Po najavi Vesića, danas počinje izgradnja prve faze linijskog parka.
IZGRADNjA prve zone Linjskog parka, od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova, počinje sutra, najavio je Goran Vesić, zamenik gradonočelnika. Sledi i početak gradnje i druge, a uskoro bi trebalo da bude raspisan tender i za preostalioh osam, gde će radovi početi sredinom godine.
www.novosti.rs
Zaista, teško je na pravi način izraziti ogorčenje što smo izgleda po drugi put prevareni kad je u pitanju čuvanje i negovanje istorijske tradicije grada. Prethodnog arheološkog istraživanja nema uopšte iako je javno obećano, i iako je to ustvari kršenje zakona jer je direktno suprotno obaveznim uslovima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prvo su bez istraživanja samo zatrpali preostali deo glavne gradske kapije na trgu Republike, a sada ISTO nameravaju i sa delom tvrđave. Čak će i postojeće i poznate bedeme prosto zasuti zemljom i kraj. Da traže ranije zatrpane bedeme im izgleda ne pada ni na kraj pameti. A uslovi Zavoda ne samo da kažu da je prethodno istraživanje OBAVEZNO, nego traže i rekonstrukciju i prezentaciju nalaza. Iz tamo napisanog se sasvim jasno može zaključiti da je parkovsko uređenje i linijsko šetalište od sekundarnog značaja u odnosu na prezentaciju kulturnog nasleđa prvog reda.
Da dodam samo još par rečenica objašnjenja da bi svima bilo jasno zašto je zaista tako, tj zašto to NIJE napisao neko u Zavodu ko se, eto, "previše zaneo svojim važnošću" pa ne ceni "savremene potrebe" ili neka slična politikantsko-marketinška konstrukcija.
Ako ne računamo lokalnu dostavu hrane ili sitnijih zanatskih proizvoda iz okoline, u srednjem veku se glavni robni transport obavljao rekama. Prenos robe putevima je bio isuviše nesiguran, spor, skup i sa nedovoljnim kapacitetom. Na konje se ipak ne može natovariti išta veće, a kola je krajnje problematično vući desetinama, a pogotovo stotinama kilometara kroz blato ili sneg. Zbog toga je kod gradova na rekama samo srce grada formirano baš oko luke. Tu je bilo najživlje, i tu su bili koncentrisani transport, zanati, prodavnice, magacini, zabava, crkve, kuće najbogatijih trgovaca i zanatlija. Tako je bilo i u Beogradu. U Gornjem gradu je bio vojni deo, vojnici i vlastela, a u Donjem gradu i zapadnom podgrađu je bio utvrđeni civilni deo i glavni privredni centar. Da je to tako možete videti i na ove dve mape (prva polovina 14. veka i 15. vek).
Tamo gde je danas stari deo grada oko Knez Mihajlove je oznaka "predgrađe", dakle ne grad nego predgrađe. A ovo što sada žele da brže bolje zatrpaju zemljom je GRAD. Nije Srpski Beograd počeo gore, nego dole, pored obale. To dole se zvalo GRAD, a NE ovo gore.
Cela slika ovog kulturnog javašluka ispada još gora kad se zna da je glavne radove izveo Despot Stefan Lazarević (1404-1427) i da je tada Beograd postao deo Srpske države i njena prestonica. Ja prosto ne znam ima li nešto važnije ako pričamo o Srpskom identitetu Beograda i o početku pravog, razvijenog i velikog urbanog naselja. Ako tražite početak, on je ovde, ISPOD donjeg dela tvrđave i pored reke. Ako tražite neko ljudsko srce početka jednog grada, tamo gde su živeli i radili, takođe je ovde. Ako tražite dokaze Srpskog identita u glavnom gradu, evo ih baš ovde. Sem toga ovako velike i vidljive ostatke ovako stare istorije Beograda nemamo nigde, a ovde leže zapušteni i obrasli u korov. Imamo preživele bedeme čak iz 1404-1427. Koliko gradova može turistima da pokaže nešto što postoji 600 godina? Da je i pored rušenja naš kontinuitet Evropskog uređenog grada i Srpske prestonice još uvek vidljiv i opipljiv u bedemima koji i pored svega makar u svojim temeljima još uvek stoje i odolevaju stolećima. Neki se i danas vide na površini, a drugi su tik ispod pruge koje više nema. I to nema je po prvi put posle 1899. godine. Posle čitave 133 godine arheolozi bi najzad mogli da imaju pristup obalskom bedemima i istoriji grada upravo na liniji dodira sa rekom zbog koje grad i jeste na ovom mestu, a sad to treba odmah zatrpati, valjda da bi cirkus stigao da razapne šatru pre izbora!? Jer meni drugo objašnjenje ovakve žurbe na jednom OVAKVOM mestu nikako ne pada na pamet.
Da bi se to malo skovitije prikazalo, evo par skica kako je ovaj prostor izgledao i koliko je bio važan.
Panorama Grada.
Ilustracije pristaništa i gradskog naselja uz obalu (Zdravković)
Crkva.
Stari bedemi iz vremena Despota Stevana Lazarevića, iz 15. veka, koji još postoje i u dobrom su stanju. Ovo bi kasnije trebalo da se očisti, vrlo malo nadgradi tamo gde je jasno kako je taj nastavak izgledao, i zatim spoji sa rekonstruisanim obalskim bedemom (sem par metara kolika je širina "bulevara"). Međutim pre svega toga treba znati šta je ispod pruge i pored obale. A kad se jednom završi uređenje linearnog parka po sadašnjem projektu, sa tim se možemo pozdraviti. Niko to više neće rušiti niti smeti da dira jer nikad za to neće biti ni para ni volje. Pri tome je pruga odavno podignuta, i niko tamo više nije ni privirio da pogleda šta je ispod nje. A nije da nisam pisao o tome na vreme.
Kao dokaz da su to stvarno bedemi Despota Stefana Lazarevića, ili bar njihova originalna trasa (koja nastavlja ka obali), na aero snimak sam nalepio liniju tog dela bedema preuzetu sa mapa iz tog vremena. Liniju trase sam namerno pomerio malo nadole od pravog polaožaja (a i malo je manja nego što bi trebalo u odnosu na razmeru aero snimka) da bi se dobro videlo i jedno i drugo. Jasno se vidi da se oblik savršeno poklapa. To je to. 15. vek.
Imamo li takvih ostataka na bacanje pa nam nastavak ovoga na samoj obali i bivša gradska luka ne trebaju? Važnije je zemljano brdo i neko šiblje?
