Izvor: Danas
Izvor: Politika
Izvor: PolitikaПланирање изградње престонице често показује разлику између високопарне реторике пројектовања и реалности здравог разума
Пред новом администрацијом српске престонице налазе се многи проблеми. Један од најмањих биће онај који се на први поглед чини највећи – а то је новац; илити средства за реализацију „зацртаних пројеката”, како се тендерским новоречником исправно и рогобатно каже. Е сада, логично је питање – коме је још на овом белом свету од доба Феничана, набеђених да су измислили новац, то исто средство плаћања вишак. Па ето, вишак је за управу Београда. И то не само зато што су медији објавили да се градска каса редовно празни за милионске износе у еврима, на име камата за активиране а нереализоване међународне кредите – не, не због онога што још није реализовано. Засврби поглед пасионираног шетача на многим местима која показују разлику између високопарне реторике планираног и реалности здравог разума. Практично, то значи, да нова администрација Београда има се чему учити од старе, методом негативних примера. А ти негативни примери, опет, показују да новац може бити најмањи проблем када се управља градом.
Први прилог горњој тези, да новац може бити најмањи проблем, проналазимо преко пута хотела Хајат. Наиме, хвале вредна идеја о бициклистичкој стази реализована је тако што је постојећи тротоар раскопан, па је онда његових две трећине ширине заузео црвени асфалт бициклистичке стазе. Детаљ остављања разбуцаног тротоара, преко пута топ бренда, Хајата, ни не помињемо, морао је да уступи место пешачком питању: Да ли је циљ да бициклисти протерају пешаке тако што ће им узети тротоар? А после пешачког следи и финансијско питање: Зар та иста бициклистичка стаза није могла само да се обележи на тротоару већ је силна „грађевинска оператива” морала да се ангажује како би се тротоар „разбуцао”па на истом месту само ставио нови обојени асфалт?
Градацијом стижемо до следећег примера. Он је за Гиниса, на граници смеха – који опет, спада у једну посебну балканоидну „биттер” верзију. Елем, на сусрету улица Милентија Поповића, Трећег булевара и Јурија Гагарина у току је изградња моста. Није то најављени и прекопотребни мост преко Саве, али је мост. И то не мали – дугачак је 188 метара! Подељен је на четири распона промера 40+54+54+40 метара. Висина моста је четири метра и осамдесет центиметара. У пројектном плану пише „да су стубови стилизовани с обзиром да је мост у градској средини и да се налази на једној веома прометној раскрсници”.
Није поента, али је њена најава да ће овај стилизовани мост према оквирном износу трошкова коштати 601 милион динара, како је усвојено на седници Скупштине града 29. новембра 2006. године и објављено у Службеном листу града Београда, бр 25/2006.
Шта је овде за прст на чело, односно, шта овде потврђује нашу тезу да је новац најмањи проблем у функционисању престонице. Само то што се здравом разуму чини да је овај мост у овом тренутку сувишан. То је поента. А ево и зашто.
Основни проблем са овим стилизованим мостом је у томе што је привременог карактера. Биће демонтиран када проради железничка станица Прокоп и када се цео железнички саобраћај са Новог Београда преусмери на већ постојећи железнички мост који је изграђен 1979. године и од тада стоји уредно гаражиран. Према најавама Републичких власти, увелико се преговара о завршетку станице Прокоп, и када се она, јели, убрзо заврши, раселиће се постојећа стара станица у савском амфитеатру и самим тим ће мост који се управо гради бити вишак.
Да би замешетаљство било потпуно, када се тај нови, назовимо га стилизовани мост заврши, демонтираће се постојећи надвожњак којим возови пролазе ка путу до старе железничке станице. Истовремено ће бити потребно да се измести(„ситуационо и нивелационо”) постојећа пруга у дужини од око 1.040 метара. И сви ови радови и трошак од неких планираних осам милиона евра, треба да послуже да би се постојећа градска улица Јурија Гагарина проширила. Како би рекао народ, или његов месарски део, ово личи на клање свињчета за кило меса.
Колико ће кило а колико цело свињче коштати у новој градској власти – видећемо, или што би рекли драматурзи, пратићемо развој буџетско-месарске фабуле.
Ненад Новак Стефановић
[објављено: 31/10/2008]
apelovao na gradjane... alo, ljudi, nece niko da slusa vase apele. stimulisite koriscenje javnog prevoza, olaksajte kupovinu markica, i na kraju za boga miloga ogranicite ulaz kolima u centar, pa ce onda ljudi da koriste gsp... sta je djilas, propovednik, pa apeluje? :bash:
Gradonačelniku Draganu Đilasu pre nekoliko dana upućena je inicijativa 35 javnih ličnosti da se ambasadoru Japana Tadašiu Nagaiu dodeli titula počasnog građanina Beograda. „Blic“ podržava ovu inicijativu, pa smo ponovo uputili predlog Gradu da jedna česma, u znak zahvalnosti, bude posvećena narodu Japana.
Neposredan povod za ovu inicijativu je zahvalnost zbog japanske donacije Narodnom pozorištu vredna 400.000 evra.
„Njegova ekselencija gospodin Tadaši Nagai svojom višedecenijskom posvećenošću Beogradu i Srbiji zaslužio je status počasnog građanina, te bi na ovaj način, takoreći, sugrađaninu Nagaiu bio pokazan visok stepen zahvalnosti“, stoji u inicijativi 35 uglednih glumaca, reditelja, pisaca, pevača, novinara…
- Gospodin Nagai je čitav jedan diplomatski vek u Beogradu. Uz njegovu veliku pomoć i podršku od naroda Japana, Narodno pozorište dobilo je audio-vizuelnu tehniku. Međutim, i u drugim segmentima društva pomoć koja je stizala iz Japana bila je dragocena - kaže Predrag Ejdus, upravnik Narodnog pozorišta i jedan od potpisnika.
Ambasador Nagai, kome je mandat istekao 16. oktobra, došao je prvi put u Beograd 1968. godine, a u Srbiji živi i radi ukupno 16 godina.
- Mnoge donacije je upravo gospodin Nagai inicirao. Čest je posetilac kulturnih manifestacija, u kojima je i sam učestvovao. Dugo je u Beogradu i može da se kaže da je postao i njegov stanovnik - kaže karikaturista Predrag Koraksić Koraks, takođe potpisnik ove inicijative.
U prethodnih osam godina ukupna pomoć Beogradu od naroda Japana dostigla je 40 miliona evra. Prva značajna je kupovina 93 gradska autobusa, takozvanih „japanaca“, za koje je Japan 2004. godine izdvojio 17 miliona evra. Iste godine je u Republički hidrometeorološki zavod stigla donacija od 100.000 evra za opremu merenja kvaliteta vode. Za beogradski „Vodovod” Japanci su izdvojili preko 16 miliona evra.
U kliničko bolničke centre, bolnice i domove zdravlja u Beogradu donirano je 1,2 miliona evra, a pomoć se odnosila na nabavku ambulantnih vozila, kupovinu neophodnih aparata i medicinskih materijala.
Zbog toga je“„Blic“, pre nekoliko meseci, pokrenuo inicijativu da Grad podigne jednu javnu česmu koja bi podsećala na dobročinstva japanskog naroda. Predloženo je pet lokacija na kojima bi bila sagrađena, a čitaoci „Blica“ najviše glasova dali su lokaciji kod „Beogradske arene“.
Bila bi mi čast
U prvoj reakciji na vest o inicijativi Narodnog pozorišta, ambasador Nagai je rekao da još nije zvanično obavešten.
- Ali, ako budem izabran, biće mi velika čast da primim to priznanje - rekao je za „Blic“ Tadaši Nagai.
Snažna podrška
Inicijativu Narodnog pozorišta potpisali su:
Vida Ognjenović (reditelj), Egon Savin (reditelj), Mira Stupica (glumica), Ivan Tasovac (direktor „Beogradske filharmonije”), Konstantin Kostjukov (baletan), Predrag Koraksić (karikaturista), Goran Marković (reditelj), Dušan Kovačević (pisac i reditelj), Predrag Ejdus (glumac i upravnik Narodnog pozorišta), Geroslav Zarić (scenograf), Nebojša Bradić (reditelj), Sava Babić (prevodilac), Mihajlo Blam (džez muzičar), Nada Blam (glumica), Gojko Božović (pesnik), Ratko Božović (sociolog), Miroslav Josić Višnjić (pisac), Marina Medenica Vukasović (kostimograf), Slobodan Vučetić (bivši predsednik Ustavnog suda), Drinka Gojković (prevodilac), Duška Dragičević (balerina), Božidar Đurović (zamenik upravnika Narodnog pozorišta), Dragana Jugović del Monako (operska pevačica), Živojin Kara Pešić (prevodilac), Miroslav Maksimović (pesnik), Vesna Mališić (novinar), Predrag Marković (izdavač), Neda Bobić Nikolić (prevodilac), Ana Pavlović (balerina), Mihajlo Pantić (pisac), Božo Prelević (advokat), Dejan Savić (dirigent), Ljubomir Simović (književnik), Konstantin Tešea (baletan) i Žarko Trebješanin (psiholog).
На улицама ускоро униформисани инспектори обучени за рашчишћавање хаоса на пијацама и на другим локацијама. – Овлашћења скоро идентична оним које имају припадници МУП-а
Први комунални полицајци изаћи ће на улице Београда вероватно у току прве половине следеће године. Патроле униформисаних инспектора покушаће да реше нагомилане комуналне проблеме у престоници, дивљу уличну продају, непрописно паркирање на зеленим површинама, хаос у приобаљу…
Формирање комуналне полиције у Београду омогућено је Законом о главном граду, а услов је био да се у наредних годину дана усвоји посебан закон о комуналној полицији. Израда закона је у току, али регулатива вероватно неће бити усвојена до краја ове године, када истиче тај рок. Београдској радној групи председава Владан Луковић, бивши секретар за инспекцијске послове, а он је уједно и представник престонице у комисији, при Министарству за локалну самоуправу, која је задужена за писање закона.
– Ми заступамо идеју да се све градске инспекције комунална, грађевинска, тржишна… сублимишу у комуналну полицију. На овај начин не бисмоa морали да примамо нове људе јер тренутно у Београду, заједно са запосленима у општинским огранцима, ради око 400 инспектора у различитим секторима – објашњава Луковић.
Комунални инспектори имали би статус службених лица и обављали би инспекцијски посао. Они би наплаћивали казне за прекршаје, имали би посебне просторије и специјална службена возила. Њихова овлашћења би била скоро идентична оним које имају припадници МУП-а.
– Многи се противе томе, али сматрам да би комунална полиција морала да буде наоружана. Имамо велике проблеме на улицама града, посебно са дивљом трговином. Ношење оружја било би превентивно, али свакако да би могли да га користе у самоодбрани у случају да их неко нападне, што се догађало небројено пута – каже наш саговорник, додајући да би постојала строга правила о томе када оружје може да буде употребљено.
Луковић најављује и драстично повећање казни, као и то да ће комунални полицајци моћи привремено да одузимају робу, што тренутно инспекција није у могућности.
– Стање у престоници промениће се тек када почнемо да користимо драстичније мере. Када двојици нелегалних трговаца код Видиковачке пијаце одузмемо камионе неће се ни други више тиме бавити, нема друге могућности, казна је апсолутно нужна – истиче Владан Луковић.
Тренутно се, углавном, воде полемике о подели будућих надлежности јер већину тих послова сада обављају републичке службе, а не локална самоуправа. Предлог надлежних је да комунална полиција буде задужена за комплетан комунални ред, стање око сплавова, да регулише непрописно паркирање и саобраћај, буку у кафићима, али и контролише изглед фасада, споменика… Своје примедбе на радни текст нацрта закона о комуналној полицији београдска радна група ће ускоро упутити министарству.
– Има доста примедби и зато мислим да закон неће бити завршен и усвојен на време. За сада има и неслагања са МУП-ом јер они нису вољни да прихвате да поред њих постоји службеници који обављају сличан посао. Ипак, очекујемо да ћемо од полиције убудуће имати већу подршку него до сада – објашњава Луковић.
Скупштина града, како сазнајемо, планира да комуналну полицију организује као нову градску управу, паралелну са постојећом, чији ће начелник бити изабран конкурсом. Управа за комуналну полицију била би у директној вези са Градским већем и градоначелником.
И. Албуновић
Надзорници и извидничари
Београд је веровано једина метропола у окружењу којом још не патролирају комунални полицајци. Формирање ових служби, према резултатима истраживања, даје брзе ефекте. У Подгорици и другим градовима Црне Горе они су на улицама још од прошле године и њихове ингеренције су све веће. Црногорски комуналци не носе ватрено оружје, њихове униформе су тамноплаве, а део свакодневне одеће су и капе и посебне светлоплаве кошуље. Док су на дужности носе и посебну значку службе, истакнуту на видном месту. Њихови помоћници, такозвани надзорници, имају тамносива одела и помажу колегама старијим по надлежности у пословима контроле паркирања, депоновања смећа, снабдевања водом, реда око пијаца. Казне које Црногорци плаћају за непоштовање налога и решења комуналних полицајаца су папрене. За кршење прописа плаћају минимално десетоструки износ најмање плате у овој држави.
У Загребу ове службе постоје већ неколико година, а однедавно помажу им и посебни извидничари који су, такође, на платном списку градске скупштине. Главни град Хрватске иначе важи за један од најчистијих европских метропола, а да би био још уређенији ови људи, по налогу градоначелника, помажу полицајцима тако што дежурају у парковима и пријављују оне који бацају отпатке, паркирају се где стигну или не чисте за својим кућним љубимцима.
[објављено: 14/11/2008]
извор Новости
Ovo je kriminoloski skandal, a i samo zakonsko resenje je svojevrsni pravni skandal. Jos nikome u nasem centralnoevroposkom kultrunom krugu nije palo napamet da izvrsnje kazne drustveno korisnog rada (rada u javnom interesu) treba da se sastoji iz skupljanja lisca i krecenja. Takve koncpecije postoje u Singapuru npr. gde se ta kazna shvata kao ponizavajuca kazna i kao takva se i promovise. Kod nas je Krivicni zakonik izricito predvideo da sustina te kazne ne sme biti ponizavanje ("kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo"). Kriminoloska ideja kazne drustveno korisnog rada nije hjumilitizacija osudjenog, vec njegova socijalizacija i takva kazna se po pravilu izvrsava u skolama, domovima za stare, zdravstvenim ustanovama - dakle tamo gde ce osudjeni imati priliku da pojedinim ljudima bude od koristi, koji ce mu za to izraziti zahvalnost na jedan ili drugi nacin. Ovako ce ljudima biti dato da skupljaju lisce i da krece, a to je idealna prilika da se upoznaju sa ostalim prestupnicima koji skupljaju lisce i krece i da razmene svoja kriminalna iskustva.bigvlada":2h6lv1rf je napisao(la):
Mislim, daj, a šta to se ne dešava u zatvorima?
извор Политика
Са основцима из школе „14. октобар” гимназијалци и данас деле простор Фото Беоинфо
Обновљена и дограђена Петнаеста београдска гимназија у општини Раковица јуче је отворила врата за 1200 ученика ове школе који су од почетка текуће школске године, због радова, похађали наставу у „комшилуку”. Јучерашњи часови за ове гимназијалце у 32 одељења били су први у њиховој „новој – старој” школи, а како каже Босиљка Жебељан, директорка Петнаесте београдске гимназије, нема више потребе да слушају предавања у учионицама које су им до сада уступале Основне школе „Иво Андрић”, „Ђура Јакшић” на Канаревом брду и „14. октобар” у насељу Кнежевац.
Пре 17 година ова средња школа усељена је у зграду ОШ „14. октобар” са којом и данас дели простор. Сада је први пут комплетно реновирана. Тим поводом посетили су је Владимир Тодић, секретар Секретаријата за образовање, и Драган Ђилас, градоначелник.
– Радови започети пре четири године појачани су последња два месеца и коначно су приведени крају. Ученици ове школе сада имају на располагању дограђених 550 квадратних метара простора са нових шест учионица, два кабинета и неколико вишенаменских просторија – објаснио је Тодић.
Градоначелник Ђилас сматра да обнављање Петнаесте београдске гимназије није потпуно завршено: – Смећу није место око школске зграде – нагласио је он и најавио да ће следеће године двориште ове средње школе добити ограду, јер нема никакву заштиту, а тиме је, према његовом мишљењу, ниво безбедности ученика смањен.
Оцењујући радове у овој гимназији као најкомплексније, Тодић је подсетио да је у последњих годину дана обновљено, или је у току реконструкција, три четвртине од укупног броја престоничких основних и средњих школа.
Побољшање услова у којима школарци похађају наставу јесте приоритет града, истакао је Ђилас, додајући да је и отварање предшколских установа подједнако важно.
– Ове године повећали смо фонд за изградњу и обнову образовних установа. Клинци и клинцезе, ипак, битнији су од свега, а наш је задатак да им обезбедимо боље детињство и најоптималније услове за стицање знања – рекао је Ђилас. Радови који су у појединим школама тренутно у току требало би да се убрзају, а они планирани да што пре започну – приметио је градоначелник.
М. С.
[објављено: 18/11/2008]
