Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[Vračarac]

Kojа глупост и промашај су оне бетонске трибине-амфитеатар код бастиона Светог Јакова.

Što su promašaj, zato što će moći da se sedne i kulira u zalasku sunca iznad Save ili zato što sns radi sve ovo?
Šalim se znam odgovor.

 

[Bender Rodriguez]

Jel ima neka slika toga?

 

[Sweet Dee]

Meni one sklepotine od splavova mnogo vise smetaju, imaju vajb camaca u delti Mekonga, video sam da su ostavili i otvore u ogradi da ti ponosni vlasnici donjeg dela tvrdjave mogu da pristupe svojoj imovini. Eh da smo svi bili pametni kao oni, mogli smo da imamo svoje parce parka sada.

 

[solecar]

Nemamo dovoljno za podmazivanje.

 

[MC_]

Kojа глупост и промашај су оне бетонске трибине-амфитеатар код бастиона Светог Јакова.

da. neverovatno koliko se ne uklapa.

Da li se zna kada ce ljudi moci da prolaze od Savskog Keja do Dunavskog keja?

 

[solecar]

To se zna od prvog dana. Po završetku radova. E sad, što su radovi završeni na potezu Vukov spomenik - Zoo vrt, i pušten saobraćaj, uprkos tome što nisu svuda završene kocke, što su semafori i pre zvaničnog puštanja počeli da se naginju, što platoi i skverovi nisu završeni, neke od raskrsnica nedovršene... , šta da se radi.

 

[Igor]

Kojа глупост и промашај су оне бетонске трибине-амфитеатар код бастиона Светог Јакова.

Ne razumeš Došljak, tu će biti sadržaji, koncert na vodi i sl. već zamišljam kako dovlače neki ponton da glumi binu.

 

[Дошљак]

Ма какви, ту ће да се гледа наступ неке познате звезде на сплаву пре реке

 

[Вожд]

Linijski park ili Linijska prevara?

Radi se o oblasti od izuzetnog značaja s obzirom na kulturna, istorijska, društvena i prirodna dobra u toj zoni. Ova oblast zaslužuje pažljivu, promišljenu i progresivnu revitalizaciju. Zbog svoje vrednosti ova oblast predstavlja i atraktivan plen onima koji godinama kidišu na javna dobra...

nedavimobeograd.rs

Нису проблем само спортски терени код Небојша куле..

већ само простирање "линијског парка" на подручју Београдске тврђаве и било какве интервенције на том простору, значи потребно је искључити простор Београдске тврђаве из овог пројекта,

те омогућити археолошка истраживања и заштиту тврђавских бедема, након чега је могуће складно партерно уређење простора.

 

[Вожд]

Ne treba zaboraviti ni izvesno veoma problematične društvene aspekte ovog projekta. Naime, plan predviđa uklanjanje neplanskih naselja u području obuhvaćenom parkom, što suštinski podrazumeva pretežno romsko naselje koje na donjem Dorćolu odvajkada postoji, i čiji su određeni delovi već počeli da se uklanjaju, a stanovnici da se prinudno raseljavaju. Plan predviđa i uklanjanje zgrada i objekata “lošeg boniteta,” od kojih mnoge predstavljaju srce i srž donjeg Dorćola kao kulturno-istorijske celine. Linijski park, dakle, ugrožava i menja demografsku, ekonomsku, kulturnu i društvenu prirodu ovog dela Beograda, procesom koji bi se mogao okarakterisati kao tipično džentrifikacioni, a koji je, nažalost, već uveliko započeo drugim građevinskim projektima, poput tzv. Novog Dorćola.

Не знам на која се насеља мисли, "линијски парк" не качи ни једно ромско насеље које су "срце и срж доњег Дорћола као културно историјске целине",
евентуално оних неколико кућица око "Гаучоса"

Google Maps

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

www.google.com

или код улаза у "Електране"..

Google Maps

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

www.google.com

Не слажем се са констатацијом из текста, ти се нелегални објекти морају уклонити.

 

[Вожд]

Напротив, узевши у обзир..

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛИНИЈСКИ ПАРК

http://mapa.urbel.com/publish/PDR_za_linijski_park%E2%80%93Beograd/01_tekst/PDF/01_tekst%20RJU_Linijski%20park.pdf

те да се у њему рачуна са изградњом "града на води" на простору Луке Београд,

а у коме као што видимо и као што смо видели у Бнв. зелених површина нема пуно,
такође рачунајући на градњу на просторима дорћолске марине, ГСП погона и практично целих блокова са те стране Дунавске до Жоржа Клемансоа, мислим да је линијски парк потребно проширити што је више могуће..

 

[Дошљак]

Što su promašaj, zato što će moći da se sedne i kulira u zalasku sunca iznad Save ili zato što sns radi sve ovo?
Šalim se znam odgovor.

Зато што су од бетона а не од опеке или камена.

 

[solecar]

Ima na kraju da gi ukrase s aranđelovački mermer.

 

[Вожд]

Проблем је у томе што остаци бедема нису истражени и заштићени, те што се над њима било шта зида.

 

[Zuma]

Ono što nam se sprema u čitavom Dunavskom priobalju je bukvalno ponavljanje Beograda na Vodi . Dakle kopiranje svih, za dragoceno probalje ovolikog grada tragično loših urbanističkih parametara i načina korišćenja prostora koji su tamo usvojeni. Pri tome linearni park treba da služi kao alibi da su unapred odradili obaveze prema zelenim i rekreativnim površinama (širine dva bivša železnička koloseka), pa sada sav ostatak prostora mogu da komercijalizuju. Glavna "prednost" je što su ovako biciklisti, oni koji trče, ustvari svi rekreativci i korisnici zelenih površina odmah premešteni duboko u kopno, dalje od obale, pa se ona može kompletno komercijalizovati. Time se unapred, ali na najgori mogući način, izbegava problem mešanja biciklista i pešaka koji su imali na BNV-a. Ali ne tako da se javni deo gradske obale proširi toliko da ima mesta za sve, dakle i za biznis, i za zelenilo, i sve ostale, kao što se sada u svetu radi gde je god to moguće, nego tako da se svim "eko" korisnicima ODUZME obala reke, tj da se svi oni prebace duboko iza elitnih gradskih blokova i do kraja privatizovane i komercijalizovane obale. Čim vidite ogromni betonski zid solitera koji je okovao reku, koji je bukvalno zalepljen za nju, znate kakva je to država i ko tu vlada. Ko poseduje obalu, a kome je dodeljen ostatak.

Slums of Rio de Janeiro

Linearni park je naravno veoma dobra ideja, ali ne sme da bude alibi da obale reke sada mogu biti oslobođene rekreativnih, zelenih i drugih eko funkcija pošto, tobože, sada sve te uloge zadovoljava linearni park, pa nadalje iz obale uzak krug bogatih neometano može izvlačiti najveći mogući profit.

Takav pristup na propagandnim renderima uvek izgleda ovako (Marina Dorćol)

a kad se stvarno napravi i počne koristiti, onda izgleda ovako. Ovo je najširi deo Promenade u Beogradu na Vodi, onaj pored Galerije. Za prolaz je ostavljeno tri metra, a ostalu, tobože VAŠU obalu, vam naravno prodaju jer je maltene sve drugo prekriveno kafanskim stolovima.

 

[solecar]

Još idealnije bi bilo da zacevimo Dunav i savu i da onda lepo iskoristimo taj prostor za gradnju. Šteta da toliki prostor zvrji neiskorišćen.

 

[Вожд]

Зума нисам баш сигуран да ће у залеђу "Града на води" бити фавеле, напротив, израшће још "Нових Дорћола" и иза Дунавске улице, али да, свакако ће потражња за овима уз сам Дунав бити највећа. Ако се настави са оваквом потражњом као што је сада, наравно.

То се урбанистички мора регулисати, једноставно јавни простор у приобаљу мора бити довољне ширине за нормалну употребу.

 

[Zuma]

U zaleđu ne moraju da budu favele, nisam na to mislio kad sam postavio ove slike iz Brazila. Poenta su ovi soliteri tik uz obalu koji more čine nevidljivim svima ostalima, a plažu koriste kao sopstveno dvorište. Tako čitav ostatak grada odsecaju od mora, tj svi ti ljudi "iza" elitnog zida postaju nebitni, jer nisu dovoljno bogati čak ni da ga sa prozora ponekad i izdaleka vide. Stroga klasna segregacija i stroga podela teritorije grada. To nije nešto što pripada njima na bilo koji način, i to je poruka ovakvog urbanizma.

Dakle, pitanje je da li se obala reke posmatra kao dragoceni i jedinstveni, pa zato i ZAJEDNIČKI resurs grada (javna površina), ili se posmatra kao i svako drugo građevinsko zemljište, dakle kao roba koja se prodaje na tržitu po najvišoj ceni (privatna zona, dakle ili neodstupna ili dostupna samo po visokoj ceni, i samo za najprofitabilnije namene). Savremeno mišljenje je da ovaj drugi pristup moderni velegrad čini isuviše nehumanim mestom za život, pa se zato izbegava gde god postoji dovoljna socijalna i politička svest među narodom. Mali lokalni park blizu stana nije dovoljan. U jednom velegradu svakodnevna rekreacija, biciklizam, trčanje, fizičke vežbe na otvorenom, boravak u zelenom prostoru, otvoreni vidici, pogled koji nije stalno ograničen obližnjim zidom, mesto gde deca mogu biti slobodna da trče u bezbednom okruženju, bekstvo od vreline asvalta, od zagušljivog i nempomičnog vazduha u uličnim "kanjonima" i čitav niz takvih stvari se sada smatra apsolutno neophodnim za fizičko i mentalno zdravlje građana. Da bi ljudi mogli efikasno da rade, da bi se izbegli nepotrebni socijalni konflikti i opšti haos ako se GRAD ne percepira kao jedna nedeljiva celina i u osnovi zajednička svojina (a ne isključiva svojina bogatih), vi MORATE imati zaista kvalitetne i specijalizovane javne površine koje su baš tome namenjene i koje se ne iscrpljuju nekim malim lokalnim parkom, jer u njima takve potrebe i nije moguće zadovoljiti.

Zbog toga se sada smatra da su obale reka koje protiču kroz sredinu takvog velegrada isuviše dragocene da bi se uobličile isto kao i bilo koja druga gradska ulica. Obale reka su idealne za rekreaciju (čist vazduh, mikro klima, vidici, neprekidnost trase ...), zelenilo i sve ostale potrebe koje sam nabrojao. Zbog toga je novi pristup da baš TO ima najveći prioritet gde god ne postoje ograničenja nasleđenog i kvalitenog urbanog tkiva neposredno na obali (recimo kod nas). Komercijalni sadržaju su naravno poželjni, ali tek kao drugi prioritet i na dovoljnoj distanci od reke. Ako ima mesta za nabrojane prioritete, ONDA se iza toga može praviti komercijalna ulica sa nizom prodavnica i kafana. Ali ne da je to najvažnije. Komercijalizacija obale je samo prividna i kratkotrajna zarada, a i to samo za neke.

Kod nas je za sve to BILO mesta, i na Savi i na Dunavu, pa ni biznis ne bi bio uskraćen niti bi trebalo ograničavati kafane i površinu bašti pored reka. Međutim na dovoljnom rastojanju od vode, a ne bukvalno iznad nje, čak toliko da se moraju praviti posebne terase iznad vode da bi se na račun reke izvukao još neki kvadratni metar na kome se može napraviti još jedna privatna stambena košnica. Međutim niko nas nije pitao čak ni koju bi opštu koncepciju uređenja obala reke trebalo usvojiti pošto se uklone šine. Sećate li se bilo koje javne stručne rasprave o TOME? Zaista "sitnica", samo jedno od najvažnijih pitanja od kako je još 1899. izgrađena Klanička pruga oko Kalemegdana, a Beograd počeo da se uobličava kao moderni grad. A ipak ni reči o tome. Ogromna promena koncepta uređenja grada i tretmana priobalja posle čitave 123 godine, ali to ipak nije zavređivalo čak ni raspravu?

Eto, to nam se sprema na obali Dunava, po šablonu BNV-a, a linijski park je vrlo verovatno priprema za baš to, metod da se, za razliku od BNV-a, ovaj put unapred izbace biciklisti, rekreativci i svi ostali sa takvim ambicijama.

 

[Zuma]

Samo da dodam još jedan primar, sem BNV-a. Jasno je da je opšti pristup izvlačenje makismalno mogućeg profita iz svih najboljih delova grada kroz sistematsku i brzu privatizaciju svih takvih delova. Linijski park je delom izbegao takvu sudbinu samo zahvaljući tome što se brzo udaljuje od obale reke, pa se može iskoristiti za zadovoljavanje formalnosti oko procenta zelenih površina, a da pri tome oslobađa daleko skuplju obalu od njenih ubičajenih i prirodnih korisnika. Tako se maksimizuje zarada od njene komercijalizacije. Divan primer da je to sada kod nas opšte usvojeni princip je i decenijska saga o uređenju Zemunskog keja.

Usvojeni projekat uređenja kaže da bi obala kod kafane Šaran trebala da izgleda ovako.

Međutim isto kao što Zapad prosto bez reči ignoriše rezoluciju Saveta Bezbednosti o Kosovu, isto tako i naše vlasti bez reči ignorišu tobože obavezni projekat uređenja obale u Zemunu. Ono što se stvarno dešava je da se od 2011. godine kej sistematski "uređuje" sasvim drugačije, pa sada izgleda ovako:

Građani su hladnokrvno proterani na donji nivo (sluge su uvek dole, a gazde gore), a glavni nivo obale su zauzele kafane. Nema čak ni trotoara (jer šta bi sluge imale da traže na spratu?)

Međutim, posle čitavih 11 godina nekome je najzad dosadilo!

Zbog toga su sada napravili i ulicu (ali ne i trotoar) da gazde mogu automobilima da dođu do samih kafana. Zašto bi se jadnici mučili idući peške? To stvarno nije u redu.

Zato je grad, pun razumevanja, rešio da im o našem trošku napravi bolji pristup. Ovo je okretnica pored tradicionalnog parkinga. Automobili gore, građani dole. Aferim.

Ako neko smatra da je ovo ipak previše, verovatno će mu reći je bolje da ćuti jer može biti i gore. Naprimer, nizvodno od starog dela Zemunskog keja, bukvalno su prodali i samu obalu reke, tj zemljište Hidro Baze. Tako je bukvalno onemogućeno da se ovaj deo Zemunskog keja spoji sa kejom kod Hotela Jugoslavija. Jeste da je i to oduvek bilo u svim važećim planovima, ali koga još zabole uvo za planove i rezolucije. Kao što jedna naša važna politička ličnost lepo reče: "Danas u svetu jasno vidi da jedini princip koji važi, jeste da - nema principa".

Čisto da znate čemu još služi linijski park.

 

[Саша]

Линијски парк

 

[Drakche]

Meni sve ovo nekako polu-amaterski deluje.

 

[GOJE]

Ponajbolje je, za sada, baš ovako. Malo parče, bez većih intervencija, samo zelenilo, a rezultat vidljiv. Ne treba gledati u rendere kao istinite, i zato mislim da neće biti nekih invazivnih betonaža.

Čitav deo oko Kule neće ni pipati ove godine.

Jedino su one nove ograde grdne.

Sve si u pravu Zuma, osim za "ovo što rade", jer će oni jedino skinuti ogradu, povaditi podlogu železničkog koridora, malo poravnati, postaviti humus, i posaditi nešto zelenila. I to sve samo na delu od kafića Bela Vista do restorana Vodenica. Sada nemaju nikakvih resursa, niti dozvola za više od toga, a važno je da se ti radovi pokrenu i na proleće prikažu pre izbora. U novinskom tekstu se na jednom mestu stidljivo provlači takva interpretacija.

Zato, bez brige - a onda ćemo videti kako će se nova gradska vlast postaviti prema štetočinskim projektima tipa žičara, linijski park i, pre svih, metro

Ah, koliko sam samo pogrešio u predizbornoj proceni ovih radova. Bio sam potpuno ubeđen da neće raditi nikakve betonaže, niti da će pipati bilo šta dublje od grebanja postojećih staza i koloseka. I da će sve biti samo prešminkano do izbora 3.4. No, sve sam stravično izgrešio.

 

[astrodule]

Na oko je meni sve ovo lepo. Naravno, prokleti smo mi koji znamo pozadinu, i sve što je išlo i ide i dalje uz ovaj projekat,

 

[Саша]

Линијски парк

Ако се овако обновљеним пешачком и бициклистичком стазом штите стари бедеми, то је у реду, јер се не добија много више него што је било. У овом делу је то, у сваком случају, шеталиште, не и парк.
Линијски парк на Менхетну (Њујорк) је веома различит од овог нашег; он је највећим делом издигнут од земље, као на пасарелама, и иде између зграда, кроз густо градско ткиво.

Метална ограда се не уклапа и махом је сувишна.

 

[Zuma]

Na oko je meni sve ovo lepo. Naravno, prokleti smo mi koji znamo pozadinu, i sve što je išlo i ide i dalje uz ovaj projekat,

Meni je najveća šteta što znam da je ovim za bar sledećih 10 ili 20 godina odloženo svako dalje istraživanje, a time i prezentacija, najinteresantnijeg, priobalnog dela tvrđave. Bivše luke, kule Mlinarice i drugih kula, bedema, itd. Potrošene su velike pare i napravljen je park uz pasarelu i štalište koje će dnevno koristiti ogroman broj ljudi. Niko više neće biti spreman da toliko mnogo ljudi istera odavde na više meseci, da poruši ono što je urađeno i baci uložene pare, samo da bi video ima li nešto dovoljno očuvano ispod zemlje. Jer sigurno ima, ali u kakvom je stanju? Sve je to sada lako moglo da se proveri većim broj običnih istraživačkih sondi, dakle nečim što zahteva vrlo malo vremena kad je čitava trasa otkrivena i kad su sve instalacije podignute, kao što je sada bio slučaj. Ne mogu da vam opišem kolika je to šteta i koliko je velika tako propuštena prilika. Pošto je celo priobalje u zoni tvrđave moglo biti potpuno transformisano, čitav donji deo tvrđave je mogao jednog bliskog dana ponovo da se pojavi kao Feniks iz pepela, samo da samo sada saznali šta se tačno gde nalazi i u kakvom je stanju.

A evo samo onoga za šta sigurno znamo da je ovde:

Izvor i opis mape, serija poruka počevši od

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Momci, pazljivije malo s tim bagerima

forum.beobuild.rs