Sećam se nekih velikih restrikcija da li za vreme bombardovanja, zaboravio sam... ali ostalo mi je u sećanju da je moralo meso iz friza da se skroz odmrzne i upotrebi da ne bi propalo pa smo jeli piletinu nekih sedam dana, za doručak, ručak, večeru = meso
uvek treba gledati na vedriju stranu... možda nešto i ove zime neočekivano ispadne dobro
A pazi ovo. Moja majka, jedna od prvih posleratnih generacija, detinjstvo provela gledajući ruševine rata i deleći svoju sobu sa prinudnim podstanarima. A otac joj je preživeo i Prvi i Drugi svetski rat. A oboje su, naravno, preživeli i 90te. Krajem 2010ih ja počnem da joj se čudim i podsmevam što održava određenu dozu dugotrajne hrane i namirnica u špajzu i što teži da čuva neke stvari. Bio sam pri stavu ''ma daaaj bre kakve zalihe, kakvo čuvanje, svet ti je sada velika globalna selendra. I ako Fabrika A upadne u krizu ili zastoj, odmeniće je Fabrika B i C. I ako ne mož' nešto da uvezeš iz jedne zemlje, ima još 5 drugih iz koje možeš. Šta da se prave zalihe i čuva...''
Dođe Korončina 2020. i sve ljudski-stvorene krize usled nje (jer se ljudi u masama ponašaju kao šimpanze), krenu panične kupovine, nestašice i profiterstva, sve dok se debili iz Vlade nisu setili da ograniče cene. I ja delimično počnem da shvatam da je majka bila u pravu što je održavala zalihe i malo korigujem stav i povećam oprez. Dođe sad i ova godina, i belosvetske psihopate i otpadi napraviše novi hladni rat i pocepaše svet na pola, a obične ljude širom planete osudiše na propast. I ja shvatim da su majka (i deda) bili 100% u pravu što su uvek bili oprezni i imali rezervne planove. Ni sanjao nisam da će se u 2022. godini u eri globalizacije i svih današnjih tehnologija, praviti zalihe i spremati se za preživljavanje zime. Ali eto. Majka i deda očigledno znali onu čuvenu izreku da se istorija ponavlja. Odnosno da se ljudska debilnost ponavlja.
A i dan danas se sećam dedinih reči kada se desio 5. oktobar i svi slavimo a deda onako, srećan ali ne oduševljen. I ja mu kažem ''deda, deda, pa što se ne raduješ, evo sklonili su Miloševića!'' A deda, koji je preživeo i Prvi i Drugi rat, i 90te, i Kraljevinu, i Komuniste, i levicu i desnicu, i globalizam i nacionalizam, i sve redom... me pita sa osmehom ''Dobro i šta sad?''
A ja u fazonu pa sad ćemo živeti bolje, sad će sve biti drugačije. A on se smeje jer sam mu simpatičan tako navian i zanesen i kaže mi ''Ma svi su ti oni isti, videćeš''.
Ja tad u neverici, reko evo ga, opet gunđa nešto, mora da kvari sreću... međutim već posle jedno 7-8 godina shvatim da je bio u pravu od starta.
Sve su to iste vreće govana i isti recepti koji vode u propast, samo su drugačije obučeni i obojeni. Još dva ili tri ovakva svetska ekonomska kraha i to je to, kraj. Čovečanstvo je odavno prešlo tačku gde može da bude održivo, u svakom smislu i u svakom aspektu.