Šta je novo?

Metro

Dobrodosao mibelic.

Sto se tice postavljanje slika ides na sajt dodaj.rs pa onda dugme browse,izaberes odredjenu sliku koju zelis.Onda dugme dodaj i slika ti se postavlja.

kada se postavi slika iskace ti novi ekran gde pise Fajl je sacuvan.Izaberes tekst u drugom redu(kod za forum),kopiras ga na Ctrl+C i onda prekopiras ovde sa Ctrl+V i postavis u svoju poruku koju kucas.
Kod za forum je ovakvog formata


I onda treba ovako da ispadne

belam.jpg
 
vranac":zv6veqsn je napisao(la):
Проблем је што иако изађе студија о ЛРТ-у, ми немамо студију о правом метроу осим оне из 70'их. А да би се водила дебата о 2 модела морају се знати цене и једног и другог. По питању метроа се углавном износе Јовинове цифре, за које нема изгледа да су истините, јер се види да човек нема баш осећај за новац. Он често говори о цени моста из 1998. да би иста била и данас, што је глупост...


Ниси упућен.Исписао си доста нетачности па и глупости .Имаш читаву тему о плану из 76е па се информиши.Исто тако ми као добронамерни грађани,углавном лаици или мањи део у струци за друштвену акцију не требамо да имамо неколико пројектних бироа,неколико година за рад,студију о изводљивости и пројекат метроа да бисмо могли овим душманима да покваримо злочиначке планове.
 
Hvala Vučko Izvinjavam se zbog obimnog posta,ali pošto je već bilo rasprava o tome da li treba da prihvatimo da naš metro bude kao ovaj model U6 u Beču,evo nekih fotografija koje mogu razjasniti par stvari:
img1646.jpg
img1740.jpg
img1918.jpg
img1912.jpg
img1727.jpg
img1710.jpg
img1709.jpg
img1701.jpg
img1695.jpg
img1690.jpg
img1674.jpg
img1677.jpg
img1666.jpg
Linija U6 je potpuno nezavisna od ostalog saobraćaja i staje samo na stanicama. Ide malim delom ispod zemlje, uglavnom na mostovima i stubovima, u plitkom rovu i jednim manjim delom po povrsini ali strogo odvojena duplim ogradama,gde je sansa da pesak ili neka zivotinja dospe na kolosek jako mala.Umesto 3. šine ima pantograf, kompozije su prilično duge i sastoje se od 4 vagona i naravno,pošto većim delom nije ispod zemlje,podložna je uticaju vrem. prilika. E,sad moje lično mišljenje je da je ovako nešto daleko bolje od LRT i znajući naše čelnike i slušajući izjave komisije i ljudi zaduženih za izgled budućeg metroa, ako dobijemo ovako nešto, još ćemo dobro i proći.
 
mibelic":2fn4ckqj je napisao(la):
Linija U6 .......E,sad moje lično mišljenje je da je ovako nešto daleko bolje od LRT.....
То јесте ЛРТ по обе дефиниције.
Delija":2fn4ckqj je napisao(la):
Karlo del Ponte":2fn4ckqj je napisao(la):
Имам предлог за све форумаше да ураде нешто конкретно: да форумаши са Беобуилда направе анкету , али не ове безвезне интернет анкете, него праве. Ако има заинтересованих, договор се може водити у одељку имамо план.
Имам и ја предлог. Медији па ако треба онда улица.

Мислим да смо ми доста година потрошили на дискусију на форуму . Свим редовним форумашима су међусобно познати ставови о метроу. Сачекајмо план комисије и оно што је већ извесно у њему а то је трамвај на ширем колосеку па ћемо се онда ћерати.
Еееее, залет, залет, ајмо, ајде сви у напад, на треба расипати енергију, него знати ко си, шта си, и колики је твој утицај. Сетимо се колико су приче око Платана, Звездарске шуме, Веро(лопу)лос у Војводе Степе и још ко зна колико прича имале пажње у медијима.

Приметио сам да већина форумаша уопште не познаје људе са којима живи. Тако да разлози за прављење анкете су:
- Да се сами форумаши упознају са каквим људима живе, те сами не граде илузије о њима, попут оних да би они масовно прихватили преседања, и сл.
- Да се већи број људи обучи техници анкетирања, припремама анкета и обради резултата. То може бити плаћено занимање, које студентима може бити додатан извор прихода.
- Арте факта са којим можемо наступити у медијима и у јавности, нешто због чега нас медији могу цимати, а не ми њих вући за рукав и добијати ћушке.
- Повећање угледа форума и организације у јавности
- Нешто што се може уновчити, са тим што сам ја за то да евентуални приход легне на рачун организације, за финансирање даљих активности.
 
OK,slažem se da se razlikuje od ostalih linija bečkog metroa,ali u neku ruku nije ni LRT. Nema ukrštanja sa ostalim saobraćajem kao LRT u Portu,i vozila su mnogo duža nego što planiraju kod nas.
 
Karlo del Ponte":231qauh0 je napisao(la):
Еееее, залет, залет,

Који залет? Није ова тема почела са тобом. Годинама се овде дискутује о овоме а ево видим горе поново та линија У6. Мислим да је овде и на теми о метроу на ССЦ-у причано о тој фамозној линији бар 100 пута. Као прво,то је само једна од линија која свакако није основа ЈГС-а у Бечу.Као друго,већ сада је извесно да ни од тога нема ништа по Вукану Вучићу јер ће и станице бити до 36 метара.
 
Zapravo kao sto kaze Karlo to je klasican LRT sa nezavisnom trasom.Tako nesto trebamo i ocekivati kod nas.

Zato su i bili gradonacelnik i predsednik skupstine grada prosle godine u Becu bas da gledaju specificno liniju U6.

Opet je jasno da ovakva vozila i LRT ne mogu biti kicma saobracaja Beograda.

Koja je duzina njihovih vozila?
 
Pa nije taj Vucic bog majku mu. Mozda stanice budu i duze. Uostalom jos nije pala konacna odluka a valja i blokirati kneza milosa zarad pro-teski metro protesta. :grand: nego vozah se i ja cuvenom U6icom i zaista kad bi bg imao takvu liniju nista ne bih imala ni da dodam ni oduzmem, savrseno za nas grad.
 
Mislim da kompozicije na U6 sigurno imaju 100m dužine. 4 vagona, neka je 25m dužina vagona. Ali nisam siguran. Ja samo hoću da kažem da nama spremaju još kraća vozila od ovih. OK, sve i da je ovo klasičan LRT, šta je onda ono u Portu i koju od ove 2 varijante biste vi bre potpisali?
 
@11030 Ne kazem da je on los ali to je njima sesta linija,prvih 5 su klasicni teski metro.

Hajd da nama makar prva bude klasicna po kapacitetu,ocigledno ovaj U6 ima manji kapacitet,a takodje je i raspored sedista kao u tramvaju a ne metrovski koji omoguce veci kapacitet.

Delija je primetio da su nama pominjali vozila 30-36 metara ako se ne varam.

@Mibelic jedina razlika u odnosu na nas i Porto je sto je grad usvojio odluku da sinski sistem(metro) mora biti nezavistan u smislu da nece imati semafore na kojim ca se zaustavljati,otuda dakle i one ideje o denivelaciji ispod raskrsnica.
 
Evo tačan podatak o dužini kompozicija U6,sa urbanrail-a.
Like the U4, the central part of line U6 was also part of the old Stadtbahn system. But whereas line U4 was converted to full U-Bahn standard, the Gürtel line (G) has continued being operated with light rail vehicles, but with 110 m long trains and the line being fully segregated it can be classified as a full metro line. Though by-passing the city centre, it is one of the busiest lines on the Vienna U-Bahn system.
 
Na liniji U6 saobracaju vozila (slicna tramvajima) cije su dimenzije (za tramvaj "T"):
duzina:26.8m ; sirina:2.65m ; visina: 3,65 ; visina poda 440mm ; maksimalna brzina 80km/h, mesta za sedenje 58, mesta za stajanje 136
http://xover.mud.at/~tramway/stvkr-a-wiki/index.php/Type_T_(Wien)

Duzina platforme na otvorenom sigurno nece biti ispod 70m ili 75 kao kod Belama, jer je predvidjeno spajanje dve kompozicije. Ponavljam prema projektu Belama u podzemnim stajalistima duzina platforme je 110m. Ovaj plan moze samo da se unapredi sigurno se nece ici na smanjivanje.
Da li ovaj sistem moze da bude oslonac javnog saobracaja, ne znam, skeptican sam.
 
mibelic":k32l0lx1 je napisao(la):
Hvala Vučko Izvinjavam se zbog obimnog posta,ali pošto je već bilo rasprava o tome da li treba da prihvatimo da naš metro bude kao ovaj model U6 u Beču,evo nekih fotografija koje mogu razjasniti par stvari:
img1646.jpg
img1740.jpg
img1918.jpg
img1912.jpg
img1727.jpg
img1710.jpg
img1709.jpg
img1701.jpg
img1695.jpg
img1690.jpg
img1674.jpg
img1677.jpg
img1666.jpg
Linija U6 je potpuno nezavisna od ostalog saobraćaja i staje samo na stanicama. Ide malim delom ispod zemlje, uglavnom na mostovima i stubovima, u plitkom rovu i jednim manjim delom po povrsini ali strogo odvojena duplim ogradama,gde je sansa da pesak ili neka zivotinja dospe na kolosek jako mala.Umesto 3. šine ima pantograf, kompozije su prilično duge i sastoje se od 4 vagona i naravno,pošto većim delom nije ispod zemlje,podložna je uticaju vrem. prilika. E,sad moje lično mišljenje je da je ovako nešto daleko bolje od LRT i znajući naše čelnike i slušajući izjave komisije i ljudi zaduženih za izgled budućeg metroa, ako dobijemo ovako nešto, još ćemo dobro i proći.
Овако нешто је потпуно прихватљиво, али оно што они хоће нама да увале НЕ ДОЛАЗИ У ОБЗИР!!!
 
@vucko: slazem se ali ako je opcija izmedju nicega i U6 varijante biram U6. Pitanje je i ako krenu u taj teski metro da li i kad ce ga zavrsiti. Eto stanica Vukov spomenik stoji vecnost.
 
Daj Bože da podzemne stanice imaju dužinu 110m, kao što kažeš. Nadzemne se lakše daju produžiti i prepraviti. Još uvek se nadam da ako odrade LRT ostave bar prostor za neki budući up grade. Ali sve to naknadno više košta. U principu da su predložili do Vuka podzemno i na NBG stubovi ili plitak rov,pa da kazes da je OK. Nego mene muči što planiraju nadzemno od Vuka do Ustaničke.Bolje da se zaustave kod Vuka,pa kasnije dodavati po stanicu-dve,podzemno naravno.
 
искрено, и ја би пре нешто као У6 него Белам. после се то што личи на У6 лако конвертује у класичан метро. што се тиче пантографа, у Барси сам виђао неке линије где су каблови постављени тик изнад возила као што су на Мостару
 
Метро по мери Београда

Комисија за оцену студије београдског метроа од-ржала је данас у Старом двору први састанак коме је председавао градски архитекта и помоћник градоначел-ника Дејан Васовић.
Он је, на делу седнице отвореном за јавност, предста-вио чланове комисије која ће водити рачуна о техничким аспектима израде студије и идејног пројекта прве линије београдског метроа.
Један од чланова стручне комисије је доктор, ака-демик и професор Универзитета у Пенсилванији Вукан Вучић, светски стручњак за метрое, који је, како је је под-сетио Васовић, био главни консултант на изради метроа у Сан Франциску, Вашингтону, Манчестеру, Едмунтону, Риму, Пекингу и Гвадалахари.
Такође, комисији се придружио и један од водећих консултанта за израду метроа у свету Градимир Стефановић, који је оставио свој печат у изградњи метро система у Торину, Риму, Шангају, Лондону, Ријаду, Хелио-полису, Каиру, Санкт Петербургу и Ten Авиву.
Васовић је подсетио да је, у име града Београда и Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу, у комисији и Зоран Рубињони, који руководи великим пројектима, попут изградње новог моста преко Аде Циганлије и Владимир Деполо, који је водио претходне ,студије о изради београдског метроа.
- Првенствени задатак ове комисије је да се сви предлози прилагоде потребама и могућностима града Београда, како бисмо добили метро који нам приличи. Данас започињемо историјски задатак за будуће генерације
- поручио је Васовић.

Професор Вучић је истакао да комисија пред собом има велики задатак, јер градови који имају тенденцију раста, као Београд, имају све веће саобараћајне про блеме.
- Педесетих година само 20 градова у свету имало је метро систем, док је данас тај број 120. Метро представља једну од највећих инвестиција коју неки град може да изведе у својој историји. Зато је важно пажљиво пла-нирати сваки корак у његовоЈ изрградњи, јер свака грешка многокошта - указао је Вучић.

Један од водећих међународних консултаната у том сектору Градимир Стефановић изразио је задовотство што је Београд после периода инкубације од тридесетак година одлучио да започне изградњу метроа.
Он је указао да главни град Србије сада може да ис-користи већи избор елемената технологија и самим тим већи избор решења него градови који су градили метрое током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
- Мислим да смо изабрали и правог партнера, јер Француска је позната no изградњи метроа, као и компанија „EGIS rail" са којом сам сарађивао на великим пројектима у Јерусалиму и Даблину -мавео је Стефановић.
Владимир Депо-ло је подсетио да су у претходном периоду геологија или састав тла подробно истражени, а неки се други правци искристалисали, тако да у сарадњи са францу-ским партнерима веома брзо можемо кренути у реализацију пројекта.
- Потребно је да се створи одржив пројекат у сваком домену, а најпре у финансијско-економском. Град, поред велике инвестиције, мора да добије и систем који ће моћи да одржава на врло високом нивоу, јер то су системи који то захтевају, како би оперативно добро функционисали -рекаојеДеполо.
Београд је после бајке и мита о метроу дошао у фазу реалности да се мора кренути у његову изградњу, истакао је Зоран Рубињони. Он је поновио да мора да се нађе од-рживо решење, по мери Београда, како би се задовољиле потребе његових становника.
-Решењеморадабудетаквода град можеда ra изве-де. Све велике пројекте које је ова градска власт започела и завршила је, као што је нови мост преко Аде. Такође се надам да ћемо бити у прилици да за пет, шест година отво-римо прву линију метроа - најавио је Рубињони.
У наставку првог радног састанка комисија се састала и са представницима француске компаније „EGISrail", која је задужена за изградњу студије концепта бео-градског метроа и израду идејног пројекта прве линије, у складу са међудржавним споразумом који је 18. но- вембра у Старом двору потписан између француских и српских представника. Беоинфо, 1. децем6ар2011.

untitled-1.jpg


Чланови комисије за оцену студије
Вукан Вучић рођен 1935. године у Београду, од 1961.године, живи и ради у Америци. Дипломирао је на Универзитету у Београду 1960. године, а докторирао на Универзитету Беркли у Калифорнији 1966. године. Предаје на универзитету у Пенсилванији.
• Први добитник медаље Dr. Frtedrich Lehner, Минхен, Не-мачка, 1982.
• Српска академија наука и уметности, страни члан, 1993.
• Руска академија архитектуре и изградњу наука, страни члан, 2005.
Области истраживања којима се бави: Бави се планирањем урбаних транспортних система, како јавног тако и осталог превоза у градским срединама. Посебно се бави областима јавног превоза, његовим лланирањем и. функционисањем, карактеристикама метро превоза, врстама возила, инфарструктуром и њеним управл>ањем. Доктор Вучић )е написао више кк>ига из области тран-спортних система као и 120 чланака објављених у Аме-рици, Србији, Немачкој, Италији и белгији. Сарадник је у више реномираних консултантских фирми, као и у дирекцијама за превоз у Филаделфији, Вашингтону, Њујорку и Сан Франциску.
Предавања и презентације: Предавао и изла-гао радове на 75 различитих универзитета укључујући Универзитет у Алберти-Едмонтон, Канада, у Београду, у Калифорнији у Берклију, Универзитет у Рио де Жанеиру, у Бразилу и многим другим.
Консултант на планирању, пројектовању и изградњи саобраћајних система за Министарство саобраћаја у САД, као и у градовима: Београд, Едмон-тои, Манчестер, Њујорк, Перт, Рим, Напуљ, Торонто, Мексико Сити.

Владимир Де-ПОЛО - рођен 1945. го-дине у Београду. Дипло-мирао на Саобраћајном факултету у Београду 1972. године, a 2001. године постао је доктор техничких наука. Од 1973. године радио је на пројектима планирања саобраћаја, а од 1989 - 1993 био је директор ЈУГИНУС-а. Такође је био водећи истраживач на најважнијим пројек-тима од којих је један број од значаја у области развоја нових метода вредновања односа саобраћаја и намене земљишта за потребе локалних комуналних такси са одговарајућим софтвером, као и на пројектима вредновања саобраћајних решења (стратегија/планова).
Био је члан више градских комисија за саобраћај. Руководио израдом пројекта Унутрашњег полупрстена (UMP), фаза генералног пројекта са пратећим студијама и Претходном студијом оправданости испред Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу. Члан је тима за из-раду студијско - пројекне документације линије метроа у Каиру. Био члан Извршног одбора града Београда, задужен са питања саобраћаја у периоду од 1992. до 1995. године, члан Савета Саобраћајаног факултета између 1992. и 1994. године, члан комисије Града Београда за транзицију јавног комуналног сектора, урбани развој и Комисије Града Бео-града за саобраћај, између 1992. и 1996. годиме.
Од 2001. године ради у Дирега^ци за грађевинско земљиште и изградњу Београда. где обавља послове директора пројекта Београдског метроа у Јединици за имплементацију.

ЗОран РубињОНи роће- 1950 године у Риму, ди-пломирао на Саобраћајном факултету у Београду 1977. године. После вишегодишњег рада у пројектантским кућама, од 2002. до 2004. године био је на челу Секретаријата за саобраћај града Београ-да,аданасјеизвршнидиректорЈединицезаимплементацију пројеката у Дирекцији за грађевинско земљиште и изград њу Београда. Члан је домаћих и међународних стручних удружења из области урбанизма.
Градимир Стефановић - рођен 5.10.1950. го-дине у Београду. Дипломирао на Саобраћајном факултету 1976. Био запослен у ГСП 10 година, затим прелази у ЦИП. Од 1992. ради у Великој Британији као независни консул-тант за британске клијенте (Transport for London, EBRD, SDG) као и клијенте из других земаља.
Активни члан UITP Light Rait Committee од 1978, ради на припреми извештаја и презентацијама. Као аутор рад-не групе у ITP за упутства за лаки шински саобраћај. Вођа тима за велике градове у пројектима светске банке и EU TACIS модернизација јавног транспорта у 14 руских градова који је изведен у периоду од 1996. до 2000. Сарађивао на пројекту EBRD на модернизацији трамвајског саобраћаја у Одеси на пројекту београдског приградског шинског саобраћаја.
Са својим радовима учествовао на конференцијама у Москви, Дубаију итд. Тренутно је вођа пројекта Heliopolis metro у Каиру који финансира Светска банка. Има консал-тинг уговор за Hyderabad метро пројекат у Индији.
У последњих 10 година радио на лројектима у EU који се односе на градске шинске системе, независно или као експерт UITP-a. Радио је консалтинг за клијенте из Нор-вешке, Русије, Холандије, Израела, Србије, БиХ, Украјине, Египта, Саудијске Арабије и Индије из области развоја градског шинског саобраћаја, реструктуирања компанија и локалних власти у области јавног превоза.

Дејан Васовић - градски архитекта, рођен је 1966. године у Београду, где је и завршио основну и средњу школу. Архитектонски факултет Универзитета у Београду уписаоје 1984.Године,а 1990. годинедипломираонасме-ру архитектонско инжењерство. Магистрирао је на Архи-тектонском факултету 1998. године. За магистарски рад добио је награду Привредне коморе Београда за 1998. годину. Запослен је од 1990. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Осим рада у настави, као руководилац пројектантског тима пројектовао је и вршио надзор над већим бројем објеката високоградње у земљи и иностранству.
Од априла до септембра 2001. године радио је у Ми-нистарству за урбанизам и грађевину као координатор Ре-публичке ревизионе комисије. Почетком 2004. поставл>ен је на место заменика директора Грађевинске дирекције Србије, где је 2007. године на јавном конкурсу изабран за директора. У Грађевинској дирекцији Србије водио је више пројеката из области станоградње и енергетске ефикасно-сти. Основао је Фонд за уштеду енергије у станоградњи. Испред Републике Србије био је одговоран за реализацију донација Европске уније и изградњу граничних прелаза нулте категорије (Хоргош, Батровци, Прешево).
Први је тужилац Суда части Инжењерске коморе. У априлу 2007. године, јавним гласањем изабран је за члана Извршног одбора матичне секције пројектаната. Био је председник Извршног одбора матичне секције пројектаната и члан Управног одбора Инжењерске ко-море. На место помоћника градоначелника Београда постављен је 15. септвмбра 2009. године.

Лист ГСП Београд, Децембар 2011.
 
milanche":3apz9mrl je napisao(la):
Da li ovaj sistem moze da bude oslonac javnog saobracaja, ne znam, skeptican sam.
O tome se i radi...Ova linija ce biti nasa prva to jest U1 i mora biti kicma celog sistema sa odgovarajucim kapacitetom i poudzanoscu.

P.S.Milanche,imas privatnu poruku ;)
 
Један од чланова стручне комисије је доктор, ака-демик и професор Универзитета у Пенсилванији Вукан Вучић, светски стручњак за метрое,
који је стопирао исти у Београду 1982. године.

Првенствени задатак ове комисије је да се сви предлози прилагоде потребама и могућностима града Београда, како бисмо добили метро који нам приличи. Данас започињемо историјски задатак за будуће генерације
- поручио је Васовић.

Контрадикторан став. Прво говоре о потребама,онда у растућем граду па затим тренутним могућностима и на крају помињу будуће генерације...Не иде

Вукан Вучић

• Први добитник медаље Dr. Frtedrich Lehner, Минхен, Не-мачка, 1982.

Интересантно. :kafa:

А видим да фали и биографија Деполоа...
 
Da, samo što je ovaj snimak od pre par godina,sada više nema tramvajskih vozila na U6. Usled nedovoljnog broja vozila i da bi interval dolaska bio par minuta, ranije su kačali i tramvaje. Ali i to su bili neki budženi tramvaji, sa vratima sa obe strane. Sadašnja vozila su kao ova za Stadtbahn,samo što ih ima po 4 u kompoziciji
wlb-schoepfwerk1.jpg
 
Ova linija ce biti nasa prva to jest U1 i mora biti kicma celog sistema sa odgovarajucim kapacitetom i poudzanoscu.

Becka U1 linija je isto delom nadzemna. U stvari, koliko se secam 1/3 linije ide iznad zemlje. Vozovi na 5 min, fantazija.
 
U1 čim predje Dunav ide nadzemno,na stubovima. Taj deo grada je uglavnom izgrađen posle rata,kao NBG. Naravno, sve je dobro i sa ukusom odrađeno, a na mestima U1 ide i jako blizu stambenih zgrada, udaljenost ne vise od 15m. Takođe linija U2, od stanice Messe Prater pa do Aspernstrasse,sigurno pola dužine linije, ide na stubovima. Dok linija U4 ide uglavnom duž kanala, u otvorenom iskopu i manjim delom ispod zemlje. Dakle, nije problem ni da se odradi na stubovima ili u rovu, primer Beča to najbolje pokazuje. Beč je izuzetno bogat grad, pa opet gleda da, gde god je izvodljivo, gradi metro na stubovima, jer je dosta jeftinije. Ali meni se ne sviđa ideja da duž Bulevara Zorana Đinđića ide po površini i zaranja na raskrsnicama. To bi bila velika greška jer to ne bi ni na šta ličilo. Dakle ili stubovi ili cut & cover.
 
Da dobijemo U6 u BGu i da pevamo. Nije bitna duzina vozila. Samo kada bi trasa bila potpuno nezavisna to bi resilo i te kako saobracajni problem u gradu.

mibelic":3bq4lzga je napisao(la):
U1 čim predje Dunav ide nadzemno,na stubovima. Taj deo grada je uglavnom izgrađen posle rata,kao NBG.

Ne moze da se poredi sa NBG. NBG strana ima oko trecine stanovnistva, a prekodunavski Bec sumnjam da ima i 20%.
 
Delija":1bha36rj je napisao(la):
А видим да фали и биографија Деполоа...

Ne fali, nego nije bila izdvojena, sredio sam. Izvinjavam se zbog grešaka, pošto je softver uradio OCR na skeniranoj stranici iz GSP lista, pa nisam imao vremena da sve ispravljam.

kopmania":1bha36rj je napisao(la):
На линији У6 у Бечу саобраћају и обични трамваји.
http://www.youtube.com/watch?v=O9O-pXpylnY&feature=related


Nekada jesu i nisu baš isti kao tramvaji. Toga više nema, no neretko se dešava da recimo vozilo sa U6 prošeta ulicama u noćnim satima, kada vrše neke izmeni ili prebacivanje vagona u neki depo, naravno, ne prevozi putnike, jer na ulicama nema perona.
2912614893_d47e72c396_z.jpg
 
Vrh