Šta je novo?

Energetika

Gledam na sajtu Tehnolinka ove nove agregate sa turbodizel motorima i vidim da recimo agregat snage od 50 kw pri 100 posto opterecenja trosi 15 litara dizela na sat.To bi teorijski znacilo da kada bi bio direktan dc generator da bi mogao da za sat i po napuni elektricni auto od 50kwh bateriju za domet od oko 300km.
Ne mogu da tvrdim da je tako i u praksi ali onda bi povoljnije po vazduh u gradu bilo da se auta pune negde na perifeririji grada a po gradu voze na struju.Evo tablica samodela 60kva i 600kva.Prednost vidim u centralnom dpf filteru koji je onda jeftiniji za odrzavanje i lako proverljiva njegova funkcija kao i radu motora u optimalnom režimo od 1500 obrtaja u minuti.

perkins50kw.JPG


perkins 600kva.JPG
 
Ukupni bilans koristi i štete je i dalje drastično u korist korišćenja litijum baterija. I to je samo ukupni, globalni bilans emisija.
Zar ti Zuma@ ne razumes da se litijumske baterije pune strujom koja se proizvodi od uglja i daje zagadjenje na nasim ulicama 80% od lozista lignita?
Zar ne razumes da je vek baterije oko 10 godina?
Zar ne znas da postoje i novije, manje otrovne tehnologije (na bazi soli)?
Zar ne znas da proizvodjaci uvek teze da iskoriste staru tehnologiju u koju su ulozili pare, pa tek onda ideu na novu?
 
Usput, koliko je građana sa već poluuništenim plućima dočekala - i eliminisala - korona? Ili grip?

Ovakav zagađujući saobraćaj baziran na benzinskim motorima i život na ulicama velikog grada ima ogromnu cenu. Moramo preći na električne automobile. Ali kako za njih napraviti dodatne količine električne energije čija proizvodnja ne zagađuje?

Jer problem je i ovo

The Kostolac and Nikola Tesla power plants cause.jpg


Chronic Coal Pollution Serbia – Making the case for health promoting investments for zero pollution in Serbia​

 
Zar ti Zuma@ ne razumes da se litijumske baterije pune strujom koja se proizvodi od uglja i daje zagadjenje na nasim ulicama 80% od lozista lignita?
Zar ne razumes da je vek baterije oko 10 godina?
Zar ne znas da postoje i novije, manje otrovne tehnologije (na bazi soli)?
Zar ne znas da proizvodjaci uvek teze da iskoriste staru tehnologiju u koju su ulozili pare, pa tek onda ideu na novu?

Razumem. Zagađuju i automobili, i termo centrale, i individualna ložišta. I SVE to treba eliminisati. Ali to je nemoguće brzo, i zato, kao u svakom procesu koji dugo traje, uopšte nije svejedno kojim se redosledom to radi. Moraju postojati prioriteti prliagođeni onome što je trenutno raspoloživo (električni automobili), količini para koje imamo i očekivanoj brzini kojom bi svaka od tih intervencija mogla dati neki rezultat. Iako gledano po ukupnoj zapremini zagađivača verovatno i TA centrale i inidividualna ložišta zagađuju više od automobila, mi nismo na istom rastojanju od tih izvora zagađenja, pa ona na nas nemaju isti efekat. Budući da najveći deo stanovništva živi u velikim gradovima, i ceo život provodi u betonskim kanjonima ulica zajedno sa kolima, odakle zagađenja automobla ne mogu brzo da se raziđu, to ima srazmerno veći efekat po zdravlje većeg procenta stanovnika Srbije (zbog veće koncentracije) iako su ukupne emisije automobila (po obimu) najmanje. Pa pošto se već pojavljuju pristupačni električni automobili, onda ima smisla njihovim forsiranjem makar privremeno premestiti izvor zagađenja na drugo, dalje i više mesto (vrlo visoki dimnjaci električnih centrala), da izvor trovanja bar ne bude na dva metra od pluća za 70% stanovnika Srbije koji žive u gradovima. Plus što se tamo mogu staviti filteri, što je proizvodnja energije "na veliko" (u kotlovima) inherentno efikasnija i (po jedinici proizvedene energije) manje zagađuje od proizvodnje "na malo" (u malim, privatnim motorima automobila) i što u centralama (treba da) rade profesionalci koji bolje mogu da kontrolišu zagađenja pošto im je izvor centralizovan u manjem broju lokacija, a ne raspršen na stotine hiljada malih motora u nepoznatom stanju. Prvi cilj je dakle smanjenje prosečnih koncentracija i dužine izlaganja za većinu osoba, a tek posle ide smanjenje ukupnog obima emisija u državi. U pitanju je prosto privremena optimizacija, dok ne uspemo eliminisati i ta druga zagađenja u električnim centralama i privatnim ložištima.
 
Poslednja izmena:
Mora prvo da se pronadje balans izmedju zelja i realisticnih ciljeva, u Evropi se ponasaju kao Sovjetski savez svojevremeno, donose se petogodisnji planovi i deklaracije, a tek posle toga se razmislja o mogucnosti ostvarenja istih. Elektricni automobili su lepa zamisao, ali mogu da budu samo prelazno resenje za smanjenje zagadjenja, nikako njegovo potpuno eliminisanje i ukidanje motora sa unutrasnjim sagorevanjem, jer ne postoje resursi za proizvodnju tolikog broja elektricnih automobila i baterija.
Evo jedan primer o hipotetickom prelasku Britanije na iskljucivo elektricna vozila:

Herrington and his colleagues looked at the UK’s climate goals and the requirement that all its vehicles be converted to electricity by 2050. They found doing so would require two times the total annual world cobalt production, nearly the entire world production of neodymium, three quarters the world’s lithium production and at least half of the world’s copper production during 2018. Remember, that’s just for the UK!


Znaci cela planeta bi morala da proizvodi samo za UK, a gde je EU i Amerika, o ostalim zemljama i da ne pricamo. Cak i uz nove rudnike litijuma i retkih metala koji su planirani taj cilj i dalje deluje nedostizno. Mada je bilo dosta istrazivanja o vodoniku kao pogonskom gorivu za automobile, ne znam dokle se doslo sa tim, mozda je i napravljen znacajan napredak ali se odlaze primena , ipak je nafte jos uvek u izobilju a i proizvodjaci baterija su se tek zagrejali.
 
Primetna je jaka marketinška ofanziva elektro-lobija u zadnje vreme i to, ironično, najviše od početka globalne energetske (strujne) krize.

Takođe je primetan nagli porast ''nesvesnih portparola'' (da ne kažem korisnih idiota) tih grupacija i kartela, koji u zadnje vreme postaju sve radikalniji i gluplji u svojim pogledima, te prave kampanje tipa ''just stop oil'' sa namerom da nateraju ljude da sa sagorevanja nafte u SUS motoru pređu na vozilo koje će pokretati struja iz sagorenog uglja, isparene vode ili reke zakrčene hidroelektranom.

Naravno, nemam nikakve sumnje da sam zbog ovakvog stava već odavno svrstan u ultradesničarske ekstremiste. 😁 Iako me, ironično, na sestrinskoj temi juče drugi OIE fanat... emmm ovaj ekolog tvrdolinijaš... nazvao komunistom. 😁 Ali u redu je, kao što rekoh tamo, dokle god me ekstrem A/B/C/D optužuje da sam ekstrem E/F/G/H, znači da sam tačno tamo gde želim da budem - u sredini.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Mora prvo da se prekine ideološko bulažnjenje, da se u evropskim državama ukinu montipajtonovska 'ministarstva za klimu' i slične koještarije, pa da se sa racionalnih stanovišta pristupi ovim stvarima. Dotad - ništa ne važi.
 
Primetna je jaka marketinška ofanziva elektro-lobija u zadnje vreme i to, ironično, najviše od početka globalne energetske (strujne) krize.

Takođe je primetan nagli porast ''nesvesnih portparola'' (da ne kažem korisnih idiota) tih grupacija i kartela, koji u zadnje vreme postaju sve radikalniji i gluplji u svojim pogledima, te prave kampanje tipa ''just stop oil'' sa namerom da nateraju ljude da sa sagorevanja nafte u SUS motoru pređu na vozilo koje će pokretati struja iz sagorenog uglja, isparene vode ili reke zakrčene hidroelektranom.

Naravno, nemam nikakve sumnje da sam zbog ovakvog stava već odavno svrstan u ultradesničarske ekstremiste. 😁 Iako me, ironično, na sestrinskoj temi juče drugi OIE fanat... emmm ovaj ekolog tvrdolinijaš... nazvao komunistom. 😁 Ali u redu je, kao što rekoh tamo, dokle god me ekstrem A/B/C/D optužuje da sam ekstrem E/F/G/H, znači da sam tačno tamo gde želim da budem - u sredini.
Цела та прича зелена агенда, електро лоби, избацивање меса из људске употребе јер ваљда крављи прдеж уништава озонски омотач, људски утицај на климатске промене и слично
је велики идиотизам и није ми баш до краја најјасније чему све то,
једини логични разлог по мени је да светски хегемон САД сматра да ће у ближој или даљој будућности остати без контроле над тржиштем енергената, без утицаја на државе које производе нафту, без залиха угља и слично
и да једноставно хоће да забрани њихово коришћење и избаци из игре оне који ће имати предност у будућности.
 
Razumem. Zagađuju i automobili, i termo centrale, i individualna ložišta. I SVE to treba eliminisati. Ali to je nemoguće brzo, i zato, kao u svakom procesu koji dugo traje, uopšte nije svejedno kojim se redosledom to radi. Moraju postojati prioriteti prliagođeni onome što je trenutno raspoloživo (električni automobili), količini para koje imamo i očekivanoj brzini kojom bi svaka od tih intervencija mogla dati neki rezultat. Iako gledano po ukupnoj zapremini zagađivača verovatno i TA centrale i inidividualna ložišta zagađuju više od automobila, mi nismo na istom rastojanju od tih izvora zagađenja, pa ona na nas nemaju isti efekat. Budući da najveći deo stanovništva živi u velikim gradovima, i ceo život provodi u betonskim kanjonima ulica zajedno sa kolima, odakle zagađenja automobla ne mogu brzo da se raziđu, to ima srazmerno veći efekat po zdravlje većeg procenta stanovnika Srbije (zbog veće koncentracije) iako su ukupne emisije automobila (po obimu) najmanje. Pa pošto se već pojavljuju pristupačni električni automobili, onda ima smisla njihovim forsiranjem makar privremeno premestiti izvor zagađenja na drugo, dalje i više mesto (vrlo visoki dimnjaci električnih centrala), da izvor trovanja bar ne bude na dva metra od pluća za 70% stanovnika Srbije koji žive u gradovima. Plus što se tamo mogu staviti filteri, što je proizvodnja energije "na veliko" (u kotlovima) inherentno efikasnija i (po jedinici proizvedene energije) manje zagađuje od proizvodnje "na malo" (u malim, privatnim motorima automobila) i što u centralama (treba da) rade profesionalci koji bolje mogu da kontrolišu zagađenja pošto im je izvor centralizovan u manjem broju lokacija, a ne raspršen na stotine hiljada malih motora u nepoznatom stanju. Prvi cilj je dakle smanjenje prosečnih koncentracija i dužine izlaganja za većinu osoba, a tek posle ide smanjenje ukupnog obima emisija u državi. U pitanju je prosto privremena optimizacija, dok ne uspemo eliminisati i ta druga zagađenja u električnim centralama i privatnim ložištima.
Dobro. Slazem se.
Ali sam si pokazao u svom ranijem postu kako uvoizmo ugalj.
Ako se el. energija iz uglja pretvara u struju za automobile, trebace vise uglja u Obrenovcu.
Ok. To bi imalo smisla kad bi filteri proradili. Trosili bi vise uglja, proizvodili bi CO2 iz uglja, ali bi izvori zagadjenja bili malobrojniji.
Samo, ima drugih tehnologija, osim litijuma.
 
Mora prvo da se prekine ideološko bulažnjenje, da se u evropskim državama ukinu montipajtonovska 'ministarstva za klimu' i slične koještarije, pa da se sa racionalnih stanovišta pristupi ovim stvarima. Dotad - ništa ne važi.
Цела та прича зелена агенда, електро лоби, избацивање меса из људске употребе јер ваљда крављи прдеж уништава озонски омотач, људски утицај на климатске промене и слично
је велики идиотизам и није ми баш до краја најјасније чему све то,
једини логични разлог по мени је да светски хегемон САД сматра да ће у ближој или даљој будућности остати без контроле над тржиштем енергената, без утицаја на државе које производе нафту, без залиха угља и слично
и да једноставно хоће да забрани њихово коришћење и избаци из игре оне који ће имати предност у будућности.
Ja se čak i suštinski slažem u nekim stvarima sa nekim od tih aktivista. Problem je samo što velika većina njih ne ume da se drži suštine i razuma i nemaju mere ni u čemu. Ponašaju se i zvuče kao neko ko bi rekao ''oružje ubija ljude, pa hajde da u celom svetu ukinemo oružje, uključujući i za policiju i vojsku!'' I svako ko se ne slaže s njima je automatski štetočina, ljudski otpad ili prosto simpatizer njihovih neprijatelja.
 
Dobro. Slazem se.
Ali sam si pokazao u svom ranijem postu kako uvoizmo ugalj.
Ako se el. energija iz uglja pretvara u struju za automobile, trebace vise uglja u Obrenovcu.
Ok. To bi imalo smisla kad bi filteri proradili. Trosili bi vise uglja, proizvodili bi CO2 iz uglja, ali bi izvori zagadjenja bili malobrojniji.
Samo, ima drugih tehnologija, osim litijuma.

Da, naravno. Trebaće više uglja u Obrenovcu i biće potrebna veća proizvodnja struje jer se tada deo potrošnje automobilske nafte zameni potrošnjom uglja u centrali. Onda više zagađuju TA centrale, a manje automobili. Stvar se tada svodi na pitanje kakav je odnos ta dva broja, ali i na razmere negativnih efektata koji ima svaki od njih, pošto čak ni za iste brojeve posledice ne bi bile iste jer emisija nije na istom mestu. Poenta moje poruke je bila da je svejedno, već sada, bolje da se taj novi kilovat proizvedene energije napravi od uglja u Obrenovcu nego u nekom malom motoru unutar automobila, i to na ulici pored tebe. Em veliki kotlovi termocentrala zagađuju manje od automobila po jednom KWh proizvedene energije, em nije svejedno da li je izvor zagađenja tik pored tebe, ili 30 kilometra daleko, na vrhu 200 metarskog dimnjaka. I koliko ljudi živi na kom od ta dva mesta. I koliko oni prosečno borave na mestima velikih koncentracija zagađenja ta dva tipa. Zatim se na centralu mogu staviti filteri, a plus će se tokom životnog veka električnog automobila menjati sastav miksa energije u elektro mreži Srbije, tako da će se povećavati udeo energije iz obnovljivih izvora koji manje zagađuju. Dakle električni automobili su već sada bolji, čak i kod nas kojima je trenutno izvor struje većinom ugalj, a tek će biti.

Koga interesuju dokazi za ove tvrdnje, ovde ima detaljnu analizu. Čak i online kalkulator.

U najgorem slučaju, kad je baterija proizvedena u Kini (tj u njenu proizvodnju je ugrađena "najprljavija" energija, dakle emitivano je najviše CO2), a električni automobil se koristi i baterije puni u Poljskoj (koji struju dobija skoro isključivo iz termoelektrana), opet je električni automobil 37% čistiji od ekvivalentnog klasičnog automobila. U najboljem slučaju, kad se i za bateriju i za punjenje koristi najčistiji miks energije u Evropi, električni je čistiji skoro 6 puta. A prosečno je čistiji tri ili četri puta. Sa strane imate linkove na stare i nove analize.


Iz nove, ažurirane anlize

Prosecni EU elektricni automobil je vise od 3 puta cistiji od benzinskog.jpg


Iz stare anlize

Comparing the CO2 eq. emissions over the lifetime of two similar cars.jpg
 
Poslednja izmena:
Ali, nama je poznato da je najveci deo zagdjenja kod nas od privatnih lozista lignita , ne od automobila.

Uvek se mora razlikovati ukupni obim emisije neke zagađujuće materije u čitavoj državi, i njena lokalna koncentracija na mestima koje vi uobičajeno koristite. Zagađenja može biti malo po ukupnom obimu u Srbiji, ali veliko baš tamo gde ste vi, u ulici i gradu gde živite.

Zdravstvene posledice izloženosti zagađenju se ne javljaju odmah nego posle mnogo godina. One se javljaju ili zbog postepenog nagomilavanja štetne materije u vašem organizmu, pa je na kraju u vama bude baš mnogo, ili bez akumulacije, ako nešto u okolini postepeno oštećuje funkcionalnost nekog ograna, recimo pluća, pa se ta vrlo mala oštećenja vemenom nagomilavaju. To znači da su zdravstvene posledice srazmene proizvodu koncentracije zagađivača na mestima po kojim se krećete, puta vreme koje provodite na tim mestima. Dakle, kad razmišljamo kojim je redosledom najbolje eliminisati sva ta zagađenja, moramo misliti pre svega o tome gde provodimo najviše vremena i kolika je TAMO koncentracija zagađujuće materije.

Meni izgleda, iako to nisam proveravao, da su gledano po ukupnom obimu emisije, najveći zagađivači naše termocentrale koje troše najgori mogući ugalj. Ali ako gledmo proizvod

Lokalna koncentracija X Broj ljudi koji joj je izložen X Vreme izlaganja toj koncentraciji

onda najveću zdravstvenu štetu prave saobraćaj baziran na sagorevanju benzina i individualna ložišta zimi. Bez mnogo više podataka ne mogu da procenim šta je od ta dva izvora gore, jer se situacija očigledno menja u zavisnosti od toga gde stanujete. Recimo vazduh u vašem stanu je takođe došao iz ulice u kojoj živite, pa ako je tamo veliko zagađenje, isto to STALNO udišete i u stanu. Zatim, saobraćaj je prisutan i istog intenziteta čitavu godinu, a loženje samo zimi. Ali sa druge strane, individualno loženje verovatno više zagađuje od automobila gledno po ukupnom obimu emisija, što znači da je povećana koncentracija zbog loženja prisutna na većoj površini od neposredne blizine prometne ulice, što je slučaj kod saobraćaja. Ali, sa treće strane, više ljudi živi u velikim, benzinskim saobraćajem zagađenim gradovima nego u selima ili mirnim gradskim predgrađima gde se puno loži ali je gustina stanovanja mala. Itd. Bio bi potreban vrlo komplikovan matematički model i veoma detaljni podaci da bi se sve to uzelo u obzir i shvatilo da li veću štetu po zdravlje većine pravi saobraćaj ili individualno loženje.

Zbog toga kao najbolju strategiju predlažem pragmatično rešenje: koristiti SVE što je dokazano korisno, bar malo, raspoloživo kao tehnologija, a u skladu sa našim mogućnostima. Električni automobili polako postaju i kvalitetni i pristupačni. Kao što ste videli iz ranije linkovanih analiza, oni su, uprkos zagađenja zbog baterija, ipak VEĆ bolji od benzinskih automobila čak i u zemljama gde se za proizvodnju struje troši ugalj. U njima ne baš toliko bolji (mereno ukupnom emisijom CO2), ali ipak sasvim dovoljno bolji, čak i samo po tom kriterijumu, tako da i njih možemo prihvatiti kao korisno rešenje. A pogotovo su korisni ako kriterijum nije emisija CO2 (tj klimatske promene), nego efekat po naše ZDRAVLJE, uzevši u obzir blizine raznih zagađivača mestima gde provodimo najviše vremena, tj uzevši u obzir koncentracije a ne ukupni obim emisije. Dakle
  • Mera protiv zagađenja čiji je izvor saobraćaj u blizini mesta gde boravimo je uvođenje električnih automobila.
  • Mera protiv zagađenja čiji su izvor individualna ložišta je široka akcija državnog subvencinisanja kupovine savremenih i efikasnih peći za grejanje stanova tamo gde nema drugog i boljeg, a finansijski pristupačnog grejanja. O tome sam pisao ranije.
  • Mera protiv zagađenja čiji su izvor termocentrale je stavljanje filtera i osavremenjavanje starih centrala. EU je spremna da to finansira. Ili, možda, ali samo kao prelazna faza, pravljenje sasvim novih TA centrala sa kapacitetima koji su bitno veći od potreba, tako da se onda može isključiti više starih TA centrala koje je teško poboljšati (ovo zahteva ozbiljnu analizu jer ne znam da li je realno ili korisno). Međutim dugoročna strategija je ipak samo kombinacija nuklearnih centrala iz bitno povećanje broja (i vrsta) centrala sa obnovljivom energijom. Za to je neophodna pretpostavka pravljenje više reverzibilnih hidrocentrala.
Naravno sve ovo važi pod prepostavkom da je, za zemlje u razvoju kao što je naša, trenutno važnije zdravlje i zaštita naše životne okoline od klimatskih promena. Jer, ako bi i za nas najvažniji kriterijum bila ukupna emisija CO2 (tj klimatske promene), onda su najgore naše termo centrale koje lože naš ugalj (zbog najvećeg obima emisije), a ne saobraćaj ili individualno loženje (koji su nam bliži i sa većim lokalnim efektom). Ali ja verujem da se mora praviti razlika u prioritetima za velike i razvijene, i male i nerazvijene zemlje. Veliki su se već ekonomski razvili neplaćajući svoje emisije CO2, pa imaju veći "CO2 dug" od malih zemalja. To je inače (u izvesnoj meri) i pristup koji je usvojen na klimatskim samitima u UN.
 
Poslednja izmena:
Иначе један од највећих загађивача ваздуха у Београду је била котларница Клиничког центра, тај комплекс је један од највећих тог типа у свету,
не знам каква је сад ситуација и да ли се нешто урадило по том питању.
 
Stvarno moram da ponovim i malo proširim priču sa druge teme jer mi ne izgleda da je tamo iko čita ili shvata ozbiljno. Svet postaje daleko opasnije mesto nego što je bio do sada, a veliki gradovi brzo postaju nenastanjivi bez minimalno dva osnovna resursa: struje i vode.

Sve nove zgrade sa više stanova bi morale biti u obavezi da imaju sprovedene nezavisne havarijske solarne elektro instalacije koje vode od krova do podruma, i do svakog stana, a na krovu da imaju bar mesto predviđeno za solarne panele, ako već ne odmah i njih. Takođe prostoriju ili mesto za zajedničke baterije ako stanari nekada požele da ih kupe. Ta mreža bi napajala sigurnosno osvetljenje i lift u "safe" modu, a u svakom stanu bi postojao po jedan po snazi veoma limitiran priključak za recimo frižider, punjenje mobilnog telefona ili LED svetlo.

Takođe predlažem da u celom gradu ponovo počne kopanje ili popravljanje dubokih bunara nalik Zemunskim javnim bunarima (do ispod prvog vodonepropusnog sloja, tj do nezagađene vode za piće). U miru to može biti recimo česma-vodoskok i mikro zelena eko oaza koja zavisi od pumpe, tj od struje iz mreže, a kad nema struje postaje nezavisna, ručno pokretana česma.

Moramo se spremati za Ukrajinski scenario. Osnovni resursi moraju imati distribuirane bekape nezavisne od centralizovanih resursa. U vanrednim okolnostima bilo koje vrste to je jedini način da veliki grad i dalje funkcioniše.

Oleksandr Rogovski iz Zajednice Ukrajinaca u Hrvatskoj: Život u mraku

Kaže da je teško dobiti informacije o životu u Ukrajini jer s nestankom struje nestaje i interneta.

"U principu, ima neki raspored kad ima struje, a kada nema struje. Četiri sata ima struje, pet sati nema struje. Ne možeš tačno znati kada će nestati struje. Moj prijatelj živi na 25. spratu i ljudi ne koriste lift jer ne znaju kad će nestati struje. Ljudi postavljaju kutije s vodom i hranom jer, ako se zaglaviš u liftu, tamo si 3 do 4 sata", objašnjava on.

Rogovski kaže da Rusi više za cilj nemaju samo demotivaciju.

"To je ustvari genocid. Uništavanje infrastrukture da bi se ljudi iseljavali iz gradova, ako imaju gde. Ako nemaju gde, onda se smrzavaju u svojim stanovima. 90 odsto stanova u Kijevu je priključeno na velike toplane i ako nema struje, nema ni tople vode. Temperatura u stanovima je oko 18 stepeni. Na zimu će biti veoma teško i veoma hladno", zaključio je Rogovski.
 
Poslednja izmena:
U donošenje odluka o srpskoj energetici trebalo bi što pre uključiti domaću nauku i struku, stručnjake elektroprivrednih preduzeća, domaće naučno istraživačke institute. Za sada stvari idu u suprotnom smeru. Zbog protivljenja problematičnim odlukama i bez mogućnosti da spreče njihovo sprovođenje, brojni stručnjaci elektroprivrednih preduzeća bili su prinuđeni da napuste radne grupe Ministarstva za energetiku. Odlučivanje o srpskoj energetici nastavljeno je u okrnjenom sastavu, uz učešće pravnika, predstavnika nevladinih organizacija, američke privredne komore i investitora zainteresovanih za unosna ulaganja, ali bez dragocenog učešća domaćih stručnjaka, poručuje dr Slobodan Vukosavić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu i predsednik odbora za energetiku SANU u analizi Razvoj elektroenergetike Srbije do 2050. godine.
 

Officials: NYC Apartment Fire Caused by Lithium-Ion Battery Leaves 38 Injured​


Litijumske baterije izazvale pozar. 38 povredjenih.
Pitanje je koliko je ta tehnologija dobra.
 
Realno litjum jonske baterije su izrazito problematične po pitanju zapaljenja. BIla je i vest pre neki dan tri-četiri nedelje posle uragana koji je strefio Floridu, vatrogasci se danima bore sa električnim automobilima koji su se samozapalili. Uragan je "nagurao" morsku vodu na obalu - potopio automobile, pa tako i električne, slana voda je izazvala korodiranje, ali i preopterećenje baterija - faktički skoro pa kratki spoj. Korozija i preopterećenje su doveli do oštećenja baterija koje su prvo počele da dime, a onda su i planule. Taj plamen kada zahvati litijum jonske baterije se užasno teško gasi i praktično i kada se ugasi, a osnovni uzrok (kretkospoj i proboj ćelija) nije rešen, čim dođu u kontakt s vazduhom pale se ponovo (neki američki vatrogasac je konstatovao pre par meseci kada se slupao neki Tesla da nikada nisu 5 sati gasili jedno vozilo, a da se plamen uvek iznova vraćao čim bi se prah/pena za gašenje slegao ili razduvao).
Problem je što su to baterije sa izrazito velikom "gustinom energije" pa bilo kakvo oštećenje elektroda (udar, korozija) koje dovodi do mogućnosti spajanja elektroda u bateriji dovodi do jako velikih struja u tom delu baterije, koja izaziva veliku temperaturu i zapaljenje elektrolita i valjda i samih elektroda.
Na Floridi su na kraju izdali upozorenje svim vlasnicima da dok ne potvrde sigurnost automobila, autombile udadlje minimalno 15 m od kuća i zapaljivih materijala.

EDIT: no stvar ipak nije toliko crna, statistika kaže da se na svakih 100.000 električnih vozila njih 25 "samozapali" tokom godinu dana. Dok je za vozila sa SUS motorima taj broj 1530 od 100.000 godišnje. Jedino ovaj plamen baterija se jako teško trajno gasi.
 
Kada se zapali SUS vozilo, tu izgori uglavnom ulje i nesto plastike, i moze da se ugasi ako se reaguje na vreme. Kada se zapali baterija, ona gori do kraja i steta je totalna, izgori sve kao i u SUS sa socnim dodatkom izuzetno toksicnog dima litijumske baterije i svih metala koje ona sadrzi.
 
Litijumske baterije toliko i agresivno gore da jedan mobilni telefon može da izazove teške povrede, da ne pričam o velikim baterijama. Bukvalno vatromet u džepu toliko brzo da ne stignete da ga izvadite. Prošle zime je izgoreo ceo sprat NTP zbog male baterije koja je ostala na punjaču....
 
Kada se zapali SUS vozilo, tu izgori uglavnom ulje i nesto plastike, i moze da se ugasi ako se reaguje na vreme. Kada se zapali baterija, ona gori do kraja i steta je totalna, izgori sve kao i u SUS sa socnim dodatkom izuzetno toksicnog dima litijumske baterije i svih metala koje ona sadrzi.
Kad se zapali SUS vozilo, PP aparat može da ga ugasi za minut i spasi kompletno vozilo ako se odmah reaguje. Ja sam nesrećnik kome je su dva auta gorela bez štete.
 
Napravljen je sasvim nov tip litijumskih baterija koje su sigurne i nezapaljive, LiFePO4. Tamo gde možete da birate, recimo u kućnim solarnim instalacijama, trebalo bi birati njih.

How are LiFePO4 batteries safer than other lithium batteries?

Phosphate-based batteries offer superior chemical and mechanical structure that does not overheat to unsafe levels. Thus, providing an increase in safety over lithium-ion batteries made with other cathode materials. This is because the charged and uncharged states of LiFePO4 are physically similar and highly robust, which lets the ions remain stable during the oxygen flux that happens alongside charge cycles or possible malfunctions. Overall, the iron phosphate-oxide bond is stronger than the cobalt-oxide bond, so when the battery is overcharged or subject to physical damage then the phosphate-oxide bond remains structurally stable; whereas in other lithium chemistries the bonds begin breaking down and releasing excessive heat, which eventually leads to thermal Runaway. Lithium phosphate cells are incombustible, which is an important feature in the event of mishandling during charging or discharging. They can also withstand harsh conditions, be it freezing cold, scorching heat or rough terrain. When subjected to hazardous events, such as collision or short-circuiting, they won’t explode or catch fire, significantly reducing any chance of harm. If you’re selecting a lithium battery and anticipate use in hazardous or unstable environments, LiFePO4 is likely your best choice. It’s also worth mentioning, LiFePO4 batteries are non-toxic, non-contaminating and contain no rare earth metals, making them an environmentally conscious choice.

Recimo, jedna ponuda. Imaju ugrađen i elektronski BMS (Battery Management System) tako da su zaštićene od bilo kakve nepravilne upotrebe.

 
Poslednja izmena:
A dalja evolucija lfp baterija koje čak i Tesla koristi su baterije jednog od najvećih proizvođača BYD ,serija Blade.
Takodje i CATL je ponuduo Quilin 3 seriju a mnogi proizvođači su shvatili problem zapaljivosti litijuma i rade na razvoju kućišta koja bi sprečila neželjene posledice.
Jednostavno vreme koje dolazi donosi nove tehnologije baterija za skladištenje koje možda nisu pogodne za automobile i potrošačku elektroniku ali su i sve većoj upotrebi u magacinima energije.
 
Vrh