Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Naravno, ima još, izvan ove mape. I ne postoji samo Vodena kapija 1. Pogledajte sad situaciju na Vodenoj kapiji 2.

Sa jedne stare mape preslikao sam poziciju spoljašnjeg priobalnog bedema ispred nje. Kliknite za veću rezoluciju.

Vodena-kapija-2-Pozicija-spoljnih-bedema-cr.jpg


Imamo jednu još izraženije "smaknutu" strukturu veze između Vodene kapije 2, otvora u spoljnom bedemu i reke. Ono što je ovde fascinatno je, iako su originalni delovi Vodene kapije 2 veoma oštećeni, spoljašnji prolaz ima velike šanse da bude potpuno očuvan budući da se skoro KOMPLETNO nalazi u okviru granica železničkog nasipa! A tu se teren nasipao, a ne uklanjao. Takođe, zbog pomeraja nizvodno u odnosu na osu kapije (zaštita vrata kapije od topovske vatre), ostaci originalnog prolaza kroz spoljni bedem su nizvodno od savremenog podvožnjaka, iza betonskog zida podvožnjaka i potpuno unutar granica nasipa. Dakle železnički nasip je štitio ovaj deo bedema od 1899. do sada. Sumnjam da je pre 1899. iko uništavo vojne bedeme (i obaloutvrdu za visoke vode), a posle zbog nasipa niko nije ni mogao (sem kod dodavanja novog koloseka, ali tada takođe nisu imali potrebu za kopanjem u dubinu).

Pa ili imamo zaista puno sreće, ili je neko čak i tada mislio na to i na budućnost, dakle na nas.

Sada se uklanja i železnički nasip jer više ne služi ničemu. Pa eto još jedne prilike za rekonstrukciju delova tvrđave. Da vidimo da li ćemo opravdati poverenje nepoznatog projektanta Klaničke pruge iz davne 1899. godine.
 
Poslednja izmena:
Kad se krive linije spoljnih bedema preslikane sa rukom crtana stare mape sa kraja 18. veka malo isprave u oblik u kome najverovatnije i dalje postoje ispod železničkog nasipa, dobija se skica kako bi trebala da izgleda sekcija Linijskog parka u okolini Vodene kapije 2 kad se ovi bedemi otkriju i srede. Fascinatno je da imamo čak TRI do sada neprikazane vodene kapije na priobalnom delu tvrđave, i da su sve tri različite i dovoljno očuvane za prezentaciju. Od kojih jedna i dalje ima neposredni kontakt sa vodom, uprkos stalnom pomeranju obale Save.

Vodena-kapija-2-Pozicija-spoljnih-bedema-29-05-2022-cr.jpg
 
Za trivijalnosti? Tebi je trivijalnost da li će se zbog jeftinih populističkih poena prosto na brznu provući staza i betonirati jedan od najvažnijih i totalno neistraženih delova Tvrđave?

U pitanju su bar tri različite teme, i sve su važne.

- Prva je kako će se koristiti obala reke
- Druga je kako će se koristiti trasa pruge tamo gde nije na obali.
- Treća je da li restauracija tvrđave ima prioritet u delu gde tvrđava dodiruje obalu ili trasu pruge.

Pišem o onome što je sada najlakše prevideti i o čemu mi izgleda da inače ne bi bilo puno reči, a upravo se SADA bira dalji put u tom pogledu. Kad se jednom blokira pristup ovom delu tvrđave, ta je priča završena za par sledećih generacija.

IMG_3618.JPG
 
U kojoj smo trenutno fazi, ili bolje reći, šta se uopšte dešava u vezi projekta "linijski park"?

Bez obzira da li se to nama dopada ili ne, njegova realizacija je POČELA, i to naopako, BEZ konačnog projekta, pošto se prvi idejni projekat "mladih arhitekata" pokazao kao neupotrebljiv. Ignorisao je potrebe restauracije i prezentacije linijskim parkom zahvaćenih delova tvrđave i činjenicu da je u pitanju "spomenik kulture od izuzetnog značaja", što je najviši mogući nivo zaštite koje poznaje naše zakonodavstvo. Zbog toga je Zavod za zaštitu spomenika kulture zabranio dalji rad po takvom projektu.

Tako smo se našli u, ne samo kulturnoj, nego i u pravnoj sivoj zoni, u kojoj je nemoguće shvatiti kako u stvari stoje stvari i šta se sada tačno radi. Naime sada je već očigledno da je arheolozima, projektanitima i svim drugim nadležnim stručnjacima zabranjeno da daju izjave za javnost. Sem neodređenih, uopštenih i ponekad protivrečnih izjava političara (Konzervacija ili restauracija? Kakva restauracija? Čega tačno? Kako se to uklapa u sve ostalo?) apsolutno nismo čuli ništa preciznije o projektu po kome se SADA radi, o toku radova, o arheološkim nalazima, ustvari o bilo čemu konkretnom. Iako je u pitanju jedan od najznačajnijih poduhvata na tvrđavi za čitave decenije unazad, vlada apsolutna tišina. Čak su i neki direktno uključeni, sa nalozima na Beobuildu, utihnuli i ne govore ništa.

Tako da nema druge nego pogađati šta se dešava. IZGLEDA (samo pretpostavljam) da je Republički zavod napravio neformalni kompromis u kome je odredio linije do kojih sme da se nešto radi, i IZGLEDA da im je rekao nešto u stilu "trudite se da u ostalom prostoru ne uništavate ništa što izgleda važno". Naravno, pošto je tvrđava u ovom delu najmanje istražena, pa sem nepouzdanih starih mapa koje govore gde bi nešto u nepoznatom stanju MOGLO da postoji, to ne znaju ni arheolozi, onda takav savet ima ograničenu praktičnu vrednost.

Tako se Zavod nada da je ono što političari ovde rade samo "privremeno" i da se "ništa ne uništava trajno", a političaraima koji ustvari odlučuju o svemu ni na pamet ne pada da išta ovde rade PONOVO, pošto jednom daju novac i završe tobože "privremene" radove. A ako im je Zavod zabranio prvi, javno objavljeni idejni projekat, pa lepo, onda će raditi BEZ (takvog) projekta. Tj na brzinu će napraviti neki drugi, verovatno provizorni i očigledno tajni projekat, po kome se sada obavljaju radovi. U kojoj je meri sve ovo zakonito, i šta se uopšte radi, naravno, možemo samo pogađati. Jer, za razliku od Virtemberške varoške kapije na Trgu Republike, sada ni novinari ne žele, ne znaju ili ne smeju ništa da pišu.

Zbog toga verujem da bi za ovu Beobuild temu najkorisnije bilo da se bavi informisanjem i iznošenjem predloga o tome kako urediti prostor linijskog parka, a da se pri tome na najbolji način pomire potrebe restauracije delova tvrđave i savremene potrebe optimalnog korišćenja rečne obale. Zbog toga bi međutim prvo trebalo uraditi ono što su nadležni propustili da urade pre svega drugog, iako su imali na raspolaganju dve godine za to. Ustvari četri godine, jer je saobraćaj po pruzi je ukinut 1. jula 2018., a ona je uklonjena u julu 2020. Dakle, za ovaj segment linijskog parka, prvo da ažurno prenosimo šta je na tvrđavi otkriveno, budući da je inače nemoguće formirati čak i okvirnu ideju kako bi se zakonom zaštićeni prostor mogao koncipirati, a da se zatim iznose predlozi kako bi se linijski park mogao urediti, uzevši u obzir i to i sve druge savremene funkcionalne zahteve kad je u pitanju obala reke i parkovsko-rekreativni prostor.

Evo dve stare slike kao dokaz kada je uklonjena pruga, tj od kada je čitav prostor bio slobodan za neometano istraživanje. Što je moram reći, bio san čitavih generacija arheologa koji su svoje izveštaje o priobalnom delu tvrđave redovno završavali lamentom kako dalja istraživanja nisu moguća zbog pruge (ili, ređe, puta).

IMG_7877a.JPG


IMG_7878a.JPG
 
Poslednja izmena:
 
Нема ту велике филозофије, било је потребно археолошко истраживање и конзервирање приобалних бедема и неинвазивно интервенисање приликом прилагођавања за потребе шеталишта.
 
I uobicajeni izgovori kako se iznenadjuju “pronalascima” na lokalitetima… :cool:
 
Нема ту велике филозофије, било је потребно археолошко истраживање и конзервирање приобалних бедема и неинвазивно интервенисање приликом прилагођавања за потребе шеталишта.

To jeste jasno, ali je sada problem kako ispraviti ono što se još može ispraviti. A da bi to uopšte bilo moguće, treba razumeti da taj previd nije bio slučajan, nego nameran, pošto od razumevanja upravo te činjenice zavisi procena kolike će napore biti potrebno uložiti da se sada bar nešto od toga popravi. Što podrazumeva veoma široko razumevanje ogromne vrednosti, i kulturne i ekonomske, koju bi imala rekonstrukcija nedostajućeg dela tvrđave. Budući da joj bukvalno fali čitava jedna polovina, ona na donjem nivou. Previd nije bio slučajan jer vlasti nisu želele da se otkirije bilo šta što bi odložilo ili poskupelo projekat "parka". Zato su bez ikakvog istraživanja protraćene čak četri godine od ukidanja saobraćaja po pruzi, koja su lako i komotno mogla da se urade tada, pa da se nikome ne smeta, niti da se odlaže bilo šta. Ovo "park" pod navodnicima, jer je uz zelene i javne površine "Linijskog parka" provučena čitava gomila komercijalnih projekata i transformacija zelenih površina u komercijalne upravo na najskupljem zemljištu koje u gradu uopšte postoji. Pa kao što je trasa prve linije metroa, umesto da joj proritet bude saobraćaj, određena tako da pre svega drugog promoviše i zarađuje pare za "Beograd na Vodi" i budući gradnju na Makišu, tako i "Linijski park" pre svega povećava vrednost K-distriktu, projektu ekskluzivnih stanova u marini Dorćol i budućoj gradnji uz Dunav. Pa tek onda, bar po mišljenju vlasti, eventualno ima i druge prednosti. Jedna od posledica je i da je Bulevar Vojvode Bojovića, umesto da se razmišlja o njegovom uklanjanju (recimo tunelom) ustvari promovisan u saobraćajnicu prvog reda, i tako trajno fiksiran da ide, a kasnije verovatno bude i proširen, upravo KROZ tvrđavu! Deo toga je ovde lepo opisao pokret "Ne davimo Beogad":


Tako vlasti pričaju samo o "parku", a sve ovo ostalo niko ne pominje. Prosto uz minimum utrošenih para polože ploče po prostoru koje su oslobodile šine, naprave šetalište, pa mogu da se hvale kako su uradili "ono što niko pre njih nije" (pre će biti da su svi oni ranije razmišljali malo temeljnije o ceom problemu). Ne trebaju im komplikacije, troškovi, kašnjenja, i sve ostalo što sledi uz posao otkrivanja i prezentacije nečeg ovako važnog kao što je tvrđava iz koje je izrastao moderni grad Beograd. I ovo istraživanje Vodene kapije 1 je teškom mukom izvučeno, posle meseca pregovaranja, iako u uslovima Zavoda jasno piše da se ovde bukvalno SVE mora i istražiti, i rekonstruisati, i prikazati. Ali to je u ovim uslovima kao put na Mars, pošto vidim da je čak i istraživanje Vodene kapije 1 zaglavilo.
 
Poslednja izmena:
Парк уопште није потребан у зони тврђаве. Могли су одмах да почну радове од базена скроз до марине, а део уз тврђаву да оставе какав је био, а на месту уклоњених колосека да одраде темељне археолошке и ресаурационе радове и после ураде нове стазе у зони тврђаве. Сва ова бетончина је беспотребна и опасна.
 
Što se tiče priobalnog dela mislim da je linijski park trebao da reši pitanje parkiranja kod Kule Nebojša, da uredi zelene površine na savremeniji način, da očisti priobalje od gomile nanosa i ukloni ruine na reci i možda uvede neki novi sadržaj (teren za Basket, dečiji park ili slično). Svi arheološki radovi i radovi vezani za bedeme tvrđave su trebali da se sprovode potpuno odvojeno od realizacije linijskog parka tako da se samo omogući prolaz pešacima i biciklistima u zoni osetljivih mesta. Fokus je morao da bude na povezivanju postojećih i planiranih stambenih naselja duž trase i realizacija parka na savremen način u tim zonama (od SC 25. maj do Marine Dorćol). Ovako je započeto mnogo, ulazimo u rizik da će radovi trajati godinama, a da ne dobijemo puno i sva je prilika da tamo gde je park najpotrebniji će to još dugo biti samo ideja na papiru.
 
Što se tiče priobalnog dela mislim da je linijski park trebao da reši pitanje parkiranja kod Kule Nebojša, da uredi zelene površine na savremeniji način, da očisti priobalje od gomile nanosa i ukloni ruine na reci i možda uvede neki novi sadržaj (teren za Basket, dečiji park ili slično). Svi arheološki radovi i radovi vezani za bedeme tvrđave su trebali da se sprovode potpuno odvojeno od realizacije linijskog parka tako da se samo omogući prolaz pešacima i biciklistima u zoni osetljivih mesta. Fokus je morao da bude na povezivanju postojećih i planiranih stambenih naselja duž trase i realizacija parka na savremen način u tim zonama (od SC 25. maj do Marine Dorćol). Ovako je započeto mnogo, ulazimo u rizik da će radovi trajati godinama, a da ne dobijemo puno i sva je prilika da tamo gde je park najpotrebniji će to još dugo biti samo ideja na papiru.
Ako misliš na stambeno naselje K Distrikt i BNV (i buduću Marina Doržol), oni su već praktično bili spojeni obalom. To o čemu ti pišeš je upravo ono protiv čega većina nas ovde na ovom forumu trubi na sav glas, a to je da je ceo park u funkciji malobrojnih bogatih Beograđana koji žive u tim eksluzivnim naseljima na uštrb istorijskog nasleđa Beograda.

Živeli smo bez linijskog parka sve ove godine. Po mom mišljenju čak i par decenija da se sačeka da bi se tvrđava istražila, restaurirala na tim delovima, i podigla kvlaitet istorijskih sadržaja u Beogradu, nije mnogo za čekanje.

Ja se ne sećam da sam išao u nove delove bilo kog grada da se divim staklenim zgradurinama. Prag ima Hračane, Lisabon ima tvrđavu, Sevilja stare mavarske vrtove... Stari gradovi i tvrđave su svuda atrakcija. A mi to u Beogradu flagrantno uništavamo.

Što je najgore, većina nacije nema kapacitet da uopšte shvati značaj tvrđave i trenutka u kom se nalazimo. Svi trenutni megalomanski projekti uništili su mogućnost da Beograd bude grad za sve Beograđane. Fokus treba i mora da bude istraživanje i revitalizacija tvrđave.
 
Realno da je provučena bici staza trasom pruge bilo bi dovoljno. Plus što ništa ne bi moralo da se betonira jer su mogli da iskoriste postojeće šine kao podlogu i da na nju stavi neki zanimljiv materijal (pa čak i onaj nesrećni deking) i zabrane prolaz kolima.
 
Могла је комотно да остане постојећа бициклистичка стаза, као и пешачка и да немамо радове у овој зони, а да се на месту пруге раде археолошка истраживања.
 
Ako misliš na stambeno naselje K Distrikt i BNV (i buduću Marina Doržol), oni su već praktično bili spojeni obalom. To o čemu ti pišeš je upravo ono protiv čega većina nas ovde na ovom forumu trubi na sav glas, a to je da je ceo park u funkciji malobrojnih bogatih Beograđana koji žive u tim eksluzivnim naseljima na uštrb istorijskog nasleđa Beograda.

Živeli smo bez linijskog parka sve ove godine. Po mom mišljenju čak i par decenija da se sačeka da bi se tvrđava istražila, restaurirala na tim delovima, i podigla kvlaitet istorijskih sadržaja u Beogradu, nije mnogo za čekanje.

Ja se ne sećam da sam išao u nove delove bilo kog grada da se divim staklenim zgradurinama. Prag ima Hračane, Lisabon ima tvrđavu, Sevilja stare mavarske vrtove... Stari gradovi i tvrđave su svuda atrakcija. A mi to u Beogradu flagrantno uništavamo.

Što je najgore, većina nacije nema kapacitet da uopšte shvati značaj tvrđave i trenutka u kom se nalazimo. Svi trenutni megalomanski projekti uništili su mogućnost da Beograd bude grad za sve Beograđane. Fokus treba i mora da bude istraživanje i revitalizacija tvrđave.
Kakve veze ima BNV sa ovim projektom? U kom delu mog komentara si video "divljenje staklenim zgradurinama". O čemu ti pričaš ili to botuješ po automatizmu?

Pa upravo sam i napisao da je potrebno razdvojiti radove na linijskom parku od radova na bedemima i potencijalnim arheološkim lokalitetima kako bi se ovi drugi radovi uradili kako treba a ne da budu opterećeni realizacijom projekta linijski park, a da su radovi na parku u ovoj zoni manjeg prioriteta od drugih zona gde je park važan zbog stanovnika tih naselja. Ti sad imaš situaciju da ti je glavni izvođač (investitor) za arheološke radove JKP "Zelenilo" koje svakako nije kompetentno za to. Takođe sam napisao što je po meni najvažnije a što projekat linijskog parka ne rešava a to je da priobalni deo tog projekta ima mnogo veće probleme od uređenja šetališta a to je parkiranje u zoni Kule Nebojša, gomila nehigjenskog nanosa i ružnih splavova a i manjak kvalitetnog sadržaja.

Jel stvarno misliš da će par hiljada ljudi koliko će živeti u Marini Dorćol i Kdistriktu jedini imati korist od ovog parka ? Ceo donji Dorćol će koristii taj prostor a i svi posetioci koji budu želeli.

Iako nije tema, kada si se već dotakao teme tvrđave nije loše da se upoznaš šta predstavlja Beogradska tvrđava, šta je park Kalemegdan i koje su mu granice od izgradnje parka a šta su priobalni bedemi i obaloutvdra koja je decenijama bila trasa železnice, i da napraviš razliku između ta tri, svaki na svoj način, izuzetno značajna pojma za Beograd.
 
Pogledajte ovu količinu armiranog betona i neverovatnu količinu gvožđa koje je u njega ubačeno!

Ispod ovoga je ivica spoljašnjeg priobalnog bedema koji je ispod zemlje mnogo širi nego što to nama izgleda po ovih par jadnih ostataka iznad zemlje. A samo malo dalje je unutrašnji bedem. A možda i nešto još starije, za šta sada ne znamo jer nisu hteli dublje da kopaju. Kako će OVO betonsko čudo ukloniti kad dođe vreme za rekonstrukciju bedema? Dinamitom?

Naravno, postoji i ona ogromna mašina za razbijanje betona. Međutim kad ona radi to je kao ozbiljan zemljotres, i to ne neki koji traje 30 sekundi, nego zemljotres koji osećate u zubima i kostima, a koji pri tome traje DANIMA. Ti zidovi su 300 godina stari i već rastreseni i delom uništeni Austrijskim bombardovanjem sa reke u WWI, pa će prvo oni da se raspadnu do kraja. A zatim će se ugroziti i vodonepropusnost nove obaloutvrde iz sedamdesetih godina, koja će postati tako puna naprslina kao da je švajcarski sir. Sve će da pliva u vodi.

Čija je OVO ideja? Ko je to odobrio? Ko sme da radi ovakve stvari unutar obaloutvrde? Ko će da plati opravku onoga što se može opraviti i uništenje onoga što ne može?

IMG_3726.JPG

IMG_3729.JPG


IMG_3833.JPG


Ovo je žestoko armirani beton širine 1,5 metra!

IMG_3835.JPG


IMG_3836.JPG
 
Očekivao sam da ne bude ovde.

Ako ovde već nešto treba da se radi, postoji mnogo drugih načina da se napravi nešto gde ljudi mogu da sede, a da se to posle lakše može ukloniti. Ovde je zaštićena i tvrđava i obaloutvrda. Na njoj se i inače ne sme ništa raditi.
 
Ова бетончуга није била неопходна. Трибине такође, ал ако су запели за њих, морали су да користе опеку. Ово је такав промашај да ја немам речи. Срамно.
 
Oni su obecali linijski park da bude kao na renderima. Ko je ocekivao da betoncine nece biti, taj je imao laznu nadu.
 
Oni su obecali linijski park da bude kao na renderima. Ko je ocekivao da betoncine nece biti, taj je imao laznu nadu.

Nisu smeli da obećaju nešto što je zabranjeno. Prvo običnim zdravim razumom. A zatim uslovima Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Uslovi RZZSK m a01.jpg


Ostatak njihovih uslova imate u ranijoj poruci, ovde.

Pa onda i uslovima Gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Deo njihovih uslova:

Uslovi GZZSK m a01.jpg


Uslovi GZZSK m a02.jpg


Uslovi GZZSK m a03.jpg
 
Vrh