Šta je novo?

Energetika

ЕМС нема више расположивих балансних капацитета за интермитентне изворе електричне енергије:

A posebna tema je ko je odgovoran za praktično blokiranje rasta proizvodnih kapaciteta u Srbiji možda i za čitavu deceniju, pošto smo sada sebi dopustili da dođemo i do toga. Jer zaista nije bilo teško na vreme shvatiti da za pravljenje solarnih i vetro elektrana treba malo vremena, a za revezibilne hidroelektrane, koje jedine mogu da ih balansiraju po prihvatljivoj ceni, PUNO VREMENA. I da ćemo zbog te razlike u tempu brzo potrošiti sve postojeće balansne kapacitete kojih je ionako bilo vrlo malo. Mnogi ljudi je o tome pisalo na vreme. Čak i ja pre dve godine u ovoj temi. Sad stvarno ne razumem kako ćemo se izvući iz ovog problema. Otvaraćemo nove pogone termo elektrana uprkos penalima zbog CO2 emisija i zagađenja? Ili nešto drugo? Ali šta?
 

Često zamišljam gde bi mogli da je smeste u Srbiji pošto bi trebalo da je manje trusno područje i blizu vodene površine... Verovatno Vojvodina, ali negde gde ne bi izazivali previše otpora građana, javnosti. Neko mirno mesto... ili ka Hrvatskoj negde uz Dunav. Tu ne znam da li se prema međunarodnim energetskim pravilima susedi išta pitaju, s aspekta bezbednosti pre svega... Verovatno da je to nekako regulisano, ako im već nije zajednički projekat
 
Vučić: "Energetski sektor je strahovito važan, i nuklearni reaktori, ali to je sve priča na dugom štapu", naveo je Vučić.
Rekao je da moramo raditi na razvoju nuklearne energije kako bismo našoj deci mogli da ostavimo sigurnu budućnost."

Drugim rečima, u Francuskoj nije dogovoreno ništa konkretno da bi se dug put ka nuklearnoj energiji makar započeo. A ako EPS "više nema balansnih kapaciteta", onda se za sada ne smeju praviti ni novi kapaciteti koji nemaju stalnu i predvidljivu proizvodnju. Tako otpadaju i nove solarne i vetro elektrane. Zabrana pravljenja novih termolektrana se već podrazumeva zbog Evrope. Kako onda do nove proizvodnje? Naprimer, neposredno nam predstoji početak faze postepenog povećanja potrošnje zbog masovne gradnje stanica za punjenje elektro automobila duž svih puteva u Srbiji. Pošto imamo ambiciju da ponovo postanemo važna tranzitna zemlja, a u Evropi električnih automobila ima sve više. Nema druge nego da se gradnja reverzibilnih hidroelektrana stavi na najviši mogući nivo hitnosti. Neka vrsta vanrednih mera u radu na svim takvim projektima je apsolutno neophodna uzevši u obzir da bi i tako njihova gradnja trajala godinama pošto zahtevaju eksproprijaciju, dodatnu infrastrukturu i velike zemljane radove.
Озбиљни енергетски пројекти се реализују за >10 година и >1.000.000.000 ЕУР.

Преостале локације за РХЕ у Србији су:
1. РХЕ Бистрица 670MW 520GWh
2. РХЕ Ђердап 3 2,4GW 484GWh - користи део НП Ђердап, заштићен на међународном нивоу
3. Систем Лим-З.Морава >1TWh - користи кањон Великог Рзава, заштићен предео посебних одлика

A posebna tema je ko je odgovoran za praktično blokiranje rasta proizvodnih kapaciteta u Srbiji možda i za čitavu deceniju, pošto smo sada sebi dopustili da dođemo i do toga. Jer zaista nije bilo teško na vreme shvatiti da za pravljenje solarnih i vetro elektrana treba malo vremena, a za revezibilne hidroelektrane, koje jedine mogu da ih balansiraju po prihvatljivoj ceni, PUNO VREMENA. I da ćemo zbog te razlike u tempu brzo potrošiti sve postojeće balansne kapacitete kojih je ionako bilo vrlo malo. Mnogi ljudi je o tome pisalo na vreme. Čak i ja pre dve godine u ovoj temi. Sad stvarno ne razumem kako ćemo se izvući iz ovog problema. Otvaraćemo nove pogone termo elektrana uprkos penalima zbog CO2 emisija i zagađenja? Ili nešto drugo? Ali šta?

Одговоран је власник електро енергетског система Србије - народ. РХЕ Бистрица се налази у предлозима инвестиционих планова ЕПС-а ка министарству деценијама али изборе добија брз и јефтин популизам а не дугорочни стратешки развој државе.

Шта ће се отварати? Па оно што је најскупље и најбрже а то је солар, ветар и гасне електране, то су пројекти од пар година те су у видокругу просечног политичара a а и кајмак се брзо купи.

Што се тиче хидроелектрана ми смо искористили наше експлоатабилне капацитете негде око 60%, остало је још да се гради на средњој и доњој Дрини, Ибру и В. Морави.
Имате овде детаљније локације из истраживања Института Ј. Черни https://sh.wikipedia.org/wiki/Hidroelektrane_u_Srbiji

А и не заборавимо да је искористиви потенцијал хидроенергије у Србији до 19 TWh/god. а сада трошимо 35 TWh/god.

Često zamišljam gde bi mogli da je smeste u Srbiji pošto bi trebalo da je manje trusno područje i blizu vodene površine... Verovatno Vojvodina, ali negde gde ne bi izazivali previše otpora građana, javnosti. Neko mirno mesto... ili ka Hrvatskoj negde uz Dunav. Tu ne znam da li se prema međunarodnim energetskim pravilima susedi išta pitaju, s aspekta bezbednosti pre svega... Verovatno da je to nekako regulisano, ako im već nije zajednički projekat

Костолац је изабран за оптималну локацију још 1980-их. Наравно да за НЕ сви суседи који могу потпасти под утицај морају одобрити Студију о процени утицаја на животну средину, исто је и за хидро или термо електране.

Што се Француске ка градитеља нове НЕ тиче корисно је прочитати извештај о стању Француске нуклеарне енергетике:
https://www.worldnuclearreport.org/...Status-Report-2023-HTML.html#_idTextAnchor127
 
Poslednja izmena:
Одржана је једна занимљива конференција на тему енергетске транзиције Србије, можете прочитати и чути ставове свих већих актера на линку:


ПС. Видећете и зашто је главни проблем билансирање као што је колега поменуо.
 
Poslednja izmena:
Možeš li negde da pronađeš sledeći ključni podatak? Šta se u Evropi smatra kao "worst case" odnos balansnih kapaciteta i proizvodnih kapaciteta nepredvidljivih varjabilnih izvora (solarna i vetro energija)? Pošto se proizvodnja takvih izvora može predvideti samo sa nekom ograničenom verovatnoćom, jasno je da od raspoloživih balansnih kapaciteta zavisi koliko se nepredvidljivih izvora energije sme koristiti u redovnoj eksploataciji. Pošto neko mora brzo da uskoči kao rezerva ako se njihova proizvodnja smanji. Zbog toga takve "rezerve", tj balansni kapaciteti, definišu koliko maksimalno sme biti solarnih i vetro izvora. Naravno, jasno je da taj kritični odnos zavisi od raznih stvari. Recimo kolike su u nekoj zemlji verovatnoće pridružene svakom mogućem nivou proizvodnje varjabilnih izvora. Tj kako izgleda kriva verovatnoće da će se u sistemu pojaviti određeni nivo manjaka u proizvodnji tih izvora. Što zavisi od konkretne mešavine tipova tih izvora, njihove prostorne raspodele i klimatskih karakteristika tih lokacija. Pa je očigledno nemoguće dati precizne brojeve. Međutim prepostavljam da se u literaturi ipak spominje neki iskustveni, okvirni odnos ispod koga država ne bi smela da ide uzevši u obzir trenutnu tehnologiju proizvodnje i klimu u Evropi. Da li si negde video takav podatak? To je važno pošto od toga zavisi koliki ćemo deo potrošnje eventualno morati nadoknaditi iz nuklearnih elektrana, uvoza ili nekih drugih izvora.
 
Poslednja izmena:
Možeš li negde da pronađeš sledeći ključni podatak? Šta se u Evropi smatra kao "worst case" odnos balansnih kapaciteta i proizvodnih kapaciteta nepredvidljivih varjabilnih izvora (solarna i vetro energija)? Pošto se proizvodnja takvih izvora može predvideti samo sa nekom ograničenom verovatnoćom, jasno je da od raspoloživih balansnih kapaciteta zavisi koliko se nepredvidljivih izvora energije sme koristiti u redovnoj eksploataciji. Pošto neko mora brzo da uskoči kao rezerva ako se njihova proizvodnja smanji. Zbog toga takve "rezerve", tj balansni kapaciteti, definišu koliko maksimalno sme biti solarnih i vetro izvora. Naravno, jasno je da taj kritični odnos zavisi od raznih stvari. Recimo kolike su u nekoj zemlji verovatnoće pridružene svakom mogućem nivou proizvodnje varjabilnih izvora. Tj kako izgleda kriva verovatnoće da će se u sistemu pojaviti određeni nivo manjaka u proizvodnji tih izvora. Što zavisi od konkretne mešavine tipova tih izvora, njihove prostorne raspodele i klimatskih karakteristika tih lokacija. Pa je očigledno nemoguće dati precizne brojeve. Međutim prepostavljam da se u literaturi ipak spominje neki iskustveni, okvirni odnos ispod koga država ne bi smela da ide uzevši u obzir trenutnu tehnologiju proizvodnje i klimu u Evropi. Da li si negde video takav podatak? To je važno pošto od toga zavisi koliki ćemo deo potrošnje eventualno morati nadoknaditi iz nuklearnih elektrana, uvoza ili nekih drugih izvora.
Једноставно питање али је одговор тежак. Ипак да пробам.

Извор, складиште или потрошач енергије има снагу (W) али и количину енергије (J tj. Wh) у неком периоду.

Нпр:

1. Стан у ком живите може једновремено трошити највише 17kW и просечно месечно 500kWh;
2. Термоелектрана на угаљ или гас може имати инсталисану снагу 1GW и резерву (на депонији угља или складишту гаса) за 30 дана тј. 720GWh;
3. Соларна или ветро електрана може имати инсталисану снагу 1GW али нема никакву резерву енергије тј. појединачна није континуални извор енергије већ интермитетнтни. Да би била континуални извор потребно је додати складиште енергије или резервни извор енергије.
4. Хидроелектрана има исти проблем као и соларна или ветро али не на балансном (дневном) нивоу већ само на билансном (годишњем нивоу) зато што има делова године када има више и делова када има мање воде.
5. Батерије или реверзибилне хидроелектране немају производњу али имају снагу којом се могу пунити и празнити (може бити различита) и количину енергије коју могу складиштити.

Untitled.png

Сви потрошачи, произвођачи и складишта заједно са увозом и извозом чине један заједнички систем.

Цео овај увод служи због следећег закључка:
Оптималан електроенергетски систем балансира и билансира снагу и количину енергије произвођача и потрошача по најнижој цени!

Нема универзалног одговора на Ваше питање пошто нпр. ако потрошачи купују по динамичкој тржишној цени (пресек на 15 мин.) онда имамо ефекат балансирања потрошње те су нам потребни нижи капацитети балансирања на страни производње и супротно или имамо на располагању одређене природне ресурсе итд.

Али да ипак покушам да одговорим:

Складишта или резервни капацитети морају имати инсталисану снагу најмање једнаку инсталисаној снази интермитентног извора али количина енергије у складишту (билансирање) је ствар управљања ризиком.

Наравно сви наведени елементи система имају другачије инвестиционе и оперативне трошкове, животни век, степен корисности, утицај на животну средину итд. што све утиче на један елемент који на крају сабира све ове бабе и жабе и на основу којег се доносе одлуке а то је цена тј. LFSCOE (Levelized Full System Costs of Electricity)

1712817684975.png


Најгоре је што немате само једну технологију извора у систему тако да се не гледа LFSCOE-100 (100% учешћа једног извора нпр. Албанија или Парагвај са хидро) већ се мора прерачунати за планирани енергетски микс. Горња табела приказује како мале промене претпоставке учешћа неког извора у миксу утичу на цену (табела је за 100% и за 95% учешћа извора).

Један модел енергетског система упоређујете са другим тако што за одређени период (слепци 25 год, паметни 100год.) планирани годишњи биланс потрошње са дефинисаним резервама за балансирање и билансирање и планирану најмању и највећу снагу израчунате LFSCOE система.
 
Poslednja izmena:
...

Na osnovu sprovedene ocene zaključeno je da je lokacija aktuelne TE-TO „Novi Sad“ najpovoljnija za izgradnju novog gasno-parnog postrojenja.

Prvorangirana varijanta podrazumeva izgradnju novog gasnog bloka na lokaciji TE-TO „Novi Sad“ u konfiguraciji gasno-parnog postrojenja koje sadrži tri gasne turbine, tri kotla utilizatora i jednu parnu turbinu snage oko 270 MW. Realizacijom ove varijante ostvaruje se sledeće:

  • paralelan rad sa postojećim blokom A2 na lokaciji TE-TO „Novi Sad“, koji bi ostao u pogonu i nakon puštanja u rad novog gasno-parnog bloka, omogućava se iskorišćenje postojećih resursa na lokaciji, kao i rezerva u snabdevanju toplotnom i električnom energijom u slučaju ispada novog postrojenja;
  • maksimalno korišćenje postojeće infrastrukture i objekata za potrebe novog postrojenja;
  • primena mera za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh, u skladu sa graničnim vrednostima emisija, saglasno važećoj regulativi EU;
  • smanjenje emisija CO2, kako po osnovu veće efikasnosti novog postrojenja u odnosu na postojeću TE-TO u proizvodnji električne i toplotne energije, tako i po osnovu potiskivanja rada termoelektrana na ugalj i veće proizvodnje iz postrojenja na obnovljive izvore energije.


Ево долазе нове гасне електране.

Што се тиче нуклеарне енергетике леп ми је интервју са наше горе листом који је целог живота учествовао у изградњи НЕ, Ђурицом Танкосићем:
 
Гасне електране се јако добро салжу са ОИЕ јер брзо могу да се пусте у погон тако да оне (уз нова гасн аскладишта) и јесу једно од решења за билансирање система
 
Гасне електране се јако добро салжу са ОИЕ јер брзо могу да се пусте у погон тако да оне (уз нова гасн аскладишта) и јесу једно од решења за билансирање система
Има две главне врсте гасних електрана:
1. Са котлом и парном турбином (већина код нас)
2. Са гасном и парном турбином (ТЕ-ТО Панчево)

Прве се пале пола дана а друге до 30 минута.

Гасна електрана је одговор за билансирање интермитентних извора али и даље су потребне батерије за балансирање тих до 30 минута док гасна не стигне на мрежу тако да се једна права континуална електрана на ветар и солар у ствари састоји из:
1. Ветро и соларне електране (једна покрива другу) - најјефтинији део
2. Батеријског складишта
3. Гасне електране комбинованог циклуса
4. Складишта гаса

Ово је разлика између LCOЕ и LFSCOE, тј. разлог зашто је драстично виша цена континуалне у односу на интермитентну електричну енергију из ветра или солара.
 
Све о чему расправљамо у овој теми о будућности енергетике Србије се налази у овом документу, пошто је 300+ страна изнећу пар занимљивости:

Интегрисани национални енергетски и климатски план Републике Србије
за период до 2030. године са визијом до 2050. године
Финална верзија
Пошто је за период од 5 година (још није усвојен) са визијом (!) до 2050. а нпр. Руски или Кинески су до 2100. године то доста говори о озбиљности.

Untitled3.png

Одлучено је да се неће ништа радити у домену унапређења грејања и хлађења као ни саобраћаја већ само ће се ОИЕ гурати у производњу електричне енергије. Овај проценат ОИЕ у грејању и хлађењу је толики пошто се грејемо на дрва.

Untitled.png


Untitled1.png


Овај раст инсталисаних капацитета топлотних пумпи изгледа импозантно кад се неко не би досетио да је наша годишња потрошња енергије за грејање и хлађење само у даљинским системима ~10ТWh тј. да би се приказао неки видљиви раст график је увећан барем 1000х.

Untitled2.png

На сликама све изгледа бајно и сјајно, осим тоталног занемаривања улагања у истраживање и иновације (пошто смо неспособни па боље да нам дођу страни просветитељи) али онда погледамо Анекс 1 (од стр 310) и видимо:

1. Од ЕУР5млрд за декарбонизацију ЕУР3,7млрд је намењено за:
МП_Д19 Пружање оперативне помоћи за производњу електричне енергије у електранама које користе обновљиве изворе енергије на основу аукција и стратешких партнерстава;

МП_Д21 Подршка производњи електричне енергије из обновљивих извора енергије у електранама које неће учествовати на аукцијама укључујући примену уговора за откуп електричне енергије из обновљивих извора.

Значи уместо да уравнотежимо тржиште таксама на СО2 где би било неисплативо улагање и производња енергије из извора са високом емисијом СО2 а онда из тих средстава градимо нове ОИЕ капацитете ми идемо на поклањање новца "инвеститорима". Ово није инвестиција у нове капацитете који би за те паре били у власништву Србије већ субвенција!

2. Што се тиче енергетске ефикасности извукао сам само укупна средства из табеле пошто је превелика за форум, све су планиране само субвенције. Када пише сопствена средства то значи да се то не финансира из буџета Р. Србије већ грађани и привреда из сопствених средстава плаћају:

Број МП
Назив мере политике
Тип мере
Синергетски ефекти
Трошкови имплементације (милијарда €)
Планирана јавна помоћ (
милијарда
€)
Сопствена средства (
милијарда
€)
Сценарио пројекција у који је МП укључена
CAPEX WEM (
милијарда
€)
CAPEX WAM (
милијарда
€)
УКУПНО ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ
20,94
8,12
12,82
12,31
8,62

3. Енергетска сигурност тј. изградња нових објеката:

Број МП
Назив мере политике
Тип мере
Синергетски ефекти
Трошкови имплементације (милион €)
Планирана јавна помоћ (милион €)
Сопствена средства (милион €)
Сценарио пројекција у који је МП укључена
CAPEX WEM (милион €)
CAPEX WAM (милион €)
МП_EС2Унапређење регионалних електроенергетских и гасних интерконекција
Инвестиција​
187,20​
28,08​
159,12​
WEM​
187,20​
0,00​
МП_EС3Изградња капацитета за складиштење електричне енергије
Реформа​
1,00​
1,00​
0,00​
WEM​
1,00​
0,00​
МП_EС3.1Банатски двор, проширење складишта природног гаса
Инвестиција​
100,00​
15,00​
85,00​
WEM​
100,00​
0,00​
МП_EС3.2Стварање обавезних резерви нафте и деривата нафте
Реформа​
0,50​
0,50​
0,00​
WEM​
0,50​
0,00​
МП_EС4Формирање оперативних резерви нафте, угља и других енергената
Реформа​
0,50​
0,50​
0,00​
WEM​
0,50​
0,00​
МП_EС5Формирање обавезних резерви природног гаса
Реформа​
0,50​
0,50​
0,00​
WEM​
0,50​
0,00​
МП_EС6План приправности на ризике у сектору електричне енергије
Реформа​
0,50​
0,50​
0,00​
WEM​
0,50​
0,00​
МП_EС7Ажурирање прописа о сигурности снабдевања (бар на националном нивоу)
Реформа​
0,50​
0,50​
0,00​
WEM​
0,50​
0,00​
МП_EС8Продуктовод од рафинерије Панчево до Новог Сада, Сомбора, Београда и Ниша, преко Смедерева и Јагодине
Инвестиција​
400,00​
60,00​
340,00​
WEM​
400,00​
0,00​
МП_EС9Развој пројекта реверзибилне хидроелектране у Бистрици
Инвестиција​
835,00​
417,50​
417,50​
WAM​
other​
835,00​
МП_EС10Развој додатне управљиве производње из природног гаса
Инвестиција​
300,00​
150,00​
150,00​
WAM​
other​
300,00​
МП_EС11Модернизација индустрије угља
Инвестиција​
1300,00​
650,00​
650,00​
WEM​
1300,00​
0,00​
УКУПНО ЗА ЕНЕРГЕТСКУ СИГУРНОСТ
3,13
1,32
1,80
1,99
1,14

Ово значи да по овом плану поред РХЕ Бистрица и једне гасне електране Србија неће ништа изградити од сопствених капацитета! Наравно улагаће се у индустрију угља. Добро је да су у Анексу 4 унета улагања по Плану развоја енергетске инфраструктуре Србије:
Untitled5.png
 
Poslednja izmena:
Све о чему расправљамо у овој теми о будућности енергетике Србије се налази у овом документу, пошто је 300+ страна изнећу пар занимљивости:


...

Pogledajte prilog 195845

...
Untitled.png


Само да појасним зашто сматрам да је овај график ултимативно економско самоубиство државе Србије.

На стр. 355 можете видети како мали Перица замишља да произведе 45TWh из ветра и солара:
Untitled6.png


Као што смо раније утврдили континуални извор електричне енергије из ветра и солара мора да има и батерије, гасну електрану те инсталисане снаге (24GW у овом случају) и одговарајуће гасно складиште. Све ово је замишљено да финансира приватни инвеститор (пошто од ЕУР30+млрд. које планирају да потроше нека ситнина иде на инвестиције а све на субвенције) а онда тај "инвеститор" неће ту енергију поклањати већ ћемо доћи у ситуацију да немамо наше капацитете и да морамо да платимо колико год нам неко тражи.
 
Веома важан став о могућности нуклеарне енергетике у Србији од тренутно најкомпетентније особе са наших простора у свету, проф. др. Јасмина Вујић :

 
Србија је у горем положају од већине афричких земаља! Док се не решимо окупације, биће све горе и горе!
 
Iz gornje priče postaje očigledno da će se Srbija tek suočiti sa ogromnim problemom energije koji do sada nije postojao. Biće izuzetno skupa, zavisićemo od stranaca koji su umesto nas vlasnici skoro svih novih elektrana, a zavisićemo i od gasa, što je posebno nezgodno. Em zbog visoke cene, em zbog raznih ucena i geostrateških igara koje će raspadom monopolarnog sveta tek postati opasne i bez ikakvih skrupula. Gas uvozimo, a svako može bilo gde i iz bilo kog razloga da preseče gasovod, uvede dodatne takse, ili prosto traži bilo koju cenu budući da su trase njegovog uvoza fiksirane i nepomerljive.

Profesor dr Milutin Petronijević, vanredni profesor na Katedri za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu ima zanimljive predloge kako bi se ovi problemi mogli smanjiti. Predlaže snažno državno podsticanje lokalnih "mikro izvora" u domaćinstvima, većim stambenim zgradama i fimama, za razliku od velikih, klasičnih, centralizovanih sistema generisanja i distribucuje energije. Srbija bi svoja ograničenja mogla da pretvori prednost ako bude u stanju da ponudi konkurentna komercijalna rešenja u toj oblasti, odnosno da bude pionir u masovnom forsiranju upravo tog, lokalnog, decentralizovanog pristupa. Citiram neke delove članka:


- Drugim rečima, pitanje nije da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već kako to uraditi uz optimalna ulaganja, i to ne samo elektroenergetskih kompanija, već i običnih građana i budućih proizvođača energije. Srbija treba da investira pametno, pre svega imajući u vidu iskustva drugih zemalja koje su nekoliko koraka ispred nas. Prvo, treba da se oslonimo na domaće stručnjake, pre svega inženjere iz kompanija elektroenergetskog sektora i na naučnike sa tehničkih fakulteta koji treba da daju smernice za ove investicije. Međutim, mi nemamo dovoljno novca da pratimo Evropu u potpunosti, a nemamo ni dovoljno vremena da dostignemo godine u kojima smo značajno zaostali u razvoju ovih tehnologija. Zbog navedenih činjenica, mišljenja sam da problem značajnih količina energije u dekarbonizovanim urbanim sredinama možemo rešiti upravo oslanjanjem na mikro elektrane – tj. forsiranjem proizvodnje energije iz sopstvenih, malih fotonaponskih elektrana kojima bi dominantno rešili potrebe sopstvene potrošnje domaćinstava (i buduće dopune električnih vozila). Na taj način bismo najefikasnije koristili dostupnu energiju, ne bismo opterećivali prenosni i distributivni sistem i ujedno bismo sprečili nepotrebno zauzeće zemljišta za fotonaponske elektrane - piše autor.

U zavisnosti od koncepta ovakve jedne lokalne mikro fotonaponske elektrane, morali bismo da menjamo svoje potrošačke navike. Činjenica je da ovakve elektrane proizvode najviše energije u periodu kada npr. zaposleni nisu kod kuće, i kada često nismo u prilici da potrošimo tu energiju neposredno. Neophodna bi bila neka vrsta lokalnog skladišta električne i toplotne energije. Takođe, domaćinstvo bi trebalo da ima i neku vrstu sopstvenog sistema za upravljanje energijom, sve u svrhu optimalnog korišćenja dostupne energije i ekonomske opravdanosti investicije.

Cilj je u svakom slučaju da se najveći deo energije iskoristi u samom domaćinstvu na dnevnom nivou, a da se što manje energije predaje ili preuzima iz distributivne mreže.

....

Poseban akcenat su tzv. autonomne mikromreže formirane iz više raznovrsnih izvora energije, sa idejom da se omogući formiranje 100% bezinercijalne mreže koja bi funkcionisala po principu plug & play, tj. bez potrebe za centralizovanim upravljačkim sistemom. Značaj predloženog koncepta je da omogućava energetsku samostalnost i sigurnost potrošača ili grupe potrošača, što može posebno biti značajno za osetljive potrošače bitne za funkcionisanje društva (bolnice, komunikacioni servisi, javne hitne službe).

- Naša istraživanja su uglavnom primenjena, što znači da se, osim teorijskih elemenata, bavimo u značajnom obimu eksperimentalnim istraživanjima, i to u već pomenutoj Laboratoriji za solarnu energetiku, ali i u novoformitanoj Laboratoriji za pametne mreže i mikromreže koja je u sklopu novog Laboratorijskog aneksa Elektronskog fakulteta u Nišu. Ideja našeg zajedničkog rada je da sinergijom znanja iz oblasti primenjene fizike, elektroenergetike, elektronike i automatskog upravljanja dođemo do novih naučnih rezultata koji će imati globalni i posledično lokalni uticaj na razvoj nauke i tehnike. Mislim da jedan sveobuhvatni pogled na ceo proces konverzije energije, sagledan iz više uglova i na osnovu našeg dogogodišnjeg iskustva saradnje sa brojnim kompanijama iz struke, može dati relevantne smernice daljeg razvoja solarne energetike u Srbiji - navodi autor i dodaje:

- Ova ideja autonomne mikromreže je, doduše, još uvek u domenu naučnih istraživanja, naravno ne samo naših, već i brojnih drugih naučnika širom sveta. Ali ona može biti ključno rešenje, posebno za obične potrošače koji žele da imaju efikasno i sigurno snadbevanje električnom energijom u svim uslovima, pri čemu ne moraju da vode računa o vrsti potrošača i da li imaju odgovarajući kvalitet napajanja. Upravo je jedan od ciljeva istraživanja UniGreen istraživačke grupe da svojim radom doprinesemo ovom scenariju i da ovaj koncept promovišemo globalnoj naučnoj zajednici.

solarni_paneli_2_090821_tw1024.jpg


 
Uz svo moguće poštovanje prema profesoru i njegovom poznavanju oblasti u kojoj predaje, njegovo mišljenje da možemo da se oslonimo na snažno državno podsticanje bilo čega što će rešiti elementarne probleme u društvu pokazuje dosta paušalno shvatanje političkih prilika u ovoj našoj Srbiji.
 
Нажалост становништво ако хоће да има енергију мораће да се ослони само на себе. Колонизатори ће напалаћивати 10 х скупље у најбољем случају!
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Iz gornje priče postaje očigledno da će se Srbija tek suočiti sa ogromnim problemom energije koji do sada nije postojao. Biće izuzetno skupa, zavisićemo od stranaca koji su umesto nas vlasnici skoro svih novih elektrana, a zavisićemo i od gasa, što je posebno nezgodno. Em zbog visoke cene, em zbog raznih ucena i geostrateških igara koje će raspadom monopolarnog sveta tek postati opasne i bez ikakvih skrupula. Gas uvozimo, a svako može bilo gde i iz bilo kog razloga da preseče gasovod, uvede dodatne takse, ili prosto traži bilo koju cenu budući da su trase njegovog uvoza fiksirane i nepomerljive.

Profesor dr Milutin Petronijević, vanredni profesor na Katedri za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu ima zanimljive predloge kako bi se ovi problemi mogli smanjiti. Predlaže snažno državno podsticanje lokalnih "mikro izvora" u domaćinstvima, većim stambenim zgradama i fimama, za razliku od velikih, klasičnih, centralizovanih sistema generisanja i distribucuje energije. Srbija bi svoja ograničenja mogla da pretvori prednost ako bude u stanju da ponudi konkurentna komercijalna rešenja u toj oblasti, odnosno da bude pionir u masovnom forsiranju upravo tog, lokalnog, decentralizovanog pristupa. Citiram neke delove članka:


- Drugim rečima, pitanje nije da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već kako to uraditi uz optimalna ulaganja, i to ne samo elektroenergetskih kompanija, već i običnih građana i budućih proizvođača energije. Srbija treba da investira pametno, pre svega imajući u vidu iskustva drugih zemalja koje su nekoliko koraka ispred nas. Prvo, treba da se oslonimo na domaće stručnjake, pre svega inženjere iz kompanija elektroenergetskog sektora i na naučnike sa tehničkih fakulteta koji treba da daju smernice za ove investicije. Međutim, mi nemamo dovoljno novca da pratimo Evropu u potpunosti, a nemamo ni dovoljno vremena da dostignemo godine u kojima smo značajno zaostali u razvoju ovih tehnologija. Zbog navedenih činjenica, mišljenja sam da problem značajnih količina energije u dekarbonizovanim urbanim sredinama možemo rešiti upravo oslanjanjem na mikro elektrane – tj. forsiranjem proizvodnje energije iz sopstvenih, malih fotonaponskih elektrana kojima bi dominantno rešili potrebe sopstvene potrošnje domaćinstava (i buduće dopune električnih vozila). Na taj način bismo najefikasnije koristili dostupnu energiju, ne bismo opterećivali prenosni i distributivni sistem i ujedno bismo sprečili nepotrebno zauzeće zemljišta za fotonaponske elektrane - piše autor.

U zavisnosti od koncepta ovakve jedne lokalne mikro fotonaponske elektrane, morali bismo da menjamo svoje potrošačke navike. Činjenica je da ovakve elektrane proizvode najviše energije u periodu kada npr. zaposleni nisu kod kuće, i kada često nismo u prilici da potrošimo tu energiju neposredno. Neophodna bi bila neka vrsta lokalnog skladišta električne i toplotne energije. Takođe, domaćinstvo bi trebalo da ima i neku vrstu sopstvenog sistema za upravljanje energijom, sve u svrhu optimalnog korišćenja dostupne energije i ekonomske opravdanosti investicije.

Cilj je u svakom slučaju da se najveći deo energije iskoristi u samom domaćinstvu na dnevnom nivou, a da se što manje energije predaje ili preuzima iz distributivne mreže.

....

Poseban akcenat su tzv. autonomne mikromreže formirane iz više raznovrsnih izvora energije, sa idejom da se omogući formiranje 100% bezinercijalne mreže koja bi funkcionisala po principu plug & play, tj. bez potrebe za centralizovanim upravljačkim sistemom. Značaj predloženog koncepta je da omogućava energetsku samostalnost i sigurnost potrošača ili grupe potrošača, što može posebno biti značajno za osetljive potrošače bitne za funkcionisanje društva (bolnice, komunikacioni servisi, javne hitne službe).

- Naša istraživanja su uglavnom primenjena, što znači da se, osim teorijskih elemenata, bavimo u značajnom obimu eksperimentalnim istraživanjima, i to u već pomenutoj Laboratoriji za solarnu energetiku, ali i u novoformitanoj Laboratoriji za pametne mreže i mikromreže koja je u sklopu novog Laboratorijskog aneksa Elektronskog fakulteta u Nišu. Ideja našeg zajedničkog rada je da sinergijom znanja iz oblasti primenjene fizike, elektroenergetike, elektronike i automatskog upravljanja dođemo do novih naučnih rezultata koji će imati globalni i posledično lokalni uticaj na razvoj nauke i tehnike. Mislim da jedan sveobuhvatni pogled na ceo proces konverzije energije, sagledan iz više uglova i na osnovu našeg dogogodišnjeg iskustva saradnje sa brojnim kompanijama iz struke, može dati relevantne smernice daljeg razvoja solarne energetike u Srbiji - navodi autor i dodaje:

- Ova ideja autonomne mikromreže je, doduše, još uvek u domenu naučnih istraživanja, naravno ne samo naših, već i brojnih drugih naučnika širom sveta. Ali ona može biti ključno rešenje, posebno za obične potrošače koji žele da imaju efikasno i sigurno snadbevanje električnom energijom u svim uslovima, pri čemu ne moraju da vode računa o vrsti potrošača i da li imaju odgovarajući kvalitet napajanja. Upravo je jedan od ciljeva istraživanja UniGreen istraživačke grupe da svojim radom doprinesemo ovom scenariju i da ovaj koncept promovišemo globalnoj naučnoj zajednici.

solarni_paneli_2_090821_tw1024.jpg



Било је замишљено да грађани Србије, као власници енергетског система, имају повлашћен статус купца произвођача где би могли интермитентно да предају електричну енергију у мрежу а да је користе кад желе. У случају прекида на преносној мрежи дистрибутивне мреже би се понашале као микро мреже. Мора се унапредити опрема на дистрибутивном нивоу за ширу примену овог система.

Пошто је лоби грађана Србије у односу на "инвеститоре" занемарљив покренут је наратив да би даље прикључење купаца произвођача угрозило стабилност система тако да су новим законом ограничили прикључну снагу таквих физичких лица на 7kW али сад има могућности за прикључивање више GW "инвеститора" у велике соларне и ветро електране. Наравно да је и пресушило инвестирање у дистрибутивну мрежу.

Uz svo moguće poštovanje prema profesoru i njegovom poznavanju oblasti u kojoj predaje, njegovo mišljenje da možemo da se oslonimo na snažno državno podsticanje bilo čega što će rešiti elementarne probleme u društvu pokazuje dosta paušalno shvatanje političkih prilika u ovoj našoj Srbiji.
Наравно.

Кад ми на силу узму паре (порез) и онда их поклоне коме хоће (субвенционишу) то је у мом селу крађа.

Субвенција служи:
1. Кад је систем лош да се гаси пожар парама;
2. Да се купују гласови јер се сви надају џабе парама;
3. Да се са њих скине кајмак.

Кредитирање развојних пројеката је сасвим друга ствар.
 
Ja da imam finansija postavio bih solarne panele na krovu, zatim invertor, akumulatore i naravno kontroler i bukvalno bih otkačio "garantovanog snabdevača". Ostao bih na mreži na minimumu potrošnje reda radi. Možda tako nešto i ostvarim, ako se poboljšaju finasije. I to ne samo zbog uštede, ima i toga naravno, nego da se otresem pokvarenog sistema, osmišljenog da radi za promotere onih koji žele da unište eps,i da ga se dočepaju, a ne za, prosto rečeno narod.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Uz svo moguće poštovanje prema profesoru i njegovom poznavanju oblasti u kojoj predaje, njegovo mišljenje da možemo da se oslonimo na snažno državno podsticanje bilo čega što će rešiti elementarne probleme u društvu pokazuje dosta paušalno shvatanje političkih prilika u ovoj našoj Srbiji.

Koliko sam ja razumeo, podsticanje bi se pre svega odnosilo na istraživanje i razvoj komercijalnog proizvoda, a tek kasnije, ako bude para, i na neku pomoć onima koji to žele da uvedu. Valjda i naše vlasti toliko ipak mogu da postignu. Bar ono prvo. Pretpostavljam da se predlog odnosi na razvoj dva proizvoda, jedan manji za pojedinačna domaćinstava, i drugi veći za čitavu zgradu sa više stanara ili čak manji gradski blok. To bi bilo nešto kao Teslin "Power wall", ali fleksibilnije i u domaćoj verziji . Čovek kupi sistem, neka firma mu to instalira i zatim sve radi automatski. Izvor energije bi bila bilo koja kombinacija solarnih ćelija i mikro vetrogeneratora na krovu zgrade ili zgrada. Problem Teslinog "Power walla" i sličnih uređaja je cena koju diktira tehnologija neophodnih baterija. Profesor verovatno očekuje da, ako naš razvoj krene sada, proizvod bi mogao biti gotov taman kad cene baterija u svetu počnu da padaju, a domaća cena struje ozbiljnije da raste.

Koncept naravno ima i više mana, ali nažalost ne vidim da imamo puno izbora. Na nuklearnu energiju kod nas verovatno možemo zaboraviti na par generacija (sad su počeli da indirektno prete čak i bombardovanjem nuklearnih elektrana, prvo tokom rata u Ukrajini, a sada i Izrael u Iranu). Promenljivi izvori zahtevaju balansiranje, što tek treba praviti, plus je pitanje koliki bi balansni kapacitet mi mogli imati po dovoljno maloj ceni i riziku, a zatim i možemo li se dogovoriti sa susednim državama oko deljenja hidropotencijala. Gasne elektrane zahtevaju skupi gas koga takođe nemamo bez uvek potencijalno problematičnog uvoza. Pa šta onda? Zato je ova ideja u principu zdrava, mada ekonomičnost zavisi od kretanja cene baterija. Lokalnim generisanjem i lokalnom potrošnjom se rasterećuju naš ne preterano moderan distributivni sistem, a usput se, takođe u lokalu, rešava neugodan i skup problem balansiranja promenljivih izvora pošto to radi mnoštvo malih i privatnih baterija potrošača kod svakog mikro izvora. Tako se varjabilnost proizvodnje ne propagira dalje kroz mrežu. Za zemlju koja posle zabrane korišenja uglja maltene ostraje bez svojih izvora energije (sem nedovoljnih kapaciteta reka) ovo je veoma privlačan koncept. Lokalna, besplatna energija Sunca koja se delom stvara tamo gde se i troši, koju ne treba dalje u mreži balansirati. Nažalost cena balansiranja je tako prebačena na kupca. Međutim pitanje je šta je gore, da kupci prihvate taj trošak, a da cena struje ostane manja, ili da ne plaćaju trošak balansiranja ovako direktno, kroz cenu baterija u uređaju koji kupuju, nego indirektno, kroz ko zna koliki račun za struju nekog (verovatno stranog) proizvođača.

WhatsApp-Image-2021-06-17-at-09.30.02-copy-2.jpeg
 
Vrh