Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta
- Začetnik teme Pasarela
- Datum pokretanja
Duleja
Advanced
U Parizu, uzduž Sene, ograda baš kakva nam treba!
V
Vračarac
Guest
Pogled na park iz Dorćolske perspektive.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.721
- Pohvaljen
- 25.765
Prošlo je oko mesec i po dana od kako kopaju pored Vodene kapije 1. Iako to nije veliki period za istraživanje ovako velikog kompleksa, ipak se sada već mora primetiti da je redosled radova mogao da bude bolje promišljen. Ogroman broj ljudi svaki dan pokušava ovde da prođe, pa samo očekujem ko će prvi da se polomi ili pogine skakanjem po vrhu uskih, isprekidanih i neravnih ostataka spoljnog bedema.
A što se tiče unutrašnjeg bedema, svakome ko ima plastične a ne gumene đonove na cipelama uopšte nije lako da se popne uz prašnjavu i klizavu kosinu velikog nagiba. Pogotovo ne sa biciklom. Trebalo je da bude jasno da ljudi niukom slučaju neće pristati da prekinu da idu ovako važnom rekeativnom stazom pored reke, jer nema druge slične, bez obzira na bilo kakve ograde. Tako ih već mesecima radnici svaki dan na kraju radnog vremena ritualno stavljaju, da bi ih prolaznici odmah posle toga isto tako ritualno uklonili, ili u njima napravili rupu. To je već postalo komično gledati. Zbog toga je bilo daleko logičnije da su arheolozi prvo istražili i ojačali samo kratke delove i dve tačke oslonca na spoljašnjem priobalnom bedemu, a zatim prosto rečnom dizalicom pomerili metalni most svega par metara uzvodno, ovako (plavo):
Tako bi ljudi privremeno imali gde da prođu, a usput bi se uklonio i most koji sada sprečava dalje istraživanje vodenog prolaza kroz spoljašnji bedem. Dakle on ionako mora da se pomeri, a da su to uradili ranije, još bi i iskoristili tada mali vodostaj da završe sa istraživanjem spoljnog bedema pre nego što pređu na istraživanje unutrašnjeg i same kapije. A to bi onda moglo da se radi polako i temeljno, pošto više ne bi smetali nikome. Ni prolaznicima ni radnicima koji mogu da rade na svim ostalim delovima linijskog parka. Koliko sam razumeo pre više nedelja, neko iz gradske vlasti se bio zainatio pa nije hteo da dozvoli uklanjanje mostića. Ne mogu da verujem da to još uvek nije rešeno. Posle skoro dva meseca? Zar treba čeklati da se vodostaj još podigne? Ili da neko pogine? Ko će onda biti kriv? Mostić MORA da ode sa mesta gde je sada jer se ovo istraživanje ne može drugačije završiti. Pa šta se onda čeka? Nečija sahrana i novinari?
Ovde vidite jednu slučajno ali ipak vrlo prigodno i simbolično razmrljanu žensku osobu uhvaćenu u trenutku skoka, čija "verovatnoća opstanka" na ovom svetu tada nije bila baš toliko bliska jedinici, zbog čega se više i ne vidi dobro ...
... dobro, ne baš bukvalno, ali uz malu pesničku slobodu jeste nešto slično tome.
A što se tiče unutrašnjeg bedema, svakome ko ima plastične a ne gumene đonove na cipelama uopšte nije lako da se popne uz prašnjavu i klizavu kosinu velikog nagiba. Pogotovo ne sa biciklom. Trebalo je da bude jasno da ljudi niukom slučaju neće pristati da prekinu da idu ovako važnom rekeativnom stazom pored reke, jer nema druge slične, bez obzira na bilo kakve ograde. Tako ih već mesecima radnici svaki dan na kraju radnog vremena ritualno stavljaju, da bi ih prolaznici odmah posle toga isto tako ritualno uklonili, ili u njima napravili rupu. To je već postalo komično gledati. Zbog toga je bilo daleko logičnije da su arheolozi prvo istražili i ojačali samo kratke delove i dve tačke oslonca na spoljašnjem priobalnom bedemu, a zatim prosto rečnom dizalicom pomerili metalni most svega par metara uzvodno, ovako (plavo):
Tako bi ljudi privremeno imali gde da prođu, a usput bi se uklonio i most koji sada sprečava dalje istraživanje vodenog prolaza kroz spoljašnji bedem. Dakle on ionako mora da se pomeri, a da su to uradili ranije, još bi i iskoristili tada mali vodostaj da završe sa istraživanjem spoljnog bedema pre nego što pređu na istraživanje unutrašnjeg i same kapije. A to bi onda moglo da se radi polako i temeljno, pošto više ne bi smetali nikome. Ni prolaznicima ni radnicima koji mogu da rade na svim ostalim delovima linijskog parka. Koliko sam razumeo pre više nedelja, neko iz gradske vlasti se bio zainatio pa nije hteo da dozvoli uklanjanje mostića. Ne mogu da verujem da to još uvek nije rešeno. Posle skoro dva meseca? Zar treba čeklati da se vodostaj još podigne? Ili da neko pogine? Ko će onda biti kriv? Mostić MORA da ode sa mesta gde je sada jer se ovo istraživanje ne može drugačije završiti. Pa šta se onda čeka? Nečija sahrana i novinari?
Ovde vidite jednu slučajno ali ipak vrlo prigodno i simbolično razmrljanu žensku osobu uhvaćenu u trenutku skoka, čija "verovatnoća opstanka" na ovom svetu tada nije bila baš toliko bliska jedinici, zbog čega se više i ne vidi dobro ...
... dobro, ne baš bukvalno, ali uz malu pesničku slobodu jeste nešto slično tome.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.721
- Pohvaljen
- 25.765
Pronašao sam nešto vrlo zanimljivo.
Pre nego što je počela da se pojavljuje ova kaldrma na desnoj strani slike, po inerciji sam pretpostavljao da je zgrada iznad Vodene kapije 1 zauzimala čitavu širinu unutrašnjeg priobalnog bedema. Bedem je na mestu kapije ionako sužen, pa je to imalo smisla.
Mađutim pošto je kaldrma otkrivena i očišćena, postalo je jasno da ovo više liči na ulicu, a manje na popločavanje unutrašnjosti neke sobe ili hodnika unutar zgrade. Ima blagi obostrani pad za odvođenje kišnice po sredini, pa teško da je zamišljeno da bude pod krovom.
To onda znači i da je zgrada zauzimala samo deo širine bedema, a da je iza nje bila kaldrmisana platforma, ili čak prava ulica. Kad se uzme u obzir od strane Nemaca porušeni deo bedema, na njemu je tada dalje bilo dovoljno širine i za zgradu straže iznad Vodene kapije, i za potencijalnu "ulicu". Da bih proverio teoriju o ulici, ili bolje reći putu ili kaldrmisanom šetalištu, pretražio sam stare slike i, naravno ... Pogledajte recimo ovu.
Obratite pažnju na belu stazu označenu strelicama. Šetalište kaldrmisano belim kamenom bi na crno-belom snimku zaista izgledalo kao bela traka. Doduše, to bi mogla biti i obična utabana zemljana staza na kojoj je trava ugažena do prašine. Međutim takve spontano nastale staze retko na slici imaju ovako savršeno nepromenljivu širinu, svuda istu nijansu bele boje i geometrijski prav pravac pružanja na dužini od preko 200 metara. Ili recimo ovako pažljivo, strogo pravolinijski vođen izlaz na rampe sa obe strane unutrašnjeg izlaza Vodene kapije.
Pa zaista liči da smo 1939. godine još uvek imali očuvanu kaldmisanu ulicu koja je išla po vrhu i duž čitavog unutrašnjeg bedema. Pošto su Nemci uništili samo ivicu bedema ka reci, a ne onu ka putu, postoje veliki izgledi da je čitav ovaj popločani put i dalje uglavnom očuvan.
Ako je ova teorija tačna, sve zajedno postaje skoro smešno. Koliko smo se mučili da pronađemo samo još malo prostora između bedema i reke! Prvo smo uklonili drugi kolosek da bi napravili mesto za biciklističku stazu, zatim smo morali pravimo ogromnu metalnu ogradu zato što su bicikli onda išli previše blizu pruge. Dok je širina priobalnog šetališta tada morala biti tek oko jedan metar za jedan smer kretanja. A svo to vreme smo imali čitavu, već gotovu i popločanu ULICU koja ide po vrhu bedema! I sve zato što je mnogim decenijama sve mrzelo da makar iz radoznalosti uzmu lopatu i metlu, i zatim prosto pogledaju u kakvom je stanju vrh bedema posle ratne destrukcije zbog provlačenja novog koseka? Bilo kakvo, makar probno arheološko ispitivanje? Pri čemu su još u Kraljevini Jugoslaviji, sudeći po fotografiji, očigledno dobro održavali čitavu tu rekreacionu stazu!? Tuga, zar ne?
Ali možda nisam u pravu. Možda je to zaista samo zemljana staza i možda se ova kaldrma iznad kapije ne produžava dalje. Videćemo uskoro.
Pre nego što je počela da se pojavljuje ova kaldrma na desnoj strani slike, po inerciji sam pretpostavljao da je zgrada iznad Vodene kapije 1 zauzimala čitavu širinu unutrašnjeg priobalnog bedema. Bedem je na mestu kapije ionako sužen, pa je to imalo smisla.
Mađutim pošto je kaldrma otkrivena i očišćena, postalo je jasno da ovo više liči na ulicu, a manje na popločavanje unutrašnjosti neke sobe ili hodnika unutar zgrade. Ima blagi obostrani pad za odvođenje kišnice po sredini, pa teško da je zamišljeno da bude pod krovom.
To onda znači i da je zgrada zauzimala samo deo širine bedema, a da je iza nje bila kaldrmisana platforma, ili čak prava ulica. Kad se uzme u obzir od strane Nemaca porušeni deo bedema, na njemu je tada dalje bilo dovoljno širine i za zgradu straže iznad Vodene kapije, i za potencijalnu "ulicu". Da bih proverio teoriju o ulici, ili bolje reći putu ili kaldrmisanom šetalištu, pretražio sam stare slike i, naravno ... Pogledajte recimo ovu.
Obratite pažnju na belu stazu označenu strelicama. Šetalište kaldrmisano belim kamenom bi na crno-belom snimku zaista izgledalo kao bela traka. Doduše, to bi mogla biti i obična utabana zemljana staza na kojoj je trava ugažena do prašine. Međutim takve spontano nastale staze retko na slici imaju ovako savršeno nepromenljivu širinu, svuda istu nijansu bele boje i geometrijski prav pravac pružanja na dužini od preko 200 metara. Ili recimo ovako pažljivo, strogo pravolinijski vođen izlaz na rampe sa obe strane unutrašnjeg izlaza Vodene kapije.
Pa zaista liči da smo 1939. godine još uvek imali očuvanu kaldmisanu ulicu koja je išla po vrhu i duž čitavog unutrašnjeg bedema. Pošto su Nemci uništili samo ivicu bedema ka reci, a ne onu ka putu, postoje veliki izgledi da je čitav ovaj popločani put i dalje uglavnom očuvan.
Ako je ova teorija tačna, sve zajedno postaje skoro smešno. Koliko smo se mučili da pronađemo samo još malo prostora između bedema i reke! Prvo smo uklonili drugi kolosek da bi napravili mesto za biciklističku stazu, zatim smo morali pravimo ogromnu metalnu ogradu zato što su bicikli onda išli previše blizu pruge. Dok je širina priobalnog šetališta tada morala biti tek oko jedan metar za jedan smer kretanja. A svo to vreme smo imali čitavu, već gotovu i popločanu ULICU koja ide po vrhu bedema! I sve zato što je mnogim decenijama sve mrzelo da makar iz radoznalosti uzmu lopatu i metlu, i zatim prosto pogledaju u kakvom je stanju vrh bedema posle ratne destrukcije zbog provlačenja novog koseka? Bilo kakvo, makar probno arheološko ispitivanje? Pri čemu su još u Kraljevini Jugoslaviji, sudeći po fotografiji, očigledno dobro održavali čitavu tu rekreacionu stazu!? Tuga, zar ne?
Ali možda nisam u pravu. Možda je to zaista samo zemljana staza i možda se ova kaldrma iznad kapije ne produžava dalje. Videćemo uskoro.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.721
- Pohvaljen
- 25.765
Sledeća stvar koja se na slici vidi je da je Vodena kapija 1 kapija bila korišćena i 1939. godine, a verovatno sve do kraja drugog svetskog rata.
Ovde su čak i brodovi pristajali i ovde su istovarani. Vidite da su bile položene daska od broda pa preko spoljnog probalnog bedema, ka kapiji (za "tačke", ). Zatim se prolazilo kroz kapiju, pa preko uređenog prilaza putu i pešačkog prelaza preko njega, a sa druge strane je išla staza do baraka ili magacina.
Ovde su čak i brodovi pristajali i ovde su istovarani. Vidite da su bile položene daska od broda pa preko spoljnog probalnog bedema, ka kapiji (za "tačke", ). Zatim se prolazilo kroz kapiju, pa preko uređenog prilaza putu i pešačkog prelaza preko njega, a sa druge strane je išla staza do baraka ili magacina.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.721
- Pohvaljen
- 25.765
Očišćeno je još jedno malo parče na vrhu bedema. Pogledajte u liniju poređani vertikalni niz kamenja u donjoj polovini slike. Ta linija je desno od krajnje desne ivice zida u gornjoj polovini slike. Dakle, ako se posmatra uzvodni smer od kapije, ili se taj zid naglo lomi, pa kod kapije skreće u desno, ili ovo kamenje nije deo zida već deo kaldrme predratnog šetališta, čime bi bilo i potvrda da se kaldrmisano šetalište nastavlja dalje, izvan granice Vodne kapije. Ovaj poslednji beli kamen na dnu slike je 4 do 5 metara daleko Vodene kapije (tj od njenog od uzvodnog bočnog zida).
Trejsi
Higher intermediate
Linijski park ili Linijska prevara?
Radi se o oblasti od izuzetnog značaja s obzirom na kulturna, istorijska, društvena i prirodna dobra u toj zoni. Ova oblast zaslužuje pažljivu, promišljenu i progresivnu revitalizaciju. Zbog svoje vrednosti ova oblast predstavlja i atraktivan plen onima koji godinama kidišu na javna dobra...
nedavimobeograd.rs
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.721
- Pohvaljen
- 25.765
Linijski park ili Linijska prevara?
Radi se o oblasti od izuzetnog značaja s obzirom na kulturna, istorijska, društvena i prirodna dobra u toj zoni. Ova oblast zaslužuje pažljivu, promišljenu i progresivnu revitalizaciju. Zbog svoje vrednosti ova oblast predstavlja i atraktivan plen onima koji godinama kidišu na javna dobra...
Evo jednog komentara koji donekle ima veze sa primedbama koje se iznose na gornjem linku.
Marina "Dorćol" - (Stambeni kompleks)
Eстетски одудара а габаритима и густином га гуши.
forum.beobuild.rs