Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[Bulbulderac17]

Glupo pitanje...a jel će staviti neko drvo u ovaj "park" stvarno?

 

[Дошљак]

Уживање је гледати и слушати Ковачеве снимке. Свака критика је на месту.

 

[Delija]

Добар део видеа је посветио коментаришући трим стазу мислећи да је бициклистичка. Бициклистичка стаза је по средини и биће једина прописна бициклистичка стаза у Београду, заправо исечак стазе.

За остатак се слажем, сулуда количина под бетоном и каменом.

 

[vladanet]

Dok su Vesiceve visemilionske kamene kocke sa trga, bacili na deponiju.Razbacivanju i bahacenju nema kraja.

 

[Дошљак]

Ипак је на месту критика за кривине.

 

[vladanet]

Kao da su krivene pravili za setanje pijanaca .Bitnije im je kako izgleda iz aviona,nego sama sustina parka.Uvek je fenseraj ispred funkcionalnosti.
Sreca pa nova a busna betonska nastresnica ima vise rupa,kada se bude strmeknula neko ce imati sanse da mu nepadne na glavu .Epohalan izum.

 

[Delija]

Срби су заборавили шта је парк. У Београду постоји само један прави, класични парк и то је Топчидерски. Али невоља је да је то био идеолошки неподобан парк па га је ваљало изоловати друмовима и запустити. И ни за живу главу нигде не поновити тај пример буржујске декаденције.

Тзв "зелена површина", односно пука бирократска бројка у мастер плановима мастер социјалних инжењеринга је остала крајњи домет овог друштва.

 

[Placitum]

Срби су заборавили шта је парк. У Београду постоји само један прави, класични парк и то је Топчидерски. Али невоља је да је то био идеолошки неподобан парк па га је ваљало изоловати друмовима и запустити. И ни за живу главу нигде не поновити тај пример буржујске декаденције.

Тзв "зелена површина", односно пука бирократска бројка у мастер плановима мастер социјалних инжењеринга је остала крајњи домет овог друштва.

Generalno ima bg parkove ,ne znam da nabrojim ali ima …nisu seedjenu a ni genski doduše nije ni da ih nema …

 

[Delija]

Нисам рекао да их нема. Само нема довољно класичних паркова који су заиста природни, зелени амбијенти а не тзв уређене зелене површине.

Парк код Ушћа (који је овај Ковач исто критиковао, не знам из ког разлога) је доста напредовао и у сегментима изгледа како парк и треба да изгледа.

 

[stefan141]

Нисам рекао да их нема. Само нема довољно класичних паркова који су заиста природни, зелени амбијенти а не тзв уређене зелене површине.

Парк код Ушћа (који је овај Ковач исто критиковао, не знам из ког разлога) је доста напредовао и у сегментима изгледа како парк и треба да изгледа.

Gradski park po definiciji i jeste uredjena zelena površina. ,,Prirodni,, zeleni ambijent (nastao organski bez previše intervenisanja) je gradska šuma Beograd ih ima 2 ako ubrajamo i Košutnjak onda 3 i to nam ne manjka po mom mišljenju. Ada je takodje delom park delom šuma.Ali to nije svakodnevno dostupno svima i do tih delova mora planski da se ide. Beogradu nedostaje dobro održavani park i dobro planiranje zelenih površina. Leti su nam parkovi sprženi i zapišani nedovoljno promišljeni i adaptirani na našu klimu ( bez navodnjavanja, bez koriščenja vrst otpornih na sušu,). Zato deluju kao izbetonirna pustoš u kojoj ne želimo da provodimo vreme. Takodje mali urbani gradski džepovi sa zelenilom gotovo da ne postoje jer se guraju sedmospratnice gde god nekom padne na pamet. Upravo ti mali zeleni džepovi pružaju mantalni i vizuelni odmor u gustom jezgru grada. Pa nam tako i gradovi koji imaju i manju površinu pod velikim parkovima i šumama a dosta tih zelenih džepova deluju zelenije i prijatnije od Beograda. Kopenhagen, Amsterdam, Tokio koji je ultra gusto naseljen ima milion malih parkića gde možete da odmorite oči od haosa. Ne moramo ceo grad da pretvorimo u šumu da bi on bio prijatan za život dovoljno je da se ono što imamo dobro održava i da se uz manje korupcije postavi i poštuje urbanistički plan.

 

[Delija]

Не разумемо се најбоље. Топчидерски парк је много пријатнији и органскији парк од рецимо Мањежа или Таша. Волим и Таш и Мањеж али то су више урбане зелене површине са великим процентом површина под стазама без правог зеленог амбијента са зеленилом више типова, облика и висина. А то је рецимо јако битно за звучну изолованост парка од саобраћаја. Са аспекта буке, џаба ти високо дрвеће ако се сва бука са Булевара и Београдске подвлачи испод крошњи и "шиба" право по посетиоцима парка. Ено седите тамо па обратите пажњу на интезитет звучног загађења.

Дакле, урбани планери и пејзажне архитекте већ 3 или 4 деценије покушавају градске паркове да пројектују што органскије, са што више различитог зеленила а што мање водонепропусних површина које су последњих година сведене практично на нулу. А ми имамо пример "реконструкције" доњег града прошле год где су уредно поново поставили нови асфалт, уместо да су искористили прилику и направили стазе од неког од порозних, природнијих материјала.