Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Kad se iseli Luka, bilo potpuno bilo delimično, moći će. Ako su mogli 90ih da sprovedu stazu kroz onaj industrijski haos između SSM i Gazele, moći će i ovde. Ne mora to odmah da bude profila kao Dunavski kej. Kao što ni staza ispred Jugosovenskog rečnog brodarstva i Prvog partizanskog puta nije bila takvog profila. Ali je udarila temelje za dalje poduhvate i unapređenja.

Treba insistirati na spajanju staza od Marine Dorćol do Ade huje, uz reku. Sve mimo toga je čist promašaj. Linijskim parkom nek se bave, ako nemaju pametnija posla i prioritete. Ali neka dovrše makar taj deo keja koji je više nego očigledan i više nego ostvariv.
 
Још пуно воде ће протећи Дунавом док се лука исели. И ако слична, аналогија са обалом дуж Саве није на месту пошто у луци имамо кривудање обале због базена плус два већа објекта на самој обали базена који пресецају потенцијалну стазу уз обалу. За сада, преко линијског парка на делу од Марине до Панчевца, или дуж Дунавске се једино може остварити нормална бициклистичка веза са Адом Хујом, која иначе има приступ само од тзв. Пута за Аду Хују који је крајње непримерен.
 
Линијски парк


Нова скулптура:



Ако су Србија или Београд израдили и поставили споменик требало је да име буде на српском и први језик српски:

Ако је у овај травњак уграђено вештачко заливање, оно не ради (в. и следеће слике):












На целом потезу су јуче била само ова два радника:













Радови се одвијају споро ...:




 
Poslednja izmena:
Preduslov za protest zbog ovako nečeg je da postoji svest o veličini uništavanja, ali i da se zna da se tako nešto dešava. Ali kako to i pasarela nisu reda veličine i zastupljenosti kao što je to slučaj sa Gondolom i posečenim stogodišnjim platanom, one će prolaziti.
 
Onda treba spomenuti i druge razloge koji doprinose ovakvim stvarima. Zašto nema javno objavljenog projekta? Onda bi postojala mogućnost da se pre radova razovara o tome šta u njemu ne valja i predloži nešto bolje. Mnogo glava je obično pametnije od jedne. Gde je javna rasprava? Kako je uopšte moguće raditi po projektu koji nije prošao proceduru?

Zar onda ne bi trebalo protestovati pri bilo kom projektu, makar bio i dobar, ako je u njemu bilo šta nelegalno ili se ne radi po proceduri? Ovako se koristi metoda svršenog čina, gde se računa da će biti bitno manje voljnih da se bune kad vide da je kasno da se izmeni bilo šta. Međutim, ako se dopusti da taj metod zaobilaženja procedura bude uspešan, koristiće se stalno. Dakle, ponekad se treba buniti i iz principa, kad se stvari više ne mogu izmeniti, inače će se to dešavati stalno.
 
Jel smo bili bačeni pred svršeni čin kada se krenulo sa radovima za Gondolu? Jesmo, ali smo odmah i reagovali.
Da li su stanovnici bloka 37 bili bačeni pred svršeni čin? Jesu, ali su odmah i reagovali.

Da li smo te projekte stopirali, bilo na neodređeno, bilo trajno? Jesmo.

A da li se treba buniti za baš svaki projekat po difoltu, bio on dobar ili ne, mislim da ne, nego prvo sagledati celokupnu stvar, jer nije apsolutno sve loše. E sad što je sve više i više loših (po nas građane) projekata, to je druga stvar.​
 
Problem je što često ne znaš da li je projekat dobar, pošto se kao princip nedemokratskog vladanja odavno uspostavilo pravilo da se saopštava apsolutni minimum informacija, ako se uopšte objavi bilo šta. A tamo gde se nešto kaže, to je redovno krajnje populistički, uopšteno i neodređeno. Pa onda, čak se i to "uopšteno i neodređeno" odnosi ISKLJUČIVO samo na one aspekte projekta za koje se očekuje da će biti dobro primljeni. Ako ima nešto što bi moglo biti kontraverzno, da ne spominjem jasno negative aspekte (jer je nekada i to nužno ako se pritom postiže veća korist), ni slučajno nikome iz vlasti ne pada na pamet da to uopšte spomene pre nego što se projekat realizuje, pa više niko ne može da se buni. To je svesna manipulacija. Vladanje ovcama.

Hoću da kažem da se TREBA buniti po defaultu, bio projekat dobar ili loš, ako se krše bilo kakve procedure, dobri običaji ili zakoni. To po redosledu ide PRVO. Tek posle, kad budemo rutinski i na vreme dobijali sve važne informacije, čak i teorijski možemo početi da pravimo razliku između dobrog i lošeg projekta. Jer onda imamo na osnovu čega to da radimo. Sve pre toga je samozavaravanje sa naše strane i manipulacija sa njihove.
 
Da li se buniš za apsoplutno svaki projekat? Da li ulažeš žalbu na apsolutno svaki projekat gde je to moguće i gde imaš dovoljno vremena (nije od danas do sutra rok)?
 
Ne, naravno. Pričam o principima, o onome što bi u ovakvoj situaciji TREBALO raditi (i što je moguće raditi ako se time bavi mnogo ljudi pa podele posao). Ni jedan pojedinac to ne može sam. I ne samo to, da li neka konkretna osoba među milionima drugih nema vremena za to, iz ko zna kojih razloga nije u mogućnosti, ili prosto ima ozbiljnu manu u karakteru, je sasvim drugo pitanje i mnogo manje bitno. Prvo se mora tačno znati šta ne valja (a ne samo "ja loše živim"), zatim na osnovu toga šta bi TREBALO uraditi, pa tek posle toga kako to izvesti i ko će to da uradi. Jer bez prethodnog veoma širokog razumevanja i znatnog konsenzusa širokih krugova društva i šta je tačno problem i šta bi TREBALO raditi, ništa neće poći nabolje čak i da su bukvalno SVI spremni da urade šta god treba, ako se pri tome ne slažu ŠTA treba uraditi. Zbog toga je informisanje prvi prioritet.

Divan primer je politička slika Srbije. Bar dve trećine naroda zna da bi trebalo biti bolje, ali je broj aktivista par procenata, a broj aktivista sa "imenom" i priznatim stručnim postignućima iza sebe jednak 0%. I tako smo blokirani decenijama. Ne zato neki pojedinac ne želi da radi šta bi trebalo, nego zato što nam nedostaje stvarno znanje i stvarno razumevanje koje je dovoljno široko rasprostranjeno, da bi zatim dovoljno masovno bilo jasno šta se zaista dešava i šta bi trebalo raditi bez rasplinjavanja na milion suprostavljenih frakcija zbog drugačijeg razumevanja problema. Prebacivanje fokusa sa spoznaje principa ili sa činjenica na pojedinca, tipa "A šta si TI uradio", je poznata logička greška koja se koristi za kontrolu masa razbijanjem usaglašenosti njihovih ciljeva i metoda (promena fokusa, aktiviranje mehanizma samoodbrane i posledično unošenje razdora u zajednički nastup). Više puta sam rekao da treba slušati čak i kad najveći lažljivac priča o istini ili poštenju. Jer retko je u pitanju njegov karakter, nego da li je istina to što on SADA kaže. Jedino je verovatnoća za to nešto manja (iako možda istina SADA slučajno pomaže njegovim interesima, što je verovatnoća od čak 50:50 u opštem slučaju), međutim to je sve. Naravno da pritom ne mislim na tebe niti da je to tvoja namera, već prosto koristim zgodnu priliku da ukažem na metod koji nam SNS servira sa medija u tolikoj meri i toliko dugo da smo već odavno prestali da budemo svesni šta mu je suština (lično napasti protivnika umesto odgovora na pitanje ili rasprave o pokrenutoj temi).

Ukratko, OSNOVNI problem je (masovno) informisanje i znanje. A NE broj spremnih na akciju, ma šta se o tome obično mislilo. Dakle da li je to što je rečeno tačno, a ne "da li TI to radiš". Ako tako nastavimo na isti način će proći i sledećih 10 godina.
 
Poslednja izmena:
Kao što sam i pretpostavio. Prvom rečenicom si sve rekao. Čitajući postove pojedinih forumaša, na raznim temama, samo mogu da se zapitam koliko je velik taj kineski zid oko njihovog sveta, u kojem su oni idejni tvorci, a svi drugi treba da rade umesto njih. Ako sa nečim nisi zadovoljan, umesto da očekuješ da će drugi da reaguju, ti treba da svojim ličnim primerom pokažeš drugima, pa tek onda da očekuješ od drugih da ti se pridruže. Tako i u vezi ovoga sa Kalemegdanom. Imaš skice, šta i kako je izgledalo, znaš šta je loše u projektu (vidiš golim okom), piši nekim novinama, obrati se nekim televizijama, tako ćeš dati mnogo veći doprinos nego što ovde kukaš na inertnost građana.
 
Naravno da sam džabe pisao.

Da li si svestan da je broj detaljno razrađenih predloga, originalnih ideja, obimnih skica, slika iz vrlo posebnih uglova i niza analiza koje sam tokom godina napisao verovatno veći od ukupnog zbira sličnih priloga koje je uputila bar polovina slučajno izabranih članova Beobulida, i to uzeta ZAJEDNO? Ili da se u tome poredimo samo nas dvoje?

Ali ovakva priča o individualnim doprinosima je besmislena, i to je ono što sam rekao. Kako ne razumete da je u autoritarnom društvu ključ napretka SAMO razbijanje informativne blokade kod malo informisanih i slabo obrazovanih, a da su individualni napori kvazi Marvelovih heroja koji se nešto kao trude sopstvenim INIVIDUALNIM doprinosima savršena besmislica koja svoju popularnost duguje Američkoj propagandi? Marvelovi heroji i individualni napori koje oni oličavaju se tamo toliko forsiraju upravo zato što se TAKO ne može uraditi NIŠTA. Razrada opšteg principa, stvaranje ideologije, pokreta, politike, osnivanje jednog sindikata, interesne zajednice, partije, novina, ili uopšte, bilo čega kolektivnog, vredi sto puta više od čitave armije inividualnih aktivista tipa Supermena, Wonder woman-a i ostalih Wonder man-ova. Sistem se efikasno napada samo kolektivnom akcijom, ostalo su propagandne budalaštine kapitalizma i elite na vlasti. Eventualno je korisno da neko bude čuvar vatre, za neku buduću dobro organizovanu grupu, ali to je sve.
 
Poslednja izmena:
A kako razbiti informativnu blokadu nego ličnim primerom? Tačnije, ako znaš ili primetiš da je nešto loše, ti uzmeš i obratiš se medijima, raznim organizacijama i sl, gde god znaš i koga god se setiš, kažeš šta je loše, na šta obratiti pažnju i tako svaki put. U početku verovatno neće biti u velikom broju ljudi koji koji će se odazvati tome, ali vremenom će se doći do nekog pristojnog broja. Pogledajmo samo kako je bilo sa ekologijom, i kako smo na kraju došli do velikog broja ljudi koji je protestvovao širom države. Dokle god budeš verovao da to što ti kao pojedinac ne možeš ništa da postigneš, makar to bilo i obevaštavanje drugih ljudi, u cilju formiranja nekih organizacija, okupljenih oko iste stvari, biće nam tako kako nam je.
 
 
Na ovakvim forumima koje cita veliki broj zainteresovanih sugrađana a ne postoji cenzura vec svako pise i sta zna i o cemu nema pojma je opasno pisati van svog licnog profesionalnog znanja s obzirom da na taj način je moguće dovesti citaoca u zabludu.

Pre nego sto iznesem kritiku na neke od prethodnih objava zelim da pohvalim nekoliko članova koji su u formi kratkih reportaža dokumentovali napredak (užasno spor) radova sa komentarima (uglavnom negativnim) o istim. Svakako su te reportaže odlična baza za diskusiju. Takođe, bilo je zanimljivih predstavljanja predjasnjeg stanja bedema i mesta gde je nekadasnji bedem u koliziji sa radovima na linijskom parku.

Vezano za negativne komentare o tribini- Priča da tribina ugrožava nasip nije tačna. Nasip se ugrožava ako se izgradnjom nekog objekta smanjuje poprečni profil za rečni tok ili visina nasipa. Tribina nema negativni uticaj ni na jedno ni drugo. Na mnogim šetalištima pored reke, čak i kod nas, imate sličnih formi oblika. Neko je zamerio što je tribina od betona. Pa od čega da bude a da traje narednih 30,40 godina? Od blata ili opeke? Naravno da je katastrofa da ostane samo beton i siguran sam da je to samo dobra podloga a da ce preko ići neki adekvatan materijal na kojem će moći da se sedi, da bude trajan I da vizuelno ne štrči od ambijenta (kod hrama su prvobitno tako ređali ploče maltene bez podloge pa su sve popucale, kada se uradi kvalitetna betonska podloga može da predje preko i kamion neće se ništa desiti, najgluplje je raditi tako da na svakih 3 godine moraš ponovo da radiš). Ako se sa tog mesta gde će biti tribina pruža lep pogled, a pruža se, ideja da se napravi mesto gde će moći da se sedne i odmori od šetnje ili vožnje bajsa je odlična.

Priča da su tribine ali i druge pozicije u kolizji sa nekadasnjom obaloutvrdom je višeslojna. Prvo treba napraviti razliku ako je to ranije bio bedem (praktično deo tvrđave) ili obaloutvrda. U arheološkom smislu nije isti značaj i ne čuva se na isti nacin. Ako je bila obaloutvrda, definitivno, ona se kao takva više neće koristiti s obzirom da vreme i razvoj grada, a pre svega visina reke zahtevaju obaloutvdru sa većom kotom i ona će zbog potreba grada biti zatrpana zato što je tako ispravno. Drugo, imajući u vidu da je tu išla trasa železnice ja sam mišljenja da se prilikom radova na istoj ta obaloutvrda porušila zbog potreba izgradnje železnice a da su delove gde su veliki objekti kao što je vodena kapija samo zatrpali. Danas koliko vidimo vodenu kapiju su iskopali i gledaju kako da je uklope u druge radove ali bedema ili obaloutvrde nema a ako su visinski došli do kote gde je bila vodena kapija morali su da naiđu i na obaloutvdru.

Koliko znam, svi ovi radovi se izvode na bazi idejnog rešenja koje je rađeno za potrebe plana, a u formi održavanja gradskog zelenila i to je ono što je pogrešno i što može da prouzrokuje štetu.

Ja podržavam svaku inicijativu i peticiju koja ima za cilj da istera nesto dobro. Ne volim kritiku samo da bi se kritikovalo ili zaustavilo nešto već da bi se nešto unapredilo. Sa beogradskih taksista na sve nas je prešla osobina da svi sve znaju i svi bi da nešto dzangrizaju. Moje mišljenje je da se ne treba buniti protiv projekta čak ni protiv radova, a imajući u vidu da svi znamo kakvo se nacionalno 'blago' nalazi u blizini da inicijativom i peticijom trebamo da insistiramo da se radovi sprovode u dobrom pravcu i da se privedu zakonu i struci (kako gradjevinskoj, arhitektonskoj tako i arheološkoj)
 
Na ovakvim forumima koje cita veliki broj zainteresovanih sugrađana a ne postoji cenzura vec svako pise i sta zna i o cemu nema pojma je opasno pisati van svog licnog profesionalnog znanja s obzirom da na taj način je moguće dovesti citaoca u zabludu.

Pre nego sto iznesem kritiku na neke od prethodnih objava zelim da pohvalim nekoliko članova koji su u formi kratkih reportaža dokumentovali napredak (užasno spor) radova sa komentarima (uglavnom negativnim) o istim. Svakako su te reportaže odlična baza za diskusiju. Takođe, bilo je zanimljivih predstavljanja predjasnjeg stanja bedema i mesta gde je nekadasnji bedem u koliziji sa radovima na linijskom parku.

Vezano za negativne komentare o tribini- Priča da tribina ugrožava nasip nije tačna. Nasip se ugrožava ako se izgradnjom nekog objekta smanjuje poprečni profil za rečni tok ili visina nasipa. Tribina nema negativni uticaj ni na jedno ni drugo. Na mnogim šetalištima pored reke, čak i kod nas, imate sličnih formi oblika. Neko je zamerio što je tribina od betona. Pa od čega da bude a da traje narednih 30,40 godina? Od blata ili opeke? Naravno da je katastrofa da ostane samo beton i siguran sam da je to samo dobra podloga a da ce preko ići neki adekvatan materijal na kojem će moći da se sedi, da bude trajan I da vizuelno ne štrči od ambijenta (kod hrama su prvobitno tako ređali ploče maltene bez podloge pa su sve popucale, kada se uradi kvalitetna betonska podloga može da predje preko i kamion neće se ništa desiti, najgluplje je raditi tako da na svakih 3 godine moraš ponovo da radiš). Ako se sa tog mesta gde će biti tribina pruža lep pogled, a pruža se, ideja da se napravi mesto gde će moći da se sedne i odmori od šetnje ili vožnje bajsa je odlična.

Priča da su tribine ali i druge pozicije u kolizji sa nekadasnjom obaloutvrdom je višeslojna. Prvo treba napraviti razliku ako je to ranije bio bedem (praktično deo tvrđave) ili obaloutvrda. U arheološkom smislu nije isti značaj i ne čuva se na isti nacin. Ako je bila obaloutvrda, definitivno, ona se kao takva više neće koristiti s obzirom da vreme i razvoj grada, a pre svega visina reke zahtevaju obaloutvdru sa većom kotom i ona će zbog potreba grada biti zatrpana zato što je tako ispravno. Drugo, imajući u vidu da je tu išla trasa železnice ja sam mišljenja da se prilikom radova na istoj ta obaloutvrda porušila zbog potreba izgradnje železnice a da su delove gde su veliki objekti kao što je vodena kapija samo zatrpali. Danas koliko vidimo vodenu kapiju su iskopali i gledaju kako da je uklope u druge radove ali bedema ili obaloutvrde nema a ako su visinski došli do kote gde je bila vodena kapija morali su da naiđu i na obaloutvdru.

Koliko znam, svi ovi radovi se izvode na bazi idejnog rešenja koje je rađeno za potrebe plana, a u formi održavanja gradskog zelenila i to je ono što je pogrešno i što može da prouzrokuje štetu.

Ja podržavam svaku inicijativu i peticiju koja ima za cilj da istera nesto dobro. Ne volim kritiku samo da bi se kritikovalo ili zaustavilo nešto već da bi se nešto unapredilo. Sa beogradskih taksista na sve nas je prešla osobina da svi sve znaju i svi bi da nešto dzangrizaju. Moje mišljenje je da se ne treba buniti protiv projekta čak ni protiv radova, a imajući u vidu da svi znamo kakvo se nacionalno 'blago' nalazi u blizini da inicijativom i peticijom trebamo da insistiramo da se radovi sprovode u dobrom pravcu i da se privedu zakonu i struci (kako gradjevinskoj, arhitektonskoj tako i arheološkoj)
Jankomarko, Vi bazirate kritiku kritike na Vašim pretpostavkama. Ovaj projekat ne sme da se bazira na pretpostavkama, već teren treba detaljno da se istraži i da se zaštiti istorijska i kulturna baština. Problem je i što sam projekat nije u funkciji dobobiti svih građana već pohlepnih investitora.I opet, investitorski urbanizam sam po sebi nije problematičan, ako je umeren. A primer K distrikta je primer jednog neumerenog. Nemojte da mi kažete da je za Vass to unapređenje izgleda grada?

Sam linijski park nije neophodan u zoni Donjeg grada, ali jeste potreban od Marine Dorćol/toplane pa do Pančevačkog mosta. I to je to. Od Beton hale do Marine Dorćol imate uređenu obalu koju ne treba dirati.
 
Jankomarko, Vi bazirate kritiku kritike na Vašim pretpostavkama. Ovaj projekat ne sme da se bazira na pretpostavkama, već teren treba detaljno da se istraži i da se zaštiti istorijska i kulturna baština. Problem je i što sam projekat nije u funkciji dobobiti svih građana već pohlepnih investitora.I opet, investitorski urbanizam sam po sebi nije problematičan, ako je umeren. A primer K distrikta je primer jednog neumerenog. Nemojte da mi kažete da je za Vass to unapređenje izgleda grada?

Sam linijski park nije neophodan u zoni Donjeg grada, ali jeste potreban od Marine Dorćol/toplane pa do Pančevačkog mosta. I to je to. Od Beton hale do Marine Dorćol imate uređenu obalu koju ne treba dirati.
U potpunosti saglasan sa vašim prvim stavom da je neophodno istražiti ceo potez i sve istorijske važne lokalitete zaštiti. Uz poštovanje definicije sta je istorijski važan lokalitet kako smo učili na faxu. Zato sam i naveo da je neprihvatljivo da se radovi rade na bazi Idejnog rešenja već u skladu sa strukom i zakonom.

Ne smatram da je park u bilo kom delu na štetu građana vec suprotno. I da se inicijativama i primedbama gradjana treba korigovati tamo gde je suprotno. A da li će uz park nići nova naselja je odvojena tema od parka i ne treba da je opterećuje. Premisa nećemo park da se ne bi zidala zgrada nije ispravna. A čak i da niknu nove zgrade ne smatram da je to na štetu svih građana što se može lako zaključiti jednom laganom vožnjom od Kalemegdana do pančevačkog Mosta ili ajde da ne preterujem do Luke Beograd.
 
GUP 2041 ne predviđa linijski park, već kompletno centralnu zonu stanovanja i komercijalnih sadržaja od Beton Hale pa do Dunavskoj keja, zaključno sa Pančevačkim mostom. Zelenilo je u nivou statističke greške, i obuhvata ozan pojas oko Marine Dorćol, kao i na delu uz Dunavsku, na delu od Žorža Klemensoa do Knežopoljske.
 
GUP 2041 ne predviđa linijski park, već kompletno centralnu zonu stanovanja i komercijalnih sadržaja od Beton Hale pa do Dunavskoj keja, zaključno sa Pančevačkim mostom. Zelenilo je u nivou statističke greške, i obuhvata ozan pojas oko Marine Dorćol, kao i na delu uz Dunavsku, na delu od Žorža Klemensoa do Knežopoljske.
Nisam gledao plan, ali verujem da je tako. U vezi posta Jankamarka, zidanje zgrada i naselja nije štetno samo po sebi, ali treba imati meru. Trenutno svi tekući projekti ukazuju da mere nema, jer sve je podređeno maksimiziranju profita na uštrb zelenih površina. A ovde upravo o tome diskutujemo... Beograd bi trebalo da se širi ka spolja, a ne ka unutra. Centralni slobodni delovi treba da imaju što više zelenila.

Neosporno je da se sve radi suprotno od toga.
 
Nije ni bilo upućeno @ivchonny , već se odnosilo na pisanje i konstataciju @Jankomarko da se na forumu piše i o onome o čemu se nema pojma, čime se čitaoci foruma dovode u zabludu, a upravo on je uradio to za šta je druge iskritikovao. Planirano jeste da se gradi stambeno, a na nama je da li ćemo da dignemo ruke od svega, već u samom startu, barem što se mene tiče, smešnim opravdanjima i izgovorima, ili ćemo se boriti, pa kako bude da bude.

P.S.
Slažem se u vezi širenja novogradnje.
 
beton beton i kvadrati.
Linijski part je prevara, alibi za izgradnju stanova.

ipak, pocinje ekonomska kriza, To je dobro. POkvarice barem malo planove investitorskih zveri.
 
Nažalost neće...stanovi na ovim lokacijama se uvek lako prodaju..kriza jedino može da utiče na to da dobijemo još gore K distrikte na ovim lokacijama kako bi investitori maksimizirali profit. A lokaciju će da iskoriste ne brini za to.
 
Бетонске трибине су вишеструки промашај:
-уништавање археолошких остатака зидина тврђаве,
-стилско неуклаоање материјала,
-сужавање пролаза за пешаке и бициклисте,
-нарушавање амбијента бастиона Светог Јакова,
-потенцијално привлачење графитера бетоном (већ виђено на промашају од пасареле и оном бетонираном сегменту реконструкције дела Сава капије) што ће додатно нарушити амбијент естетски (плус ефекат разбијеног стакла)
-погрешна и бесмислена локација за задржавање људи на трибинама,
-онемогућавање потпуне обнове старих зидина тврђаве .

Крајње аматерски и погрешан приступ, Зеленилу је очигледно најлакше да дотера миксер и изрока бетон.
 
Који су то инвеститори којима је у финансијском интересу ово бетонирање и уништавање археолошких налазишта?

То што је планиран парк ван Калемегдана, на месту зарасле површине бивше пруге је проблем само појединцима са тешком дијагнозом
 
Vrh