Ne'am para za med. XD
A i sem toga, na stranu falsifikati, nego i za njega sam čitao da danas tovare pčele svakakvim aditivima pa čak ni pravi ''prirodni'' med danas nije kao što je nekad bio.
Za ovo ostalo si suštinski u pravu, mada eto ja npr nisam od onih koji idu po radnji i za svaku namirnicu traže onu najmanju cenu. Možda to bude za poneku stvar (ne znam, salvete, slamke, kisela voda biber, so...) ali mislim da kad se radi o hrani, uglavnom izbegavam ono najjeftinije, baš zato što znam da npr, ako pečenica košta sada 100 dinara, da sigurno postoji razlika između te i one koje košta 150, u okviru istog objekta.
A što se tiče bojkotovanja i sitnih građanskih otpora, ja to praktikujem na više polja. Odbijam aplikacije (i time bojkotujem ono licemerje da za kupca sa aplikacijom bude jedna, a za kupca bez aplikacije druga cena), ne kupujem proizvode određenih marki i ne kupujem u određenim objektima i lancima (heh, lancima, kako to ironično zvuči u ovom kontekstu). Nije baš kao da svaki sekund i svaku mrvu svoje energije i volje posvećujem isterivanju građanske pravde, ali recimo da svakog dana em planiram šta ću i gde ću da kupim, em podsetim sebe da kupim jedno, odnosno ne kupim tj. bojkotujem nešto drugo. Radim na tome koliko mogu, više nego mnogi zombiji i beskičmenjaci u današnje vreme. Čak i volim da pričam o tome, ali izbegavam, jer u današnje vreme kad god čovek pokaže da ima princip ili ideal o nečemu, uglavnom ga gledaju kao potpunog debila i ludaka.
A da, i keš gledam da koristim što češće, baš zato da bih doprineo tome da što duže ostane u upotrebi odnosno da se što duže odloži njegovo ukidanje i nametanje isključivo kartica, što se desilo u nekim ''naprednim'' zemljama, gde više ne možeš ni limunadu na ulici ili kačket na KupujemProdajem da prodaš a da ti država ne uzme pola zarade. Naravno, i za tu praksu i princip sam se već skoro pa i navikao da me smatraju debilom i ludakom. XD Kao gledaj ga ludista, diže papir pa plaća njime, kakav fijuk... Tako da ono, trudim se koliko mogu. Ali slabo ide kada par hiljada ludaka vuče čamac ka bezbednom, a preostalih nekoliko miliona ga svi srećni energično guraju pravo ka Nijagarinim vodopadima...