Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[ivchonny]

Ok Sweet Dee, sad bez šale, je li smatraš da je pohvalno to što betoniraju ogradu uz neistražene zidine Kalemegdana? Je li pohvalno to što ne izvode i arheološke radove sada kada sređuju taj deo? Evo, reci mi konkretno čemu treba da se radujemo?

Zar ne bi bilo lepo da su otkopali i restaurirali zidine, napravili turističku atrakciju od tog mesta i linijski park pomerili i uklopili u ambijent tvrđave. Meni se čini da se tvrđava uklapa u rendere i megalomanske građevinske projekte u njenoj okolini, a ne obrnuto, kako bi, valjda, trebalo da bude. Blago stanarima distrikta K, oni imaju pogled na tvrđavu, a teško posetiocima tvrđave, jer više ne vide Dunav, iako je ta ista tvrđava vekovima stajala na obali Save i (čitaj dobro) Dunava.

 

[Sweet Dee]

Ok Sweet Dee, sad bez šale, je li smatraš da je pohvalno to što betoniraju ogradu uz neistražene zidine Kalemegdana? Je li pohvalno to što ne izvode i arheološke radove sada kada sređuju taj deo? Evo, reci mi konkretno čemu treba da se radujemo?

Zar ne bi bilo lepo da su otkopali i restaurirali zidine, napravili turističku atrakciju od tog mesta i linijski park pomerili i uklopili u ambijent tvrđave. Meni se čini da se tvrđava uklapa u rendere i megalomanske građevinske projekte u njenoj okolini, a ne obrnuto, kako bi, valjda, trebalo da bude. Blago stanarima distrikta K, oni imaju pogled na tvrđavu, a teško posetiocima tvrđave, jer više ne vide Dunav, iako je ta ista tvrđava vekovima stajala na obali Save i (čitaj dobro) Dunava.

Ne znam kako si zakljucio da se slazem sa varvarskim betoniranjem najstarijeg dela naseg grada, nisam uopste bio sarkastican, iskreno sam uzasnut bahatoscu i primitivizmom kojim vlast izvodi ove radove.

 

[ivchonny]

Onda nisam dobro shvatio - izvini.

 

[Zuma]

Da bi bila jasnija moja usputna primedba o "problemu trakaste ograde", napravio sam malo montažu. Taj problem stvara geometrija i perspektiva.

Ovo je slika bedema sa betonskim postoljem.

Ovo je slika trakaste ograde pored Beton hale i novog parka kod pasarele, koju sudeći po osnovi za varenje ubačenoj u beton nameravaju da koriste i u produžetku, kad se ta ograda posmatra sa visine i pod uglom koji je uobičajen za šetača pored nje.

A otprilike ovo se dobija kad tu ogradu postavite pored bedema, na betonsko postolje (ova moja je na montaži još ispala niža od prave plus postolje). I šta vidite iza nje kad se krećete duž šetališta?

Pa, ne vidite NIŠTA. Sem reda crnog metala. Svakako ne bedem čiju su trasu ovde definisali i bedeme izgradili Srpski vladari iz 14. i 15. veka. Jer takasta ograda brzo postaje neprovidna kad se gleda iz većine uglova. Maltene genijalno razmišljanje: Pošto su već promenili odluku o rekonstrukciji bedema, što da takav "krnji ostatak" narodu kvari utisak i da ga usput potseća na to šta sve nije urađeno? Bedem se onda uglavnom neće ni videti, i molim lepo! Onda za većinu sve izgleda uredno, skupo i novo, a za male pare i kratko vreme.

Doduše, šetači bi bedem ipak videli kad bi idući unapred gledali u stranu. Što je pomalo opasno uzevši u obzir broj dečijih kolica ispod nivoa pogleda i broj ljudi koji će ovuda hodati. Ili možete kompletno stati na sred šetališta, okrenuti se ka bedemu, i bez žurbe ga gledati pod pravim uglom na ogradu. Onda se lepo vidi. Ali je kvaka 22 u tome što NE MOŽETE da stanete. Cela nova Savska obala je previše uska. Kad se završi Beograd na vodi, Linijski park i K-distikt, da ne spominjem i izgradnju duž dugačke Dunavske obale, ovde će biti kao na izlazu iz stadiona. Više ljudi nego u većini gradova u Srbiji. Nema ni stajanja ni gledanja u stranu. Kad bi se međutim rekonstruisao visoki i široki unutrašnji bedem, pa se otvori i staza po njemu, uz klupe na ivici tog bedema, to bi bilo nešto sasvim drugo. Ali ovako ...

 

[Drakche]

Ocito da se ne planira nikakva rekonstrukcija priobalskog bedema, vec ce ostati gomila suta, kao sto izgleda na fotografijama. Kakav uzas.
Vidim da sa desne strane staza isto to nameravaju da urade.

 

[Дошљак]

Ова ограда је велики промашај где год да је ставе.

 

[ivchonny]

🇷🇸 Озбиљне државе и градови воде рачуна о свом културном наслеђу, чувају га, конзервирају и уколико је могуће реконструишу оштећене културно-историјске... | By Српска средњовековна историја | Facebook

🇷🇸 Озбиљне државе и градови воде рачуна о свом културном наслеђу, чувају га, конзервирају и уколико је могуће реконструишу оштећене културно-историјске...

fb.watch

Možda nije direktno vezano za linijski park, ali za deo Kalemegdan kroz koji prolazi jeste. Ovo vredi pogledati-kako je moglo biti da sve nije bespovratno upropašćeno.

 

[Drakche]

Prvi put vidim da je ovaj klip, koji vise puta ovde postavljan, sada zvanicno postavljen na NDBG stranici. Pa cestitam.

 

[ivchonny]

Prvi put vidim da je ovaj klip, koji vise puta ovde postavljan, sada zvanicno postavljen na NDBG stranici. Pa cestitam.

Ja sam ga prvi put sada video, tako da izvinjavam se za spamovanje.

 

[solecar]

Линијски парк - најважнији пројекат уређења јавних површина​

Радови на изградњи Линијског парка почели су од парка који је завршен пре годину и по дана поред Бетон хале и пружају се ка 25. мају, што означава прву целину, рекао је градски урбаниста Марко Стојчић у изјави за канал Вести ТВ Пинк.

– Прву целину ради наше ЈКП „Зеленило Београд”, а они ће радити и другу. Очекујемо да прва целина буде завршена до јуна, друга ће почети такође почетком јуна а паралелно са тим Секретаријат за инвестиције припрема документацију како би се у наредне две до три недеље расписала јавна набавка за пројектовање и извођење целина од три до десет. У међувремену, изводићемо и радове на заштити утврђења Београдске тврђаве који се ту налазе – рекао је Стојчић.

Он је оценио да је Линијски парк најважнији пројекат уређења јавних површина у Београду.

– Он се простире у дужини од 4,6 километара, некада је ту била пруга а сада се већ види да је то нови простор којим ће моћи да пролазе пешаци и бициклисти. Тај квалитет даје потпуно другачији изглед и функцију великом делу општина Стари град и Палилула јер ће суграђани моћи пешке да сиђу до Саве и Дунава и донеће пуно спортских и културних садржаја. Линијски парк имаће садржаје за старије, децу и младе и заиста представља узбудљив пројекат јер су у њему учествовале младе архитекте из целе Србије – казао је градски урбаниста.

Стојчић је подсетио да ће Линијски парк имати десет различитих целина које су пројектовали различити тимови.

– Укупно 55 људи радило је идејно решење, свака целина има своју причу али и заједничке коридоре. Сваки део има другачије зеленило и другачије садржаје и тиме дајемо до знања да су нам пешаци на првом месту, потом бициклисти, јавни градски превоз па тек онда аутомобил. Овај парк је по свом обиму један од највећих у граду и има улогу да потпуно укине пресецање коридора великим саобраћајним токовима тако да ће пешак много лакше моћи да дође до река – казао је Стојчић.​

Линијски парк – најважнији пројекат уређења јавних површина

Радови на изградњи Линијског парка почели су од парка који је завршен пре годину

www.beograd.rs

 

[Trejsi]

 

[Zuma]

Линијски парк - најважнији пројекат уређења јавних површина

Радови на изградњи Линијског парка почели су од парка који је завршен пре годину и по дана поред Бетон хале и пружају се ка 25. мају, што означава прву целину, рекао је градски урбаниста Марко Стојчић у изјави за канал Вести ТВ Пинк.

– Прву целину ради наше ЈКП „Зеленило Београд”, а они ће радити и другу. Очекујемо да прва целина буде завршена до јуна, друга ће почети такође почетком јуна а паралелно са тим Секретаријат за инвестиције припрема документацију како би се у наредне две до три недеље расписала јавна набавка за пројектовање и извођење целина од три до десет. У међувремену, изводићемо и радове на заштити утврђења Београдске тврђаве који се ту налазе – рекао је Стојчић.
​

Линијски парк – најважнији пројекат уређења јавних површина

Радови на изградњи Линијског парка почели су од парка који је завршен пре годину

www.beograd.rs

Šta ovo poslednje tačno znači? Sigurno ne rušenje bilo čega što je zbog izbora urađeno na brzinu da bi se drugi put uradilo kako treba. Sigurno ne arheološko istraživanje koje su po uslovima Zavoda bili obavezni da urade, a naravno nisu. Čišćenje i popravka spoljnog priobalnog bedema od zemlje? Onog iz 14. i 15. veka koga su u donjem delu zabetonirali i koga će zatim "malo beton malo metal" ogradom učiniti uglavnom nevidljivim? Teško. Doduše čuo sam da će malo da srede Vodenu kapiju. Videćemo na šta će to ličiti, ako je uopšte tačno.

 

[Zuma]

Samo da potsetim šta se u okviru Linijskog parka MOGLO i MORALO nalaziti, da su poštovani uslovi Zavoda za zaštitu spomenika o istraživanju i prikazivanju nađenog, za one koji ne prate temu o tvrđavi.

Ovo je mapiranje starih bedema i kula koji su ovde verovatno tik ispod površine. Link na 5 originalnih poruka sa objašnjenjenjem je ovde:

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Momci, pazljivije malo s tim bagerima

forum.beobuild.rs

a mapa visoke rezolucije u ovoj poruci

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Momci, pazljivije malo s tim bagerima

forum.beobuild.rs

HiRes mapa (kliknite na sledeću sliku za punu rezoluciju):

Direktni link gornje slike je

https://i.postimg.cc/R4g0D3D4/Jugozapadni-bedemi-tvrdjave-ver-2022-02-02.jpg

Bliži pogled na neke delove.

Broj 4 je čuvena "Kula Mlinarica" koja je čuvala bivšu Beogradsku luku prestonog grada Despota Stefana Lazarevića. Sada verovatno deo bedema, ali i dalje ispod "Linijskog parka", naravno. Što je očigledno nebitno ... Itd, da ne ponavljam sve što je već više puta rečeno.

 

[neven_k]

Zanimljivo, ipak bi tu dosta stvari moglo da se obnovi i bez izbacivanja puta. Cela obnova je moguca jedino uz neki manji tunel, koji je u ovoj situaciji sa podzemnim vodama i ostacima iznad tvrdjave bas tezak za izvodjenje.

 

[Дошљак]

Неки прихватљиви компромис би би ода се обнови све до самог булевара. Посебно приобални бедем. Нажалост, овде имамо брзо, јефтино и површно решење у изведби јавног комуналног предузећа, и све то у пропаганден сврхе. Овај део тзв. линијског парка је морао да буде последњи на реду, или чак да се зона тврђаве изузме из линијског парка и решава самостално и стручно, а да парк праве лепо од базена до електране, где и има највише људи, и где највише фали уређење. Овде је ипак постојао функционални пролаз за пешаке и бицикле ка кули Небојша, само уклањање ограде и туцаника пруге је било довољно, док у зони на Дорћолу немамо ништа од пешачке и бициклистичке инфраструктуре.

 

[relja]

Meni je ovo najmučnija tema na forumu, a mislio sam da ne može biti gore od BnV i žičare...

 

[ivchonny]

Meni je ova tema u rangu rušenja onih Budinih statua u Avganistanu. Naravno, deo od 25. maja ka Pančevačkom mostu sakako neka grade kako hoće, ali ovaj deo oko tvrđave je teška tuga.

 

[Zuma]

Pošto je bilo teško očekivati da linija koju sledi unutrašnja ivica bedema iz 15. veka može biti baš laserski ravna, pa je jasno da mora malo da krivuda, očigledno je novu ogradu trebalo ipak malo više odmaknuti od bedema (ustvari je PRVO trebalo popraviti bedem, kao na renderu, pa nova ograda ne bi ni bila potrebna, ali ostavimo sad to). Međutim u pokušaju da izvuku svaki milimetar korisnog prostora za šetalište liniju nove ograde su trasirali toliko blizu bedema da je to van svake pameti. Posledica je naravno da su sada na nekim mestima zabetonirali deo bedema koji je ranije bio ispod nivoa tla, pa se u vreme projektovanja nije videlo gde se tačno nalazi.

A to je, naravno, posledica toga da zbog žurbe oko izbora nisu hteli da gube vreme ispitujući šta se nalazi ispod nivoa tla čak i samo kod spoljnog bedema, zbog ograde, a kamoli na celoj širini linijskog parka u zoni tvrđave, što sam ovde NA VREME pisao da se MORA uraditi još od kako su najavili projekat, a uostalom i piše u uslovima Zavoda. Međutim recimo da nisu "znali" gde su perfidni graditelji "sakrili" ivicu bedema ispod zemlje. Ali kako objasniti da su sad naleteli i na problem kako zabetonirati ovaj deo, koji je IZNAD ZEMLJE, koji je dakle oduvek bio vidljiv i koji je svaki prolaznik lično, svojim očima, mogao videti gde se nalazi?

 

[Zuma]

Stara poruka iz prošle godine, kao potsetnik da je o ovome pisano na vreme. Dakle šine su bile podignute i prostor za istraživanje pust, ograđen i slobodan, obrastao u šikaru, čitave dve godine. I svo to vreme niko ništa nije uradio.

Koliko ja shvatam, ovo su samo bila neuspešna rešenja mladih ljudi sa kojima niko nije radio, pravi projekat tek predstoji nakon arheoloških i konzervatorskih istraživanja

Znaš li u kojoj je fazi i jedno i drugo? Konačno projektovanje? A pogotovo pripreme za arheološko istraživanje?

Inače kašnjnje ovog drugog je teško razumeti mada naravno ne mogu reći ko je za to kriv jer ne znam šta se događa. U čitavoj donjoj priobalnoj zoni tvrđave ima posla za decenije istraživanja. Trebalo je početi onog trenutka kad su podignute šine, ili možda čak i kad je obustavljen saobraćaj. Što je bilo davnog 1. jula 2018. Ne sećam se kada su podignute šine, ali recimo negde prošle godine. Ko zna šta će se sve ovde naći i koliko će vremena biti potrebno za dodatna istraživanja u zavisnosti od toga šta se sve otkrije. Ako međutim istraživanje počne neposredno pre početka gradnje linearnog parka, bukvalno neće biti moguće odvojiti dovoljno vremena za njega. Pritisci da se krene sa radovima će biti isuviše veliki jer ni novac i ni izvođači ne mogu da čekaju neki neodređeni period vremena dok se iskopava veoma malo istraženi, a ipak veliki deo tvrđave. Na podvodnom terenu tik uz reku gde će možda biti potrebne crpke i ostala oprema obezbeđenja od obrušavanja i vode. I još bi bilo dobro da se zna šta će se sve tu naći PRE nego što se finalizuju projekti linearnog parka. Ako već nisu. Ko će u ovakvoj gradskoj vlasti biti spreman na čekanje i dodatne troškove da se već gotovi delovi projekta bace i krene ispočetka? Plus što upravo predstoji ogroman posao arheološkog istraživanja Studentskog parka. Kako će se naći stručni ljudi, sredstva i vreme za OBA ogromna istraživanja istovremeno? Da ne spominjem istraživanje bedema kastruma ispod stanice Gondole, ako od toga nešto bude. Plus što u odnosu na definitvno antički Studentski trg možda i neki iz struke budu smatrali da je ovaj deo tvrđave manje važan i ne toliko vredan napora? Pa ne budu ni insistirali na ozbiljnom istraživanju? Pošto ne znam šta se dešava, a vidim da još nikoga nema na terenu, plašim se da ćemo ponovo upropastiti ovako neponovljivu priliku za istraživanje priobalnog dela tvrđave. Kao što je propala ista takva prilika na Trgu Republike. A izgleda mi da se i rekonstrukcija Topličinog venca mogla bolje iskoristiti.

Zbog svega toga i ova pitanja. Šta se trenutno događa, kako idu pripreme za arheološko istraživanje tvrđave duž trase linearnog parka i zašto se na jednom ovako, za istraživanja savršeno slobodnom i pustom terenu u vlasništvu grada, a ogromne istorijske važnosti, još ništa ne dešava (što je apsolutna retkost i dragocenost u samom centru grada)? I put i pruga su bili van domašaja istraživača otkako ova struka u Srbiji postoji. Šta se dakle još čeka kad bi istraživanja mogla početi istog trenutka na prostoru koji je odavno slobodn, neiskorišćen i ograđen, a kasnije će biti previše mnogo drugih poslova za premalo ljudi i vremena?

 

[astrodule]

Ma srušićemo bedem i napraviti novi i lepši.

 

[Дошљак]

Срушићемо овај део линијског парка и обновити бедем како треба Није ни овај бетон трајно уништио остатке бедема и ако јесте отежао све будуће радове.

 

[Zuma]

Otkopani su temelji jedne zgrade i moguće još jednog dela bedema. Fascinatno je da su do sada iskopali su samo dve rupe, jednu plitku za ogradu, i drugu dublju, za neke kaskadno postavljene klupe, i u OBE sam odmah naleteo na verovatne ostatke starih bedema i zidova. Lako je vidljivo i za slučajne prolaznike da tu nešto ima, iako se niko nije potrudio da ih makar spolja oslobodi od blata da bi se bolje videlo šta je to. A možda čak i snimi za dokumentaciju? ... Ili je to ipak preterano komplikovan koncept?

U pitanju je deo obale kod metalnog mosta, tj kod same Vodene kapije 1.

Ovo su cigle i jasno se vidi da je to deo nekog zida.

U produženju ovog pravca vidi se lepo očuvan nastavak istog zida.

To je ovo pri dnu slike

Zid ulazi u prostor ispod kosog dela betona koji je dodat verovatno prilikom pojačavanja spoljnih priobalnih bedema pre izgradnje Đerdapske hidrocentrale. Ovde vidite presek terena. Gore je tada dodati deo, a ovo dole liči na zid nekog zidanog objekta koji je očigledno bio integralni deo same Vodene kapije, mada je nejasno iz kog perioda njene duge istorije. Obratite pažnju i na veliku koncentraciju kamenja odmah desno od zida cigala. Ispuna bedema? Ili na gornjoj slici skroz desno dole? Tu je slaganje pravilno, isto kao i opšti oblik kamena.

Nevezano za ovaj zid od cigala, samo malo dalje u nizvodnom smeru, na bočnom preseku duboko iskopanog dela rova, vidi se nešto što veoma liči na ostatke nekih delova bedema. Ja sam ranije imao utisak da je deo bedema nizvodno od Vodene kapije 1 odavno bio maltene uništen. Međutim ovo po materjalu veoma liči da bi mogao biti neki njegov deo. Ne znam koji deo jer nisam siguran kuda je tačno nizvodno od Vodene kapije prolazila trasa originalnog bedema (bliže ili dalje od reke, tj od unutrašnjeg preobalnog bedema za koji znamo gde je). Veoma se malo vidi, tek delovi cigala i kamenja jer se niko nije potrudio da ih makar malo očisti od zemlje, pa je isto tako moguće da je u pitanju i samo gomila građevinskog šuta. Ipak, ovde postoji značajna koncentracija cigli i kamenja od kojih mnogi imaju ispravnu orjentaciju svog ravnog dela (tj ravni deo im je paralelan toku reke i međusobno), što teško može biti slučajnost kad je u pitanju baš slučajno nabacana gomila građevinskog šuta, pa bi ovo možda mogao biti i deo originalnog bedema. Iako je to zaista teško tvrditi sa iole većom sigurnošću sve dok se neko ne smiluje da sa njih bar malo očisti blato. Međutim, ako nekim slučajem ovo ipak jeste originalni priobalni bedem, onda ga je kašika bagera ODSEKLA na bukvalno čitavom potezu od Vodene kapije 1 do bastiona Svetog Jakova!

Teorijski bi naravno moglo biti i da mu se spoljna ivica i završavala baš ovde, pa su unapred znali dokle smeju da kopaju? Međutim sudeći po samlevenom izgledu preseka ovog rova nekako sumnjam u to. Nadajmo se da je gomila šuta. To je teško bilo šta više reći.

Ovo belo na dnu je dugački (temeljni?) kamen. Ili obrađen ili ga je kašika bagera odsekla da bude ravan?

Žutom bojom sam označio gde sam do sada video novootkopane delove obalskih objekata tvrđave.

 

[johnny_s]

I? Jesi prijavio Republičkom zavodu? Inspekciji? Novinama?

Ako nisi, ja ću, ali ono samobičevanje verskih fanatika mi ima više smisla od ulaska na ovu temu.

 

[Zuma]

Razrešio sam bar jednu dilemu. Nisam bio siguran na kojoj bi tačno liniji trebalo da se nalazi stari spoljni priobalni bedem u delu između Vodene kapije 1 i bastiona Svetog Jakova. Jer od toga zavisi da li je kopanjem na ovom mestu bedem uništen, bilo sada bilo u vreme kad je rađeno pojačavanje obaloutvrde zbog Đerdapa. Naravno, ako je od njega do tog vremena uopšte nešto bilo ostalo u ovom delu.

Prvo sam nekako uspeo da pronađem jedinu sliku za koju znam da se na njoj dobro vidi baš ovaj deo bedema. Evo te dragocenosti

Ovde se lepo vidi da je i taj deo bedema postojao (levo od Vodene kapije), delom i u svom nadzemnom delu, a onda skoro sigurno na još većoj dužini i u svom podzemnom delu. Takođe, da izgleda (mada je teško biti siguran) da se nalazi na sličnoj distanci od obale (ili unutrašnjeg bedema) i levo i desno od Vodene kapije. To je važno da mu se odredi položaj.

Druga stvar je da je neko u ko zna koje istorijsko doba povukao katastarsku granicu priobalnih parcela tako ona ide tačno po spoljašnjem bedemu u delu za koji sigurno znamo gde se bedem nalazi, dakle na uzvodnoj strani Vodene kapije (ljubičasta linija). Onda ima smisla pretpostaviti de je tada i u nizvodnom delu od Vodene kapije katastarska granica takođe povučena tako da nastavlja da ide baš po tom istom bedemu, recimo u vreme kad se lepo videlo gde se taj deo bedema nalazi. Potencijalna potvrda za ovu teoriju je činjenica da je rastojanje između kopnene ivce unutrašnjeg priobalnog bedema i ove katastarske linije ista sa obe strane Vodene kapije (dve crveno žute linije). Pošto ima smisla pretpostaviti da su graditelji bedema rastojanje između unutrašnjeg i spoljašnjeg odmerili tako da bude isto i pre i posle Vodene kapije, to je još jedna potvrda da katastarska linija zaista ide trasom starog spoljnog priobalnog bedema. Dakle NOVI deo bedema građen u vreme Đerdapa, samo u uzvodnom delu od Vodene kapije sledi stari spoljašnji priobalni bedem, dok u nizvodnom delu napušta tu trasu i napravljen je tako da bude bliže vodi. Onda je stari bedem povučen u unutrašnjost u odnosu na novu obaloutvrdu u delu nizvodno od kapije. A tada postaje jasno šta na ovim slikama vidimo (dve karakteristične tačke za orjentaciju su označene crvenim strelicama):

Vertikalna ljubičsta linija je tačno mesto kuda prolazi katastarska granica parcele, pa onda verovatno i mesto gde se nalazi stari bedem nizvodno od Vodene kapije.

I evo ga ovde:

Drugim rečima, na ovom mestu je stari bedem isečen, bar u ovde vidljivom delu. Kad se to desilo, sada ili ranije, nije moguće reći samo na osnovu ovoga. I naravno, da li je ova teorija o tačnoj poziciji originalnog bedema uopšte tačna, jer se oslanja na nekoliko pretpostavki koje mogu ali i ne moraju biti tačne. Ne bih ovo ni pisao da nas iko iz nadležnih institucija koje sigurno imaju više informacija o "Zaštićenom spomeniku kulture izuzetnog značaja" obaveštava šta se dešava sa nečim što je u tom meri značajno, ili da makar pažljivo i svaki dan prate radove i ova kopanja po bedemima tvrđava za koje na njihovom sajtu piše da NISU istraženi u ovom delu. Međutim ništa od toga, samo gluva tišina.

 

[Zuma]

I? Jesi prijavio Republičkom zavodu? Inspekciji? Novinama?

Ako nisi, ja ću, ali ono samobičevanje verskih fanatika mi ima više smisla od ulaska na ovu temu.

Ne, nisam prijavio. Ionako krajnje ograničeno vreme mi odlazi na pokušaje da bar nešto ostane zabeleženo jer se ovakve stvari vide najduže jedan ili dva dana, pa uzbrzo bivaju zatrpane, da zatim traženjem dokumentacije prvo sam sebi razjasnim šta od niza mogućih objašnjenja izgleda tačno a šta ne, i da na kraju uobličim bar neku dovoljno jasnu argumentaciju za takvo mišljenje. Posle toga više nemam ni živaca ni vremena da se još sa njima i dopisujem. I na ovo i na mnoge druge stvari sam na upozoravao daleko pre nego što su se desile, pa mi je sad već dosta gubljenja vremena. Znam da je to pogrešan pristup i da treba biti uporan, ali je nažalost tako. Slobodno prijavi.