STELLANOVA":2vvirqyb je napisao(la):
Metro je u 80% sadasnjih linija postojao 9 godina pre ulaska Bugarske u EU tacnije od 1998. godine.
Почели су да граде 1980. и 18 година им је требало да прво парченце линије пусте у саобраћај. За пар година су имали полулинију, која је превозила 45000 путника, а тек од 2009 имају целу линију која превезе 180.000 путника. Грађевинска гробља, која стоје, представљају заробљен капитал, а разлика у чекању између инвестирања и ефекта инвестиције кошта. Што смо чекали 10 година да се градска железница приведе функцији, и што се сада користи 1/3 онога од пре 15 година кошта, Прокоп кошта. Концепт градити по мало може бити примењен једино за доградњу већ изграђеног система у пуној функцији, али када улажеш у овако нешто,
или градиш или не градиш.
Djordje":2vvirqyb je napisao(la):
Karlo del Ponte":2vvirqyb je napisao(la):
+1 Е ово је темељ демократског планирања. Са тиме не треба да се крије:
1) Сваком запосленом се скида са плате 4% (може и 3% од плате, 2% од пензије).
Као додатак на 4% од плате који се морају издвајати за Фараонски мост и Тунел кроз Топчидерско брдо, а за шта вас драги запослени нико није ништа питао.
И то је истина, и ту мањкамо са транспарентношћу. Мање-више све што градимо ћемо пре или касније платити на неки начин. Осим трошкова моста, власт је дужна да има релеванту процену економских ефеката инвестирања, и да је објави.
Karlo del Ponte":2vvirqyb je napisao(la):
2) Једна метро линија ће се градити и финансирати 9 година, биће дуга 15км, гравитираће јој 30% становника, а њом ће се обавити 10% свих путовања у граду.
Та линија биће почетак система којим ће 80% грађана стизати на посао за мање од 30 минута. Преосталих 70% грађана ће видети велика унапређења у превозној ситуацији, како због смањених гужви, тако и због ослобођених ресурса ГСП који ће на њих бити преусмерени. Осим Београђана у метроу, и грађани Панчева и Раковице добиће ефикасну шинску везу до било где у пола Београда, што ће све заједно ојачати београдкску привреду.
Ово је преписивање из Јовиновог пројекта, а и он је преписивао ко зна од кога. У његово време је највећи број радника радио у индустрији, а он уопште није добро покрио индустријске зоне. Он није предвидео да 80% људи стигне до посла тим системом, него до круга двојке, а у њему се тада налазило око 30% радних места. Једино у Токиу, Осаки и Хонг-Конгу се железничким системима обави преко 50% путовања, и они се не могу поредити ни са Београдом, нити било којим градом Европе. Чак је и ово са 10% путовања са једном линијом уколико систем доживи максималан успех, што није немогуће.
Djordje":2vvirqyb je napisao(la):
8) Рећи истину да се метроом аутомобилски саобраћај уопште неће смањити.
Ово је најгоре извртање истине ..... у граду у којем нема алтернативе аутомобилу, тај раст ће бити далеко експлозивнији и разорнији.
Па, опет ниси порекао да ће се аутомобилски саобраћај неће смањивати мером увођења метро-а. Предности у виду повећања капацитета и квалитета комплетне транспортне мреже нисам нигде спорио. Даљи раст аутомобилског саобраћаја је упитан, јер са опадањем квалитета тог вида саобраћаја, опадаће и мотивација за његовим даљим коришћењем. Неки велики и презагушени градови данас чак имају тенденцију смањења броја становника, јер грађани услове живота почињу да сматрају неподношљивим.
Djordje":2vvirqyb je napisao(la):
Извини Карло од Моста али морам овај спиновани списак да прокоментаришем...
....Ово је произвољна констатација.
Е, сада, по чему
спиновани? Вредности су произвољне, али нису далеко од реалних. И ја сам као клинац много тога триповао, али одрастањем, радом у струци, развијеном перцепцијом и осећајем за саобраћај, активном комуникацијом са корисницима и саобраћајним радницима итд сам дошао до онога што сам сада.
Ја сам заклети железничар, и некада сам се триповао железница тамо, железница вамо, али сада много боље знам шта железница стварно значи, шта је реално, шта нереално, а шта на граници реалности.
Осећао сам као своју патриотску дужност, као неко које одрастао у Београду и у Србији, али и као железничар који брани струку да са вама форумашима, и свима поделим своје знање. Један од кључних разлога зашто вредни и спретни људи у Србији имају мало је зато што је народ економски неписмен, и зато што се већина економских одлука доноси импулсивно, а не рационално. Постоје и други разлози, као што су недостатак културе пословног поштења, те стручног и пословног поштовања. Уколико се изборимо за демократију по питању јавних одлука, грађани треба да знају
истину и да на основу тога дају потпис пројекту у виду референдумског листића. Истину, а не бајке да ће се то изградити брже, коштати мање, остварити равномерније ефекте и на већи део популације, мање ограничити у другим инвестицијама, имати мање ризика за продужетак и поскупљење радова итд.
Само, мислим да ту треба посебна тема "ОРГАНИЗОВАНО ГРАЂАНСКО ДЕЛОВАЊЕ" у оквиру "ИМАМО ПЛАН".
