Šta je novo?

Energetika

U moru raznih studija je i ova koja tvrdi da se najjeftinija struja dobija od vetra i sunca . Nuklearna najskuplja

Лазардова студија користи модел приказивања цене кроз LCOE на кратки рок који не приказује трошкове додатних елемената система неопходних да би један електроенергетски систем могао да функционише са неким извором (нема балансирања и билансирања) те је по мени неадекватан за оцењивање оптималног енергетског микса. Поготово зато што је билансирање (сезонско складиштење енергије) у ствари највећи трошак сваке електране а предност нуклеарке је што поред радног века 60год нема потребе за додатним капацитетима за билансирање.

Погледајте LFSCOE (Levelised Full System Cost Of Electricity) за одређени удео коришћења неког извора у прериоду од бар 60год:

Једноставно питање али је одговор тежак. Ипак да пробам.

Извор, складиште или потрошач енергије има снагу (W) али и количину енергије (J tj. Wh) у неком периоду.

Нпр:

1. Стан у ком живите може једновремено трошити највише 17kW и просечно месечно 500kWh;
2. Термоелектрана на угаљ или гас може имати инсталисану снагу 1GW и резерву (на депонији угља или складишту гаса) за 30 дана тј. 720GWh;
3. Соларна или ветро електрана може имати инсталисану снагу 1GW али нема никакву резерву енергије тј. појединачна није континуални извор енергије већ интермитетнтни. Да би била континуални извор потребно је додати складиште енергије или резервни извор енергије.
4. Хидроелектрана има исти проблем као и соларна или ветро али не на балансном (дневном) нивоу већ само на билансном (годишњем нивоу) зато што има делова године када има више и делова када има мање воде.
5. Батерије или реверзибилне хидроелектране немају производњу али имају снагу којом се могу пунити и празнити (може бити различита) и количину енергије коју могу складиштити.

Pogledajte prilog 195196
Сви потрошачи, произвођачи и складишта заједно са увозом и извозом чине један заједнички систем.

Цео овај увод служи због следећег закључка:
Оптималан електроенергетски систем балансира и билансира снагу и количину енергије произвођача и потрошача по најнижој цени!

Нема универзалног одговора на Ваше питање пошто нпр. ако потрошачи купују по динамичкој тржишној цени (пресек на 15 мин.) онда имамо ефекат балансирања потрошње те су нам потребни нижи капацитети балансирања на страни производње и супротно или имамо на располагању одређене природне ресурсе итд.

Али да ипак покушам да одговорим:

Складишта или резервни капацитети морају имати инсталисану снагу најмање једнаку инсталисаној снази интермитентног извора али количина енергије у складишту (билансирање) је ствар управљања ризиком.

Наравно сви наведени елементи система имају другачије инвестиционе и оперативне трошкове, животни век, степен корисности, утицај на животну средину итд. што све утиче на један елемент који на крају сабира све ове бабе и жабе и на основу којег се доносе одлуке а то је цена тј. LFSCOE (Levelized Full System Costs of Electricity)

Pogledajte prilog 195197

Најгоре је што немате само једну технологију извора у систему тако да се не гледа LFSCOE-100 (100% учешћа једног извора нпр. Албанија или Парагвај са хидро) већ се мора прерачунати за планирани енергетски микс. Горња табела приказује како мале промене претпоставке учешћа неког извора у миксу утичу на цену (табела је за 100% и за 95% учешћа извора).

Један модел енергетског система упоређујете са другим тако што за одређени период (слепци 25 год, паметни 100год.) планирани годишњи биланс потрошње са дефинисаним резервама за балансирање и билансирање и планирану најмању и највећу снагу израчунате LFSCOE система.
 

Оно што ме интересује је докле ћемо санирати енергетски неефикасне објекте ако никад не повисимо законске захтеве за енергетску ефикасност објеката?
 

Оно што ме интересује је докле ћемо санирати енергетски неефикасне објекте ако никад не повисимо законске захтеве за енергетску ефикасност објеката?
Ne piše u članku, ali verujem da se ovo radi u sklopu nekoj projekta po kome su deo sredstava dobili od EU ili slično. Samim tim, ovo ne predstavlja neko strateško ulaganje, već samo praćenje uslova postojećeg projekta, izdvajanje sredstava iz državnog budžeta, i dodeljivanje tendera nekom "proverenom izvođaču".
 

МРЕ ЈН Израда прелиминарне техничке студије ради разматрања мирнодопске примене нуклеарне енергије у Републици Србији
 
U regionu skoro cela BIH, Crna Gora i pola Hrvatske bez struje.

Raspad sistema.
Zna se ko su lideri u regionu. Energetski tigrovi.
Živeo Grčić.
 
Mogao bi i neki kraći prekid kod nas da možemo da zbrišemo sa posla malo ranije 😎
Мало теже. Наш електроенергетски систем је доста робуснији и прекогранично повезанији па чак ни велики испади блокова од пре пар година нису довели до рестрикција. Добро направљено у прошлом веку док су се инжењери питали.
 
Šta može da bude uzrok ovakvoj havariji?
Црвена је новија мрежа 400kV, зелена је старија 220kV, испрекидана је мрежа у изградњи. Нема великих капацитета са 400 на 220. Кад је мрежа под великим оптерећењем ако негде испадне појаве се осцилације кроз целу мрежу и ако на дугим деловима нема озбиљнијих акумулатора енергије (обртних синхроних маса) које ће умањити транзијенте крене домино ефекат испадања заштита.

Mreza.png
 
Bio sam ironičan

Sta moze igaro se mujica sa žicama
Došlo do ne predviđene oscilacije i bam
Аха.
Иако је топлана ~350MW неће моћи пун капацитет да повуче из геотермалних бушотина, зато сам рекао да нису неки велики капацитети, мада мислим да ће сигурно поклопити потребе припреме топле воде преко целе године уз један део воде за грејање у грејној сезони.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
BiH mediji javljaju da je i u Grčkoj došlo do pada sistema. Navodno Crna Gora se raspala i povukla dalje lančano.
 
Broj klima je potrošnju u ovakvim danima doveo do maksimuma verovatno kao u sred zime.

Samo što tada ta hladnoća znatno olakšava rad trafostnicama i opremi za razliku od danas.
 
CG je uvek bila tanka sa energetikom. Nestanak struje u sezoni je uvek bila normalna pojava.....
 
Ово је добра опомена и нама и поготово показује да нам требају ревизибилне електране са пумпама. То нам највише фали. Ја сам генерално за то да изградимо класичну нуклеарку и угасимо термо сем једне као бек ап. Нуклерке су закон што се капацитета тиче, а ово по комшилуку је показало шта значи неодржавање мреже и лоповлук...
 
Prvi od verovatno mnogih budućih indirektnih efekta klimatskih promena?

Jer evo šta kaže Crnogorski ministar energetike i rudarstva Saša Mujović:

"Odmah je konstatovano da je havarija nastala na dalekovodu u Crnoj Gori, a prema prvim informacijama došlo je do požara. Saopšteno je i da su sva raspoloživa sredstva stavljena na raspolaganje elektrodistribucijama kako bi se ublažile posledice nestanka struje na neverovatnih 40 stepeni, koliko je u celom regionu."

"Mujović pak smatra da je do ovog kolapsa došlo usled velikog opterećenja. “Naglo je porasla potrošnja usled visoke temperature. U situaciji visokih temperatura dešava se da je vazdušno hlađenje slabije, a visoke temperature dovode do toga da vod ispadne", istakao je Mujović."

Dakle zbog toplotnog talasa od 40 stepeni na celom Balkanu, svuda je došlo do nagog povećanja potrošnje, a istovremeno vazdušno hlađenje dalekovoda, transformatora i drugih energetskih postrojenja postaje manje efikasno (zbog visokih ambijentalnih temepatura), pa se onda desi požar na dalekovodu u Crnog Gori. Ali onda, upravo zbog visokih temepartura koje generišu veliku potrošnju, svuda su istovremeno i havarijske rezerve akomulirane energiije smanjene, pa kreće lančano ispadanje i tamo gde se se to ne bi desilo da potrošnja nije tako blizu granice kapaciteta tih mreža. To bi bila jedna moguća teorija.




Temperature na Balkanu u trenutku havarije:

Temperature na Balkanu 2024.06.21 u 12.00.jpg
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Ово су наравно глупи изговори...како у Емиратима, Израелу или у Саудијској Арабији, Ирану, не нестане струја ...? Тамо је месецима на сунцу +60°C Одржавање је на нивоу!
 
Ima i toga, ali nije samo to. Tamo je sistem od početka napravljen tako da radi u njihovoj klimi, a kod nas u našoj klimi. Ali ako se klima promenila, onda mora da se menja i sve ostalo. Ali ko će to plati i koliko treba da se to izvede?
 
Vrh