Једноставно питање али је одговор тежак. Ипак да пробам.
Извор, складиште или потрошач енергије има снагу (W) али и количину енергије (J tj. Wh) у неком периоду.
Нпр:
1. Стан у ком живите може једновремено трошити највише 17kW и просечно месечно 500kWh;
2. Термоелектрана на угаљ или гас може имати инсталисану снагу 1GW и резерву (на депонији угља или складишту гаса) за 30 дана тј. 720GWh;
3. Соларна или ветро електрана може имати инсталисану снагу 1GW али нема никакву резерву енергије тј. појединачна није континуални извор енергије већ интермитетнтни. Да би била континуални извор потребно је додати складиште енергије или резервни извор енергије.
4. Хидроелектрана има исти проблем као и соларна или ветро али не на балансном (дневном) нивоу већ само на билансном (годишњем нивоу) зато што има делова године када има више и делова када има мање воде.
5. Батерије или реверзибилне хидроелектране немају производњу али имају снагу којом се могу пунити и празнити (може бити различита) и количину енергије коју могу складиштити.
Pogledajte prilog 195196
Сви потрошачи, произвођачи и складишта заједно са увозом и извозом чине један заједнички систем.
Цео овај увод служи због следећег закључка:
Оптималан електроенергетски систем балансира и билансира снагу и количину енергије произвођача и потрошача по најнижој цени!
Нема универзалног одговора на Ваше питање пошто нпр. ако потрошачи купују по динамичкој тржишној цени (пресек на 15 мин.) онда имамо ефекат балансирања потрошње те су нам потребни нижи капацитети балансирања на страни производње и супротно или имамо на располагању одређене природне ресурсе итд.
Али да ипак покушам да одговорим:
Складишта или резервни капацитети морају имати инсталисану снагу најмање једнаку инсталисаној снази интермитентног извора али количина енергије у складишту (билансирање) је ствар управљања ризиком.
Наравно сви наведени елементи система имају другачије инвестиционе и оперативне трошкове, животни век, степен корисности, утицај на животну средину итд. што све утиче на један елемент који на крају сабира све ове бабе и жабе и на основу којег се доносе одлуке а то је цена тј. LFSCOE (Levelized Full System Costs of Electricity)
Pogledajte prilog 195197
Најгоре је што немате само једну технологију извора у систему тако да се не гледа LFSCOE-100 (100% учешћа једног извора нпр. Албанија или Парагвај са хидро) већ се мора прерачунати за планирани енергетски микс. Горња табела приказује како мале промене претпоставке учешћа неког извора у миксу утичу на цену (табела је за 100% и за 95% учешћа извора).
Један модел енергетског система упоређујете са другим тако што за одређени период (слепци 25 год, паметни 100год.) планирани годишњи биланс потрошње са дефинисаним резервама за балансирање и билансирање и планирану најмању и највећу снагу израчунате LFSCOE система.