Ali, nama je poznato da je najveci deo zagdjenja kod nas od privatnih lozista lignita , ne od automobila.
Uvek se mora razlikovati ukupni obim emisije neke zagađujuće materije u čitavoj državi, i njena lokalna koncentracija na mestima koje vi uobičajeno koristite. Zagađenja može biti malo po ukupnom obimu u Srbiji, ali veliko baš tamo gde ste vi, u ulici i gradu gde živite.
Zdravstvene posledice izloženosti zagađenju se ne javljaju odmah nego posle mnogo godina. One se javljaju ili zbog postepenog nagomilavanja štetne materije u vašem organizmu, pa je na kraju u vama bude baš mnogo, ili bez akumulacije, ako nešto u okolini postepeno oštećuje funkcionalnost nekog ograna, recimo pluća, pa se ta vrlo mala oštećenja vemenom nagomilavaju. To znači da su zdravstvene posledice srazmene proizvodu
koncentracije zagađivača na mestima po kojim se krećete, puta
vreme koje provodite na tim mestima. Dakle, kad razmišljamo kojim je redosledom najbolje eliminisati sva ta zagađenja, moramo misliti pre svega o tome gde provodimo najviše vremena i kolika je TAMO koncentracija zagađujuće materije.
Meni izgleda, iako to nisam proveravao, da su gledano po ukupnom obimu emisije, najveći zagađivači naše termocentrale koje troše najgori mogući ugalj. Ali ako gledmo proizvod
Lokalna koncentracija X Broj ljudi koji joj je izložen X Vreme izlaganja toj koncentraciji
onda najveću zdravstvenu štetu prave saobraćaj baziran na sagorevanju benzina i individualna ložišta zimi. Bez mnogo više podataka ne mogu da procenim šta je od ta dva izvora gore, jer se situacija očigledno menja u zavisnosti od toga gde stanujete. Recimo vazduh u vašem stanu je takođe došao iz ulice u kojoj živite, pa ako je tamo veliko zagađenje, isto to STALNO udišete i u stanu. Zatim, saobraćaj je prisutan i istog intenziteta čitavu godinu, a loženje samo zimi. Ali sa druge strane, individualno loženje verovatno više zagađuje od automobila gledno po ukupnom obimu emisija, što znači da je povećana koncentracija zbog loženja prisutna na većoj površini od neposredne blizine prometne ulice, što je slučaj kod saobraćaja. Ali, sa treće strane, više ljudi živi u velikim, benzinskim saobraćajem zagađenim gradovima nego u selima ili mirnim gradskim predgrađima gde se puno loži ali je gustina stanovanja mala. Itd. Bio bi potreban vrlo komplikovan matematički model i veoma detaljni podaci da bi se sve to uzelo u obzir i shvatilo da li veću štetu po zdravlje većine pravi saobraćaj ili individualno loženje.
Zbog toga kao najbolju strategiju predlažem pragmatično rešenje: koristiti SVE što je dokazano korisno, bar malo, raspoloživo kao tehnologija, a u skladu sa našim mogućnostima. Električni automobili polako postaju i kvalitetni i pristupačni. Kao što ste videli iz ranije linkovanih analiza, oni su, uprkos zagađenja zbog baterija, ipak VEĆ bolji od benzinskih automobila čak i u zemljama gde se za proizvodnju struje troši ugalj. U njima ne baš toliko bolji (mereno ukupnom emisijom CO2), ali ipak sasvim dovoljno bolji, čak i samo po tom kriterijumu, tako da i njih možemo prihvatiti kao korisno rešenje. A pogotovo su korisni ako kriterijum nije emisija CO2 (tj klimatske promene), nego efekat po naše ZDRAVLJE, uzevši u obzir blizine raznih zagađivača mestima gde provodimo najviše vremena, tj uzevši u obzir koncentracije a ne ukupni obim emisije. Dakle
- Mera protiv zagađenja čiji je izvor saobraćaj u blizini mesta gde boravimo je uvođenje električnih automobila.
- Mera protiv zagađenja čiji su izvor individualna ložišta je široka akcija državnog subvencinisanja kupovine savremenih i efikasnih peći za grejanje stanova tamo gde nema drugog i boljeg, a finansijski pristupačnog grejanja. O tome sam pisao ranije.
- Mera protiv zagađenja čiji su izvor termocentrale je stavljanje filtera i osavremenjavanje starih centrala. EU je spremna da to finansira. Ili, možda, ali samo kao prelazna faza, pravljenje sasvim novih TA centrala sa kapacitetima koji su bitno veći od potreba, tako da se onda može isključiti više starih TA centrala koje je teško poboljšati (ovo zahteva ozbiljnu analizu jer ne znam da li je realno ili korisno). Međutim dugoročna strategija je ipak samo kombinacija nuklearnih centrala iz bitno povećanje broja (i vrsta) centrala sa obnovljivom energijom. Za to je neophodna pretpostavka pravljenje više reverzibilnih hidrocentrala.
Naravno sve ovo važi pod prepostavkom da je, za zemlje u razvoju kao što je naša, trenutno važnije zdravlje i zaštita naše životne okoline od klimatskih promena. Jer, ako bi i za nas najvažniji kriterijum bila ukupna emisija CO2 (tj klimatske promene), onda su najgore naše termo centrale koje lože naš ugalj (zbog najvećeg obima emisije), a ne saobraćaj ili individualno loženje (koji su nam bliži i sa većim lokalnim efektom). Ali ja verujem da se mora praviti razlika u prioritetima za velike i razvijene, i male i nerazvijene zemlje. Veliki su se već ekonomski razvili neplaćajući svoje emisije CO2, pa imaju veći "CO2 dug" od malih zemalja. To je inače (u izvesnoj meri) i pristup koji je usvojen na klimatskim samitima u UN.
Iako me, ironično, na sestrinskoj temi juče drugi OIE fanat... emmm ovaj ekolog tvrdolinijaš... 
