Skoro je gradska vlast (mislim da je bilo u mandatu DSa) najavljivala da će ukloniti sva ta obeležja i da će biti donet neki propis. Naravno, to nije sprovedeno.
Jedan od razloga je bio i što se postavljaju, osim na fasadama, i na zelenim površinama duž ulica i puteva pa tako predstavljaju potencionalnu opasnost pri izletanju vozila (zelena površina može da uspori auto koji je skrenuo sa asfalta, a onda naleti na metalnu ili kamenu prepreku kojoj tu nije mesto...).
Meni te tužne ploče poginulima i ubijenima po gradu deluju blago jezivo.
Možemo da pričamo o nekom komunalnom redu, urbanističkom uređenju grada, uzurpaciji javnog prostora i sl., ali ipak, postoje propisi o postavljanju trajnih spomen obeležja i postoje sa razlogom.
I postavljanje ploče Zariću, koju je mimo odluke na nivou Grada postavila Opština, posle višegodišnjih napora i ignorisanja, iza sebe ima podršku jedne velike grupe građana Beograda i urađeno je iz nekih širih pobuda, a ne zbog neprikladnog (po meni) načina izražavanja gubitka i tuge, pa ni taj slučaj se ne može nazvati izuzetkom...