Šta je novo?

Gradski prevoz u svetu

Ovo bi moglo da bude rešenje i kod nas umesto šihtaša.
Jedino bi bio problem prostora na okretnicama za parkiranje prikolica u vreme kada nema potrebe za njima
 
Treba autobus zadužiti samo kod iskusnog vozača i biće sve okej..
Inače bus sa fotografije radi na relaciji izmedju Urnäsch-a i Schwägenalp-a gde je pola puta u serpentinama, ali vozač koji ga duži se privikao i vozi sada rutinski bez ikakvih problema..
Ono što me je najviše fasciniralo jeste što je jedno 500-600m vozio iza bicikliste dok se nije uverio da je bezbedno obaviti preticanje, zaista je lepo videti vozačku kulturu.:)
 
Ali bi u tom slučaju postojala potreba da se te prikolice vrate u pogon(e), što iziskuje angažovanje dodatnih vozila, i to onih koji imaju mogućnost vuče prikolice. Kako je to konkretno bolje rešenje u odnosu na angažovanje šihtaša, osim što može brže da se reaguje za potrebe povećanja kapaciteta?
 
Може возило које га је вукло да га одвуче у гаражу на свом путу ка истој.
 
Ja sam razumeo da trebaju ta vozila nakon što ostave prikolice na okretnicama da nastave sa normalnim radom na linijama. A na okretnicama nema mesta i za vozila sa drugih linija i za prikolice, dok ne dođe kraj rada vozila koje ju je vuklo?​
 
Napisao sam je jedini problem mesto za parkiranje prikolica. Kad počne špic, vozila kače prikolice i rade sa njima. Po završetku dana, prikolica zajedno sa vozilom ide u garažu.
Druga je stvar što su naše okretnice takve kakve su, što se neplanski gradi.
A pri nabavci, nabavljaju se se ili u paru ili vozila kompatibilna sa prikolicama. A problem bi bili i ovi baši sa koca i konopca skupljeni vozači koji su to silom prilika. Za to je potrebna dodatna veština vožnje, duža stajališta kao i kategorija, a ni ovih sa čistom D nemamo.
 
Autobuski saobraćaj u Holandiji ima sekundarnu funkciju, u poslednje vreme u manjim mestima se ukidaju bus linije zbog nesiplativosti i trenutno se vlada bori koliko može sa prevoznicima da prestanu sa ovakvom praksom...
Holandija uoošteno se na celom nivou više skoncetrisala na biciklističku infrastrukturu i ograničavanje automobila pre svega u gradovima, to im se višestruko isplatilo...
Istina je da je javni prevoz skup sa Chip karticom koja se dopunjava kreditom, medjutim ako imate mesečnu pretplatu/godišnju onda se po meni itekako isplati..
Ако говоримо о географском подручју, природно јбусе да је аутобус основни минималан превоз и да има највећу географску покривеност. Оно са чиме сам живео је да на првом месту на којем сам радио аутобус има 6-19, а смене су биле 6-14:15 и 14-22:30. Док се нисам преселио ближе том радном месту, имао сам други бицикл до друге железничке станице, која је 45 минута бициклом одатле (десило се да су га украли баш када сам се селио ближе том радном месту). Друго радно место је било гледано на карту у близини великог чворишта јавног превоза Слотердајк са већом железничком станицом, метроом, трамвајем, много аутобуса, а у пракси 20 минута пешке, што убија средњу брзину превоза. Нема чак ни антибиотик линије. Нека друга подручја имају јавни превоз али који почиње тек од 6 или чак 7, а викендом од 9, па ти ништа не значи што иде на типа 15 минута. Чак и метро викендом тек од 7:30.

А систем повластца је такав да немаш јединствену за воз и обичан јавни превоз, тако да се губи финансијска предност иако имаш одличне преседачке везе. Уз то, не постоје неперсонализоване повластице, а посебно железница те присиљава да резервишеш тип повластице за најмање годину дана! Ниво уштеде кроз повластице је 20-40%, са неким изузецима, што је опет прескупо. На местима где се не плаћа паркирање је јефтиније (и брже) ићи колима већ када вас има двоје. Последично, цена убија однос цена/квалитет у Холандији, па је коришћење јавног превоза много боље у Чешкој, Француској, Аустрији. Једини стварно добро попуњен јавни превоз у Холандији је ка зонама папрено скупог паркирања.
Ovo za plaćanje bez keša nije toliko do industrije javnog prevoza, već do same zemlje koja stalno pokušava da uvede inovacije u svakodnevnom životu, nekad stvari funkcionišu ok, nekad se završi katastrofalno...
Autobusi su u Holandiji uopšte katastrofa po brzini i ceni, ali po većim gradovima ih ima jako malo, faktički idu po obodima da popune rupu u prevozu ( npr linija 37 Amstel-Noord ili 62 Amstel-Lelylaan..)
У зонама у којима становање има колико-толико доступну цену или немаш ништа осим аутобуса на бар 3-4 километра, или су довољно далеко од већих градова да разлику у цени собе платиш кроз карту за воз. Прескупост становања посебно у Амстердаму је учинила да тамо Холанђани тамо буду мањина, да се направи систем странци за странце из којег Холанђани узимају кајмак (нешто локални богаташи, нешто Влада, по нешто по неко ко има среће да има па некоме скупо изнајми). Права Холандија баш нема везе са Амстердамом, као причом која се добро продаје, а у правој Холандији ствари са јавним превозом су доста горе изузев тамо где су ближе железничке станице.
Ono što je ipak bolje su šinski sistemi i urbanizam same zemlje, gde su itekako ispred mnogih, u teoriji vozovi na nekim pravcima idu i na 15 min, ruku na srce sada NS ima problema sa osobljem, ali opet bolje sistem funkcioniše nego DB na primer...
Inače, živeo sam još kao beba do 2 godine u Amsterdamu Rivierenbuurt-u, i kasnije provodio dosta leta tamo, a u poslenje vreme i na Ost-u u blizini Amstela, mogu reći da ima ipak napretka, pogotovo u Randstad-u, gde gradovi odlično izbacuju automobile ili im ograničavaju pristup...
E sad ima tamo i dosta nedostataka, pogotovo i vidu cena nekretnina, medjutim hrana je jeftinija nego u Srbiji, sve zavisi kakvog si primanja tamo na kraju...
Твоја породица у том случају припада вишој средњој класи међу имигрантима, а чега је мало. Храна је посебна прича, најближи укусан парадајз ми је био сат времена бициклом до Бугарина, а имао га је само 4 месеца у години. Док сам у Србији често користио јавни превоз ради куповине, у Холандији би ми такав приступ повећао трошкове исхране за 25%, зато што су бугарске, пољске, арапске радње, пијаце јако разбацане, а у холандској радњи осим млечних производа и јужног воћа ничег укусног, а самим тим ни здравог купити.
 
Bacio sam "lajk" na tvoju poroku Karlo, jer ne mogu da poreknem ono što si napisao, ne treba idealizovati, toga sam svestan...
Mislim da si imao i malo "pehova" tokom tvog boravka u Holandiji, to je najbolji pokazatelj kako je život tamo nekom majka, a nekom maćeha...
Holanđani mnogo pritiskaju vozove i bicklističku infrastrukturu da su potpuno pomalo i zaboravili na autobuse, zato sam i napisao da tamo imaju sekundarnu funkciju..
Prosto, oslanjati se tamo na buseve za posao ili neku drugu obavezu je kazna, pomalo je i "slepo" to nihovo mišljenje, ali oni gledaju na autobuse tako..
Moram da pohvalim ipak Amsterdamski "GVB", barem za sve linije koje sam tamo koristio su počinjale oko 5 ujutru pa sve do 1 posle ponoći....
Da, Amsterdam nije ogledalo Holandije, u stvari Amsterdam i nije Holandija za mnoge Holanđane..:sesir:
Postoji karta za sav prevoz u vidu "OV Chipkaart", ali je preskupa, pogotovo ako se uzima anonymous, i onda uplaćuj kredit od 10 evra koji ode posle 4 vožnje, u principu svi imaju neke pretplate za NS, tipa mesečna 100 evra van špica i 300 evra za 24h-0h itd...
Uostalom, sam si napisao kako to funkcioniše i koliko su povlastice za strance kojima ne trebaju na mesec ili godinu dana preskupe....
Stanovanje je u Holandiji noćna mora, pogotovo za mlade koji nemaju novca, te često oni žive sa roditeljima i posle fakulteta...
E sad za moju porodicu, ne znam, rekao bih da smo bili niža srednja klasa, nisu radili oni bogzna kakve poslove, ali su bili stabilni, barem dok se nisu rastali...
A za hranu, pa to zavisi šta preferiraš, lično najviše sam volio/volim "DIRK", odlična pekara, i sasvim solidno voće i povrće (imaju sjajne Španske lubenice *lol*), naravno "DIRK-a" nema van Amsterdam-a, tako da se većina oslanja na "Albert Heijn" koji je skuplji, a i ima slabiji kvalitet od gore navedenog, eventualno neki još "LIDL" i "ALDI"...
Kod Turaka i uopšte muslimana sam kupovao uvek "Patat" & "Frikadelu":vops:
 
I pre nego što sam otišao "u beli svet", razgovarao sam sa iskusnim gastarbajterima, koji su mi skrenuli pažnju na probijanje, za koje je potrebno 5-10 godina. U firmi u kojoj sam radio malo više od tri godine, počeo sam kao fizikalac. Prvo me je jedan od poslovođa zvao za pomoćnika, u sezoni godišnjih odmora, ili kada je neko od poslovođa na bolovanju (već negde počinju da te smatraju odgovornim i pouzdanim). Posle se jedan poslovođa jutarnje smene posvađao i dao otkaz, pa su hitno pozvali mene dok ne nađu nekog ko govori holadski (menadžer ne podnosi one koji ne govore holandski). Nije im uspelo da nađu normalnog, pa sam ja došao na tu poziciju pod uslovom da idem na kurseve holandskog koje mi plaća firma. Došao sam do A2 nivoa kada je krenula korona psihoza. U tom momentu sam već 2 godine u firmi, a pogon se seli i ima dva puta veći kapacitet. Kada postoji neka viša pozicija, prvo traže među svojim radnicima. Ja sam hteo da konkurišem kada dostignem neki ozbiljniji nivo holandskog jezika, ali prvo je presekla korona, a posle lični planovi (verenica koja nije spremna da se seli iz Belorusije).

Da je krenulo kako sam ranije mislio, u četvrtoj/petoj godini života u Holandiji imao bih ženu koju sam doveo u Holandiju, tako da bi sa dve plate bilo moguće iznajmiti stan/kuću imao bih ozbiljan nivo znanja holandskog jezika, i neku ozbiljniju poziciju u istoj firmi, i "vastcontract" (ugovor za stalno sa kojim si zaštićen kao beli medved). Život piše neku drugu priču, ali vezano za prevoz i uslove života, oko 30% žitelja Holandije krpi kraj sa krajem. To znači da se u "obećanoj zapadnoj zemlji" dovoljno mnogo ljudi ne živi uopšte raskošno. Ako bi se cena javnog prevoza tipa prepolovila, učinilo bi da u autobusu bude po 30, a ne po 10 putnika i uz još neke reforme da se napravi efikasan sistem na koji se možeš osloniti. Recimo, kada je 10. decembra 2017. palo 15 santimetara mokrog snega, autobuski saobraćaj su potpuno zaustavili u 15:00!!!

Ja sam na početku razmatrao Brabant, zato što je stanovanje jeftinije, ali zahtev poslodavaca da imaš sopstveni prevoz ili da si dovoljno blizu da možeš biciklom, i mala gustina radnih mesta gde je moguće bez holandskog su učinili svoje, zakovali me za dva najveća grada na mom početku. Da, po Brabantu postoji prevoz koji u određeno doba dana ide na 15 minuta, ali se ne uklapa u smene!

Ima tu nekih stvari koje bi jedna od drugih zemlje mogle da uče vezano za javni prevoz:

Šta mogu da uče od Srbije?
- Gustina autobuske mreže (makar u dva najveća grada)
- Čišćenje snega po prioritetu kroz ulice sa javnim prevozom. Žute trake koje se čiste od snega.

Šta mogu da uče od Holandije?
- Učestalost polazaka vozova, za koju daju prioritet u odnosu na brzinu.
- U većini slučajeva dobro organizovana presedačka čvorišta.
- Odličan sistem informisanja korisnika.

Šta mogu da uče od Belorusije?
- Dominacija državnih prevoznika koji voze po obavezi javnog prevoza po socijalno dostupnoj ceni.
- Odlična zimska služba.
- Izuzetna čistoća
- Strogo poštovanje reda vožnje, prevoz na koji zaista možeš da se osloniš.
- Pravilno pozicioniranje minibusa u opštoj transportnoj ponudi.
- Vozna sredstva u posedu, posledično odlično tehničko stanje čak i starih vozila.
- Serijska proizvodnja domaćih voznih sredstava, unifikacija voznog parka na nacionalnom nivou.
- Mogućnost finansijski i fizički dostupnog izbora bezbedno bicikliranje, tačan autobus, trolejbus ili voz, relativno jeftin taksi i razvijena mreža "maršrutki".
 
Solaris Urbino IV 18 na CNG pogon, nešto slično što je i Beogradu bilo na raspolaganju, medjutim.......
Ostrvo Texel, koje se nalazi na severu Holandije, ima svoj javni prevoz, sve linije se terminiraju u t' Horntje, odnosno na polaznom mestu za trajekt ka kopnu/Den Helderu, javni prevoz je brendiran sa nazivom "Texelhopper", a trenutnu koncesiju obavlja dobro poznati prevoznik "Conexxion".
Postoji jedna fiksna linija pod brojem 28 koja saobraća od trajekta do dva veća mesta Den Burg & De Koog koji staju i na stajalištima usput, uz tu liniju postoji i nekoliko mini buseva za koje je potrebno rezervisati vožnju 30 min ranije i oni vas voze po celom ostrvu.
Cena pojedinačne karte je 3 evra, celodnevna karta 7,50 evra, doke je porodična karta 17,50 evra...
Igrom slučaja ja sam se vozio za džaba (cccc Srpski sindrom ;) ), jer mi je vozač i u dolasku i u polasku stalno pokazivao samo da sednem i da nema problema, a koliko sam primetio osim ljudi sa pretplatama i ostali se švercuju..:vops:

Evo i autobusa, naravno nema se šta Solarisu zameriti:
IMG_E0830.jpg


A evo i unutra kako to izgleda:
IMG_0829.jpg
 
Ako bi se cena javnog prevoza tipa prepolovila, učinilo bi da u autobusu bude po 30, a ne po 10 putnika i uz još neke reforme da se napravi efikasan sistem na koji se možeš osloniti. Recimo, kada je 10. decembra 2017. palo 15 santimetara mokrog snega, autobuski saobraćaj su potpuno zaustavili u 15:00!!!
Зато људи тамо користе јавни превоз - иде на 2 минута и има по 10 путника у аутобусу. Нек проба овде да уђе у неки од аутобуса у периоду од 15:30 до 17:30. Њима је проблем ако у аутобусу има 30 људи...
 
Tačno, u većim gradovima je relativno sve prilagodjeno biklističkoj infratsrukturi, tako da i većina koristi bicikle unutar gradskih jezgra...
Metro & Tramvaj su tamo izuzeci, mada i to zavisi od linija...
Zanimljivo da je Amsterdam do 2018. imao "Sneltram" (nešto kao teški LRT) koji je saobraćao od juga (Amstelveena) pa sve do Centralne stanice, njihov "Sneltram/metro" je pre izgradnje linije Sever-Jug imao samo 4 stanice ispod zemlje tako da praktično to i nikad nije bio klasični metro, iako su postojale i druge linije ka Gein-u itd...
Glavna razlika izmedju njih i nas u broju prevezenih putnika u sveukupnom javnom prevozu jeste zbog železnice, tu smo neba i zemlja...
Naravno, i tamo je primetan broj većih individualnih vozila (uzrok korone, privremeno ukidanje vozova zbog nedostatka osoblja, štrajkovi), ali ne odustaju od ukidanja parking mesta i uopštene destimulacije automobila, u principu ako želite da idete kolima u drugi grad morate da vodite računa o parkiranju u javnim garažama koje su uvek pune ili da izaberete P&R na rubu grada koja je ujednom i najbolja opcija.
Ovo da prevoz tamo ide na svakih 2 minuta nije tačno, u principu sve gradske linije su na 10-15 minuta, neke čak i ređe.
Vozio sam se često u punom tramvaju na liniji 4 ili 12, tako da i tamo situacija zna da eskalira vrlo brzo, kao klinac sam znao da koristim tramvaj 25 (koji je imao slično odredište), jer je bio skoro uvek prazan, a to turisti ili ljudi sa strane nisu znali, no ukinuše ga dušmani vrlo brzo čim sa krenuo da ga koristim (kao da su znali *di*)
 
Код нас више људи користи јавни превоз него у Холандији.
Према постовима које сам прочитао у неколико тема, стекао сам да се већина вози колима, односно џиповима. Ипак, изгледа да се гро народа вози ГСП-ом.

Наравно да људи гледају да се не возе јавним превозом, јер је то неудобно. Ко год може, купиће ауто и возиће га, јер што би зависио од другог?

Што се бицикала тиче, то може да се користи само у одређеном периоду током године. У Београду их је немогуће користити ван Земуна, Новог Београда и приобаља.
 
Ako javni prevoz nije prepunjen, komforan je, nemate stres za vožnju, za parking itd...
Čak je i dobar iz sociološke strane, jer ljudi drže neki kontakt, s obzirom da smo dolaskom novih tehnologija pomalo otudjeni, to svakako nije nužno loše što ćeš sedeti pored nekoga.
Šteta što neću zimu provesti u NL, u suprotnom snimio bih ti koliko i nije teško voziti bajs po kiši ili snegu toliko, tamo su ljudi zaduženi za infrastrukturu shvatili koliko je bitno da biciklista mora da se konstatno kreće bez nekih većih prekida pri lošem vremenu..
U principu, imam prednost u odnosu na motorni saobraćaj svuda, čak i na semforima, tako da retko kada dugo čekam na nekoj raskrnici, postoje i biciklističke rute koje su u potpunosti odvojene od saobraćaja, sve u svemu komotno vozim 30 km/h na klasičnom bajsu tamo...
Tamo kada dodje vreme za rekonstrukciju ulice, radi se analiza gde može da se unapredi bezbednost za pešake i bicikliste, kao i potencijalno ukidanje pojedinih parking mesta, sve ulice tamo imaju ležeće policajce ili već neke druge tehnike za usporenje saobraćaja..
Sve u svemu, sve to je daleko poprilično od nas, nažalost.
 
@overdrive

Jok, to je samo prividno zbog nedovoljnog kapaciteta kako JGP tako i drumske infrastrukture. Kao što i malo smanjenje kapaciteta pravi veću gužvu u javnom prevozu izloženom poremećajima (više solo), tako i minimalno povećanje stepena motorizacije katastrofalno utiče na čvorišta koja su odavno dostigla limit (Autokomanda sa semaforima i kratkim rampama, Mostar i usko grlo od Gazele koji izazivaju domino efekat, o stroadima poput Trgovačke, Radničke i Takovske i da ne govorim), pa samim tim i na taj prevoz. Ako infrastrukturni kapaciteti ne prate promene, a baš tada primenjuješ rešenja JGP za koja znaš da su u takvim problematična opnda ni ne možeš očekivati bogzna kakve performanse.

@Jelancha

Holandija je poznata po biciklama, mada ima i drugih primera na našem kontinentu, recimo Danska. Jesu to ravničarske zemlje, ali ne znači da ni u brdovitim nije moguće svakodnevno korišćenje bicikla. Osim e-bicikla postoje rešenja u vidu dizalice za bicikle ili dozvoljenog prevozom bicikala vozilima JGP bilo unutra u određeno vreme ili stalno opremljenim unutrašnjim ili spoljnim nosačima. Ovo bi bilo od posebne koristi stanovnicima viših delova Banovog brda, recimo u ulici Beogradskog bataljona radi prevoza do i od metro stanice u Požeškoj kraćim fiderom 57B u kontra smeru. Isto važi i za 87 Valjevskom. U solo može stati 7, a u zglob 10 bicikala tako da korišćenje zgloba na takvim fiderima ima više ima smisla nego po antibioticima do ravničarskih sela. Prednost prostranijih vozila sa unutrašnjim nosačima ogleda se u kraćem zadržavanju na stajalištu zbog toga što ne mora da čeka dok se ne namesti bicikl.
 
Ako javni prevoz nije prepunjen, komforan je, nemate stres za vožnju, za parking itd...
Добро... Постоје и празни аутобуси који су неусловни: не ради грејање нпр. Неки прокишњавају. Нема стрес за паркинг, али има стрес за ред вожње: кад полази последњи аутобус, када ће наићи следећи, да ли касним... Говорим о превозу у Србији.
Čak je i dobar iz sociološke strane, jer ljudi drže neki kontakt, s obzirom da smo dolaskom novih tehnologija pomalo otudjeni, to svakako nije nužno loše što ćeš sedeti pored nekoga.
Трудим се да немам контакта у јавном превозу, а ни други га не желе.
Šteta što neću zimu provesti u NL, u suprotnom snimio bih ti koliko i nije teško voziti bajs po kiši ili snegu toliko, tamo su ljudi zaduženi za infrastrukturu shvatili koliko je bitno da biciklista mora da se konstatno kreće bez nekih većih prekida pri lošem vremenu..
Возио сам пар пута и не бих више искрено.
U principu, imam prednost u odnosu na motorni saobraćaj svuda, čak i na semforima
Овде семафор једнако важи за све, па и за бицикле, додуше бициклисти га никад не поштују и возе кроз црвено, а на пешачком се не заустављају већ јуре.
 
Moja poslednja fotografija ove godine na forumu biće u vezi gradskog prevoza u Nemačkom gradu Konstanz-a..
Simpatično mesto, sa rekao bih i pomalo dosadnim prevozom..:)
Sistem ima 15 linija, naravno u voznom parku je najviše zastupljen domaći proizvod u vidu Citara.
Pored 15 linija, postoji i jedna P+R linija, noćne linije i nešto u vidu linijskog taxi-ja, javnim prevozom upravlja grad.
Inače stari modeli u vidu 0405 su u Konstanzu bili živi i u prvoj deceniji 21. Veka, što je prilično dosta rekao bih...

A sada fotkica sa popularnog Starog mosta iznad Rajne:
DSC_2735.jpg



Želim svima Srećnu Novu godinu!:vops:
 
Bazelski Mercedes Citaro, kolor šema autobusa je tako urađena da ga pomalo čini drugačijim nego inače, iskreno meni najlepši dizajn;)...

DSC_6795.jpg


I jedna neoprezna devojka koja umalo da bude zgažena, zanimljivo da je vozač bio potpuno smiren u ovoj situaciji, čak i ljubazan...
DSC_6796.jpg
 
U principu srednji segment maske i jeste dugačiji u odnosu na standardnu verziju. Po želji kupca se može izraditi tako nešto. Identičnu masku i princip farbanja (naravno u drugačijim bojama) ima i marsejski TGB, a čini mi se da sam takav dizajn video i kod još nekog francuskog prevoznika.
 
Vrh