O čemu ti to? Kakve uvozne dispečere na TK stalno spominješ?
Чак и пре кадровског геноцида под маркетиншким називом "решавањем проблема вишка запослених", имали смо лош организационо кадровски приступ непосредном управљању саобраћајем. Док су у земљама са квалитетним и поузданим железницама на месту ТК диспечера специјалисти плаћени скупље од контролора лета, у Србији су то кажњени отправници. Други проблем је било јако лоше одржавање пруга опремљених аутоматским пружним блоком, те чињеница да се дугорочне лагане вожње нису уписивале као ограничења брзине.
Али да се вратимо на увозне ТК диспечере. Стотине и стотине младих су завршавале Средњу железничку, Вишу железничку, Саобраћајни факултет. Тек по неки млади су добили шансу да у пракси отправљају возове, и осете саобраћај. Већина се профилисала у другим делатностима, и заборавила шта је учила. Средњи узраст на железници је око 50 година. Све више и више људи одлази у пензију. Са обзиром на лоше преднапредно стање железнице, и малтене потпуно уништење за последњих 10 година, заинтересованост младих је никада нижа. Они иоле способнији млади су отишли образом за поштовањем. Они који су се некако и запослили, немају кичму, а без кичме ни струка не може доћи до изражаја. Јако често власти по Србији не воле кичмене људе, али ни једна друга власт није била спремна као ова да се са кичменима обрачуна.
Странац је дошао из интереса, и његова кичменост без српског патриотизма може да одржи систем, конкретно, диспечерског управљања. Такође, тај странац је у својој земљи стекао искуство са савременом опремом ТК, и прошао здрав пут каријерног раста, који је у Србији никада болеснији.