Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Uvećani deo zona arheološke istraženosti. Nastavak bedema iz 14. i 15. veka definitvno postoji ispod ulice Vojvode Bojovića (i to sa posebnim isturenim delovima?), zatim sigurno ide do bedema iz 18. veka, onda kroz njih (iako to ovde nije ucrtano, ali postoji u izveštaju istraživanja). Tako da nema puno sumnje da se nastavlja i dalje, ispod novog šetališta. I tu je kraj našeg znanja o samim počecima modernog Beograda, naravno, u luci na obali reke, jer je to tada bilo važnije od svega drugog.


slika_2663_BT-arheoloska-karta-Crop1.jpg
 
Zuma, svaka čast na informacijama.

Generalno, kroz celu ovu priču, i kroz još neke koje sam čitao, stičem utisak da mi Srbi ne znamo da cenimo svoje iszorijsko nasleđe.Ostao sam frapiran činjenicom da smo mi minirali Soko grad kod Ljubovije nakon što su ga Turci napustili. Da ne pominje Žrnovan, to je tek bilo van svake pameti.
 
Ne treba generalizovati. Bolje je reći da "vlast ne zna da ceni svoje istorijsko nasleđe". Ja sam siguran da kada bi se stručnjacima koji nisu došli do pozicije putem partijske linije dalo da rade ovde i da imaju budžet, da bi sa oduševljenjem prihvatili da ispitaju sve.

Pa čak i kada bi se izvršila javna anketa sa pitanjem "da li ste da se sve ovo ispita ili da se što pre napravi nešto što služi kao predizborni poen" da bi čak i najzatucanije pristalice vlasti odabrale ovo prvo.
 
Znači, celo proleće i dobar deo leta neće moći da se šeta i vozi bicikl?
 
Nije problem proći biciklom. Nova podloga od šljunka i peska je relativno ravna, a od Vodene kapije 1 do bastiona Sv. Jakova se vozi po bedemu.
 
Zuma, svaka čast na informacijama.

Generalno, kroz celu ovu priču, i kroz još neke koje sam čitao, stičem utisak da mi Srbi ne znamo da cenimo svoje iszorijsko nasleđe.Ostao sam frapiran činjenicom da smo mi minirali Soko grad kod Ljubovije nakon što su ga Turci napustili. Da ne pominje Žrnovan, to je tek bilo van svake pameti.
Miniranje određenih tvrđava je bio zahtev međunarodnih sila (posebno A-U) i deo formalnog ugovora o prepuštanju ingerencija odbrane Osmanskog carstva lokalnim autonomnim vlastima (tj Kneževini Srbiji). Nije imalo ikakve veze sa nama.
 
Ne treba generalizovati. Bolje je reći da "vlast ne zna da ceni svoje istorijsko nasleđe". Ja sam siguran da kada bi se stručnjacima koji nisu došli do pozicije putem partijske linije dalo da rade ovde i da imaju budžet, da bi sa oduševljenjem prihvatili da ispitaju sve.

Pa čak i kada bi se izvršila javna anketa sa pitanjem "da li ste da se sve ovo ispita ili da se što pre napravi nešto što služi kao predizborni poen" da bi čak i najzatucanije pristalice vlasti odabrale ovo prvo.
Све се опет своди на актуелну пасивност, лењост и кукавичлук где се ствари померају са мртве тачке махом ако неко на власти предузме иницијативу. Наравно да би већина људи пристала на то да се сређује и чува наше наслеђе али не би се трудила да притисне власт да то чини или не дај боже сами узму да лобирају и боре се за оно што мисле да је исправно. Ретки су људи попут Вучка који су спремни да се цимају а такви временом и заврше у политици па се њима набаци на леђа одговорност тако да опет грађани не би морају да размишљају шта је добро и боре се за то.
 
Na sta će, da liči sve to novo,sa ruiniranim bedemom ka ulici, i raspalom obaloutvrdom?

Sent from my Mi 9T using Tapatalk
 
Poslednja izmena:
Prošao sam danas od početka 25. maja do Beograda na vodi i mogu reći da sam zgranut onim što sam video. Obala je puna raspadnutih brodova, razne gvožđurije, smeće je na sve strane, ima ga i po reci kao i zadržanog na obali između prikačenih splavova i plovila. Stanje je katastrofalno, potrebno je hitno sređivanje tog dela jer zaista ima potencijala da bude jedan od lepših delova grada.
 
Oвде што видим на снимку, грешка је што је задржана виша нивелација пруге у односу на шеталиште уз обалу, и што ће туда да провуку бициклистичку стазу уместо да откопају зидине и то све направе у истом нивоу. Исто треба откопати и капију са обе стране и кроз њу направити достојан простор и онемогућити насељавање бескућника. Бедеме свакако треба средити, али то није нужно у овој фази, битно је да их радови не униште.
 
Ne treba generalizovati. Bolje je reći da "vlast ne zna da ceni svoje istorijsko nasleđe". Ja sam siguran da kada bi se stručnjacima koji nisu došli do pozicije putem partijske linije dalo da rade ovde i da imaju budžet, da bi sa oduševljenjem prihvatili da ispitaju sve.

Pa čak i kada bi se izvršila javna anketa sa pitanjem "da li ste da se sve ovo ispita ili da se što pre napravi nešto što služi kao predizborni poen" da bi čak i najzatucanije pristalice vlasti odabrale ovo prvo.
Nije mi cilj bio generalizacija. Ima i pozitivnih primera, poput Golubačke tvrđave. Ali ima jako mnogo negativnih.
I ne možemo za sve kriviti vlasti jer vlasti u dobrom delu i jesu ogledalo naroda, pa čak i onda kada narod samo trpi tu vlast.
 
Све се опет своди на актуелну пасивност, лењост и кукавичлук где се ствари померају са мртве тачке махом ако неко на власти предузме иницијативу. Наравно да би већина људи пристала на то да се сређује и чува наше наслеђе али не би се трудила да притисне власт да то чини или не дај боже сами узму да лобирају и боре се за оно што мисле да је исправно. Ретки су људи попут Вучка који су спремни да се цимају а такви временом и заврше у политици па се њима набаци на леђа одговорност тако да опет грађани не би морају да размишљају шта је добро и боре се за то.

Ovo je zaista važno pa ima smisla malo duži komentar. Neodstatak pravog razumevanja važnosti ličnog angažovanja u društvenim problemima je ogroman problem kod nas. Kad smo promenili sistem i prešli put iz komunizma, preko socijalizma do kapitalizma, ljudima niko nije objasnio da se time promenilo i ono što novi sistem podrazumeva da oni sada treba da rade. Ranije se podrazumevalo da država brine o svemu. Međutim ključno je razumeti da je osnovni regulacioni sistem u kapitalizmu slobodno tržište, i da to važi i u oblasti društvenih odnosa i upravljanja državom, a ne samo u oblasti ekonomije. Dakle osnova svega je odnos političkih snaga raznih ideja.

Po važećoj teoriji neke idealne verzije kapitalizma, političari su samo menadžeri organizovanih interesa. Dakle njihova uloga je samo uloga praktičnih poslovnih organizatora koji treba da imaju neku vrstu spiska kakvi sve interesi u društvu postoje, i da se zatim potrude da u čisto tehničkom smislu organizuju ostvarivanje što je više moguće tih interesa. Dakle da prvo vide šta je realno ostvarljivo, zatim da sve takve interese sistematizuju u međusobno neprotivrečne grupe, i da se na kraju potrude da organizuju i vode ostvarivanje tako, na tržištu ideja i mogućnosti, izabranih većinski izraženih interesa.

Ovde je ključni element reč ORGANIZOVANI (interes). Dakle apsolutno se podrazumeva da neki usamljeni pojedinac (sem svog glasa na izborima) nema NIKAKVA druga prava da utiče na upravljanje državom. To proizilazi već i iz principa da se važnost pojedinih ideja meri na slobodnom tržištu ideja, a ne po nekoj apstraktnoj političkoj ideologji ili po nekom religijskom sistemu vrednosti. Ako neka ideja ima veću podršku, smatra se da onda treba da ima i veću težinu u onome što političari, tj izvršne vlasti, treba da slede. I obrnuto. Dakle pošto je uticaj jednog običnog pojednica među milionima drugih zanemarljiv, i njegove želje kao usamljene osobe su takođe po toj političkoj teoriji zanemarljive. Samo ako puno osoba ima sličnu ideju, i samo ako se organizuju da jasno i precizno formulišu te ideje (u nešto operativno izvodljivo), i imaju svoje konkretne pojedince kao predstavnike te kolektivne ideje, tek ONDA ih političari po toj teoriji treba da uzimaju u obzir. Onda tako interno sinhronizovana grupa postaje jedan od organizovanih i jasno formulisanih političkih interesa, i TEK ONDA takva ideja može da svoju snagu odmerava na slobodnom tržištu ideja. Pobednike na tom tržištu ideja, tj one ideje koje su politički najače (imaju najviše organizovanih zastupnika iza kojih stoji najviše glasača, novca, ugleda, uticaja, itd), onda izvršna vlast uzima kao "narodnu volju" i pokušava da ih ostvari. Ovo važi uvek, bez obzira da li je interes organizovane grupe ljudi zaštita leptira ili neki stogodišnji nacionalni program.

Ukratko, politička teorija kapitalizma podrazumeva da onaj ko nije aktivan, ko ne propagira svoje ideje i ne pokušava da nađe istomišljenike, da bi zatim stvorio ili se priključio organizovanoj grupi koje te interese izražava, taj po definiciji nema nikakva prava na uticaj u upravljanju državom. Prosto nije zaslužio da se sluša i da bude bitan na bilo koji način. A to je zato što nije operacionalizovao (konkretizovao) svoju ideju u obliku političkog aktera - organizovane grupe - jer jedino grupa može biti deo sistema, za pojedinca je to već i čisto tehnički nemoguće. Ovu elementarnu istinu kapitalizma (kao za nas izgleda još uvek novog političkog sistema) niko narodu nije objasnio, pa nije ni čudo što je toga svestan tek beznačajan broj ljudi. Ustvari aktivno se odvraćaju od samoorganizovanja iako je to sama osnova demokratije. Na slobodnom tržištu praktične političke snage raznih ideja pojedinac nema značaja, samo organizovane grupe. A da bi one postojale razni aktivisti prvo moraju da propagiraju ideje koje stoje iza njih, da bi tek zatim neko mogao da napravi organizovanu grupu koja neku ideju jasno formuliše i zatim zastupa sve dok se ne ostvari. Srećom stvari idu nabolje, mada previše polako. To pokazuje sve češće organizovanje građana u inicijative tipa "odbranimo naš park", "nećemo soltiter u našem dvorištu" i sličnim. Međutim to su još uvek više slučajnosti, pa bi trebalo da svima bude daleko jasnije da se od njih OČEKUJE da budu aktivni i da se organizuju. To je deo onoga kako je politički sistem u demokratskim zemljama i zamišljen da bi trebalo da radi. Nažalost previše malo naroda zna da je to tako.
 
Da li je neko konkretnije upućen u stanje u Zavodu za zaštitu spomenika kulture? Na kom su oni "nivou"? Pretpostavljam da su oni zatajili. Da oni rade posao kako treba, ne bi bila potrebna društva za to...
 
@Zuma Da li kod nas postoji društvo/NVO koje se bavi zaštitom spomenika kulture?
Ako ne (a nisam našao), da li si raspoložen da osnujemo jedno? Ovo se naravno odnosi i na ostale forumaše.
Najbolje da pitaš @ZvezdarkaVracaric , jer se ona bavi time dobar deo svoig života i mislim da upućeniju osobu od nje teško da možeš da nađeš, čak i u slučaju da je potrebno da se jedno takvo udruženje osnuje.
 
Da li je neko konkretnije upućen u stanje u Zavodu za zaštitu spomenika kulture? Na kom su oni "nivou"? Pretpostavljam da su oni zatajili. Da oni rade posao kako treba, ne bi bila potrebna društva za to...
Poslednja rečenica je odgovor...
@ZvezdarkaVracaric Kao što me je solecar podsetio, ti si verovatno jedna od najupućenijih osoba na forumu što se tiče ove teme, koje je tvoje mišljenje?

@Igor Da li bi bilo ok da napravimo posebnu temu za ovo?

Istraživao sam još malo i deluje mi da je najsvrsishodnije napraviti Nacionalni fond za kulturna i prirodna dobra, poput National trust u Britaniji (https://www.nationaltrust.org.uk/) Postoji i međunarodna organizacija nacionalnih fondova, a svima je cilj aktivno očuvanje nasleđa. To je jedna od bitnih razlika u odnosu na obične NVO koje se (naročito kod nas) uglavnom svode na projekte o podizanju svesti, dok fondovi imaju i mnogo teži zadatak prikupljanja sredstava i direktnog učešća u očuvanju, ali i mnogo bitniju ulogu sa dugotrajnim posledicama.
 
Основати удружење у принципу јесте битно, јер се тако додаје на снази представљању разних идеја и предлога. Озбиљније ће вас схватити и узети у обзир него ако сте само усамљени појединац, колико год и такав имао квалитета. Али, не треба имати ни превелика очекивања, јер одлуке коначно зависе од оних који имају власт, и с њоме и могућност одлучивања. Тако је и с учешћем стручњака у разним установама и телима. И даље је најчешће партијски и групно-интересни критеријум пресуднији него нечија стручност и упућеност у предмет. У сваком случају, и удружење је озбиљна ствар, и мора се водити и у њему учествовати темељно и посвећено. Ко год је на тако нешто спреман, и има довољно воље и времена, нек покуша. Подржавам сваки озбиљан рад.
Мислим да би добро било претходно се посаветовати с људима који у томе већ имају нека искуства. Један од лепих примера је друштво "Порекло", којим председава гдин Јовица Кртинић, директор библиотеке "Милутин Бојић" (Илије Гарашанина 5). Они су од почетне мале групе ентузијаста успели да фино прошире своју делатност, те се можете, рецимо, њему обратити, да вам исприча детаљније на тему.
Хвала.
 
Evo novog bisera.

Prvo je zbog rendera bilo za očekivati da ograda neće ni biti potrebna jer će tome služiti popravljeni obalski bedem. Onda je ispalo da od popravke nema ništa pa će morati da dodaju i posebnu ogradu. Međutim podrazumevao sam da će stubovi te ograde biti fundirani u uobičajenom posebnom betonskom bloku ispod svakog od stubova. Međutim sad je ispalo da kao osnovu ograde betoniraju neprekidnu betonsku gredu tik uz stari bedem. Mi čak ne znamo ni gde je njegova unutrašnja ivica koja je verovatno očuvana ispod zemlje i svakako dublje u smeru kopna od krajnje oštećenog dela koji je iznad zemlje. I šta će da bude kad dođe vreme za rekonstrukciju bedema? Pošto ga je čitavo drveće koje je iz njega neometano raslo nekih 50 godina već maltene dokrajčilo, sada mu još samo fale vibracije kompresora kojim razbija beton pošto će to biti jedini način da se ovo ukloni, pogotovo ako je beton još sa nečim nalik armaturi. Pa i to uz pretpostavku da se beton zbog tankog sloja zemlje između njih, recimo u podzemnom, širem delu bedema, neće povezati sa nekim njegovim delovima. Da li je neko iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture odobrio baš ovakve radove?

IMG_7842.JPG


IMG_7850.JPG


IMG_7851.JPG


IMG_7853.JPG
 
Poslednja izmena:
Napravio sam thread "Nacionalni fond" u Relax delu, pa tamo možemo da nastavimo o tome.

@ZvezdarkaVracaric Hvala na informacijama! Svestan sam gde živimo, ali mislim da mi je pisanje ovde bez nekog pravog pokušaja da se utiče na stvarnost jednostavno postalo besmisleno. Obratiću se gospodinu Krtiniću, ako bude raspoložen da podeli svoje iskustvo u ovoj vrsti poduhvata.
 
Vrh