Šta je novo?

Energetika

Ako konsultujemo AI dobiajmo ovo

Postoji nekoliko ključnih faktora koji će odrediti da li će EV na kraju prevladati benzinske motore.

Razlozi za optimizam prema EV:​

  1. Ekološki faktor: Električna vozila proizvode znatno manje emisije stakleničkih gasova u poređenju sa vozilima na benzin ili dizel, što ih čini privlačnijim s ekološke tačke gledišta. Kako svest o klimatskim promenama raste, tako raste i pritisak za prelazak na ekološki prihvatljivije opcije.
  2. Regulativa i podsticaji: Mnoge vlade širom sveta uvode strože regulative za emisije i pružaju subvencije i podsticaje za kupovinu električnih vozila. To uključuje poreske olakšice, subvencije za kupovinu EV-a, kao i ulaganje u infrastrukturu za punjenje.
  3. Tehnološki napredak: Baterije za električna vozila postaju sve efikasnije i jeftinije, čime se povećava autonomija vozila i smanjuju troškovi proizvodnje. Očekuje se da će razvoj tehnologije dovesti do daljeg unapređenja performansi EV-a.
  4. Infrastruktura za punjenje: Sve veći broj stanica za punjenje i njihova bolja distribucija olakšavaju vlasnicima EV-a punjenje svojih vozila, što smanjuje jednu od najvećih prepreka za masovnu adopciju EV-a.
  5. Troškovi održavanja: Električna vozila imaju manje pokretnih delova od benzinskih motora, što znači niže troškove održavanja i popravke tokom životnog veka vozila.

Izazovi za EV:​

  1. Cena vozila: Iako cene EV-a padaju, oni su još uvek skuplji od konvencionalnih vozila na benzin, što može predstavljati prepreku za široku adopciju, posebno u zemljama sa nižim standardom.
  2. Infrastruktura za punjenje: Iako se infrastruktura poboljšava, još uvek postoje problemi sa dostupnošću i brzinom punjenja, posebno u ruralnim i manje razvijenim oblastima.
  3. Autonomija vozila: Iako se povećava, autonomija električnih vozila i dalje je niža u poređenju sa vozilima na benzin, što može biti problem za duže vožnje.
  4. Proizvodnja i reciklaža baterija: Proizvodnja baterija za EV zahteva retke metale, a njihov rudarski proces može imati negativan uticaj na životnu sredinu. Takođe, reciklaža baterija predstavlja izazov koji treba rešiti da bi EV bili potpuno održivi.

Prognoza​

Mnoge analize predviđaju da će električna vozila postati dominantna u narednim decenijama. Na primer, BloombergNEF predviđa da će EV činiti 58% svih prodanih vozila do 2040. godine . Očekuje se da će prelazak biti postepen, sa rastom udela EV-a kako tehnologija napreduje i kako se infrastruktura poboljšava.

U svakom slučaju, izgledno je da će električna vozila igrati sve značajniju ulogu u transportnom sektoru, potiskujući tradicionalne benzinske motore, posebno u urbanim sredinama i razvijenim zemljama gde je pritisak za smanjenje emisija najizraženiji.
 
Ako znaš za još neke makro analize podeli sa nama. Meni je jako zanimljivo da čitam o tome.
Da ne širim dalje o valutnim rizicima pogotovo za svetsku rezervnu valutu i šta bi se desilo za valutu i državu gubitkom tog statusa.
Kada se može očekivati da dolar izgubi status rezervne valute? Da li to zavisi od procesa dedolarizacije? Pretpostavljam da će umesto dolara biti zlato kao nekad i usput kruže neke priče o kreiranju BRICS valute, znaš li nešto više o tome i kakav efekat može imati na svetsku ekonomiju?
 
Michael Pettis
Ako znaš za još neke makro analize podeli sa nama. Meni je jako zanimljivo da čitam o tome.
Ako si ne tviteru možeš da pogledaš tvidtove i analize Michaela Pettisa.
@michaelxpettis
·
Čovek živi i predaje u Kini i ima interesantan pogled na makroekonomska dešavanja u osnosima Kina -Zapad.

MOžeš da pogledaš i tvodtove i tekstove Branka MIlanovića, našeg čoveka koji živi i radi u Njujorku. Njegova specijalizacija je nejednakost u svetu kao razlog za sve probleme, ima pomalo markisitički pogled i protivan je preovladajućem poretku u današnjem svetu.
 
Evo malo dodatnih maroekonomskih podataka - koji malo smanjuju euforiju oko Kine.
Tačno je da kapital ide tamo gde će se brže uvećati, ali da li znate da je prvi put u skoro 15 godina više investitora izvuklo novac iz Kine nego što je uložilo.
Nakon rekordnih 300 mlrd $ ulaganja pre par godina, palo je na 30 mlrd dolara, a zatim otišlo u negativnu vrednost - prvi put je u početnom kvartalu 2024 izvučeno više novca iz Kine nego što je uloženo.

Proizvodnja u Kini ozbiljno opada u inudstijskom sektoru koje su radile po modelu "vi isprojektujete - mi to industrijski komercijalno proizvodimo u enormnim količinama". Iako se često govori o Foxxconu, taj model je koristio vrlo veliki deo svetske industrije - razvije se proizvod i proizvodna linija, a zatim se u Kini orgranizuju fabrike sa 60000 radnika koje to onda proizvode masovno. E sad takve firme povlače proizvodnju iz Kine, prvo jer to više nije najjeftinije mesto za proizvodnju, drugo jer je predugo držala COVID restrikcije koje su remetile opskrbne lance, treće jer su zabrinuti zbog finansijskog stanja i geopolitike.
Inače upravo Foxxcon je pozatvarao hrpu fabrika (deo preselio u Vijetnam deo u Indiju) tako da je recimo u nekima gde je radilo oko 50000 radnika ostalo svega oko 4000 - celi kompleksi su zatvoreni - što ima ozbiljne ekonomske posledice po neke manje gradove.

Drugi veliki problem kineske ekonomije danas je nagomilani dug, koji je prvenstveno nastao puzajućim povratkom na planiranu ekonomiju koju forsira sadašnji predsednik za razliku od prethodnih. Veliku krizu 2008 Kina je prebrodila izrazitim investiranjem u građevinski sektor koji je sad, narodski rečeno, "pukao".
Samo firma Evergrande je nakupila 340 mlrd $ nenaplativih kreditnih dugova, a Country Garden 194 milijarde $.
Kineske železnice su nakupile 900 milijardi $ kreditnih dugova
, i što je najgore iako je prvi period ekspanzije brzih pruga bio sasvim ekonomski racionalan, drugi talas preskupih projekata u preretko naseljene i slabo industrijalizovane delove zemlje doveo ih je da su trenutno u tolikim dugovima. Trenutno svaki dan generišu oko 70 miliona $ novih gubitaka.

Osim toga kineske lokalne uprave su oformljavale municipalne kompanije (tzv. "finansijsko sredstvo lokalnih samouprava") koje su manje više sprovodile državno diktiranu politiku investiranja u izgradnju kako bi dostigle propisani traženi nivo rasta BDP-a, čak i kada se videlo da ulaganje ekonomski nije racionalno (preskupi projekti favorizovanih firmi).
Ukupno su lokalne samouprave nagomilale dugove u iznosu od neverovatnih 12340 milijardi dolara.
Formalno Kina ne deluje prezaduženo kada se gleda samo krediti i obveznice države, ali i taj dug je na oko 85 % BDP-a. Za poređenje kreditni dug SAD-a je 97% BDP-a.
ALI kada se gleda konsolidovani dug države (svi nivoi vlasti) i kada se tome pridodaju dugovi kineskih kompanija onda je slika sumorna.
Ali šta je problem sa kineskim nagomilanim dugovima kompanija - sve te firme su primarno državne, tako da se zapravo ukupni dug koji država i njena preduzeća imaju popeo na 300% BDP-a u 2023.
Ovo je zaista alarmantno.
Zato je i krenuo odliv kapitala iz Kine, pogotovo što su i banke (koje su opet naravno državne) nekim izmenama zakona sada zapravo stavljene u položaj da moraju da finansiraju neke stvari koje bi inače odbile. Tako da se investitori boje da će se nenaplativi krediti gomilati.
Kod SAD-a je ovaj problem manje izražen jer su firme većinom privatne, kao i banke, pa se taj dug ne može tek tako preneti na državu. Doduše kompanije iz SAD su same po sebi toliko velike da par njih može izazvati svetsku krizu iako su privatne.

Koliko problem sa nagomilanim dugovima, odlivom kapitala i bežanjem stranih investitora postaje problematičan - pokazuje i to što su kineska tržišta kapitala doživela neverovatno umanjenje iako su se skoro sva druga tržišta ubrzano oporavljala posle COVID-a (slika dole), a berze na zapadu zapravo beleže najviše rezultate (tolike da su se neki zabrinuli da li se ide u novi ciklus "pregrevanja" ekonomija, ali većinski konsezus je da kako inflacija ipak tek sad ozbijnije usporava, a zbog visokih stopa inflacije su i kamatne stope bile više - što je otežavalo investiranje - takav rizik zasada nije realan) .

Od 2021 (kad je bio najveći nivo ulaganja u Kinu), sa kineskih i hongonških berzi "izbrisano" je preko 6000 milijardi $ vrednosti kompanija (kako su investitori prodavali sve više i više akcija, tržišna kapitalizacija je padala i vrednost tih kompanija je ukupno izgubila gore spomenutu svotu). Kina je čak u poslednje vreme prodavala obveznice drugih zemalja koje je držala kako bi podigla likvidnost sopstvenog budžeta (a prodaja obveznica pre dospeća donosi manji prihod).

Novi problem od pre koji mesec - pošto je jako puno ljudi ostalo bez posla zbog povlačenja stranih firmi iz proizvodnih ciklusa u Kini, kao i zbog propasti nekretninskog sektora - jako puno ljudi ima smanjene prihode, pa je lokalna potrošnja počela da pada. Tako se došlo do faze da su ušli u deflaciju. Ako neko misli da je deflacija dobra - privremeno jeste za krajnje korisnike, ali je deflatorni ciklus smrt za ekonomiju i ne sme da potraje, jer se zapravo dešava da se smanjuje prihod onih koji proizvode, a u ekstremnim slučajevim roba u prodaji vredi manje nego koliko je koštala proizvodnja. To se mora sređivati jako brzo.

Kao posledica svega ovoga, investicije u projekte inicijative "jedan pojas jedan put" su osetno pale u 2023, toliko da čak 26 zemalja videlo potpunu obustavu imnvesticija (100% pad ulaganja) iz ove inicijative. Dobro je da smo mi pri kraju sa prugom, i da nas nije "potkačilo" kresanje investicija.

Naravno sve ovo će se i mora se rešavati, ali koliko vremena će trebati to je veliko pitanje. Svojevremeno je sama Kina govoria da joj treba stopa rasta preko 7% kako bi održavala standard građana i servisirala dugove, u 2023 je stopa rasta bila 5.24, a projekcije za 2024 su oko 4,64%, a za 2025 4,09%.

Za to vreme proizvodnja u Vijentamu raste, kao i u Indiji. Indija je najmnogoljudnija zemlja, i pri tome poprilično slobodna ekonomija, tako da je njen rast ozbiljan i predviđa se da će već početkom 2025 postati 4-a najjača na svetu sa tendencijom ubrzanog rasta. Ovo se verovatno neće jako dopasti Kini jer iako u relativno dobrim odnosima - jedni druge gledaju kao glavne rivale u azijskom prostoru.

Što se tiče tarifa za uvoz EV u US, i verovatno mogućih sličnih u EU, naravno licemerne su.
Objašnjenje je "nerealno visoke državne potpore" Kine tom industrijskom sektoru. E sad tu sigurno ima i dosta istine, jer ipak su firme u Kini većinski državne, i ako država "pumpa" novac u njih, naravno da mogu prodavati jeftinije nego druge firme kojima je ta pomoć ograničena. No verovatno će ispregovarati neku prihvatljivu opciju za obe strane.
 
Mala dopuna sa moje strane: strana ulaganja opadaju zato što su istisnuta , država ima dovoljno novca koji se daje pokrajinama, firmama i bankama po nižim kamatama. Stranci nemaju više računa. Dugovi su stvarno veliki ali zbog njih se niko ne uzbuđuje, američki su skuplji zato što su veće kamate koje njihova centralna banka daje poveriocima.
Tarife za ev, solarne panele, i baterije će ostati mogu samo da rastu posebno ako Tramp pobedi. Verovatan je trgovinski rat.
 
Ako znaš za još neke makro analize podeli sa nama. Meni je jako zanimljivo da čitam o tome.

Kada se može očekivati da dolar izgubi status rezervne valute? Da li to zavisi od procesa dedolarizacije? Pretpostavljam da će umesto dolara biti zlato kao nekad i usput kruže neke priče o kreiranju BRICS valute, znaš li nešto više o tome i kakav efekat može imati na svetsku ekonomiju?

Pa ne mogu sad da izdvojim iz glave ništa konkretno! Nego tako volim da iščitam, ispratim, sam proanaliziram i prokomentarišem te neke stvari, iako već godinama ne živim od toga, bukvalno na način kao što neko isprati sport ili sl, meni je to zanimljivo. Formalno obrazovanje + praćenje i onda se posle dosta vremena kockice same sklapaju (što naravno ne mora da znači da ću biti uvek u pravu).

Ne verujem da te zanima onako teorijski suvoparno, ali ako ipak da, ovo bi bila neka ok polazna osnova, neko skorije izdanje (online samo sadržaj, moralo bi da se nabavi fizičko izdanje) http://danica.popovic.ekof.bg.ac.rs/00A01.pdf .

Od domaćih ok za praćenje su Nebojša Katić, Komazec, Dragaš, Zec, Branko Pavlović, pa i profesorka Dana Popović. Svi oni naginju malo politički ka nekim sistemima i ne slažem se i sam uvek sa svima, recimo Branko onako prilično naginje ka tim nekim planskim sistemima, dok je Dana onako preliberalna (baš bih voleo da popričam sa njom u svetlu ovog protekcionizma :) ), ali generalno znanje i njihova širina je nesporna i svašta tu može da se nauči.

Tek stranih ima gomilu koje pratim, čisto informaciono, makar se apsolutno ni u čemu ne slagao! Kod tih stranih je dosta karakteristično što su dosta preduzimniji (ne teoretišu ga onako kao neki naši domaći, kao npr što Zec zna da ga tupi), a tu je problem što oni svoje (opet nesporno) znanje ugl koriste za monetizaciju svojih kanala, što je tamo mnogo lukrativnije i navijanje za svoje neke favorite od aseta (toga ima dosta i ovde na jednoj, da kažemo ekonomskoj temi :)). Zato i ne treba sve to uzimati kao apsolutnu istinu, već kao širenje vidika za sopstvene zaključke. Kad se sve to lepo složi i kad pogledam sad istoriju, poprilično sam dobro zaključivao, uz neke oscilacije. Postoji 1 lik koji je sada postao prilično, ali prilično popularan u USA i koji je onako u teoriji briljantan i zaista sve što kaže tehnički jeste istina, ali je toliko omanuo u procenama, da sada kada bih mu okačio skrinšotove naših prepiski pre 5 godina kada niko nije znao za njega, izgubio bi pola pratilaca. Ma u stvari i ne bi, jer se od vrhunskog makroanalitičara kada pogledaš najranije radove, pretvorio u najobičnijeg klikbejtera, ono tipa šokantno i sl.

Nemam pojma za USD, ja iskreno mislim ne za naših života, ali ko zna, takve neke stvari znaju da se dese preko noći maltene. Ono što se sada dešava i ja ne vidim da će se promeniti u skorije vreme upravo zbog rešavanja tih makroekonomskih problema, je da će na duži rok valute sinhronizovano padati u odnosu na ostalo i to više od procenta koliko je definisano kao poželjno (2%), ali će se neka stabilna proporcija među njima održati. Svakako Evropa je prva na udaru. Iskreno ne verujem da će biti zlato, mada ga sve zemlje gomilaju. Možda delimično bude podržana valuta zlatom nekim procentom. Opet ne verujem da će te države dozvoliti da im se kreiranjem neke decentralizovane, monetarno neutralne valute oduzme intervencionistička moć, a pre ili kasnije u nekoj krizi bi došli u situaciju da ne mogu da isplate to zlato, kao Nikson. Meni su najrealnije digitalne valute, što opet može biti Orvelizam svoje vrste. Mislim sada se apsolutno jasno vidi licemerje sistema koji se predstavlja kao demokratski, ali plašim se da će taj zamenski sistem biti gori, oni ni ne pokušavaju da glume neku demokratiju. Ipak gledajući onako strogo ekonomski (i ako se zanemari politika i pritisci), mi kao kolonija koja je opet sve svoje resurse dala na upravljanje, ne treba da štitimo ni jednu industriju. Ako smo već svetskom odlukom određeni kao motači kablova i nebitni u proizvodnji (količinski i na svaki drugi način), onda bar stavi pojedinca kao potrošača u ok položaj, pa uvezi taj kineski full EV za 10K usd, a ne lošiji rumunski za 20K. Neka pobedi efikasniji i konkurentniji, što bi se mi cimali za njihovo potkusurivanje?
 
Mala dopuna sa moje strane: strana ulaganja opadaju zato što su istisnuta , država ima dovoljno novca koji se daje pokrajinama, firmama i bankama po nižim kamatama. Stranci nemaju više računa. Dugovi su stvarno veliki ali zbog njih se niko ne uzbuđuje, američki su skuplji zato što su veće kamate koje njihova centralna banka daje poveriocima.
Tarife za ev, solarne panele, i baterije će ostati mogu samo da rastu posebno ako Tramp pobedi. Verovatan je trgovinski rat.

Uz to i dampuje us bonds sve brže i u sve većoj količini! Naravno, kao i kad imaš krš auto u vlasništvu, nećeš baš reći da je krš kad ga prodaješ, nego polako. https://finance.yahoo.com/news/china-sells-record-sum-us-040447496.html

Tačno je sve ono, usporavaju definitivno i opet uz to nulto-pozitivno inflaciju (nije deflacija), imaju rast od 5%. Ok, neće više biti 8%, ali cena na zapadu će biti još veća ako to krene u full trgovinski rat (i nadamo se samo to). Opet, to je nezamislivo za zapad i njima kad/ako padne inflacija na 2%, to će već biti panika za celu makroekonomiju i signal za nove intervencije i upumpavanje, neće ni čekati da nešto veće pukne! Jesam ja mislio i najviše na Kinu, ali gledam i malo šire, na celo to sutra jedinstveno azijsko tržište sa 4 milijarde ljudi, pre svega Kinu i Indiju (koje opet imaju svoju istoriju), ali onda rastu i drugi, Indonezija, Vijetnam. Matematika je neumoljiva, ovi mogu da uspore sve to maskimalno (što i rade), ali suština je da uz ovakav trend i imajući u vidu da više tehnološki nisu lideri, ovaj per capita standard se ne može održati!

Ima i taj faktor geografije, ogromna kopnena masa koja se može bolje povezati (i na tome se radi). Da, ima US tu vojnu prednost i što se geografije tiče, ali mislim da ovi koji je vode nisu očekivali da će ikada morati da se okrenu protekcionizmu, a onda to postaje izolacionizam.
 
Poslednja izmena:
Hahahah ma da, a bail-outi kompletne privrede nije subvencionisanje? :ROFLMAO: Da se na zapadu ovo dešava u real estate sektoru, odmah bi bez izuzetka imali reakciju kao u martu 2020. Ne bi ni razmišljali o nekom postepenom QE, odmah bi grunuli koliko treba. Kinezi su tu mnogo pošteniji, puštaju da se balon izduva za sada, nisu reagovali ni na pad berzi, njih interesuje realna ekonomija, a videćemo dalje, ja mislim da će morati da intervenišu i oni ozbiljno.

Suština je ekonomija obima koju ovi imaju, uz jeftiniju radnu snagu, a na sve to sada već liderstvo u know-how! Mnogo je poštenije da imaš overproduction u realnim dobrima i da za prosečnog čoveka u svetu bude dostupnije sve, nego da imaš monopol i overproduction u izdavanju valute i vojsku koja to štiti! Logično je da se ovima to ne dopada, uništava i to malo realnih radnih mesta i industrije koja postaje sve više nekonkurentna!

Daleko da sam fan tih istočnih sistema, ali ponavljam, čisto ekonomski, za nas male i nebitne kojima se nikako ne isplati zatvaranje i koji nemamo šta da štitimo, mnogo je bolje da budemo preplavljeni jeftinijom robom, nego da indirektno učestvujemo u tim trgovinskim ratovima tako što nam se stalno smanjuje kupovna moć. Što bi nas bilo briga za damping i borbu protiv toga (a opet kažem, nije toliko damping, nego su ovi konkurentniji, jeftiniji, a sada već i bolji).
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Inače, htedoh samo da kažem nešto kratko na temu zelenih lobista itd. Da li ste vi, koji o njima dosta pišete ovde i na drugim temama, svesni da postoji i naftni lobi, da naftne kompanije primaju stotine milijardi dolara kroz razne subvencije (u državama gde se nafta vadi iz zemlje, kao i u državama gde se rafinira i plasira na tržište), da te kompanije imaju ogromna sredstva za sve oblike marketinga i propagande. Kao i da veliki procenat vesti i informacija koje postoje na netu o "zelenom lobiju" plasiraju upravo oni?
 
E da, sad jedna kratka reč o nafti kao gorivu:

Motori na unutrašnje sagorevanje su otprilike 30% efikasni. Što znači da od onih 200+ dinara koje potrošimo na gorivo, samo nekih 60-ak nas pokreće ka cilju. Ostalih 140 je "bačeno" u obliku buke, vibracija i toplote.

A da tih 200 din uopšte dođe do naših rezervoara, ta nafta mora.da se izpumpa, preveze do rafinerije, tamo preradi, onda opet preveze (često preko pola planete brodovima, vozovima, kamionima) do pumpe.

Na ceo taj proces se potroše OGROMNE količine energije - često u obliku prerađene nafte. Ništa od toga ne bi bilo izvodljivo (ili isplativo) bez subvencija od strane čitavog lanca država (tj. poreskih obveznika).

Kada bi se ukinule te subvencije (ili čak postepeno smanjivale) vrlo brzo bismo svi želeli da pređemo na druge energente. A kad bi se preusmerile na druge izvore energije i na nauku, verovatno bismo već imali elektrane na fuzij*.

* Šala - ko zna da li bi to bilo moguće - ali svakako bismo živeli u drugačijem svetu.
 
I da se ne lažemo takse koje uvodi SAD su licemerne, ali i državne subvencije Kine su po svemu sudeći mnogo izdašnije nego u bilo kojoj drugoj zemlji.
Polako, nagodiće se na nekom nivou razmene koji svima odgovara. Zanimljiv je taj ples "Kina - SAD" gde i pored ogromnih tenzija trgovinska ramznea i dalje raste, ali se i jedna i druga strana finansijski oslobađaju, ali u tolikoj meri da jedna drugu drže pod kontrolom, a s ciljem da ne naprave preveliku štetu jedni drugima. (Bio sam ubeđen da bi kinesko odjednom dumpovanje dolara slomilo dolar, ali kad se malo dublje pročitaju analize, ispada da bi to bio popriličan povratni udar i na samu Kinu, jer je ona kupovala američke obveznice, time zapravo kreditirajući SAD, koje su opet kupovale više robe iz Kine, opet na kredite. Nagli pad dolara bi realno te kredite kojima je Kina prodavala robu učinile da budu na rubu gubitaka ili u gubicima, jer bi realna vrednost uplaćenih rata u dolarima bila devalvirana, osim toga pad vrednosti doara bi sigurno povećao inflaciju u SAD, a to smanjuje tražnju pa bi time prodaja svih roba pala, pa i kineskih kojih je zapravo jako mnogo na tržištu SAD. I tako se Kina oslobađa američkih obveznica u kontrolisanom tempu.
Istovremeno i amerrički veliki ulagači povlače novac iz Kine seleći ulaganja u danas profitabilnije regije (Vijetnam, Indija, Malezija). Generalni konsenzus je da je ovo zapravo dosta dobra opcija jer smanjuje mogućnost "nuklearne opcije" finansijskog međuuništenja u slučaju esklarianog trgovinskog rata.

Kina je inače imala tri meseca deflacije. A nezaposlenost među mladima je skočila na 21% nakon čega je statistički biro odlučio da te podatke više ne objavljuje.
Berza u Hongkongu je izgubile 10% vrednosti od početka godine, Šangaj 7% i Šenzen 10%. Tako da će peglanje situacije ipak verovatno potrajati. opet kažem naša sreća je da smo prugu koja se finansira iz "belt and road" inicijative priveli kraju, ne usuđujem se da zamislim kako bi naši mrljavili da su kinezi obustavili finansije, kao u drugim zemljama.

U području energetike, a opet posredno povezano s Kinom, Gazprom objavio prvi gubitak po završnom računu još od 1999 u visini od 7 milijardi dolara (što ne verujem da je previše za toliko veliku kompaniju, ali je ipak prvi ukupni gubitak u dve i po decenije).
Po analizi ključni razlog za ovo je gubitak skoro svih prihoda od EU (EU je trenutno svela ruski gas na svega 7%, sa preko 40% pre tri godine).
Pri tome, zanimljivo, Kina iako je obećavala stalno odlaže gradnju druge cevi gasovoda Snaga Sibira, a pri tome ni trenutnu jednu cev ne koristi do maksimuma (koristi 38 milijardi kubnih metara od mogućih 61). Kina jako dobro igra za svoje interese, jer sada kao najveće dostupno tržište Rusiji za izvoz putem gasovoda, diktira cenu gasa i cena koju je spremna da plati Rusiji je osetno manja nego cena koju su plaćale države EU. Sami Rusi procenjuju da će Kina nastaviti vršiti pritisak na smanjenje cene gasa u naredne minimalno 4 godine, pri čemu najnegativnije prognoze idu do toga da će cena morati biti snižena za 45%, ali to su krajnje granice negativnih očekivanja. Kini ovo odgovara jer time postavlja sebe u poziciju jačeg, pa ne samo da konkuriše SAD, već teži i da diktira uslove saradnje sa Rusijom. Lepe igrice na sve strane.
Pri tome potrošnja gasa u Kini raste, uvoz LNG se povećava, postala je najveći svetski uvoznik LNG-a i očekuje se da 2024 obori sve rekorde. a povećala je uvoz LNG gasa iz svih zemalja, pa i Rusije. Najveći snabdevači Kine LNG-om su Australija, pa Katar, pa Rusija.
 
Koliko ima istine u ovoj oceni stanja i u njegovom predlogu?

„Pričamo o energetskoj samostalnosti Srbije, a guramo gas koji u Evropi neće smeti da se koristiti od 2028. godine. Potpuni promašaj. Ja to ne razumem, našu zelenu energiju uništavaju, a mogli smo celu Srbiju da grejemo i snabdevamo strujom u jednom delu godine na biomasu“, rekao je Drakulić u intervjuu Beti.

„Mogli bi šest meseci da grejemo Srbiju i šest meseci proizvodimo struju, za to je potrebno zasaditi 300.000 hektara te vrbe, a danas ima oko 800.000-900.000 hektara neobrađene zemlje i kada bi se uključili fakulteti, problem bi mogao da se reši za pet godina i Srbija postane enegetski nezavisna. Ali vlast neće, razmišlja od danas do sutra“, rekao je Drakulić.

Zatim spominje balansiranje energije, litijum, bakar itd.

 
Pogrešna je početna pretpostavka da će sada pojedinačno najveće tržište od nekih 300M+ ljudi i dalje ostati najveće, kako i ostali budu rasli i kako će se trgovina obavljati sve više bilateralno u domaćim valutama. Opašće im relativna moć i to je sigurno kao što je sigurno da će sunce izaći. Kina će imati i svoje druge probleme (demografske pre svega), ali rašće okruženje! Suština je da kad jednog dana ovi izgube status rezervne valute, što preko noći znači pad standarda sigurno 30-50% (različiti izvori), ne dođe do nekog svetskog pičvajza!
 
Ključna pouka iz čitave ekonomske priče u prethodnim porukama nije da mi treba da se predamo i potpuno ekonomski i strateški otvorimo, nego upravo suprotno. Treba razumeti da nas čekaju decenije svetskog sukoba velikih sila, hladnog ili vrućeg, nebitno za našu odluku. U oba slučaja je najbolje da se izmaknemo što je moguće više, tj da budemo što je moguće više nezavisni, neutralni i po strani od svega toga. U svakom sukobu najviše stradaju mali, i zbog toga je upravo neutralna pozicija najbolja. To naravno garantuje ogromne pritiske sa svih strana da se opredelimo, ali je ipak dugoročno najprofitabilnije za nekoga u našem položaju. Kao ranije Švajcarska, recimo. To naravno podrazumeva i protekcionizam za neke naše strateške grane, kao što će uostalom od sada raditi svi redom, jer je nemoguće biti neutralan ako vas vrlo lako mogu ucenjivati proizvodima koji su sama osnova privrede, a koje kontroliše neko drugi. Protekcionizam i neutralnost zato nužno idu zajedno, a oboje zajedno su naš najbolji izbor.
 
Koja to strateška industrija? Proizvodnja spejs-šatlova ili rotkvica? I u ovom drugom bi apsolutnu prednost imali ovi istočno 8000 km, bez ikakvog dampinga bi mogli da proizvedu, transportuju, carine i prodaju nam jeftinije i to bi bile svežije. :) Tvoje kvote, carine i ostale barijere proizvode slično na drugoj strani, neto efekat je negativan za obe strane, samo što nije isto kad trn ubode miša ili slona. Naravno, ni na kraj pameti im nije to da rade, kad im se sad više isplati da sve to sami uvoze ili proizvedu do samodovoljnosti, a ostatak proizvodnih resursa bace u nešto što je profitabilnije (high tech).

To može kad si zaokružena privreda, dovoljno veliki (Rusija, USA), da imaš sve inpute, energiju itd, pa ti se ni tad ne isplati zatvaranje, nego da proizvodiš ono gde imaš komparativnu prednost i da trgovinom svima bude bolje! Ali kad imaš jednog koji ne želi da se odrekne svoje privilegije (exorbitant privilege, kako su Francuzi govorili za USA kad su hteli da se naplate u zlatu, pa je Nikson ukinuo zlatnu podlogu) i zauzme svoje prirodno mesto shodno veličini, udelu (a ostali bi i dalje pojedinačno najveći, tj tu negde), onda kreće ovo što kreće i ne vidim nikakvog razloga za radovanje. Evropa već strada, mi još malo više, što se sada već lepo vidi po životnom standardu. Ako krene full trgovinski rat, biće još gore! Ne vidim ni da će se to promeniti, niti vidim zaokret, čak i sa ovom inflacijom iznad targeta, dugovi u apsolutnom i relativnom smislu rastu globalno i sve su veća izdvajanja za kamate. Jedino što preostaje je dalja monetizacija duga!

Jedino se slažem da treba biti neutralan što više, trgovati sa svima, ko da više! Ne mora Leoni da pravi brisače ili šta već za Audi, može i za BYD ako je neto korist veća! Neutralnost i što veća suverenost u donošenju odluka da, zatvaranje i te baba-Jula ideologije nikako!
 
Znači slažemo se oko neutralnosti, a to je i najvažnije. Što se tiče zaštite strateških oblasti naše privrede protekcionističkim merama, mislim da ne treba prodavati sektor proizvodnje energije, ali i da bi trebalo bar pokušati da imamo neke svoje kvalitetne i zaštićene firme u svakoj od baznih oblasti privrede: Bazna hemija, metalurgija, IT, poljoprivreda, transport i par sličnih. Naravno, jasno mi je da se ne možemo takmičiti sa velikim zemljama u tim granama, ali bi izvesna protekcionistička zaštita domaćih firmi u tim oblastima garantovala da u najmanju ruku imamo bar stručne ljude koji znaju šta gde treba kupiti, ili kako, u tim granama, najbolje unovčiti neutralan politički stav. A to je već velika stvar. A onda, možda, vremenom uspemo da i u njima imamo donekle konkuretnu domaću proizvodnju. Imamo šansu u poljoprivredi. Ili kao regionalno transportno čvorište pošto nismo politički opredeljeni, a imamo dobar položaj. Razni skromniji razvojni centri su takođe korisni jer ne koštaju puno, budući da to nije poizvodnja, ali se tako ipak stvaraju potencijali za učenje, stvaranje fonda stručnih ljudi i startup firme.
 
Da, to apsolutno, što je moguće neutralnije i suverenije, ali plašim se da i sve to ima političku cenu (evo setili se npr rezolucija nekih posle 30 godina...). Ne možeš ni da budeš suveren kad nemaš nezavisnu centralnu banku, razvojnu banku! Jedina stvar koju bih ja štitio je da imaš samodovoljnost u hrani, ali tu ionako imamo i suficite i to se izvozi i može još bolje. Dakle da nikad ne dozvoliš da ti budeš recimo na 50% samodovoljnosti u hrani zato što možeš da uvezeš jeftinije makedonski ili šiptarski paradajz, bez obzira što bi pravio veće profite ako bi te resurse preusmerio na drugo, Isto važi i za zdravstvo/farmaciju, nisu smeli da dozvole ono što se desilo Torlaku! Energija je posebna tema i da slažem se, ja bih to dao u vidu neke koncesije kao, na 30 godina da se očisti...
 

Prilozi

  • 20240519_165412.jpg
    20240519_165412.jpg
    63,3 KB · Pregleda: 40
Možda ljudi koji nisu neposredno uključeni u proizvodnji i generalno u privredi ne mogu u potpuosti da razumeju koliko je teško izolovati se, ostati neutralan, suveren, itd. Posebno ne maloj ekonomiji kao što je naša. Evo na primer, moja firma radi sa Švajcarcima koji su deo veće nemačke firme koja je ispod kišobrana velike američke multinacionalne kompanije. Ako neko od njih u lancu propadne propašćemo i mi. A oni mogu da nas zamene za 24 časa. Mi se borimo i srećni smo ako ostanemo da radimo za njih i da dobijemo mrvice, koje za nas i nisu mrvice, solidna je to plata. Tako je u skoro svim sferama. NIko nije nama DODELIO ulogu motača kablova. Ako znač da praviš čipove onda će da praviš čipove, ako znaš da praviš transformatore pravićeš transformatore, ako znaš da motaš kablove, onda će da ih motaš. Srećan si što uopšte radiš i što si u nekom lanci bilo evropskom, kineskom ili američkom. Metalurgiju, mašinstvo, elektroindustriju odavno smo prodali, propala je, nestala je. NE ulazim u razloge zašto se to dogodilo, nisam ni bio rođen tada zanima me sadašnje stane. A pseobno je nemoguće izdvojiti jednu ili dve firme u nekoj grani koje će da štitiš.Ne vidim kako bi to moglo da se desi.
to vodi ka zatvaranju tržišta i bržeg ili lakšeg propadanja na kraju i te "zaštićene" firme. Jedino gde vidim gde bi mogli da prođemo su usluge, turizam, medicinske usluge (na pr dentalni turizam, skidanje mladeža, botoksi, pumpanje grudi i sl.), IT, i slično. EPS bi svakako trealo ostati u našim rukama, ali problem je njegovo upravljanje. Naša država loše vodi velike sisteme, namerno ili ne, a pitanje je šta će da se desi kada termoelektranama prođe upotrebni vek a ne grade se nove. Da li će moći da se gradi iz sopstvenih sredstava - nuklearka, solarne ili neke druge elektrane
 
Независност у енергетици је Југославија покушавала 40 година да изгради и зато су развијани МИНЕЛ, Југотурбина, МИН, ГОША, ИНТ итд. као и уговарани пројекти тако да први блок гради странац у сарадњи са нашим фирмама а остале у све већем делу граде наше фирме.

Нема више тих фирми тако да ми самостално можемо градити преносну мрежу, разводна постројења, енергетске трансформаторе и соларне електране.

Све остало чак и ако се изгради код нас и имамо домаће горино немамо индустрију која би то одржавала, превише смо мали.

Радаре, ПВО системе, ловачке авионе, тенкове и електране мале државе кад купују оне постају вазал велике која им је то испоручила докле год им требају резервни делови.

На нама је само да изаберемо чији ћемо вазали бити.
 
Ne slažem se sa filozofijom ILI-ILI. Otprilike, pošto ne možemo biti potpuno samostalni, onda ne moramo ni pokušavati da budemo bar donekle samostalni. To je pogrešno zato što stvari nisu crno bele. Negde možemo, negde ne možemo, ali u većini slučajeva koji su bitni možemo makar delimično. Recimo poljoprivreda i još neke oblasti. To će nekad pomoći, a nekad neće. Sasvim je dovoljno pomeriti stvari bar malo, da procenat bude nešto veći nego što bi inače bio. Svaki taj procenat osvojene slobode se posle pretara u neki procenat boljeg života i više para. To je razlika između predaje i borbe.
 
Ne slažem se sa filozofijom ILI-ILI. Otprilike, pošto ne možemo biti potpuno samostalni, onda ne moramo ni pokušavati da budemo bar donekle samostalni. To je pogrešno zato što stvari nisu crno bele. Negde možemo, negde ne možemo, ali u većini slučajeva koji su bitni možemo makar delimično. Recimo poljoprivreda i još neke oblasti. To će nekad pomoći, a nekad neće. Sasvim je dovoljno pomeriti stvari bar malo, da procenat bude nešto veći nego što bi inače bio. Svaki taj procenat osvojene slobode se posle pretara u neki procenat boljeg života i više para. To je razlika između predaje i borbe.
Ја се слажем са Вама.

То што наводим оно што је из мог искуства реалност не значи да сматрам да се треба предати, ако се не бориш за себе згазиће те други.

Мора борба!
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
"Pričamo o energetskoj samostalnosti Srbije, a guramo gas koji u Evropi neće smeti da se koristiti od 2028. godine"

Odakle ovo Drakuliću, prvi put čujem za ovo? Zar nije 2030/40, za nove/stare objekte pominjana ranije?
 
"Pričamo o energetskoj samostalnosti Srbije, a guramo gas koji u Evropi neće smeti da se koristiti od 2028. godine"

Odakle ovo Drakuliću, prvi put čujem za ovo? Zar nije 2030/40, za nove/stare objekte pominjana ranije?
Често му се дешава да погрешно пренесе нешто што је начуо у разговору са компетентнијима на тему енергетике а и гура своју агенду.
 
Sa porastom kineskih natrijumskih kućnih baterija koje će se proizvoditi u sve većim količinama, samo je pitanje vremena kada će postati potpuno normalno da skoro svako domaćinstvo ima kućnu bateriju.

Ovakvi napretci u baterijskoj tehnologiji obećavaju da će skladištenje energije učiniti pristupačnijim i dostupnijim (da ne pričam da će na taj način biti dodatno decentralizovano).

Šta više, natrijumske baterije se razvijaju tako da nude konkurentni životni vek i zadržavanje kapaciteta u poređenju sa litijumskim baterijama, što ih čini obećavajućom alternativom. Kako istraživanje i razvoj nastavljaju da unapređuju ove aspekte, široka upotreba kućnih baterija obećava da će transformisati način na koji upravljamo i koristimo energiju u našim domaćinstvima.
 
Vrh