sa inflacijom. Cena grejanja za domaćinstva veća je za 7,3 odsto, vode, iznošenje smeća i održavanje stambenih zgrada oko 8 odsto, dok će poslovni korisnici cenu grejanja plaćati 69,5 dinara po kvadratu, što je osam odsto više nego prethodnog meseca. Cene komunalnih usluga u Beogradu poslednju put su menjane 1. februara 2007. godine.

Potrebna i „decentralizacija novca“

Na jučerašnjem sastanku sa novoizabranim gradonačelnicima i predsednicima opština Đilas je rekao da decentralizaciju vlasti i prenos nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo mora da prati i prenos novca iz državnog budžeta.
- Mi se, s jedne strane, borimo da preuzmemo što više nadležnosti na sebe, ali ne možemo da pronađemo sredstva u našim budžetima. Grad Beograd ima dosta problema, a jedan od osnovnih je saobraćaj, i tu se vidi kako ta priča ne funkcioniše – rekao je Đilas istakavši da je poznato da nema dovoljno novca u državnom budžetu, ali da to što ima treba da se rasporedi tako da ljudi koji su izabrani za gradonačelnike ipredsednike opština imaju mogućnost da urade nešto za svoje sugrađane.

Oktobarski računi neće biti veći

Potrošači koji su priključeni na daljinski sistem grejanja neće plaćati veći račun za oktobar, ali to ne znači da se poskupljenje neće negativno odraziti na grejnu sezonu koja je juče počela i u Beogradu, ali i u većini gradova u Srbiji. U Udruženju “Toplana Srbije” kažu da će poskupljenje gasa za toplane od skoro 40 odsto usloviti to da će, samo za potrebe Beograda, biti neophodno dodatnih 26 miliona evra po osnovu poskupljenja gasa. U toku su razgovori sa osnivačima, odnosno gradovima i opštinama, kako prevazići ovaj problem. On se ne odnosi na nedostatak energenata kojih ima dovoljno, već kako obezbediti novac za isporučeni gas. U formiranju cene grejanja u celoj Srbiji svaka lokalna samouprava formira svoju cenu, u zavisnosti od toga koji se energenti i u kom procentu koriste za proizvodnju. JKP “Beogradske elektrane” u svojoj proizvodnji najviše koriste gas, čak 82 odsto.

Blic

Ruka ide dublje u dzep :bash:

 

[Goldstein]

Pa gospodin gradonacelnik moze predloziti premijeru i smanjenje plata svog cinovnickog aparata, pa bi para u budzetu bilo i za nastavak subvencionisanja. Sad tek ne razumem sva ta poskupljenja koja su ranije UVEK opravdavana poskupljenjem cene nafte (na svetskom trzistu), a sad kada je nafta najjeftinija u poslednjih nekoliko meseci cene nikad vece.

 

[shabanajzer]

ne svidja mi se propagiranje ideje da sve mora da poskupi da bi se odrzao sadasnji nivo usluga. razumem da ce biti potrebno para za infrastrukturne projekte, ali sam poprilicno siguran da sam tu u manjini. a svakako mi se ne dopada da istu uslugu placam vise. bottom line je, ako grad smanji ove subvencije, a pritom kvalitet usluga ne poraste (dok poboljsanje infrastrukture nece da se oseti jos min 5-10 godina), ostace bez podrske biraca.

sa druge strane, ovo sto je djilas rekao o metrou mi mirise na vec vidjenu stvar kod nas, a to je da kako ko dodje na vlast donosi svoje ideje koje su zaokret od 180' u odnosu na prethodne. sad necemo lrt nego metro. nema problema, ali sledeca gradska vlast ce kazati, e mi necemo metro nego lrt. i tako u nedogled, i na kraju cemo vise novca dati za studije izvodljivosti neko za pravi metro.

 

[Goldstein]

Усвојен Статут, изабрани директори јавних предузећа

Од 18 именованих челника, осам нестраначке личности. – Владајућа коалиција уверава да су одабрани стручњаци и да је кадровска комисија радила самостално и коректно. – Опозиција сматра да је конкурс био фарса

После два месеца од конституисања власти у престоници у 18 градских предузећа и установа коначно су именовани нови директори. Након вишечасовне расправе већином гласова одборници Скупштине града усвојили су и нови статут престонице.

И поред најава да ће се одабиром челних људи предузећа на јавном конкурсу деполитизовати градска управа и на та места довести искључиво стручњаци, за управљање над 10 од 18 јавних предузећа изабрани су страначки функционери. Директори су именовани по скраћеном поступку, упркос противљењу опозиције која је захтевала да се о персоналним решењима и процедури њиховог избора поведе расправа.

Представници опозиционих странака изразили су сумњу у транспарентност избора директора и расписивање јавног позива назвали фарсом. Они су замерили владајућој коалицији на томе што им подаци о људима који су одабрани за ове функције нису достављени на време, већ 15 минута пре почетка седнице која је, вероватно из тог разлога, почела са сат и по закашњења.

Одборник Демократске странке Србије Андрија Младеновић истакао је да о најављеној „деполитизацији и департизацији нема ни говора”.

– Ово је обмана и лаж, преварено је 350 људи који су се пријавили на јавни позив. Да ли сте их звали на разговор и обавестили због чега нису изабрани, и који су били критеријуми конкурса. Одговоре немамо јер је јасно да су одабрани људи које су предложиле партије – рекао је Младеновић, обраћајући се представницима власти.

У владајућој коалицији ипак истичу да нису утицали на рад комисије и да су одабрани кандидати стручни и успешни људи. Драган Ђилас, градоначелник Београда, нагласио је да је задовољан постигнутим персоналним решењима.
– Више од 50 одсто изабраних кандидата је нестраначко и ја сам задовољан. Од осам кандидата ДС-а, пет су нестраначке личности, а три чланови странке. Ово је велики корак у деполитизацији градских структура. Сваки почетак је тежак и болан, али требаће нам још да то схватимо – рекао је Ђилас. Он је додао да ће неким људима који су конкурисали, а имају добре биографије и менаџерске способности, бити понуђена нека друга руководећа места у градским предузећима.
Департизација градске управе била је предлог Либерално-демократске партије и услов да ова странка уђе у власт. Избор директора јавних предузећа за њих није споран. Дејан Ранђић, шеф одборничке групе ЛДП-а, рекао је да је та странка била за деполитизацију, али не у смислу да директори не смеју бити чланови странака, већ да се до најбољих кандидата дође кроз конкуренцију.

– Имамо поверење у рад кадровске комисије која је између више од 300 кандидата изабрала најбоље. Међу именованим директорима нема чланова ЛДП-а, али смо неке од изабраних подржали да се пријаве – истакао је Ранђић.

Александар Антић, шеф одборничке групе СПС-а, рекао је да је та странка учешћем у овој процедури учинила све да квалитет кандидата има доминантну улогу при избору.

После именовања директора заседање је настављено вишечасовном расправом о амандманима на Предлог статута Београда које су уложили представници опозиционих странака. Поднето је више од 30 амандмана, а расправа се водила у начелу. Одборници ДСС-а и СРС-а навели су током расправе да овим предлогом није предвиђена суштинска децентрализација.

Главна полемика водила се око предлога ЛДП-а да се из статута избрише обележавање градске славе – Спасовдана.

– Не мислим да је то питање кључно за Статут града. Не противимо се прослављању славе и подржаћемо учешће градских функционера у прослави. Уставом је загарантовано право свих грађана Србије да прослављају своје празнике и зато мислимо да Статут тиме не треба да се бави – образложио је Ранђић захтев либерала.

Овај амандман, међутим, одлуком већине није усвојен.
Статутом града укида се подела на градске и приградске општине тако да ће свих 17 општина убудуће имати исти статус. Град ће преузети досадашње надлежности предграђа из области урбанизма, а сви фондови од накнаде за уређење грађевинског земљишта сливаће се у исту касу. Општине ће одржавати комунални ред на својим територијама, али и бринути о уређењу школа и вртића.

Нови статут Београда усвојен је тек око 20 часова, а за овај документ гласали су само представници владајуће коалиције.

И.Албуновић - Д. Спаловић

---

Сукоб Ђиласа и одборника радикала

Седница градског парламента у једном тренутку је прекинута због вербалног сукоба градоначелника Драгана Ђиласа и одборника СРС-а Зорана Огњановића. Завршивши излагање за говорницом, представник радикала упутио се ка свом месту и, у пролазу, нешто добацио Ђиласу, на шта му је градоначелник, како тврди Огњановић, узвратио употребивши непристојне речи.

Сукоб се одиграо далеко од представника медија, тако да новинари нису чули о чему су њих двојица разговарали. Радикали су потом тражили да се градоначелник јавно извини њиховом одборнику, што је Ђилас и учинио после паузе коју је, да би смирио страсти, објавио Александар Белић, председник Скупштине града.

– Извињавам се због непримереног понашања, тако нешто се више неће поновити – рекао је Ђилас за скупштинском говорницом.

Он је објаснио новинарима да је реаговао на „нешто што је схватио као личну увреду”, али није желео да објашњава шта га је конкретно изазвало да тако поступи.

-------------------------------------------------

Руководиоци јавних предузећа

„Водовод” – Владимир Таушановић, нестраначки (подршка ДС)

„Зеленило” –Радован Драшкић, нестраначки (подршка ДС)

ГСП – Радослав Николић (СПС),

„Београд пут” – Милутин Штрбић, нестраначки (подршка ЛДП)

„Београдске електране” – Зоран Предић (СПС),

„Градске пијаце”– Драган Пушара ( Г17 плус),

„Инфостан” –Дарко Берберовић, нестраначки (подршка ЛДП)

„Погребне услуге”– Драган Балтовски, нестраначки (подршка ПУПС)

„Градска чистоћа” – Александар Стаменковић (ДС),

„Паркинг сервиса” – Бобан Ковачевић (ДС),

„Ада Циганлија” – Зоран Гајић (ДС),

„Београд воде” –Милош Миловановић, нестраначка (подршка ДС)

„Градско стамбено” –Слободан Миљковић (Г17 плус),

„Сава центар” – Драган Вучичевић (СПС),

ТОБ – Јасна Димитријевић, нестраначка (подршка ЛДП),

„Београдска тврђава” – Ивана Лучић-Тодосић (Г17 плус)

„Урбанистички завод” – Жаклина Глигоријевић, нестраначка (подршка ДС),

„Хиподром Београд”– Борис Ивковић (Г17 плус)

[објављено: 18/10/2008]

---

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Usvojen-Statut-izabrani-direktori-javnih-preduzeca.sr.html

 

[shmeksi]

„Ikea“ želi da otvori pet šoping centara u Srbiji

Švedski proizvođač nameštaja „Ikea” spreman je da investira između 875 miliona i milijardu evra u izgradnju svojih prodajnih i proizvodnih centara u Srbiji, kao i da zaposli 9.250 ljudi, preneo je premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću predsednik borda direktora „Ikee” Mik El Ohlson.

„Ikea” je zainteresovana, kako saznaje „Blic”, za dve lokacije u Beogradu i po jednu u regionalnim centrima u Novom Sadu, Nišu i Čačku. Kao uslov za dolazak, od Vlade Srbije zatraženo je da obezbedi 35 do 45 hektara po lokaciji, i to besplatno ili po niskim cenama. Samo na području Beograda „Ikeu” zanimaju lokacije u Zemun Polju, zatim u blizini petlje i obilaznice kod Bubanj potoka. Pored ove dve lokacije, stručnjaci „Ikee”, zainteresovani sa i za lokaciju na Smederevskom putu, takođe zbog buduće dobre saobraćajne infrastrukture.
Od Vlade Srbije se takođe traži da obezbedi komercijalne i građevinske dozvole u najkraćem mogućem roku i pruža podršku u poslovanju kroz poreske olakšice, dodeljivanja statusa uvoznika od poverenja i izjednačavanja njihovih i naših standarda i zakona.
Osim navedenih zahteva, precizno su izneti i detalji poput tih, da pomenute lokacije budu pored autoputa. Zatim da budu dobro povezani sa centrom gradova, kao i da je dobro organizovan gradski saobraćaj sa mrežom linija. Na listi zahteva švedskog industrijskog giganta je i uslov da lokalne vlasti obezbede potpunu komunalnu mrežu i kvalitetnu snabdevenost energijom… „Ikea”, s druge strane, nudi investiranje u prodajne centre od 225 do 250 miliona evra i zapošljavanje 1.250 ljudi na tim poslovima. Osim prodajnih centara, ona je spremna da investira u proizvodnju svojih proizvoda u našoj zemlji od 650 do 800 miliona evra i na tim poslovima zaposli 7.500 ljudi, ali i da angažuje 500 do 600 spoljnih dobavljača. Samo na teritoriji Beograda investirala bi oko 650 miliona evra i zaposlila najmanje 600 ljudi. Prvi objekat koji bi trebalo da bude otvoren u Beogradu, u koji će ukoliko dođe do dogovora biti uloženo od 45 do 50 miliona evra, površine 35.000 metara kvadratnih, trebalo bi da se završi do 2011. godine i zaposli 250 radnika.

Šoping centri

Grad


godina


investicije


broj radnika

Beograd


2011.


150-180


1500

Novi sad


2012.


100-130


1.500

Niš


2013.


150-180


1.500

Čačak


2014.


100-130


1.500

Beograd II


2015.


150-180


1.500

Vrednost investicija u milionima evra

izvor: Blic
link: http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=61381

meni ove cifre na kraju malo deluju nerealno (narocito isti broj radnika u bgu i cacku, kao i velicina investicija izmedju bga i cacka i nisa), ali verovatno je citav tekst malo i narucen, a novinar nije hteo nista da menja od onoga sto je dobio kao informaciju.

 

[Goldstein]

Нове фабрике на периферији

Град планира да привуче инвеститоре који ће покренути озбиљан бизнис у општинама Сурчин, Гроцка, Обреновац и Младеновац

Слободног земљишта има на ободу Гроцке (Фото Л. Адровић)

Док у старој престоничкој индустријској зони, Раковици, већина радника још чека да се пропали привредни гиганти спасу приватизацијом, а запослени у приватизованим предузећима оптужују нове газде за кршење уговора, град се спрема да отвори нове индустријске зоне у периферним општинама. Сурчин, Гроцка, Обреновац и Младеновац су одабрани да буду понуђени страним и домаћим инвеститорима. Број незапослених у тим општинама, надају се градски челници, биће смањен када новац почне да стиже. Пре тога, правнике очекује много посла како би рашчистили власничке односе, запетљане у Београду, и ослободили земљиште, махом пољопривредне парцеле са слабим приносом, које би могло да „угости”нове фабрике.

– У Обреновцу, на пример, остало је свега 1,5 незаузетих хектара, али покушаћемо да преузмемо земљу која се налази уз термоелектрану. За то је неопходно да општина предложи Влади Србије да прогласи да је то земљиште од општег интереса, који је јачи од интереса садашњег власника, Привредног комбината Београд. У другим општинама треба да наговоримо ситне поседнике да споје парцеле како бисмо лакше привукли индустријалце који траже већи простор. Уз ауторитет и подршку градоначелника, који је стао иза овог пројекта, не очекујемо да ће се ти послови, колико год да су пуни малих зачкољица, испоставити као проблем – објашњава Мирослав Чучковић, члан Градског већа.

Велике површине слободног земљишта могу се наћи на ободу Гроцке. Невоља која чека инвеститоре у овој општини, познате и по највећем дивљем насељу у Европи, Калуђерици, јесте недостатак инфраструктуре.

– Већ сада се код нас највише купује земља уз Смедеревски пут, аутопут ка Врчину и близу других већих саобраћајница. Нажалост, и ти друмови су у лошем стању, да не говоримо о локалним путевима. Како сада и локални путеви прелазе у надлежност централне градске власти, слабо ћемо у томе моћи да помогнемо. Недостаје нам чак и основна инфраструктура, попут канализације – рекао је Зоран Јовановић, председник општине Гроцка.

Остале општине предвиђене за нове индустријске зоне стоје много боље са инфраструктуром, али су и у њима, као и у целој Србији, услови за озбиљнаулагања инвеститора далеко од идеалних. Градски функционери се уздају да је Београд, као велики регионални центар, исувише привлачан за пословне људе да би их одвратили недостаци ужих подручја у које ће бити позвани.

Град се сада спрема за прилив новца више него за улагања. Цене у појединим деловима будућих индустријских зона Зоран Чучковић описује као „баснословне” и претпоставља да ће цене „скакати” на целом подручју.

– У Сурчину се један ар сада продаје за 10.000 евра. Интересовање инвеститора је велико, људи се непрестано јављају и очекујем да ћемо постићи добре цене – оптимиста је Чучковић.

Велике наде гаји и Војислав Јаношевић, председник Сурчина. Како он процењује, у најмлађој београдској општини најбоље ће проћи житељи Добановаца и Јакова, где је већ почела градња једне млекаре.

– Ускоро ће у целом северном делу Сурчина бити подигнута индустријска постројења, нарочито на потесу према аеродрому, док је јужни део намењен туристичким објектима попут великог голф-комплекса у Бечмену. „Пепси”, „Мелт”, „Еврокарго”, „Челик” и „Зорасистем” већ су се настанили у општини и запослили неколико стотина радника – подсећа Јаношевић.

Индустријалци које ће град покушати да „намами” јесу они који послују искључиво еколошки чистом технологијом. Чучковић би волео да у Београду види неку врсту зоне информатичке индустрије попут оне која би ускоро требало да буде изграђена у Инђији.

– Информатички паркови, телекомуникације, аутоиндустрија, прерада воћа и поврћа у Гроцкој, машинска индустрија уз термоелектране у Обреновцу... То је оно што очекујемо да видимо овдеза неколико година, али сви они ће морати да донесу технологију која неће угрожавати животну средину – набраја Чучковић.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nove-fabrike-na-periferiji.sr.html

 

[Goldstein]

Тајно градилиште у Дубљанској

Грађевински инспектори нису обавештени да је Секретаријат издао одобрење за градњу. – Инспекцијски преглед недовољан да се спречи инцидент

Четири порушене куће, 17 привремено расељених породица, три притворене особе и штета од око 6.000.000 динара последице су попуштања бетонских шипова чија је сврха била да спрече одроњавање тла и обезбеде темељну јаму из које је требало да се уздигне стамбено-пословни објекат у Дубљанској 35 на Врачару. У току је експертиза поверена институту „ИМС” и, према најавама, до краја недеље јавност би требало да сазна зашто је дошло до обрушавања домова и ко ће да одговара за кривично дело изазивања опште опасности. Стабилност дворишних кућа у Дубљанској 33 и Стојана Протића 38, такође оштећених али за сада неурушених, ове недеље испитаће Завод за вештачење.

Примера попут овог у последњих неколико година било је на претек. Оно по чему ће овај догађај остати упамћен није само луда срећа која је пратила житеље па нико није повређен, већ и брзина реаговања тужилаштва и надлежних органа. Пет дана после обрушавања дворишних кућа у Дубљанској 37 и Стојана Протића 40, полиција је у петак привела Недељка Прелића, инвеститора и власника фирме „Оптос”, Мирољуба Ђорђевића, надзорног органа, и Душка Божића, извођача радова, и одредила им задржавање од 48 сати јер су осумњичени да су починили тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом неправилног извођења грађевинских радова. Овим особама истражни судија Трећег општинског суда јуче је одредио притвор у трајању до 30 дана и донео решење о спровођењу истраге по захтеву Трећег тужилаштва. Притвор је одређен како не би утицали на сведоке и ометали истрагу.

Поједини станари вратили су се у своје домове, неки су смештени код родбине, док је најмање оних који су остали у хотелу „Славија”, привременом уточишту које је обезбедио инвеститор. Већина је очајна и поручује да претрпљени страх и стрес нико не може да им надокнади. Кажу да су наслутили да нешто није у реду са градилиштем у Дубљанској 35. Прве сумње им је побудило то што су старе куће на плацу срушене још пре две године док је копање почело тек пре неколико месеци. Чудило их је и што су радови на објекту у близини за то време далеко више напредовали. Знак за узбуну је био када се појавила вода у рупи за темељ.

– Сумњали смо на подводне воде иако нам је Прелић говорио да је у питању пуцање канализационе цеви. Неколико пута смо упозоравали инвеститора, који нас је умиривао повремено пумпама дренирајући дно јаме, али је затим настављао радове – рекао је Кристијан Дејановић, један од станара.

Када су оштећени суграђани питали Прелића зашто није постављена армирано-бетонска завеса која би шипове повезала и учврстила и спречила да вода спира тло, Прелић је одговорио да је завеса предвиђена за наредну фазу пројекта и да је густина шипова довољна. Урушавању је, незванично сазнајемо од стручњака, кумовало то што није било такозване разупоре, која придржава шипове.

Можда би се избегла ова ситуација да је неко од Врачараца, уместо да опомиње инвеститора, помоћ потражио у градској инспекцији чији је посао да по службеној дужности обилази терен али и да изађу на градилиште по пријави. Да је било пријаве и да су обишли место градње на време, можда би радове обуставили и спречили катастрофу. Како смо сазнали од извора блиског градској грађевинској инспекцији, инспектори нису обавештени да је Секретаријат издао решење о одобрењу за изградњу на тој локацији.

– Нису имали сазнање да се у Дубљанској гради. Инспектор је обилазио терен и није видео када су старе куће порушене. После тога је на градилишту био неколико пута и никога није затекао. Поступак инспекцијског надзора поведен је у јуну када је инвеститор имао пријаву радова, оверен главни пројекат и тада су већ били постављени шипови – каже извор близак инспекцији.

Он је потврдио да је инспекција добила писмо са фотографијама од предузећа ЛХР (започело уградњу бушених шипова) које их је у јуну обавестило да темељ неће издржати и да ће се нови објекат срушити.

– Шипови тада нису били откопани, што се види на фотографијама. То значи да није било опасности од урушавања – каже наш извор.

Пројектом је одређено да се шипови укопају 12 метара у тло, а њихово пуцање се догодило, према Прелићевим речима, на деветом метру. Ако су шипови постављени плиће него што је предвиђено пројектом, одговорност сноси и надзорни органи извођач.

На градилишту у Дубљанској 35 требало је да никне стамбено-пословни објекат са четири етаже испод земље, приземљем, три спрата и поткровљем. Изградња овог објекта може бити настављена када буде урађен пројекат санације темељне јаме и уколико Секретаријат не поништи грађевинску дозволу.

-----------------------------------------------------------

Три обрушавања за пет месеци

Три слична обрушавања у којима није било повређених задесила су Београд у последњих пет месеци. У Улици војводе Степе 177 у мају срушио се бетонски зид који је узроковао пуцање зидова на суседним кућама. Инвеститор је почео да гради, а није имао оверен главни пројекат и потврду о пријему радова. После четири месеца у Улици Димитрија Туцовића 72 срушила се кућа док су копани темељи за суседну зграду. Два дана после, 16. септембра, на углу улица Струмичке и Светоандрејске пропао је асфалт. Станарима околних кућа попуцали су зидови.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Tajno-gradilishte-u-Dubljanskoj.sr.html


4 etaze ispod zemlje! Sta su to pravili, garazu za pola Cubure!

 

[Goldstein]

Evo jos jedne vesti koja stvar posmatra iz drugacijeg ugla, po meni vrlo izvesnije:

Kuće u Dubljanskoj možda namerno srušene

Urušavanje kuća u Dubljanskoj ulici na Vračaru možda je i namerno izazvano. Ovakva mogućnost pojavila se tokom istrage u kojoj su trojica ključnih ljudi ovog gradilišta ( investitor, nadzorni organ i izvođač) privedeni, a od juče i zadržani u pritvoru narednih 30 dana.

- Razlog za namerno izazvano urušavanje je da vlasnike srušenih kuća nateraju da prihvate uslove privatnog građevinara. To ne bi bio prvi takav slučaj u Beogradu - kaže za „Blic“ izvor blizak istrazi.
Treći opštinski sud u Beogradu pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana trojici osumnjičenih, investitoru i vlasniku građevinske firme „Optos” Nedeljku Preliću, nadzornom organu investitora Miroljubu Đorđeviću i izvođaču radova Dušku Božiću.
- Pritvor im je određen zbog opasnosti da bi u toku istrage mogli da utiču na svedoke ili da ponove krivično delo.
Dokazi se ubrzano prikupljaju i ako sve bude bilo po planu, odluka će biti doneta za najviše dva meseca. Rešenjem o sprovođenju istrage oni se terete da su izvršili teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom nepravilno izvođenje građevinskih radova. Nastala šteta se procenjuje na oko šest miliona dinara - kaže Dragan Milošević, potparol Trećeg opštinskog suda.
Kuće, koje se nalaze u blizini gradilišta na kome su popustili šipovi, urušile su se 12. oktobra. Niko nije stradao, a stanari koji su ostali bez krova nad glavom privremeno su smešteni u hotel „Slavija“.
- Ne mogu da živim u hotelu. Osećam se kao izbeglica. Nemam ni hranu, ni frižider, ni stvari gde da operem. Izgleda da smo mi prepušteni sami sebi, kad nam se niko već nedelju dana niko ne obraća - očajno priča Ognjen Đorđević čija je kuća urušena u ovoj nesreći.
Kako „Blic“ saznaje od stanara iz Ulice Stojana Protića 40, koji su ostali „bez krova nad glavom“, pre oko dve godine investitor firme „Si end Si“ je potpisao sa njima ugovor o gradnji stambenog objekta. Otada se nije pojavljivao niti započinjao radove.
- Investitor „Optusa“ je dolazio kod nas kad je započeo radove u Dubljanskoj i predlagao da on preuzme radove od „Si end Sia“. Međutim, nismo uspeli ništa da se dogovorimo, tako da nismo ni potpisali ugovor - kaže Vladimir Lazić, vlasnik kuće iz Stojana Protića 40 čija je kuća potpuno uništena.
Baka Milka Goljevac je 13. oktobra, dana nakon urušavanja trebalo da potpiše ugovor sa „Montivestom“, ali investitor je odustao jer kuće više nema.
- Štetu ćemo nadoknaditi. Još uvek ne znam da li je sa vlasnicima kuća koje su se srušile neko od drugih investitora potpisivao ugovore i da li je sa njima već neko pregovarao. Ako jeste, pokušaću da se dogovorim sa tim investitorima pa da zajedno nešto učinimo – izjavio je Nedeljko Prelić, investitor „Optusa“, dva dana nakon urušavanja.
Dok istraga traje, a krivci sede u zatvoru, i dok se čeka ekspertiza tla, još jedna zgrada se „opasno“ nakrivila nad sada zatrpanom rupom u Dubljanskoj 35. Građevina od tri sprata, iz 1958. godine, utonula je u zemlju. Iako su ih radnici, koji su radili na zatrpavanju temelja u Dubljanskoj 35, uveravali da je ta zgrada sada bezbedna, stanari ipak i dalje brinu i pitaju se koliko su bezbedni.
- Zatražili smo od Zavoda za veštačenje dozvolu da opština uradi veštačenje objekta koji nisu urušeni, ali oštećeni. Kako su samo oni specijalizovani za taj posao, dali su nam predlog da oni obave veštačenje o opštinskom trošku. Tražili su nam 450.000 dinara, što je stvarno neverovatno da opština poseduje toliki novac - objašnjava Đorđe Belemarić, zadužen za komunikaciju sa medijima iz opštine Vračar i kaže da je to čak osam odsto od ukupne vrednosti pričinjene štete.

---

Još osumnjičenih
Povodom celog slučaja, gradske vlasti angžovale su privatno preduzeće koje se bavi geološkim ispitivanjima i sancijama.
- To preduzeće uradiće ekspertizu koja treba da objasni zašto su kuće urušene. Ekspertiza će biti osnov i za sudsko veštačenje. Nakon toga možda će se znati da li su objekti namerno urušeni. Očekuje se da će i još neke osobe biti osumnjičene - kaže izvor „Blica“.

Sve više prijava
U beogradska tužilašva počele su da stižu privatne tužbe zbog urušavanja kuća na više lokacija u Beogradu, saznaje „Blic“. U tužilašvima smatraju da su ovakve prijave počele da stižu zato što su mediji pratili slučaj u Dubljanskoj ulici.

---

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=61830

 

[relja]

Zar ima neko da još uvek misli da je to ipak možda urađeno namerno? :rant:

 

[cosmic]

Nisu bas gradske veste, ali cu ih ipak postaviti ovde...

Od 2010. zidanje samo po evrokodovima
Do sada prevedena polovina od šezdesetak evrokodova za konstrukcije – U Nacionalnom programu za integraciju Srbije u EU predviđeno da se do kraja 2009. donese zakon o građevinskim proizvodima u koji će biti ugrađeni zahtevi evropske direktive CPD koja počiva na 2.500 standarda, od kojih je kod nas dosad usvojeno oko 500 - Predviđeno da Srbija do 2012. godine preuzme 80% evropskih standarda u svim oblastima.....

Vise o tome na: http://www.stanart.co.yu/tekst.php?id=75

 

[Goldstein]

Градња на клизишту опасност за 200 породица

Угрожена стабилност падине и санираног клизишта између улица Ромена Ролана и Вишњичке где су пре тридесетак година саграђени станови. – Према плану детаљне регулације, на плацу на коме се бесправно зида требало би да буде парк
Више од 200 породица из Вишњичке бање пола године бије битку да би зауставили бесправну градњу између улица Ромена Ролана и Вишњичке због које је, кажу, угрожена стабилност падине и санираног клизишта на коме су пре тридесетак година саграђени њихови станови.

На каскади испод четвороспратница, у дну падине, према детаљном урбанистичком плану, предвиђена је зелена површина, на којој је у марту Бориша Милекић, инвеститор, почео изградњу три објекта, тврди Радослав Спасојевић, грађевински инжењер и члан Скупштине станара овог дела насеља.

–Клизиште је санирано изградњом прве фазе Вишњичке бање 1978. године. Овај стамбени блок саграђен је на шиповима који допиру до стене у подножју падине и наше куће нису самостални објекти већ су део конструкције која спречава тло да поново проклиже. Копањем темеља за нове објекте и уклањањем земље оштећена је ножица, најопаснији део клизишта, и угрожене су две улице приземних кућа и неколико вишеспратница у којима живи око 400 становника – каже Спасојевић.

Скупштина станара из Улице Ромена Ролана овај проблем пријавила је општинској инспекцији, поднела је кривичне пријаве против инвеститора, обраћала се неколико пута Данилу Башићу, првом човеку општине, у два наврата су и протестовали на улици. Захтевају да објекти буду порушени и да се терен санира и врати у првобитно стање. Спремни су и да финансирају рушење.

Грађевински инспектор донео је у априлу решење по којем је Милекић требало да затрпа широки откоп дубок око метар и по. Инспекција је у мају наложила инвеститору да поруши два изграђена сутерена и започете зидове у приземљу и све врати у првобитно стање јер су подигнути без одобрења за изградњу, пријаве почетка радова и потврђеног главног објекта. Милекић је тада прекинуо радове али је пре петнаестак дана, каже Аврам Израел, председник Скупштине станара, поново почео да зида.

– Недопустиво је да се после два донета решења о обустави радова и рушењу објеката градња настави. Били смо стрпљиви. У мају општина није имала новац за рушење, па смо чекали да се формира градска власт. Недавно смо обавестили Башића да су радови настављени и већ 15 дана чекамо да нас прими. За заштиту права и угрожених интереса борићемо се на законом све дозвољене начине – објашњава Израел. Башић каже да је на страни суграђана, да се сећа да су радови у мају стопирани и да тренутно има пречих проблема.

– Грађани су у праву, реч је о бесправној градњи. Ових дана рушили смо објекте на старој Палилули и на Карабурми. Размотрићемо и овај случај – истиче Башић.

Бориша Милекић, међутим, тврди да радови нису настављени већ да је недавно подигао степенице и поставио осветљење да би његове комшије могле лакше да дођу до спортских терена и Дунава. Каже да је земљиште закупио од фирме „ЕкозонаАда Хуја” и да гради само приземни објекат са поткровљем у који би требало да измести канцеларије своје клинике „Импулс”.

– Не градим на клизишту него на стени. Четири месеца нисам ништа радио, а закуп редовно плаћам. Добијање дозволе је у поступку. Недавно сам направио степенице да бих, можда, житеље Улице Ромена Ролана одобровољио. Нападају ме ни кривог ни дужног – наглашава Милекић и додаје да је добио решење о рушењу али „ко још данас чека да добије све потребне папире, па да зида”.

Растко Лазић, директор „Екозоне Ада Хуја”, потврдио је за наш лист да је клиника „Импулс” закупила плац и да, колико је њему познато, за то подручје није урађен план детаљне регулације.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Gradnja-na-klizishtu-opasnost-za-200-porodica.sr.html

Ha, secate li se Avrama

 

[Влада]

Слике и дискусија о надоградњи су пребачене у тему "Ко им ово дозволи?" http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=111

А о Авраму све најбоље, готово