Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

MC_ je napisao(la):

TREBA LI PRIVATIZOVATI EPS – objavljeno u dnevniku „Politika“ 2.11.2022.​


02/11/2022 od Nebojša Katić

EDF je tako „ojačao“, da je danas više od polovine nuklearnih elektrana (a to je glavni izvor struje u Francuskoj) van stroja zbog korozije i lošeg održavanja. Francuska je od izvoznika struje postala uvoznik, i to u najgorem trenutku. Epilog te priče je da francuska država ovih dana okončava proces renacionalizacije EDF-a. Kako je to objasnila francuska premijerka, u uslovima dramatičnih klimatskih promena, država mora imati punu kontrolu nad svojom energetskom budućnošću. Prevedeno, privatizacija je sjajna stvar pod uslovom da vas je baš briga za energetsku budućnost i za interese građana i privrede.
Kliknite za proširenje...

Naravno, "prirodni monopoli" nemaju nikakve koristi od tržišta i privatnog vlasništva, naprotiv. Bez stvarne konkurencije regulacioni mehanizmi tržišta NE MOGU da funkcionišu, pa oni NUŽNO rade sve najgore po državu i sve najbolje po sebe, prosto zato što mogu, i što ih na to tera neumoljiva logika profita. Pri tome im više niko ništa ne može jer strateške firme MORAJU da rade. Tu je privatizacija najgore moguće rešenje.

Ali kako pomiriti zalaganje da energetski sistem ostane u rukama države, kada država loše upravlja EPS-om? Odgovor je jednostavan – potrebna je profesionalizacija upravljanja sistemom i drugačija kadrovska politika. Tome nije prepreka državno vlasništvo već bezočna partijska bahatost. Pritisak javnosti da se EPS ne prodaje već da se profesionalizuje morao bi biti sistematski i uporan. To bi bila i dobra prilika da opozicija pokaže da nije instrument stranih ekonomskih interesa bilo s koje strane sveta da dolaze.
Kliknite za proširenje...

Lepo rečeno, ali kako to konkretno ostvariti? Taj "pritisak javnosti"?

Ranije sam o tome pisao. Prvi, apsolutno nužni korak je uporno i stalno insistiranje na javnosti rada. I to svuda, na svakom mestu i u svako vreme. Kažu da sređuju stanje u rudniku Kolubari? Ili da završavaju obnovu energetskih blokova? Odlično, ali da u međuvremenu vidimo KO tačno to radi, šta se TRENUTNO dešava, u kojoj je fazi ceo posao, koji su trenutni problemi i šta se preduzima da se oni prevaziđu? Ne mislim samo na energetiku nego na sve. Nužne su tabele, brojevi, sajtovi sa tekućim statusima pojedinih pogona, poslova i glavnih resursa. Kakvo je stanje glavnih poslova koji su u toku? Da li svuda redovno pristiže finansiranje? Ako se u tome kasni, gde, koliko i zašto? Ima li dovoljno radnika? Da li kasni isporuka neke robe potrebne za popravke? Čije? Koliko kasni? Više se ne smeju prihvatati odgovori "radimo na tome", "čini se sve što je moguće" i slične neodređene fraze koje ne znače ništa sem izjave "nećemo da vam kažemo, veruje nam na reč". Pa da smo u situaciji u kojoj je moguće verovati, jer to recimo dokazuje nečiji dugi istorijat uspešnosti, ovako detaljni izveštaji ne bi ni bili potrebni. U pitanju su javne službe, a ne tajne službe. Zato takvi odgovori nemaju smisla jer nije odgovoreno ništa.

Dakle stalno tražite konkretne podatke, detalje raznih aktivnosti i izveštaje o radu. Inače se možete pozdraviti i sa "pritiskom javnosti" i sa bilo kakvim poboljšanjem.

Na kraju, ali izuzetno važno – u startu bi trebalo zaboraviti i svaku ideju o javno-privatnom partnerstvu kao tobože konstruktivnom kompromisu kada je reč o reformi državnih monopola. Taj model uvek završava na štetu državnog partnera, najgori je od svih loših modela i gori je čak i od privatizacije. Na takve ideje više ne nasedaju ni liberalne razvijene države.
Kliknite za proširenje...

Naravno, i to je jasno.
 
Производња струје није природни монопол, то може свако да ради поготово помоћу обновљивих извора енергије (соларни панели и сл.). Дистрибуција струје је по природи ствари монопол јер није реалистично да ће ико да развије више паралелних дистрибутивних мрежа (иако би теоретски могли). Производња и дистрибуција су два различита појма и у немалом броју земаља су раздвојене.

Приватизација производње струје је нормална ствар на Западу а још је нормалнија идеја да постоји више произвођача струје који се такмиче. Француске нуклеарне електране су у проблему јер су старе 50 и кусур година а суша је онемогућила честито хлађење по старим моделима (из река) као што је већ било речи на овој теми. Но прилично је бесмислено свеједно узимати пример једне земље како тобоже приватна производња струје не функционише при дискусији како у нашој земљи државна производња струје не функционише.

ЕПС треба разбити на дистрибуцију и производњу струје при чему 51% фирме за производњу струје треба продати (у првом кругу на домаћем тржишту и само за грађане Србије) а дистрибуцију може да задржи држава. Производња ће се тако извући из минуса јер би продаја била по тржишној цени а губитак би имала само дистрибуција, губитак који би нестао и претворио се у добит дизањем цене струје на тржишни ниво а самим тим и престала субвенција расипништва. То би и учинило профитабилним улагање у производњу струје а смањило губитке струје.
 
Pa razdvojeni su EPS i EMS - Elektromreža Srbije, koja se bavi prenosom. To nam je jedno od najboljih javnih preduzeća (zapravo AD, što treba da bude i EPS)..
 
Дистрибуција је ваљда и даље при ЕПС. ЕМС је ваљда само преносна мрежа, тј. далеководи са трафоима.
 
Kratko pitanje - jel i dalje ne može obična raja da postavlja solarne panele i time dopunjuje sebi električnu energiju i rizikuje da mu EPS i država zakucaju na vrata... ili je to promenjeno i dozvoljeno u zadnje vreme?

Pitam jer na krovu Italijanske ambasade ima oko 30m2 pod solarnim panelima pa se zapitah šta bi bilo kada bi neka stambena zgrada ili pak privatna kuća odlučila to da uradi i sebi dodaje električnu energiju iz toga? Jel i obični smrtnici smeju sad to da rade ili ima neke j'ancije sa dozvolama, papirima i propisima?
Italijanska ambasada solar.jpg
 
То да инспекција може да се поинтересује, вероватно да, међутим, важан је статус: да ли радиш аутономни систем или хоћеш да радиш у режиму продаје вишка систему. За прво је потребан ваљан пројекат, за друго иде већ мукотрпно прибављање папира.
 
Ako želiš autonomni sistem, koliko znam ne treba ti nikakva saglasnost. Ako želiš da prodaješ višak, od skoro postoji ta mogućnost, nisam ulazio u detalje alo koliko se sećam ti energiju ne prodaješ za novac već samo viškom "okrećeš strujomer unazad" i smanjuješ svoj trošak. Ali EPS je tu napravio gomilu sitnih slova i oni su uvek na većem dobitku nego prodavac. Postoji neki vremenski limit za koji možeš da trošiš struju koju si im prodao kada si imao višak, ako taj period istekne sva ta struja postaje čista dobit EPS.

Postoji i treća varijanta da se povežeš paralelno na mrežu sa snagom manjom ili jednakom sa tvojom potrošnjom ali za to ne znam kako ide papirološki. Mislim da je takav sistem dozvoljen samo ako imaš individualnu trafostanicu i cela sekundarna mreža je samo tvoja.

Nadam se da neko ima nešto preciznije ili neka me demantuje.
 
Једанпут годишње се прави пресек стања и уколико постоји вишак он се поништава. Због тога треба у старту димензионисати систем тако да се производња не пребаци. На овај начин се праткично може већа зимска потрошња да се кредитира летњом проиводњом солара.

Стицањем статуса купац произвођач никако се не постаје аутономан. Нпр у случају нестанка стује аутоматски се гаси соларна електрана тако да и уколико постоји производња не може се користити.
 
Што је мега глупо, јер се може направити аутматика да у слуачју нестанка електричне енергиеј из мреже, потребно је само искључити свој део да твоја производња не иде у ту исто мрежу. То се да направити једино морају инсталациеј да се прераде за тако нешто (већи ормар и гомила аутоматике)
 
Pojedini ljudi po društvenim mrežama već tvrde da su ugradili automatiku koja prebacuje solare na autonomni režim, kao što kaže Prle, što potpuno ima logike.
 
Juce pricao sa covekom koji je za svoju sojenicu da Dunavu kupio solarne panele.
Nominalna snaga je 3 KW. Energija se skladisti u velikim kamionskim akumuatorima.
Moze da neprekidno napaja frizider + osvetljenje + televizor.
 
Za vikendice i slične letnjikovce danas se ne isplati uzimati strujni priključak. Bukvalno dva panela, kontroler i kamionski akumulator rešavaju sve potrebe. Ako se instalacija izvede na 12 volti dolazi se do još veće efikasnosti jer se izbacuje gubitak na inverteru. Postoje LED sijalice 12V sa standardnim sijaličnim grlom, frižideri na 12V a za neke finije uređaje naponski regulator koji ima recimo USB izlaz i izlaz sa regulacijom napona za neki laptop, ruter, TV.... Ako baš zatreba 220V može da posluži neki nverterčić za tu namenu.

Često boravim u jednoj takvoj kući i potvrđujem da sve radi besprekorno. Kompletan sistem sa aliexpresa osim auto akumulatora. Sve ukupno maksimalno 300 evra :)
 
stex_pb je napisao(la):
Za vikendice i slične letnjikovce danas se ne isplati uzimati strujni priključak. Bukvalno dva panela, kontroler i kamionski akumulator rešavaju sve potrebe. Ako se instalacija izvede na 12 volti dolazi se do još veće efikasnosti jer se izbacuje gubitak na inverteru. Postoje LED sijalice 12V sa standardnim sijaličnim grlom, frižideri na 12V a za neke finije uređaje naponski regulator koji ima recimo USB izlaz i izlaz sa regulacijom napona za neki laptop, ruter, TV.... Ako baš zatreba 220V može da posluži neki nverterčić za tu namenu.

Često boravim u jednoj takvoj kući i potvrđujem da sve radi besprekorno. Kompletan sistem sa aliexpresa osim auto akumulatora. Sve ukupno maksimalno 300 evra :)
Kliknite za proširenje...
Kakve su razlike u snazi koje daju sol. paneli leti i zimi?
 
Имам соларни систем већ 6 година и стално га надограђујем. Тренутно је инсталисана снага панела 8.25 киловата а хибридни инвертер је 3.5 киловата, акумулатори агм врла 400 амперчасова на 24 волта. Како живим у планини на нешто више од 1000м надморске висине и са јужне стране имам велии врх планине, велике су разлике у производњи енергије. Има неколико фактора, Први је да је зими краћи дан, други је да је сунце ниже на хоризонту, трећи има снега, четврти да ли можеш мењати угао панела по хоризонтали између 30-75 степени да би угао сунчевих зрака био што приближнији окомитом. Зими је много боље ако су панели од 55-75 степени јер је много лакше чистити снег. То значи да панели треба да су на земљи, на крову их је јако тешко очистити. Када је јако велика облачност панели производе од 1/10 или чак 1/15 инсталисане снаге. Битно је имати и МППТ контролере јер извлаче много више енергије од ПВМ контролера посебно када је киша или облачно. Ако вас још нешто занима на ту тему, слободно питајте!
 
stex_pb je napisao(la):
Pojedini ljudi po društvenim mrežama već tvrde da su ugradili automatiku koja prebacuje solare na autonomni režim, kao što kaže Prle, što potpuno ima logike.
Kliknite za proširenje...
Мислим да се тиме крши уговор, све мода да иде преко бројила. Једино ако постоје додатни панели који нису везани уговором.

Или да будем прецизнији крши уговор ако је купац-произвођач а ако није нико му не може забранити да у кућној режији направи такву аутоматику.
 
Алтаир je napisao(la):
Имам соларни систем већ 6 година и стално га надограђујем. Тренутно је инсталисана снага панела 8.25 киловата а хибридни инвертер је 3.5 киловата, акумулатори агм врла 400 амперчасова на 24 волта. Како живим у планини на нешто више од 1000м надморске висине и са јужне стране имам велии врх планине, велике су разлике у производњи енергије. Има неколико фактора, Први је да је зими краћи дан, други је да је сунце ниже на хоризонту, трећи има снега, четврти да ли можеш мењати угао панела по хоризонтали између 30-75 степени да би угао сунчевих зрака био што приближнији окомитом. Зими је много боље ако су панели од 55-75 степени јер је много лакше чистити снег. То значи да панели треба да су на земљи, на крову их је јако тешко очистити. Када је јако велика облачност панели производе од 1/10 или чак 1/15 инсталисане снаге. Битно је имати и МППТ контролере јер извлаче много више енергије од ПВМ контролера посебно када је киша или облачно. Ако вас још нешто занима на ту тему, слободно питајте!
Kliknite za proširenje...
Svaka cast.

Kako sneg, kisa, prasinam blato (ako su pri zemlji) itd uticu na panele
 
Панели су на 60 цм од земље, киша их пере, прашине нема. Снег морам стално чистити. Наравно не чистим ноћу. Највише проблема прави прелазно време када из кише пређе у снег и дође до наглог пада температуре тада се направи и лед. Онда има више муке око чишћења. Прошле зиме је било по 80-90цм снега....Ове године смо додали и више потрошача ( замрзивач и судомашина ) а пред нама су за нас најтежи месеци јер 25.децембра имамо само 105 минута сунца , када га има. Наравно онда се користе апарати мање и када има сунца. Срећом направио сам и бојлер на дрва па вешмашина и судомашина практично јако мало користе грејач!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh