Pronašao sam nešto vrlo zanimljivo.
Pre nego što je počela da se pojavljuje ova kaldrma na desnoj strani slike, po inerciji sam pretpostavljao da je zgrada iznad Vodene kapije 1 zauzimala čitavu širinu unutrašnjeg priobalnog bedema. Bedem je na mestu kapije ionako sužen, pa je to imalo smisla.
Mađutim pošto je kaldrma otkrivena i očišćena, postalo je jasno da ovo više liči na ulicu, a manje na popločavanje unutrašnjosti neke sobe ili hodnika unutar zgrade. Ima blagi obostrani pad za odvođenje kišnice po sredini, pa teško da je zamišljeno da bude pod krovom.
To onda znači i da je zgrada zauzimala samo deo širine bedema, a da je iza nje bila kaldrmisana platforma, ili čak prava ulica. Kad se uzme u obzir od strane Nemaca porušeni deo bedema, na njemu je tada dalje bilo dovoljno širine i za zgradu straže iznad Vodene kapije, i za potencijalnu "ulicu". Da bih proverio teoriju o ulici, ili bolje reći putu ili kaldrmisanom šetalištu, pretražio sam stare slike i, naravno ... Pogledajte recimo ovu.
Obratite pažnju na belu stazu označenu strelicama. Šetalište kaldrmisano belim kamenom bi na crno-belom snimku zaista izgledalo kao bela traka. Doduše, to bi mogla biti i obična utabana zemljana staza na kojoj je trava ugažena do prašine. Međutim takve spontano nastale staze retko na slici imaju ovako savršeno nepromenljivu širinu, svuda istu nijansu bele boje i geometrijski prav pravac pružanja na dužini od preko 200 metara. Ili recimo ovako pažljivo, strogo pravolinijski vođen izlaz na rampe sa obe strane unutrašnjeg izlaza Vodene kapije.
Pa zaista liči da smo 1939. godine još uvek imali očuvanu kaldmisanu ulicu koja je išla po vrhu i duž čitavog unutrašnjeg bedema. Pošto su Nemci uništili samo ivicu bedema ka reci, a ne onu ka putu, postoje veliki izgledi da je čitav ovaj popločani put i dalje uglavnom očuvan.
Ako je ova teorija tačna, sve zajedno postaje skoro smešno. Koliko smo se mučili da pronađemo samo još malo prostora između bedema i reke! Prvo smo uklonili drugi kolosek da bi napravili mesto za biciklističku stazu, zatim smo morali pravimo ogromnu metalnu ogradu zato što su bicikli onda išli previše blizu pruge. Dok je širina priobalnog šetališta tada morala biti tek oko jedan metar za jedan smer kretanja. A svo to vreme smo imali čitavu, već gotovu i popločanu ULICU koja ide po vrhu bedema! I sve zato što je mnogim decenijama sve mrzelo da makar iz radoznalosti uzmu lopatu i metlu, i zatim prosto pogledaju u kakvom je stanju vrh bedema posle ratne destrukcije zbog provlačenja novog koseka? Bilo kakvo, makar probno arheološko ispitivanje? Pri čemu su još u Kraljevini Jugoslaviji, sudeći po fotografiji, očigledno dobro održavali čitavu tu rekreacionu stazu!? Tuga, zar ne?
Ali možda nisam u pravu. Možda je to zaista samo zemljana staza i možda se ova kaldrma iznad kapije ne produžava dalje. Videćemo uskoro.