Gradski prevoz u svetu

[Bender Rodriguez]

Koji grad??

 

[Košutnjak]

Temišvar

 

[Djole Pevcanin]

Koji grad??

Нисам навео јер пише на трамвају.

 

[MC_]

Sto se tice racionalizacija u Holandiji, prezir Kapitala u odnosu na gradjane je jeziv.
Uvek pod maskom stednje, uvek pod maskom razuma ukidaju se poslednji ostaci socijalne drzave.
Uvek bez mislosti.

 

[vucko]

 

[branik]

Srećom, kod nas je blagostanje, sve cveta, posebno u javnim službama, pa nam se ovako nešto ne može desiti.
Ah, trulo je na tom Zapadu.

 

[Bender Rodriguez]

Srećom, kod nas je blagostanje, sve cveta, posebno u javnim službama, pa nam se ovako nešto ne može desiti.
Ah, trulo je na tom Zapadu.

Sad ce da ispadne kao da sam Vuckov advokat, ali zapravo pisem preventivno i jer zelim da skrenem paznju na nesto.

Ne znam zasto ljudi na forumu (a i van njega) misle da kad god neko okaci ili prica o necemu losem ili nekoj krizi na Zapadu, da je poruka da su oni propali i glupi a mi ovde uspesni i pametni.

Doci cemo u situacije da kad god neko okaci ili kaze nesto nelepo o Zemlji A, odma ce da uslede komentari "aha, a ti kazes da je u Zemlji B super, jel?" i obratno. A to nam ne treba. Pogotovu sto po mom misljenju trenutni najveci neprijatelji i kanceri svih ljudi sirom sveta nisu ova ili ona drzava, nego establismenti svih vrsta, svih drzava i svih blokova koji su na putu da odvedu obicne ljude u provaliju. Tako je u Srbiji, tako je u Nemackoj, u Rusiji, u Americi, u Kini... maltene svuda.

Ovo gore sa vescu o strajku treba shvatiti kao pouku. Kamo srece da se narod ovde pobuni kao sto se buni tamo. To je, rekao bih, poruka ovde. Nije svaka ne-radosna vest automatski kritika, niti je svaka kobajagi radosna vest (npr "RZS: prosecna plata u Srbiji 83.000") za pohvalu i slavlje.

 

[branik]

Očito nisi čitao šta sam zapravo napisao. Poprilično sam bio sarkastičan.
Francuzi izgiboše zbog produženja i opet kraćeg radnog veka nego kod nas, Nemci eto neće da rade više za manje para.
Nama lepo, rmbamo do 65, progutasmo hranu skuplju 100% nego prošlog leta, i tapšemo, naravno...

 

[Пантограф]

Можете да ме прогласите за Вучића Химселф - заболе ме баш) - или за СНС Даблина, али ја недавно гледах РТС Трезор - емисију из 1967, из главног града Ирске, још владао увелико њихов Коштуница (Е. де Валера, што је избегао стрељање још 1916.). Шокирало ме да видим, први пут у животу, заосталу-инглиш-спикинг-нејшн, коњске запреге пиче по Дублииину - већ увелико биле забрањене у Београду - и каже тамо... у пензију идемо са 65 година. Сад трећа најбогатија земља у ЕУ.

Fuck.

 

[Bender Rodriguez]

Očito nisi čitao šta sam zapravo napisao. Poprilično sam bio sarkastičan.
Francuzi izgiboše zbog produženja i opet kraćeg radnog veka nego kod nas, Nemci eto neće da rade više za manje para.
Nama lepo, rmbamo do 65, progutasmo hranu skuplju 100% nego prošlog leta, i tapšemo, naravno...

Moja greska onda. Mislio sam da si ti pogresno protumacio Vuckov post, a zapravo sam ja taj koji je pogresno protumacio tvoj.

To je zato sto paralelno sa ovom diskusijom ovde, tekla je tada diskusija na temi Izbori gde je neki drugi clan rekao da je u Nemackoj trenutno teska situacija, pa mu drugi napisa "jeste, evo propadose". Sto je po meni nepotrebno izvrtanje. Pa sam mislio da se i ovde desava isto, to kao "jeste evo propadose". Jer po meni je i jedno i drugo tacno. Da, nece oni propasti, ali na stranu mediji - i od ljudi tamo cujem da je sve cupavije i teze. Zato moj stav i nije ni "ovde super, tamo propast" niti "tamo super, ovde propast" vec sam vrlo oprezan oko svega i ne iskljucujem nista. Jako je ludo i grozno vreme trenutno u svetu, kao da su od Aljaske do Australije i od Severnog do juznog pola zajahali sve sami psihijatrijski slucajevi, i zaista je tesko bilo sta predvidjati a opet samim tim i bilo sta olako otpisati. Posto je i mnogo dezinformacija, ili preterivanja.

Sve u svemu, ja sam pogresio. A slazem se sa tvojom kritikom, mi u Srbiji nemamo ovih problema. Nama sve do Kosova ravno.

 

[JohnnyLee]

микс свега и свачега из Париза:

Spojler

 

[Karlo del Ponte]

Sto se tice racionalizacija u Holandiji, prezir Kapitala u odnosu na gradjane je jeziv.
Uvek pod maskom stednje, uvek pod maskom razuma ukidaju se poslednji ostaci socijalne drzave.
Uvek bez mislosti.

Naprotiv, u Holandiji je vrlo jaka socijalna politika, ali zasnovana pre svega na subvencijama građanima, najviše na osnovu ekonomskog statusa. Na subvencije građanima se troši približno polovina budžeta. Prevoz najskuplji u EU, stanovanje jako skupo, obavezno privatno medicinsko osiguranje, gde je (po mojoj predpostavci), profit osiguravajućih kuća veći od svih ostalih troškova zdravstvene zaštite. Znači ako su poreskom prijavljena mala primanja, i nisu našli ništa sumnjivo, pokrivaju ti u određenim slučajevima čak dosta veliki deo troškova stanarine, javnog prevoza i zdravstvenog osiguranja. Korporacijama se ne dira u profit, u nižoj ekonomskoj klasi je, ako ništa, iskorenjeno ekstremno siromaštvo, sve srećni i uljuljkani.

Ako si radio bar godinu ipo dana, šest meseci primaš 70-80% plate sa izgubljenog posla, dosta su zaštitili starce sa 60-67 godina, kako bi imali posao iako su izgubili zdravlje, samo da dočekaju penziju sa 67 godina.

Ne dovodi se u pitanje to što u javnom prevozu nemaš tržište (sa izuzetkom međunarodnog prevoza) već podeljeni delimično privatni monopol, ne dovodi se u pitanje parazitiranje osiguravajućih kuća na zdravstvu. Ne dovodi se u pitanje dozvoljeno-grožđe-ubrano-sa-vrbe zakon o gradnji, koji ne-korporacija investitorima jako otežava gradnju. Vezano za lokalni prevoz u provinciji, on je i tako obično bio 7-19 na svakih sat vremena radnim danom, nedeljom prvi autobus u 10:00 čak i ako uopšte ide nedeljom. Nemoguće za rad u smenama, i za dolazak do aerodroma na rane letove javnim prevozom. I pre Korone, srednja popunjenost javnog prevoza je bila, 10-30% sa izuzetkom tek po neke linije ka centrima najvećih gradova. Neka ide i prazan voz i autobus, samo da ne bude jeftin! Ako bih imao državljanstvo Holandije, glasao bih za onoga ko bi obećao rezanje cene javnog prevoza za 50% direktno. Tamo važi zakon reči, obećanja se ispunjavaju. Takođe, za povratak državnog monopola za lokalni saobraćaj, i stvarna konkurencija (nekoliko operatera na jednoj liniji) za međugradski saobraćaj.

 

[Djole Pevcanin]

Pametni kupuju kvalitetna vozila a ne istočnjačko smeće.
Ovo sa registracijom LPP treba i GSP da uvede.

Само што у Дежели таблице по избору коштају 100 евра а овде бар 5 пута скупље.

 

[Jelancha]

Takođe, za povratak državnog monopola za lokalni saobraćaj, i stvarna konkurencija (nekoliko operatera na jednoj liniji) za međugradski saobraćaj.

Šta se postiže sa državnim monopolom?
Trenutno vlada sistem na nivou izmedju oligopola i slobodnog tržišta u javnom prevozu.
Znači tržište je otvoreno, ali u principu niko ne ulazi van već ustaljenih prevoznika (EBS, Conexxion, Arriva, Qbuzz, Hermes, Keolis itd...)
Čak štaviše najmanji problem su prevoznici, jer nemaju gotovo nikakvu podršku države i samim tim zavise od prodaje karata.
Ne pominješ da se nabavljaju najnovija vozila i da je usluga vozača i ostalog osoblja na razvijenom nivou tako da nema potrebe za promenom prevoznika već cena, odnosno država treba da subvencioniše.
GVB, HTM ili RET su monopolisti, ali to je i logično, jer su u većim gradovima i potrebne firme koje će se skoncetrisati samo na prevoz u njima.

Pisao sam već autobus je potpuno podređen u Holandiji, što zbog cene, što zbog infrastrukture.
Tamo gde linije imaju svoju zasebnu traku ima i putnika (R NET ili u Groningenu npr.), tamo gde nemaju tu se i oseća manjak ljudi.
Koja je poenta da čekaš bus 5-6 minuta kada si bajkom već otišao 500-600 m dalje, a infrastruktura u "Ring-ovima" je takva da se bajkom brže krečeš nego busevima (metro ili tramvaji su druga priča), van gradova kolima se brže stiže gde nema vozova.

Dajem primer svoje rođake, živi u Almere, a radi u AMS, odveze se kolima do stanice i vozom do Centralne na posao, buseve ne koristi uopšte, tako je kod većine Holanđana.

Što se tiče cene prevoza, ja sam za smanjenje cene u gradovima, jer je usluga premala u odnosu na cenu, što se tiče vozova mogla bi biti manja cena, ali ne previše.
Sad ćete pitati zašto?
Pa zato što NS ima najfrekventniju mrežu posle Japana i Švajcarske, zato što debelo plaćam taj neki komfor u samom vozu.
Bude li se drastično smanjila cena, vozovi će biti prepunjeni, biće kašnjenja i sam sistem će se lagano raspasti.
Već sada su vozovi prepunjeni, vikend 2 sata popodne Utrecht-Amersfoort Intercity sa dva "Koploper-a" u sinhronu prepunjen ko čep, ni do putničkog prostora nisam uspeo da stignem, zamisli uz niže cene potencijalni haos...
Čak štaviše NS nudi lepe ponude za različite pretplate, to sam od skora otkrio.

Tako da sve u svemu nije loš koncept, nisu ni prevoznici, već DRŽAVA koja se u Hagu krije iza mnogih maski.

Za ostale stvari koje si napisao se većinski slažem, sve je skupo do zla boga, mada je hrana jeftinija nego u SRB tako da i nije sve crno, mada ovo je sve moje viđenje situacije.

 

[Karlo del Ponte]

Šta se postiže sa državnim monopolom?

- Privatniku monopolisti je najisplativije koristiti postojeću infrastrukturu, i kada treba preći na drugu tehnologiju transporta (tramvaj, voz, metro) može čak sabotirati projekte. Najbolji primeri su PAN TRANS i Lasta, ali i mnogi drugi lokalni monopolisti u Srbiji. Ni razvijene zemlje nisu imune na korupciju i lobiranje protiv javnog interesa.
- Kod privatnika u slučaju konkurencije na uličnom javnom prevozu može doći do utrkivanja za putnicima, što jako utiče i na bezbednost.
- U velikim gradovima glavni koridori javnog prevoza mogu biti dovoljno opterećeni da su bez dispečerske regulacije žute trake neefikasne.
- Javni prevoz velikog grada je jako vezan za javnu infrastrukturu, i sa te strane to je više institucija nego preduzeće.
- Državni monopolista, čak i ako ima eventualno neracionalno poslovanje, ipak nema ucenjivački položaj privatnog monopoliste, što je najgori model.
- Institucionalni značaj javnog gradsko-prigradskog prevoza sa čitavim nizom posrednih efekata na kvalitet života, poslovno okruženje, socijalnu pravdu, ekologiju, energetiku, prostorno planiranje je takav da odgovorna vlast teži ka tome da takva usluga bude na granici profita, a ne profitabilna, što je cilj privatnog preduzetnika. To je i smisao javnog sektora u mnogim sferama.
- Za veliki grad je jako važno da je usluga tarifski integrisana, a što je bio problem u Beogradu 1998-2004. Kako bi sa jednom kartom imao i frekvenciju i pokrivenost mrežom.
Beograd je 2004-2015 imao najbolji sistem uključivanja privatnika kao podizvođača, makar u gradskom prevozu, gde je ipak državni GSP dominirao, a svim autobusima se upravljalo iz jednog sistema (makar tog primitivnog sa dispečerima na terminusima). Postojao je bar neki konkurs sa konkurencijom, ne legalizacija monopola na tenderu kao 2015. I ta konkurencija na tenderu nije bila do te mere fiktivna kao u Holandiji. Posle ga je degradirao na model korporocijske diktature sa demokratijom na ograničen broj tema (sistem u medijima najčešće nazivan "liberalna demokratija"). Uostalom, sami Holanđani su mi rekli da je pre pojave "privatnih" operatera (u stvari razmena tržišta među korporacijama legalizovana preko tendera i procedura), prevoz bio za trećinu jeftiniji!

Trenutno vlada sistem na nivou izmedju oligopola i slobodnog tržišta u javnom prevozu.

Kakav je to oligopol kada od Amsterdama do Ajndhovena imaš vozove na svakih 10 minuta, jedan prevoznik sa jednom uslugom po pitanju cene i kvaliteta. Isto tamo gde je R-net, Connexion, Arriva imaš samo njih za celu opštinu, grad ili grupu predgrađa Amsterdama recimo. U Evropskoj Uniji imamo pozitivne primere Regio Jet, Flixtrain, Westbahn, više operatera na jednoj trasi u domaćem saobraćaju sa stvarno boljom ponudom cene i kvaliteta za potrošača! Na železnici nema utrkivanja, tako da uz dobar dispečerski centar možeš imati fer konkurenciju.

Znači tržište je otvoreno, ali u principu niko ne ulazi van već ustaljenih prevoznika (EBS, Conexxion, Arriva, Qbuzz, Hermes, Keolis itd...)

A zašto ne ulazi osim korporacija? Zato što je slično kao sa zakonom o gradnji.

Čak štaviše najmanji problem su prevoznici, jer nemaju gotovo nikakvu podršku države i samim tim zavise od prodaje karata.

Cilj te de-državizacije je pred narodom bilo povećanje izbora u kojem će se pojaviti i niže cene, a dobio se skuplji transport sa eventualno smanjenim subvencijama. Kada skineš institucianolni karakter javnog prevoza, naravno da će doći do rezanja, čak i ukidanja pokrivenosti javnim prevozom. Neki put vođeno i od strane države, kao genocid počinjen ukidanjem pruga po Jugoslaviji posle 1966. radi razvoja "tržišnog socijalizma".

Ne pominješ da se nabavljaju najnovija vozila i da je usluga vozača i ostalog osoblja na razvijenom nivou tako da nema potrebe za promenom prevoznika već cena, odnosno država treba da subvencioniše.

Od 10. decembra 2017. ne možeš kešom kupiti kartu kod vozača, samo kartom, a ne primaju VISA kartice! Ta odluka je doneta dekretom za skoro sve prevoznike, i ja sam imao sreće da sam tada već imao holandsku bankarsku karticu. Na kartomatima primaju samo novčiće na onom manjem broju aparata koji uopšte i primaju bilo kakvu gotovinu! Komfor novog ili održavanog starog vozila ne osećaš ako putuješ do pola sata, a što je većina putovanja. Kada ti još dođu NOVI elektrobusi holandske proizvodnje, u rukama Holanđana, koji se stalno kvare, ljubiš svoj bicikl i koristiš ga čak i za preko 20km u jednom smeru u odnosu na ta nova vozila.

Pisao sam već autobus je potpuno podređen u Holandiji, što zbog cene, što zbog infrastrukture.
Tamo gde linije imaju svoju zasebnu traku ima i putnika (R NET ili u Groningenu npr.), tamo gde nemaju tu se i oseća manjak ljudi.
Koja je poenta da čekaš bus 5-6 minuta kada si bajkom već otišao 500-600 m dalje, a infrastruktura u "Ring-ovima" je takva da se bajkom brže krečeš nego busevima (metro ili tramvaji su druga priča), van gradova kolima se brže stiže gde nema vozova.

Da, vrlo dobra infrastruktra/kultura/bezbednost za bicikl su prednost izbora, gde mi nije žao za manje putnika javnog prevoza, ali za distance preko 10km van ringova velikih gradova ljudi su više ugroženi. U Holandiji je jako raširene parcijalne zasebne trake za javni prevoz. Negde ih imaš tamo gde autobus ide na pola sata radnim danom, na sat vikendom. Negde ih imaš tamo gde su ulice ionako prohodne, pa dođe u centar Amsterdama u traku sa automobilima, i tamo se jako poremeti red vožnje. Pa uštedi vreme u odvojenoj traci, pa izgubi ulaskom u zglobni autobus samo na prednja vrata.

Dajem primer svoje rođake, živi u Almere, a radi u AMS, odveze se kolima do stanice i vozom do Centralne na posao, buseve ne koristi uopšte, tako je kod većine Holanđana.

Pa naravno, a uz to jeftinije.

Što se tiče cene prevoza, ja sam za smanjenje cene u gradovima, jer je usluga premala u odnosu na cenu, što se tiče vozova mogla bi biti manja cena, ali ne previše.
Sad ćete pitati zašto?
Pa zato što NS ima najfrekventniju mrežu posle Japana i Švajcarske, zato što debelo plaćam taj neki komfor u samom vozu.
Bude li se drastično smanjila cena, vozovi će biti prepunjeni, biće kašnjenja i sam sistem će se lagano raspasti.
Već sada su vozovi prepunjeni, vikend 2 sata popodne Utrecht-Amersfoort Intercity sa dva "Koploper-a" u sinhronu prepunjen ko čep, ni do putničkog prostora nisam uspeo da stignem, zamisli uz niže cene potencijalni haos...

Imaš voz sa 1000 putnika sa cenom karte uporedivom sa vožnjom kolima bez drugih putnika? Da se prepolovljivanjem cene karte taj sistem raspadne? Onda tu ima nekih debelih meni nevidljivih neracionalnosti. Cena koštanja železničkog putničkog kilometra u ređe naseljenoj Poljskoj je 4 puta manja nego u Holandiji i Belgiji. Valjda je cilj "zelene agende" i energetske politike i svega da ljudi kola ostave kod kuće. Neki vozovi prepuni? Produžite kompozicije i perone tamo gde su kratki, a srednji trošak po putniku će biti još niži.

Čak štaviše NS nudi lepe ponude za različite pretplate, to sam od skora otkrio.

Problem sa pretplatama je što ti ne nude ama baš ništa sa nepersonalizovanom kartom. Čak i Srbija, koja se srozala na nivo siromašnih država Afrike, ima popust 20% za nepersonalizovanu povratnu kartu. Kod pretplata traže da uzmeš uslugu minimum na godinu dana, kada možeš preći samo na skuplji paket pretplate. Jedan od najgorih sistema pretplata u Evropskoj uniji. Mnogo pozitivniji primeri su Češka, Austrija, Slovačka. Interesantan primer poštovanja prava privatnosti u praksi je Belorusija, gde za gradski prevoz ne postoje personalizovane pretplatne karte.

Tako da sve u svemu nije loš koncept, nisu ni prevoznici, već DRŽAVA koja se u Hagu krije iza mnogih maski.

Za ostale stvari koje si napisao se većinski slažem, sve je skupo do zla boga, mada je hrana jeftinija nego u SRB tako da i nije sve crno, mada ovo je sve moje viđenje situacije.

Da, uvek ima nečeg ličnog. Ja nisam projektant holandskog sistema prevoza nego korisnik, i korisnik koji je mogao da ga uporedi sa drugim boljim ili lošijim primerima. Sa aspekta tehničke integracije jeste dobar sistem. Ali čak i u Beogradu sam se uvek osećao nekako slobodan da sednem u autobus-tramvaj-voz, dok u Holandiji po nekoliko puta razmislim pre nego što sednem u nešto od toga sa sve holandskom platom.

 

[Jelancha]

U principu razumem tvoje argumente i ne mogu reći da su previše "off", ali ipak imam i dalje neslaganja.

Pre svega za oligopol, od prošle godine Arriva je ušla u trku sa NS-om na linijama Groningen-Schipol & Mastricht-Schipol, noćni servis, jesu baš to sitni koraci, ali ima napretka.
Cena Schipol-Groningen jedan pravac 10€, nije loše, a uskoro ulazi i Qbuzz u trku, najavljuju se i Arrivini vozovi izmedju Zwolle-a i Groningena.

Što se tiče plaćanja cashom, nije to problem prevoznika, "de facto" su naterani od strane države, gotovo ništa ne možeš da obaviš više bez kartice u NL.
Zato stalno napominjem da i nije sve do prevoznika!

E busevi su otišli dosta napred, nisam još doživeo neki kvar sa njima u toku koriščenja, niti sam ih video pored puta, možda je to I samo koensidencija.
Ali svakako, ta tehnika ide dosta napred, moram da pohvalim domaćeg "Ebusca".

Za nepersolizovane karte se isto slažem sa tobom, glupost teška.
Mada se sada kod većina prevoznika može i sa bankovnim karticama kroz kapije (nešto novo) tkzv. "Ovpay".

Što se tiče vozova, i peroni su dugački, a i vozovi idu sada u sinhornu dosta u poslednje vreme.
Problem je osoblje, odnosno sindikati koji potenciraju da u svakom vozu mora da bude kdk (čak i dva) i time blokiraju NS da nekada pruži uslugu bez vozopratnog osoblja.
Mada eto, viđao sam slučajeve da za Sprintere šalju i bez kdk, ali ekstreeemno retko.

Mislim eto, neko moje mišljenje, mada poštujem izrazito i tvoje s obzirom da si završio odgovarajuću školu za saobraćaj, pa je samim tim i malo glupo da "solim pamet" kao osoba koja to više gleda iz "političkog ugla" s obzirom na moje trenutno tekuće obrazovanje.
Verujem da neke stvari ne mogu da primetim u funkcionisanju OV-a, a ko je ti kao usko stručno lice možeš.

 

[Express]

микс свега и свачега из Париза:

Spojler

Mapa pešačenja je super, ali bi bila još bolja dodavanjem izmerenih putanja (obeleženih isprekidanom linijom) do važnih lokacija. Trude se Francuzi, ali to ne znači da i mi možemo naša mesta da učinimo lakšim za navigaciju. Istina je da se na ovim prostorima generalno zanemaruje važnost pešačkih delova putovanja, posebno u sastavu planiranog korišćenja javnog prevoza.

 

[direktor]

Sarajevo

 

[suncanidan]

Sarajevo
Pogledajte prilog 160283

Javni gradski prevoz u Sarajevu u zadnje dvije godine doživljava pravu renesansu

-Rekonstrukcija pruge u dužini od 21 kilometar, gdje je prošlog oktobra otvoreno 12 i trenutno se radi zavrsnih 9 kilometara

- Izgradnja novih 12 kilometara prema hrasnici gdje je potpisan ugovor sa izvodjacem radova koji pocinju za mjesec dva

- zavrsena nabavka i dostava 25 bkmova gdje je vecina u pogonu

- nabavka 10 trolejbusa solaris il skoda jer bkm je na ebrd tenderu prosao samo zbog nize cijene, i sad je odluceno da se ide na druge proizvodjace

- prosirenje trolejbuske mreze

- i jucer je izvedena studija izvodljivosti za igradnju pruge prema dobrinji sad se traze sredstva od kreditora i to ce biti novih desetak kilometara pruge

 

[direktor]

Sve to fino ja tamn htjedoh da kacim dalje reportažu i onda klizeci ko da si ceko sa svim tim informacijama.Bas fino da trole jos nekog proizvođača to je bas dobro za radi unifikacije i održavanja.Bilo kakve informacije na stajalistima NuLA na kioscima oko Karata nula U turist birou Mapa Nula vrsta karata nula Informacije o zamjenakim linijama za tramvaje Nula okretnica nije uradjena zašto

I gdje ima mejl neki da se piše Šteti

 

[Kesha]

Pa reče čovek zašto je BKM prošao na tenderu. Ako nisu zadovoljni sa njim, naravno da ne treba da nastave sa nabavkom istog. Tu će biti pametniji od nas. Solaris-Škoda ih sigurno neće namučiti sa održavanjem. Za ostalo ne znam. Bio u Sarajevu prošlog proleća malo, al nisam koristio javni prevoz. Ako ostvare svo to širenje tramvajske infrastrukture, tu zasigurno nema ničeg za zameriti, već samo za pohvaliti. Tramvaje su valjda već naručili, a opet za razliku od nas. Nama ne trebaju izgleda. Sve je tip top što se toga tiče

 

[suncanidan]

Sve to fino ja tamn htjedoh da kacim dalje reportažu i onda klizeci ko da si ceko sa svim tim informacijama.Bas fino da trole jos nekog proizvođača to je bas dobro za radi unifikacije i održavanja.Bilo kakve informacije na stajalistima NuLA na kioscima oko Karata nula U turist birou Mapa Nula vrsta karata nula Informacije o zamjenakim linijama za tramvaje Nula okretnica nije uradjena zašto Pogledajte prilog 160343
I gdje ima mejl neki da se piše Šteti

Prvobitna ideja ove vlade je bila da se nabave solarisi, u 2019 je doslo do smjene te vlade i onda je ministar iz te vlade potpisao bkm kao pobjednika ebrd tendera a solaris je bio drugi i tri miliona eura skuplji , po povratku ove vlade se morao ispostovati ebrd kredit i pobjednik tendera, jer se zbog stanja u javnom prevozu nije moglo cekati jos dvije godine.

Sto se tice okretnice na Ilidži ona nije radjena u rekonstrukciji jedino jer po planu ona ce se sad proširiti i na nju se kaci spoj nove pruge za hrasnicu , cija izgradnja pocinje uskoro, a sto se tice redova voznje karata i svega ostalog sad je mali urnebes u vezi toga jer je u toku prelazak na novi elektronski sistem naplate karata gdje ce biti sve online dostupno , kartice su podijeljene nekim skupinama gradjana

Sto se tice grasa , gras se kao preduzece gasi odabrani su stranci kao konzultanti u osnivanju novog preduzeća, pruga i sva nabavljena nova vozila nisu na grasu nego na ministarstvu saobraćaja, evo i kontakt

MINISTAR
Adnan ŠTETA
Telefon: +387(0)33 562-058
ms@ms.ks.gov.ba
ministar@ms.ks.gov.ba

 

[solecar]

Tramvaje su valjda već naručili, a opet za razliku od nas. Nama ne trebaju izgleda. Sve je tip top što se toga tiče

Nama su potrebne pruge po kojima bi išli svi ti tramvaji.

 

[viki147]

Pa reče čovek zašto je BKM prošao na tenderu. Ako nisu zadovoljni sa njim, naravno da ne treba da nastave sa nabavkom istog.

Наравно. Код нас се ипак ради онако како не треба али ајде…

 

[Siniša]

Oslo je specifičan u izgradnji metroa. Pretvarao je tramvajske i lokalne prigradske pruge u metro.