Šta je novo?

Energetika

Molim Boga i jedva cekam da Srbija (za nekih 50 godina) pocne da pravi nuklearnu elektranu pa da vise nikad ne moram da citam i brinem o paljenju agregata u domacinstvima u 21. veku.

Naravno, to nece mnogo znaciti jer ce i tad ostati Srbende koje ce radi grejanja nastaviti da trpaju u Smederevce sve sto dovate.
 
Панели су на 60 цм од земље, киша их пере, прашине нема. Снег морам стално чистити. Наравно не чистим ноћу. Највише проблема прави прелазно време када из кише пређе у снег и дође до наглог пада температуре тада се направи и лед. Онда има више муке око чишћења. Прошле зиме је било по 80-90цм снега....Ове године смо додали и више потрошача ( замрзивач и судомашина ) а пред нама су за нас најтежи месеци јер 25.децембра имамо само 105 минута сунца , када га има. Наравно онда се користе апарати мање и када има сунца. Срећом направио сам и бојлер на дрва па вешмашина и судомашина практично јако мало користе грејач!
A kakav je output kad je oblacno?
 
MIslim da bi uskoro svako ko moze trabao da ima svoje panele.
Mozda bi to ucinilo zivot daleko od gradova laksim.
 
TE Kolubara izasla iz visemesecnog zastoja, nema je vise na transparency.entsoe.eu.
TENT A G5 pise u zastoju do 31.12.
 
Зато ветар данас дувао као бесан. Не сећам се да сам икада видео толико уједначењу производњу
1667596005549.png
 
Ranije sam na kišu i na vetar (pogotovu u zimskom periodu) gledao onako... pa ne sa gađenjem ali kao na neku smetnju. Zadnjih par godina sam naučio da volim vetar, jer mi zimi bukvalno omogućava da dišem i da ne dobijem rak. A i leti mi pomaže da ne dobijem toplotni udar tokom dana koje meteorolozi karakterišu kao ''sasvim normalne''.
A ove godine sam zavoleo i kišu, pošto sam shvatio da ćemo ovim tempom bez nje postati Sahara ili nešto poput Turske (klime).

Otišla je klima u q... definitivno. Nije ovo normalno. Ne govorim samo za naš region, nego globalno.
 
Dok se traži da ljudi štede struju i na najosnovnijim potrebama, evo kako su to razumeli neki drugi.

IMG_0998.JPG


Jedna plava pruga putuje nagore preko polja narandžasto žutih pruga.

To vam je neverovatnih 50 HEKTARA najjačih LED sijalica koje uopšte postoje. Nazdravlje.

Od svih glupih i bezobraznih načina da se narodu nabije na nos da je glup, ovaj je na istaknutom mestu. Šta pobogu ovo znači? Čemu služi?

Ukrajina polako ide put neba? Uzvišena lepota apstraktne umetnosti? Neko je zaboravio gde je prekidač?

U međuvremenu, pošto smo već dali milijardu evra za uvoz struje, konvoji šlepova za termoelektranu puni UVEZENOG uglja putuju tačno ispod ovog "svetlosnog spomenika". Da se ne bi zaboravilo da, i pored naših rudnika, sad treba platiti još i taj uvozni ugalj, a ne samo svu struju koju smo uvezli i koju ćemo tek uvesti? Pa da se jedno lepo nacrta ispod drugog za kolektivni portret?

IMG_1000.JPG


IMG_1002.JPG


IMG_1003.JPG


IMG_1005.JPG
 
Poslednja izmena:
@Zuma
Svaka cast na postu. Na neki nacin si ovim skoro apokaliptickim slikama ilustrovao stanje nase energetike i stanje naseg drustva.
Crne, zloslutne barze pune crnog uglja koji nam daje struju i zagadjenje i smrt.
Grad ugusen u smogu.
I fascinantan kontrast sa radikalskim maloumnim osvetljenjem.
Bravoi za osecaj za fotografiju.
 
Организација потрошача Ефектива објавила је на свом сајту упутство грађанима како да траже умањење рачуна због тога што грејна сезона није почела 15. октобра већ 1. новембра.
Текст захтева је, како наводе, усклађен са одредбама Одлуке о снабдевању топлотном енергијом града Београда, али се може употребити и за остале топлане у Србији.
Ова организација је већ послала захтев за умањење рачуна грађанима Београда, упућен Секретаријату за енергетику, као и захтев за покретање прекршајног поступка упућен Комуналној инспекцији. На оба дописа још нису добили одговор, а најављују да спремају и текст кривичне пријаве против ЈКП Београдске електране.
Текст захтева за умањење рачуна, који грађани могу да поднесу због одлагања грејне сезоне, а који је објавила Ефектива, преносимо у целости:

„ЈКП “Београдске електране”


Савски насип 11, Нови Београд
ПРЕДМЕТ: Рекламација на рачун за грејање октобар 2022!

Поштовани,


Према одредби члана 74. Одлуке о снабдевању топлотном енергијом града Београда, предвиђено је да потрошач уговорену цену за ИСПОРУЧЕНУ топлотну енергију, плаћа у прописаним роковима. Обрнутим тумачењем тог члана, потрошач НЕМА обавезу плаћања НЕИСПОРУЧЕНЕ топлотне енергије!
Према члану 79. Одлуке, потрошач има право на рекламацију и умањење цене за период неквалитетног грејања. Тумачењем овог члана, потрошач нема обавезу плаћања грејања, које није добио.
Чланом 80. Закона о заштити потрошача, који је кровни закон (леx специјалис) у регулисању односа потрошач-трговац, такође је предвиђено право потрошача на правично умањење цене, у случају несаобразне услуге.
У складу са напред наведеним, а с обзиром на чињеницу да грејна сезона није почела на време, како је дефинисано чланом 43. Одлуке, већ је иста одложена за 15 дана, што чини 8,33% дефинисаног трајања грејне сезоне, захтевам од трговца ЈКП Београдске електране, умањење рачуна за грејање у висини од 8,33 одсто, за цео период од 12 месеци.
У случају да мој захтев не буде прихваћен, бићу приморан/а да се обратим градском Омбудсману, а затим покренем потрошачки спор!

(Подаци о носиоцу рачуна, адреса, телефон)“


„Рекламација се упућује на мејл: снабдевање@бгдел.рс, који није у функцији (а намењен је рекламацијама), па ће упутити на контакт форму коју можете попунити копирањем нашег текста“, наводи се на сајту Ефективе.
 
Sve što danas infrastrukturno imamo u bazičnom sektoru, potiče iz SFRJ. Kako ova današnja država ni približno nije u stanju da nešto ozbiljno radi. Zato se preispitujemo da li je tada moglo bolje i drugačije. Možda bi od toga i bilo nešto posle uspešne priče u Krškom, da nije, nakon katastrofe u Černobilu aprila 1986. uveden moratorijum na upotrebu NE.
I on je obesmislio dalja ulaganja i u ljude i u nuklearnu infrastrukturu. E, onda dolazi 1992. i sve posle nje je istorija našeg propadanja.
Možda bi se drugačije nešto i dešavalo da Srbija u vreme nakon moratorijuma nije dobila ozbiljna energetske kapacitete.
Podsećam da je originalna snaga NE Krško probližna snazi reverzibilne na Perućcu, ili nekih obrenovačkih blokova.
Krajem prošlog veka imali smo deceniju koju su pojeli skakavci. To izgubljeno vreme se ubrzo osetilo na svim tehnološkim poljima. I onda smo opet izgubili i više. U međuvremenu, kapaciteti nam stare, što uz pametno održavanje i periodične revitalizacije, i nije problem, koliko je problem neadekvatno, neatručno i nedomaćinsko, ka bilansima okrenuto, upravljanje.
Ali, i u SFRJ politika je diktirala ekonomiju, pa je lako usvojen moratorijom. Vlastima je odgovaralo da se odloži veliko, u milijardama mereno, ulaganje, a na drugoj strani dobili su populistički plus. Znači, klasična demagogija, jer kolika razlika je bila u tome da SFRJ nema više NE, ako su ih Mađarska i Bugarska imale na po koji km od naših granica? Černobilska katastrofa je pokazala da ni tih 1000km nije neka prepreka za radijaciju i štetne posledice.
 
Генерално увек сам против добијања струје из нуклеарне енергије, тачније од парних котлова. Једина ствар која је добра код ње је што практично 24/365 ради. Како су Кршко, Пакш и Козлодуј толико смешно близу, онда је небитно да ли има и у Србији, вероватно негде код Милановца или Кладова, јер је потребна велика вода. Чак и да је сад почну градити не може бити готова за 7-8 година плус школаовање кадра. Боље да се позабаве коповима , Бистрицом и Ђердапом 3. Пре свега враћање ТЕ у пуну функцију и редовно одржавање филтера.
 
Zapravo, bar 20 godina bi bilo potrebno da se vec izgradjena NE pusti u rad, jer treba vremena dok se obuce ljudi za tamosnje poslove, naprave katedre i smerovi za nuklearnu energetiku, dok se uspostave propisi i protokoli, ustale lanci snabdevanja itd. Bio je clanak o tome u Politici nedavno, i pricala je neka nasa zena fizicar valjda. Kaze bar 20 godina bi trajale pripreme. I bas zato i treba krenuti s time sto pre. Inace ce da bude ista prica kao s metroom - cekali savrsenu priliku, pa na kraju docekali onu stvar...
 
NE Krsko je izgradjen negde 1979. tek 10 godina kasnije je radila stabilno.
Stalno su bila neka ispadanja, podesavanja itd.
 
Da li potrosnja u Srbiji raste svake godine?
Ako nas ima 700 hilj manje nego pre 11 godina, trebalo bi da nam treba manje energije.
 
Da ali ne zaboravi rovarenje shicoina.

Takodje, pisano je ranije na temi da cak 10% proizvedene struje se izgubi u prenosu. Pretpostavljam da i to raste kroz godine, kako oprema i infrastruktura stare a ne odrzavaju se ili se ne menjaju dovoljno cesto.
 
Al bez brige, bice jos gore kako se sve vise vozila na fosilna goriva bude menjalo elektricnim.
 
Kao što sam predvideo i par puta ovde pisao. Ne može proizvodnja energije iz prljavih izvora u sred Evrope da traje beskonačno dugo, pogotovo sad kad su oni silom prilika prisiljeni na daleko bržu tranziciju na čistu energiju nego što su ranije planirali. Ako više ne mogu oni, neće dozvoliti ni drugima. A pogotovo neće moći oni koji su geografski u sred Evrope, okruženi EU zajednicom sa svih strana. Jer bukvalno ni fizički nije moguće dostići visoke standarde, recimo kvaliteta vode, vazduha ili zagađenja uopšte, ako neko u središtu takve teritorije ne sledi bar isto toliko zahtevna pravila.

Evropska Unija tuži Bosnu i Hercegovinu zato što nisu zatvorili termoelektrane Tuzla 4 and Kakanj 5. Kažu da Bosna i Hercegovina truje svoje građane i zagađuje okolinu. Kad nisu oni sami u pitanju, uopšte ih ne interesuje kakve su "trenutne okolnosti".

Secretariat launches dispute settlement procedure against Bosnia and Herzegovina for breaching Large Combustion Plants Directive in the case of Tuzla 4 and Kakanj 5

28 October 2022

Today, the Secretariat sent an Opening Letter to Bosnia and Herzegovina to address its breach of the Large Combustion Plants Directive in the case of the two thermal power plants Tuzla 4 and Kakanj 5, which continue to operate despite the expiry of their limited lifetime derogation period (also known as „opt-out”). Operation after the derogation period ends has negative impact on citizens in Bosnia and Herzegovina as air pollution is responsible for severe health and environmental damage.

Following a written declaration not to operate a plant for more than 20,000 hours after 1 January 2018, the opt-out was granted to selected installations by the Energy Community Ministerial Council. This is an implementation alternative to complying with the emission limits set by the Large Combustion Plants Directive. Following the expiry of the 20,000 hours, the plants concerned can only remain in operation if they meet the (stricter) standards of the Industrial Emissions Directive. This is however not the case for TPPs Tuzla 4 and Kakanj 5.

Earlier this year, the Parliament of the Federation of Bosnia and Herzegovina adopted a conclusion with the intention to prolong the work of TPPs Tuzla 4 and Kakanj 5 until 1 January 2028. The Secretariat made it clear already at that time that such a unilateral decision represents a clear breach of the obligations of Bosnia and Herzegovina under the Energy Community Treaty.

The approaching end of the opt-out period for all plants concerned is continuously flagged by the Secretariat in its Annual Implementation Reports since the entry into force of the Large Combustion Plants Directive on 1 January 2018.

Interested parties may be granted access to the case file and may submit written observations on the present case. All requests for information should be addressed to the Legal Counsel at dirk.buschle@energy-community.org and should make reference to the relevant case number ECS-1/22.

 
Poslednja izmena:
Ne može proizvodnja energije iz prljavih izvora u sred Evrope da traje beskonačno dugo, pogotovo sad kad su oni silom prilika prisiljeni na daleko bržu tranziciju na čistu energiju nego što su ranije planirali. Ako više ne mogu oni, neće dozvoliti ni drugima.
Mislim da to "u sred Evrope" ne znaci vise nista.
I mislim da oni nece imati snagu za tako nesto.
EU je sada jedna kolonija, bas kao i mi.
Proizvodnja struje iz uglja raste u EU. Kako ce da tuze za ono sto sami rade.


Pored tog EU interesuje SAMO ogranicenje emisije cestica i CO2 kroz dimnjake TE, jer one mogu da dodju do njih.
Privatna lozista i otrovni ugalj koji prodaju radikali ih ne zanimaju.
Bolje neka opomenu svog kolonijalnog upravnika da nam obezbedi cist vazduh.
 
Ukupni bilans koristi i štete je i dalje drastično u korist korišćenja litijum baterija. I to je samo ukupni, globalni bilans emisija.

Jer kad smo mi lično u pitanju mi ne živimo u "globalno prosečnoj okolini planete", nego na ULICI velegrada, sa deset auspuha na dva metra od pluća. Ceo život. Već bi i samo obavezna elektrifikacija svih vozila u velikim gradovima bila DRASTIČNO poboljšanje kad je u pitanju naše zdravlje i ukupni troškovi koji su posledica toga. Pa taman i da su litijumske baterije po ukupnom bilansu za okolinu gore, a NISU gore. Takođe treba uzeti u obzir da je sagorevanja benzina u individualnim automobilskim motorima (naravno, samo lokalno, na ulici) drastično veći zagađivač od velikih TA centrala na ugalj (na istom mestu, tj na ulici velegrada), čak i naših.
 
Poslednja izmena:
Isto što je dočekalo Bosance: "Opt-out period". Tj koliko je još državama dozvoljeno produženje korišćenja "prljavih" energetskih kapaciteta od strane "Energy Community" Evropske Unije.

The Energy Community is an international organisation which brings together the European Union and its neighbours to create an integrated pan-European energy market. The organisation was founded by the Treaty establishing the Energy Community signed in October 2005 in Athens, Greece, in force since July 2006. The key objective of the Energy Community is to extend the EU internal energy market rules and principles to countries in South East Europe, the Black Sea region and beyond on the basis of a legally binding framework.


Slika iz izveštaja o Srbiji ( Annual Implementation Report, 1. novembar 2021 ). Inače, na donjem linku imate još čitavu gomilu korisnih podataka o energetskom sektoru u Srbiji i koliko smo u toj oblasti odmakli u usklađivanju sa zahtevima EU.


Serbia, Amount of operational hours used from opt-out period, report 2021.jpg
 
Vrh