Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.761
- Pohvaljen
- 25.885
TREBA LI PRIVATIZOVATI EPS – objavljeno u dnevniku „Politika“ 2.11.2022.
02/11/2022 od Nebojša Katić
EDF je tako „ojačao“, da je danas više od polovine nuklearnih elektrana (a to je glavni izvor struje u Francuskoj) van stroja zbog korozije i lošeg održavanja. Francuska je od izvoznika struje postala uvoznik, i to u najgorem trenutku. Epilog te priče je da francuska država ovih dana okončava proces renacionalizacije EDF-a. Kako je to objasnila francuska premijerka, u uslovima dramatičnih klimatskih promena, država mora imati punu kontrolu nad svojom energetskom budućnošću. Prevedeno, privatizacija je sjajna stvar pod uslovom da vas je baš briga za energetsku budućnost i za interese građana i privrede.
Naravno, "prirodni monopoli" nemaju nikakve koristi od tržišta i privatnog vlasništva, naprotiv. Bez stvarne konkurencije regulacioni mehanizmi tržišta NE MOGU da funkcionišu, pa oni NUŽNO rade sve najgore po državu i sve najbolje po sebe, prosto zato što mogu, i što ih na to tera neumoljiva logika profita. Pri tome im više niko ništa ne može jer strateške firme MORAJU da rade. Tu je privatizacija najgore moguće rešenje.
Ali kako pomiriti zalaganje da energetski sistem ostane u rukama države, kada država loše upravlja EPS-om? Odgovor je jednostavan – potrebna je profesionalizacija upravljanja sistemom i drugačija kadrovska politika. Tome nije prepreka državno vlasništvo već bezočna partijska bahatost. Pritisak javnosti da se EPS ne prodaje već da se profesionalizuje morao bi biti sistematski i uporan. To bi bila i dobra prilika da opozicija pokaže da nije instrument stranih ekonomskih interesa bilo s koje strane sveta da dolaze.
Lepo rečeno, ali kako to konkretno ostvariti? Taj "pritisak javnosti"?
Ranije sam o tome pisao. Prvi, apsolutno nužni korak je uporno i stalno insistiranje na javnosti rada. I to svuda, na svakom mestu i u svako vreme. Kažu da sređuju stanje u rudniku Kolubari? Ili da završavaju obnovu energetskih blokova? Odlično, ali da u međuvremenu vidimo KO tačno to radi, šta se TRENUTNO dešava, u kojoj je fazi ceo posao, koji su trenutni problemi i šta se preduzima da se oni prevaziđu? Ne mislim samo na energetiku nego na sve. Nužne su tabele, brojevi, sajtovi sa tekućim statusima pojedinih pogona, poslova i glavnih resursa. Kakvo je stanje glavnih poslova koji su u toku? Da li svuda redovno pristiže finansiranje? Ako se u tome kasni, gde, koliko i zašto? Ima li dovoljno radnika? Da li kasni isporuka neke robe potrebne za popravke? Čije? Koliko kasni? Više se ne smeju prihvatati odgovori "radimo na tome", "čini se sve što je moguće" i slične neodređene fraze koje ne znače ništa sem izjave "nećemo da vam kažemo, veruje nam na reč". Pa da smo u situaciji u kojoj je moguće verovati, jer to recimo dokazuje nečiji dugi istorijat uspešnosti, ovako detaljni izveštaji ne bi ni bili potrebni. U pitanju su javne službe, a ne tajne službe. Zato takvi odgovori nemaju smisla jer nije odgovoreno ništa.
Dakle stalno tražite konkretne podatke, detalje raznih aktivnosti i izveštaje o radu. Inače se možete pozdraviti i sa "pritiskom javnosti" i sa bilo kakvim poboljšanjem.
Na kraju, ali izuzetno važno – u startu bi trebalo zaboraviti i svaku ideju o javno-privatnom partnerstvu kao tobože konstruktivnom kompromisu kada je reč o reformi državnih monopola. Taj model uvek završava na štetu državnog partnera, najgori je od svih loših modela i gori je čak i od privatizacije. Na takve ideje više ne nasedaju ni liberalne razvijene države.
Naravno, i to je jasno.