bigvlada
Advanced
Nažalost, činjenica je da nemamo pravu alternativu. Jedino što možemo je da radimo na energetskoj efikasnosti i stežemo kaiš do fuzije.
Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Fakt 1:bigvlada":74zt9wfn je napisao(la):And this was an PR release from Mr. Burns
Prvo, nuklearka košta par milijardi dolara, gradi se desetak godina a toliko je potrebno i da se posle zatvori (uz slične troškove).
Elem, što se tiče Termoelektrana:
Coal contains a small amount of radioactive uranium, barium, thorium and potassium, but, in the case of pure coal, this is significantly less than the average concentration of those elements in the Earth's crust. However, the surrounding strata, if shale or mudstone, often contains slightly more than average and this may also be reflected in the ash content of 'dirty' coals. The more active ash minerals become concentrated in the fly ash precisely because they do not burn well. However, the radioactivity of fly ash is still very low. It is about the same as black shale and is less than phosphate rocks, but is more of a concern because a small amount of the fly ash ends up in the atmosphere where it can be inhaled.
I nafte:
Residues from the oil and gas industry often contain radium and its daughters. The sulphate scale from an oil well can be very radium rich, while the water, oil and gas from a well often contains radon. The radon decays to form solid radioisotopes which form coatings on the inside of pipework. In an oil processing plant the area of the plant where propane is processed is often one of the more contaminated areas of the plant as radon has a similar boiling point as propane
A u drugom uglu ringa, nuklearni otpad (publika sa tri oka, šest ruku i dva repa skače u derilijumu)
Low level waste (LLW) is generated from hospitals and industry, as well as the nuclear fuel cycle. It comprises paper, rags, tools, clothing, filters, etc., which contain small amounts of mostly short-lived radioactivity. Commonly, LLW is designated as such as a precautionary measure if it originated from any region of an 'Active Area', which frequently includes offices with only a remote possibility of being contaminated with radioactive materials. Such LLW typically exhibits no higher radioactivity than one would expect from the same material disposed of in a non-active area, such as a normal office block. Some high activity LLW requires shielding during handling and transport but most LLW is suitable for shallow land burial. To reduce its volume, it is often compacted or incinerated before disposal. Low level waste is divided into four classes, class A, B, C and GTCC, which means "Greater Than Class C".
Intermediate level waste (ILW) contains higher amounts of radioactivity and in some cases requires shielding. ILW includes resins, chemical sludge and metal reactor fuel cladding, as well as contaminated materials from reactor decommissioning. It may be solidified in concrete or bitumen for disposal. As a general rule, short-lived waste (mainly non-fuel materials from reactors) is buried in shallow repositories, while long-lived waste (from fuel and fuel-reprocessing) is deposited in deep underground facilities. U.S. regulations do not define this category of waste; the term is used in Europe and elsewhere.
High Level Waste flasks are transported by train in the United Kingdom. Each flask is constructed of 14 in (360 mm) thick solid steel and weighs in excess of 50 tons
High level waste (HLW) is produced by nuclear reactors. It contains fission products and transuranic elements generated in the reactor core. It is highly radioactive and often thermally hot. HLW accounts for over 95% of the total radioactivity produced in the process of nuclear electricity generation. The amount of HLW worldwide is currently increasing by about 12,000 metric tons every year, which is the equivalent to about 100 double-decker busses or a two-story structure with a footprint the size of a basketball court.[20]
Transuranic waste (TRUW) as defined by U.S. regulations is, without regard to form or origin, waste that is contaminated with alpha-emitting transuranic radionuclides with half-lives greater than 20 years, and concentrations greater than 100 nCi/g (3.7 MBq/kg), excluding High Level Waste. Elements that have an atomic number greater than uranium are called transuranic ("beyond uranium"). Because of their long half-lives, TRUW is disposed more cautiously than either low level or intermediate level waste. In the U.S. it arises mainly from weapons production, and consists of clothing, tools, rags, residues, debris and other items contaminated with small amounts of radioactive elements (mainly plutonium).
A sada malo o vremenima poluraspada dotičnog otpada:
Of particular concern in nuclear waste management are two long-lived fission products, Tc-99 (half-life 220,000 years) and I-129 (half-life 17 million years), which dominate spent fuel radioactivity after a few thousand years. The most troublesome transuranic elements in spent fuel are Np-237 (half-life two million years) and Pu-239 (half life 24,000 years)
Homo Sapiens postoji oko 100.000 godina. Ti bi da ovo đubre proizvodimo i dalje pri čemu će se raspasti tek kada ljudska vrsta bude 170 puta starija nego što jeste?
Governments around the world are considering a range of waste management and disposal options, usually involving deep-geologic placement, although there has been limited progress toward implementing long-term waste management solutions. This is partly because the timeframes in question when dealing with radioactive waste range from 10,000 to millions of years, according to studies based on the effect of estimated radiation doses.
Odlaganje nuklearnog otpada nije samo zakopaj i zaboravi.
Sva ta radijacija nije "proizvedena", ne dobija se radioaktivni otpad iz aluminijuma nego iz plutonijuma, uranijuma i sl. Dakle mi ne priozvodimo nikakvo zagadjenje, samo ga koncentrisemo. Jedan od legitimnih predloga je i da se otpad "rasejava" po okeanu - kada se izracuna, promena radijacije bi bila daleko ispod merljive jer je ukupna kolicina radioaktivnog materijala u okeanima mnogo redova velicine veca.
Fakt 2:
Steta naneta ljudima u bilo kom obliku od strane vestacke radijacije je zanemarljiva u odnosu na samo zdravstvenu stetu nanetu fosilnim gorivima, i to bi bilo tako sve i da cuvamo radioaktivni otpad na glavnim gradskim trgovima. Hemijska industrija je takodje zanimljiva za poredjenje.
Fakt 3:
I pored svega toga, postoje prakticno savrsene tehnike za skladistenje radioaktivnog otpada, zatim nove generacije reaktora koji ga stvaraju u manjim kolicinama i koji su veoma veoma sigurni za rad. (A, razvijaju se i nove tehnologije koje bi mogle da eliminisu otpad.)
Fakt 4:
Nuklearna energija je isplativa, gorivo je ravnomernije rasporedjeno po svetu (u odnosu na naftu), i ima ga za mnogo vise godina. Takodje, cuo sam informaciju (od coveka iz instituta Vinca) da su delovi Stare planine (prirodno) radioaktivniji od velikog dela zasticene oblasti Cernobilja.
Najvece mane nuklearne energije su naftni lobi i neobavestenost i neznanje javnosti (i religiozni ekoloski fundamentalizam).
Francuska ima u skladistima tone potrosenog goriva spremnog za reciklazu tj. reprocesiranje. Francuska vec godinama ovakvo gorivo "proizvodi" kao otpad nazalost koliko znam samo stoji za sad jer reaktori koji bi mogli da koriste jos nisu u masovnoj primeni. Nazalost zbog pritiska zelenog lobija npr. SAD je odustala od ovakvih reaktora 90ih.
Treba dosta ulagati i efikasne nuklearne tehnologije koje dozvoljavaju nekoliko ciklusa koriscenja "istog" goriva - em se smanjuje otpad em se produzava "radni vek" rezervi uranijuma i plutonijuma.
Treba dosta ulagati i efikasne nuklearne tehnologije koje dozvoljavaju nekoliko ciklusa koriscenja "istog" goriva - em se smanjuje otpad em se produzava "radni vek" rezervi uranijuma i plutonijuma.
bigvlada
Advanced
Zašto bi uništavali ekosistem koji do sada nismo zagadili? Ne živimo samo mi na ovoj planeti.
Hmm, pogledaj neku fotoreportažu Pripjata i okoline. Parče Ukrajine i Belorusije će biti mrtva zona za mnogo vekova. Pogledaj i koliko ljudi je umrlo u Hirošimi i Nagasakiju decenijama posle eksplozije usled bolesti izazvanih povišenom radijacijom.
Koje? Nijedan metod (a probali su ih dosta, npr. britanci su eksperimentisali sa tečnim staklom) nije preovladao kao nešto što bi bilo trajno rešenje.
Ne, nije.
The worldwide production of uranium in 2006 amounted to 39 655 tonnes, of which 25% was mined in Canada. Other important uranium mining countries are Australia (19.1%), Kazakhstan (13.3%), Niger (8.7%), Russia (8.6%), and Namibia (7.8%). Više od osamdeset posto proizvodnje drži šest zemalja. Ovo o Staroj Planini ne bih da komentarišem. Englezi bi u ovakvoj situaciji rekli Oh, really?
Da ne pričam o tome da je u svaki posao sa uranijumom debelo umešana politika, tj. ne može svako da gradi nuklearke. Kod ostalih vrsta elektrana nema takvih ograničenja.
Nafta i nuklearke nisu konkurenti. Neobaveštenost i neznanje javnosti su prisutne kada se dohvatiš bilo kog pitanja, ne samo energije.
Ne bi smo ga unistavali. Nista mu ne smeta to. Vec ima mnogo vise radioaktivnog materijala u njemu, vec sam to rekao. Radijacija je prirodna stvar.bigvlada":2revzpw7 je napisao(la):
Sve je to i dalje neuporedivo manje od stete koju donose drugi vidovi energije. Cak i hidroelektrane su ubile vise ljudi (kroz klizista).
Deep borehole disposal http://en.wikipedia.org/wiki/Deep_borehole_disposal je toliko siguran da cak i da hoces da ga izvadis odatle, ne mozes.
A sta kazes na ovo:
Thorium, as well as uranium and plutonium, can be used as fuel in a nuclear reactor. Although not fissile itself, 232Th will absorb slow neutrons to produce 233U, which is fissile. Hence, like 238U, it is fertile. Theoretically thorium is a more suitable fuel source than uranium. It is at least 4-5 times more abundant in nature than all of uranium isotopes combined and is fairly evenly spread around Earth, with many countries having large supplies of it. Also, preparation of thorium fuel does not require difficult and expensive enrichment process. http://en.wikipedia.org/wiki/Thorium
To za staru planinu ne tvrdim, ali nije poenta u tome da je tamo velika radijacija, vec da je u okolini cernobilja mala (danas).
Ako bi se krenulo u masovnu izgradnju nuklearki (cime bi i njihova cena pala) pala bi i cena el. energije sto bi uticalo i na dominaciju nafte. Elektricna kola ne zazivljavaju iz upravo razloga visoke cene el. energije.
Ponavljam: Radijacija je svuda prisutna, radioaktivni izotopi imaju ogromne periode poluraspada, ali ih vec ima u zemlji i vodi. Mi ne proizvodimo nikakvu novu radijaciju.
Primer: Mesto 1, zemljiste 1, ucesce radioaktivnih izotopa 1 ppm; Mesto 2, zemljiste 2, ucesce radioaktivnih izotopa 2 ppm; Oba mesta su savrseno sigurna, vise radijacije dolazi sa neba nego iz zemlje. Scenario: nuklearni otpad ravnomerno razbacamo po mestu 1 tako da mu se sastav promeni na 2 ppm radioaktivno. Nista lose nismo uradili.
Poenta je da postoji "normalni", "obicni" background nivo radiacije koji je siguran i kada se nivo radijacije iz bilo kog izvora utopi u to, nema sta da se bunimo.
A ljudi su oko ovog pitanja razvili nekakve fobije... crna magija... mutanti... nindza kornjace
bigvlada
Advanced
Da, prirodna radijacija u prirodnom količinama.Ne kada trpaš radioaktivni otpad ili baciš bombu. Pročitaj kako se promenila flora i fauna na južnom Pacifiku.
btw. mali offtopic - ameri su u jednu lagunu atola Bikini postavili brodove da bi videli šta će se desiti kada ih rokne atomska. Nemačka teška krstarica Princ Eugen nije potonula ni posle dve atomske eksplozije. Na kraju su je potopili jer je imala par rupa a nije mogla biti dekontaminirana.
Da, samo što posle klizišta očistiš đubre, zasadiš šumu da se to više ne dešava i neko tu opet može da živi. Kada je tlo zagađeno radijacijom to nije moguće.
Koncept. Kao što je Su-47 Berkut koncept avion. Nije do sada nigde primenjivano. Ne zna se da li je uspešan.
Koliko postoji elektrana koje kao gorivo koriste torijum? Koliko postoji stručnjaka za to gorivo? To nije samo da umesto dizela u motor staviš evrodizel i voziš. Da li je to iko isprobao?
Da, umesto 17 miliona godina, ostalo je samo još 16.999.977 godina i zemljište neće biti radioaktivno više nego što je normalno. Iako su odneli površinski sloj zemlje u krugu od par kilometara, opasnost od dobijanja raka sa smrtnim ishodom je užasno visoka. Sav vazduh koji bi tamo udisao, zemlja po kojoj bi išao, voće i povrće koje bi jeo imaju u sebi radioaktivne čestice koje bi ti se taložile u organizmu. To nije mesto za život.
Pogrešna premisa. Većinu troškova čine razna ispitivanja terena, studije,građevinski radovi kao za bilo koju drugu zgradu (istina, sa posebnim zahtevima koji se tiču čvrstine i bezbednosti). Tek na kraju se stavlja gorivo. I da grade 2000 elektrana odjednom, cena bi i dalje bila par milijardi po komadu (par firmi koje se time bave u svetu debelo naplaćuju svoj know-how). Električna kola još uvek nisu svima dostupna ne zbog cene struje već zbog toga što po ceni i performansama još uvek ne mogu da u potpunosti pariraju benzinskim/dizel modelima. Hibridi su neki međukorak. Na struju i vodonik se prelazi ne zato što nafta mnogo zagađuje već zato što je u bliskoj budućnosti neće biti. Potraži neku studiju koja govori o broju novootkrivenih izvora nafte. Videćeš stravičan pad u poslednjih 25 godina. Mi sisamo ono što je ostalo i što znamo gde se nalazi (a i što je sve skuplje vaditi).
Mi itekako proizvodimo izotope kojih u prirodi ima u tragovima a u nuklearnom otpadu čine većinu. Ako si ti u pravu (treba samo da ravnomerno rasporedimo radijaciju - ne znam kako si ovo mislio da postignemo ali ajde da kažemo da je moguće) zašto se svi onda trude da nađu način kako da što više otpada strpaju na što manje mesta gde ih niko neće dirati milionima godina?
Pre više godina sam gledao jedan prilog. Dete rođeno posle nesreće u Pripjatu. Nema noge već dva para ruku. Po krevetu šeta kao majmun. Nije mi uopšte bilo smešno. :|
Seawater contains about 3.3 parts per billion of uranium by weight (3.3 µg/kg)[1] as uranium(VI) forms soluble carbonate complexes.bigvlada":3hjcstyy je napisao(la):
http://en.wikipedia.org/wiki/Uranium_in_the_environment
Uranium's average concentration in the Earth's crust is (depending on the reference) 2 to 4 parts per million,[6][10] or about 40 times as abundant as silver.[7] The Earth's crust from the surface to 25 km (15 mi) down is calculated to contain 10^17 kg (2 × 1017 lb) of uranium while the oceans may contain 10^13 kg (2 × 1013 lb).
http://en.wikipedia.org/wiki/Uranium#Occurrence
The worldwide production of uranium in 2006 amounted to 39 655 tonnes, of which 25% was mined in Canada. Other important uranium mining countries are Australia (19.1%), Kazakhstan (13.3%), Niger (8.7%), Russia (8.6%), and Namibia (7.8%).
http://en.wikipedia.org/wiki/Uranium
Neka je covek godisnje napravi 10 puta vise nuklearnog otpada nego sto iskopa uranijuma (zapravo mnogo manje), dakle 400 tona radioaktivnog otpada. Dakle 4*10^5 kg.
4*10^5/10^13=0.00000004
Nadam se da razumes koliko je to malo, kao kao kad pljunes u savu (i to se odnosi samo na okeane, u zemljistu ga ima daleko vise).
bigvlada
Advanced
OK, očigledno ne shvataš koliko je radijacija opasna.
Hajde da pokušam ovako. Postaviću četiri članka, o radijaciji, njenom uticaju na životnu okolinu, prirodnoj radijaciji i nuklearnom otpadu.
Hajde da pokušam ovako. Postaviću četiri članka, o radijaciji, njenom uticaju na životnu okolinu, prirodnoj radijaciji i nuklearnom otpadu.
bigvlada
Advanced
bigvlada
Advanced
bigvlada
Advanced
bigvlada
Advanced
hmmm. izgleda da ću biti prinuđen da pojedem deo svojih izjava. Ovo bi moglo da pomogne u čišćenju radioaktivnih područja, ali samo od uranijuma, za ostale elemente i njihove izotope još nema rešenja. U svakom slučaju ohrabrujuće.
E.Coli Cleans Up Nuclear Waste Cheaply, Efficiently
by Ariel Schwartz, 09/22/09
E. Coli does more than just make people sick — it can also be used to clean up nuclear waste, according to researchers at Birmingham University. The research team found that E. Coli bacteria effectively breaks down phytic acid (a phosphate storage material found in seeds) and releases the phosphate molecules, which bind to uranium to create a uranium phosphate precipitate. The precipitate can be harvested to recover uranium, and voila – no more nuclear waste.
The uranium recovery process isn’t new. It was discovered in 1995, but scientists used an additive that was more expensive and less efficient than phytic acid. And since the price of uranium was low at the time, scientists saw no need to look into commercializing the process. But with an uptick in the price of uranium and the discovery of phytic acid’s effectiveness, the process has become economically viable.
In addition to cleaning up nuclear waste sites, uranium recovered with the phytic acid process can be reused for nuclear energy. And for countries like the UK that lack natural uranium reserves, E. Coli could be one of the keys to a low-carbon future.
Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/09/22/e-coli-cleans-up-nuclear-waste-cheaply-efficiently/
E.Coli Cleans Up Nuclear Waste Cheaply, Efficiently
by Ariel Schwartz, 09/22/09
E. Coli does more than just make people sick — it can also be used to clean up nuclear waste, according to researchers at Birmingham University. The research team found that E. Coli bacteria effectively breaks down phytic acid (a phosphate storage material found in seeds) and releases the phosphate molecules, which bind to uranium to create a uranium phosphate precipitate. The precipitate can be harvested to recover uranium, and voila – no more nuclear waste.
The uranium recovery process isn’t new. It was discovered in 1995, but scientists used an additive that was more expensive and less efficient than phytic acid. And since the price of uranium was low at the time, scientists saw no need to look into commercializing the process. But with an uptick in the price of uranium and the discovery of phytic acid’s effectiveness, the process has become economically viable.
In addition to cleaning up nuclear waste sites, uranium recovered with the phytic acid process can be reused for nuclear energy. And for countries like the UK that lack natural uranium reserves, E. Coli could be one of the keys to a low-carbon future.
Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/09/22/e-coli-cleans-up-nuclear-waste-cheaply-efficiently/
izvor: Studio-BNovi sistem za odlaganje pepela u TE Nikola Tesla
Termoelektrana "Nikola Tesla" B u Obrenovcu priključila je na Blok dva novi sistem za prikupljanje, transport i odlaganje pepela, što će smanjiti zagadjivanje životne sredine.
Kako je rečeno na konferenciji za novinare u elektrani, ukupna vrednost projektka, u okviru kojeg će i blok jedan biti priključen na novi sistem u maju 2010. godine, iznosi 31 milion evra.
Novac za projekat obezbedjen je iz donacija Evropske unije od 28 miliona evra, a Elektroprivreda Srbije i Termoelektrana "Nikola Tesla" obezbedili su tri miliona evra.
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić kazao je da će zahvaljujući novom sistemu pepeo iz termoelektrane postati resurs umesto zagadjivača životne sredine, pošto će 1,5 miliona tona pepela moći da se koristi u industriji cementa i gradjevinarstva.
Škundrić je rekao i da se u Srbiji planiraju investicije u rekonkstrukcije energetskih postrojenja vredne više od milijardu evra, kojima će se omogućiti maksimalna zaštita životne sredine.
Šef delagacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer kazao je da je EU od 2000. godine do sada uložzila više od 500 miliona evra u energetiku Srbije, od čega je za Termoelektranu "Nikola Tesla" izdvojeno oko 200 miliona evra.
On je istakao da će pored novog sistema za odlaganje pepela EU investirati i 11 miliona evra u elektrostatičke filtere u obrenovačkoj elektrani.
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković rekao je da se u elektranama "Nikola Tesla" A i B proizvodi više od 50 odsto električne energije u Srbiji i da će zahvaljujući njihovom radu EPS ove godine izvesti oko 1,4 milijarde kilovat sati struje.
On je naglasio i da se u ovom trenutku u EPS-u realizuju projekti zaštite životne sredine, vredni 120 miliona evra.
Kako je rečeno na konferenciji, novi sistem će omogućiti da se smanji zagadjenje vazduha koje je nastajalo razvejavanjem pepela sa deponija i da će smanjiti zagadjenja tla, podzemnih voda i reka.
To će biti omogućeno korišćenjem nove tehnologije guste mešavine u kojoj će odnos pepela i vode biti jedan prema jedan, što znači da će se umesto 20 miliona tona vode godišnje koristiti 1,7 miliona tona.
Projekat su, u saradnji sa stručnjacima iz Termoeletkrane "Nikola Tesla", realizovali sarajevski Energoinvest i madjarska firma EVB.
Od ukupno 410 kilometara kvadratnih metara teritorije opštine Obrenovac, oko 2,5 odsto, odnosno 10 kilometara, pokrivaju deponije pepela.
Neko je skoro pominjao ovu mogucnost (boldovana sekcija) sa pitanjem zasto se kod nas to ne koristi. Neko se izgleda setio da je moguce
bigvlada
Advanced
Memorandum o gradnji smederevske rafinerije
10. novembar 2009. | 19:55
Izvor: Tanjug
U Beogradu danas potpisan Memorandum o razumevanju koji će omogućiti gradnju refinerije nafte u Smederevu, investiciju vrednu 250 miliona dolara.
Memorandum su potpisali gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović i zamenik direktora kompanije Comico Oil Radomir Radivojević.
Radivojević je rekao da se početak gradnje planira za proleće, prema najsavremenijim ekološkim standardima i da je planirano da se dnevno proizvodi 100.000 barela sirove nafte.
"Gradnja rafinerije u Smederevu najbitnija je ekonomska vest u poslednjih 10 godina. Strani mediji već komentarišu da će to, ako dođe do te investicije, biti najveća investicija u Evropi", rekao je Radivojević.
Prema njegovim rečima, američka kompanija Global Energy Group, koja je akcionar Comico Oila, biće dobavljač sirove nafte za smederevsku rafineriju, a već su potpisani ugovori s kompanijama koje će distribuirati gorivo u okruženju.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/103999.html
10. novembar 2009. | 19:55
Izvor: Tanjug
U Beogradu danas potpisan Memorandum o razumevanju koji će omogućiti gradnju refinerije nafte u Smederevu, investiciju vrednu 250 miliona dolara.
Memorandum su potpisali gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović i zamenik direktora kompanije Comico Oil Radomir Radivojević.
Radivojević je rekao da se početak gradnje planira za proleće, prema najsavremenijim ekološkim standardima i da je planirano da se dnevno proizvodi 100.000 barela sirove nafte.
"Gradnja rafinerije u Smederevu najbitnija je ekonomska vest u poslednjih 10 godina. Strani mediji već komentarišu da će to, ako dođe do te investicije, biti najveća investicija u Evropi", rekao je Radivojević.
Prema njegovim rečima, američka kompanija Global Energy Group, koja je akcionar Comico Oila, biće dobavljač sirove nafte za smederevsku rafineriju, a već su potpisani ugovori s kompanijama koje će distribuirati gorivo u okruženju.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/103999.html
Izvor: http://www.beta.rs/
Saradnja EPS-a i nemačkog RVE
16. novembar 2009. | 19:43 | Izvor: FoNet
Berlin -- Direktor EPS-a Dragoslav Marković izjavio je da je sa nemačkom kompanijom RVE potpisao memorandum o razumevanju vezan za izgradnju hidrocentrala u Srbiji.
Marković je rekao FoNetu da memorandum obuhvata rad na tri velika projekta u hidroenergetiku Srbije - projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave i zajednički projekat sa Republikom Srpskom koji se tiče hidroelektrane na potezu Gornje Drine.
"Ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. Nadamo se da ćemo ovim projektima čiste energije, iz hidropotencijala, poboljšati energetski portfolio naše kompanije", rekao je Marković.
On se nada da će realizacija ovih projekata, izrade studija i analiza, početi već ove godine.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=16&nav_category=9&nav_id=393014
Djerdap 3 treba da kosta izmedju 2 i 3 milijarde dolara pa vidite kakva je to investicija :kk:
16. novembar 2009. | 19:43 | Izvor: FoNet
Berlin -- Direktor EPS-a Dragoslav Marković izjavio je da je sa nemačkom kompanijom RVE potpisao memorandum o razumevanju vezan za izgradnju hidrocentrala u Srbiji.
Marković je rekao FoNetu da memorandum obuhvata rad na tri velika projekta u hidroenergetiku Srbije - projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave i zajednički projekat sa Republikom Srpskom koji se tiče hidroelektrane na potezu Gornje Drine.
"Ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. Nadamo se da ćemo ovim projektima čiste energije, iz hidropotencijala, poboljšati energetski portfolio naše kompanije", rekao je Marković.
On se nada da će realizacija ovih projekata, izrade studija i analiza, početi već ove godine.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=16&nav_category=9&nav_id=393014
Djerdap 3 treba da kosta izmedju 2 i 3 milijarde dolara pa vidite kakva je to investicija :kk:
bigvlada
Advanced
Srbija sledeće godine dobija berzu električne energije
20. novembar 2009. | 13:37
Izvor: EMportal
Najkasnije do kraja sledeće godine Srbija bi mogla dobiti prvu berzu električne energije u regionu, rekao je Miloš Mladenović, pomoćnik generalnog direktora za upravljanje prenosnim sistemom i tržište električne energije Elektromreže Srbije, na konferenciji Upgrade in Belgrade.
"Za uspostavlanje berze potrebnio je najmanje šest do devet meseci. Očekujem da bi najkasnije do kraja 2010. energetska berza mogla biti aktivna", rekao je Mladenović i dodao da je taj projekat u fazi izrade studije izvodivosti.
On je rekao da je moguće da u osnivanju te berze učestvuje neki strateški partner, verovatno neka slična berza. Još nije odlučeno da li će taj partner imati manjinski udeo u vlasničkoj strukturi, niti kako će biti izabran, rekao je on.
Strateški partner pružiće standardizovane platforme, kliring-funkciju i omogućiće širenje aktivnosti na region, u mrežu trgovine energijom. Za sad je postignut konsenzus da EPS bude market mejker te berze, odnosno da će voditi računa o ponudi.
Mladenović je istakao da će organizovano tržište električne energije omogućiti EPS-u da efikasnije upravlja svojim trgovačkim portfoliom.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/104947.html
20. novembar 2009. | 13:37
Izvor: EMportal
Najkasnije do kraja sledeće godine Srbija bi mogla dobiti prvu berzu električne energije u regionu, rekao je Miloš Mladenović, pomoćnik generalnog direktora za upravljanje prenosnim sistemom i tržište električne energije Elektromreže Srbije, na konferenciji Upgrade in Belgrade.
"Za uspostavlanje berze potrebnio je najmanje šest do devet meseci. Očekujem da bi najkasnije do kraja 2010. energetska berza mogla biti aktivna", rekao je Mladenović i dodao da je taj projekat u fazi izrade studije izvodivosti.
On je rekao da je moguće da u osnivanju te berze učestvuje neki strateški partner, verovatno neka slična berza. Još nije odlučeno da li će taj partner imati manjinski udeo u vlasničkoj strukturi, niti kako će biti izabran, rekao je on.
Strateški partner pružiće standardizovane platforme, kliring-funkciju i omogućiće širenje aktivnosti na region, u mrežu trgovine energijom. Za sad je postignut konsenzus da EPS bude market mejker te berze, odnosno da će voditi računa o ponudi.
Mladenović je istakao da će organizovano tržište električne energije omogućiti EPS-u da efikasnije upravlja svojim trgovačkim portfoliom.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/104947.html
bigvlada
Advanced
Politika opet u ekonomiji
Nemcima EPS kao Rusima NIS
Autor: Vladimir Spasić | Foto:S.Maričić | 22.11.2009. - 00:01
Posle prodaje Naftne industrije Srbije bez tendera, država sličnu praksu koristi i u poslovima koji bi mogli da dovedu do privatizacije Elektroprivrede Srbije. EPS je u trenutku kada su u toku dva velika tendera za gradnju elektrana potpisao s jednim od učesnika na njima, nemačkom firmom RWE, Memorandum o razumevanju o gradnji elektrana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Dokument je potpisan tokom posete predsednika Borisa Tadića Nemačkoj. Memorandum se odnosi na gradnju hidroelektrana na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, ukupne snage 3.000 megavata i vrednosti više od pet milijardi evra.
Mnogi će porediti ovaj Memorandum i međudržavni Sporazum o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa, kojim je dogovorena prodaja 51 odsto akcija NIS-a. Sve ono što se prebacivalo bivšim vlastima sada se može reći i za sadašnju. A šta predviđa Memorandum?
Na početku treba reći da nije reč o obavezujućem ugovoru, već o klasičnoj formi u kojoj dve strane izražavaju zainteresovanost da obave određene poslove. EPS je potpisao više takvih dokumenata, ali nijedan nije pominjao konkretne i velike projekte kao ovaj s Nemcima. Ali ovaj je potpisan sa jednim od kandidata iz uže konkurencije na tenderu za gradnju trećeg bloka u TENT-u B, snage 700 megavata. Tender je već uveliko u toku, a procenjena vrednost ovog posla je 800-900 miliona evra. Da li će sada ostali konkurenti ozbiljno nastaviti da se bore za ovaj posao? Memorandum se u delu Drine odnosi na projekat „Gornja Drina“, gradnju četiri hidroelektrane vrednosti pola milijarde evra. Elektroprivreda Republike Srpske i EPS već su formirale zajedničko preduzeće, a nekoliko stranih kompanija je želelo da bude partner srpskim elektroprivredama.
Projekti reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave su „na dugom štapu“, odnosno potrebno je uraditi još dosta analiza pre gradnje. Ipak, zašto se vezivati za jednu stranu. Ministarstvo energetike je pre samo nedelju dana saopštilo da su za „Đerdap 3“, moguće snage i 2.500 megavata, zainteresovane ruske, evropske i korejske kompanije.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je sadašnja vlast povukla ovakav potez ohrabrena prodajom NIS-a ispod žita. „Teško je proceniti s ekonomske tačke da li je reč o povoljnom aranžmanu jer je sve urađeno bez javnosti, konkurencije, tendera“, objašnjava Kovačević. Šteta je, dodaje on, što se u čisto ekonomske stvari meša politika. Iz toga, navodi, obično ne izađe mnogo dobrog.
Treba podsetiti da je nemačka kompanija već jednom probala da na mala vrata uđe u EPS. U 2005. godini dokument je bio pred potpisivanjem, ali DSS je bio protiv. U nacrtu memoranduma je pisalo da je RWE razgovarao sa članovima vlade „sa krajnjim ciljem da u budućnosti postane preferirani strateški partner“ EPS-a. Navedena je i gradnja novih elektrana, i to „Kolubare B“ i „Južne Srbije“, na granici sa Kosmetom. Istina, i Rusi su početkom prošle godine probali nešto slično, ali nije im uspelo iako je tadašnje rukovodstvo EPS-a bilo iz DSS-a. Sada su na čelu EPS-a kadrovi DS-a.
Uvlačenja politike u dogovor s ruskim „Gaspromom“ i nemačkom firmom RWE ne mora, prema mišljenu stručnjaka, obavezno da dovede do loših rezultata za Srbiju. Naprotiv. Oni smatraju da je reč o velikim partnerima i projektima koji će doneti mnogo dobrog, ali naglašavaju da je konkretizacija poslova s „Gaspromom“ pokazala da je srpska strana mogla da prođe bolje, da dobije više para za 51 odsto NIS-a, veće investicije, podjednak udeo u zajedničkom preduzeću za gasovod “Južni tok“ i skladište gasa Banatski Dvor.
Istočna Evropa cilj
Nemački RWE odlučiće o tome da li će i koliko investirati u izgradnju hidroelektrana u Srbiji nakon izrade studija izvodljivosti za projekte na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, rečeno je Beti u RWE. Predstavnica za medije RWE Anet Urbacka rekla je da potpisivanje Memoranduma omogućava da uskoro počne izrada studija kojima će se utvrditi koji su projekti na tri planirane lokacije najprihvatljiviji. Nemački ekonomski analitičari navode da je RWE strategiju rasta usmerio prema istočnoj Evropi.
Bez komentara
U kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu Memorandum i uputili su nas na Vladu Srbije. Ali u Ministarstvu energetike i EPS-u takođe nije bilo komentara. Posle potpisivanja Memoranduma, Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, izjavio je Fonetu da ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. On se nada da će realizacija ovih projekata, pre svega izrade studija i analiza, početi već ove godine.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121771
Nemcima EPS kao Rusima NIS
Autor: Vladimir Spasić | Foto:S.Maričić | 22.11.2009. - 00:01
Posle prodaje Naftne industrije Srbije bez tendera, država sličnu praksu koristi i u poslovima koji bi mogli da dovedu do privatizacije Elektroprivrede Srbije. EPS je u trenutku kada su u toku dva velika tendera za gradnju elektrana potpisao s jednim od učesnika na njima, nemačkom firmom RWE, Memorandum o razumevanju o gradnji elektrana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Dokument je potpisan tokom posete predsednika Borisa Tadića Nemačkoj. Memorandum se odnosi na gradnju hidroelektrana na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, ukupne snage 3.000 megavata i vrednosti više od pet milijardi evra.
Mnogi će porediti ovaj Memorandum i međudržavni Sporazum o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa, kojim je dogovorena prodaja 51 odsto akcija NIS-a. Sve ono što se prebacivalo bivšim vlastima sada se može reći i za sadašnju. A šta predviđa Memorandum?
Na početku treba reći da nije reč o obavezujućem ugovoru, već o klasičnoj formi u kojoj dve strane izražavaju zainteresovanost da obave određene poslove. EPS je potpisao više takvih dokumenata, ali nijedan nije pominjao konkretne i velike projekte kao ovaj s Nemcima. Ali ovaj je potpisan sa jednim od kandidata iz uže konkurencije na tenderu za gradnju trećeg bloka u TENT-u B, snage 700 megavata. Tender je već uveliko u toku, a procenjena vrednost ovog posla je 800-900 miliona evra. Da li će sada ostali konkurenti ozbiljno nastaviti da se bore za ovaj posao? Memorandum se u delu Drine odnosi na projekat „Gornja Drina“, gradnju četiri hidroelektrane vrednosti pola milijarde evra. Elektroprivreda Republike Srpske i EPS već su formirale zajedničko preduzeće, a nekoliko stranih kompanija je želelo da bude partner srpskim elektroprivredama.
Projekti reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave su „na dugom štapu“, odnosno potrebno je uraditi još dosta analiza pre gradnje. Ipak, zašto se vezivati za jednu stranu. Ministarstvo energetike je pre samo nedelju dana saopštilo da su za „Đerdap 3“, moguće snage i 2.500 megavata, zainteresovane ruske, evropske i korejske kompanije.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je sadašnja vlast povukla ovakav potez ohrabrena prodajom NIS-a ispod žita. „Teško je proceniti s ekonomske tačke da li je reč o povoljnom aranžmanu jer je sve urađeno bez javnosti, konkurencije, tendera“, objašnjava Kovačević. Šteta je, dodaje on, što se u čisto ekonomske stvari meša politika. Iz toga, navodi, obično ne izađe mnogo dobrog.
Treba podsetiti da je nemačka kompanija već jednom probala da na mala vrata uđe u EPS. U 2005. godini dokument je bio pred potpisivanjem, ali DSS je bio protiv. U nacrtu memoranduma je pisalo da je RWE razgovarao sa članovima vlade „sa krajnjim ciljem da u budućnosti postane preferirani strateški partner“ EPS-a. Navedena je i gradnja novih elektrana, i to „Kolubare B“ i „Južne Srbije“, na granici sa Kosmetom. Istina, i Rusi su početkom prošle godine probali nešto slično, ali nije im uspelo iako je tadašnje rukovodstvo EPS-a bilo iz DSS-a. Sada su na čelu EPS-a kadrovi DS-a.
Uvlačenja politike u dogovor s ruskim „Gaspromom“ i nemačkom firmom RWE ne mora, prema mišljenu stručnjaka, obavezno da dovede do loših rezultata za Srbiju. Naprotiv. Oni smatraju da je reč o velikim partnerima i projektima koji će doneti mnogo dobrog, ali naglašavaju da je konkretizacija poslova s „Gaspromom“ pokazala da je srpska strana mogla da prođe bolje, da dobije više para za 51 odsto NIS-a, veće investicije, podjednak udeo u zajedničkom preduzeću za gasovod “Južni tok“ i skladište gasa Banatski Dvor.
Istočna Evropa cilj
Nemački RWE odlučiće o tome da li će i koliko investirati u izgradnju hidroelektrana u Srbiji nakon izrade studija izvodljivosti za projekte na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, rečeno je Beti u RWE. Predstavnica za medije RWE Anet Urbacka rekla je da potpisivanje Memoranduma omogućava da uskoro počne izrada studija kojima će se utvrditi koji su projekti na tri planirane lokacije najprihvatljiviji. Nemački ekonomski analitičari navode da je RWE strategiju rasta usmerio prema istočnoj Evropi.
Bez komentara
U kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu Memorandum i uputili su nas na Vladu Srbije. Ali u Ministarstvu energetike i EPS-u takođe nije bilo komentara. Posle potpisivanja Memoranduma, Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, izjavio je Fonetu da ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. On se nada da će realizacija ovih projekata, pre svega izrade studija i analiza, početi već ove godine.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121771
Srbija dobija nuklearku?
Autor: Blic Online, RTV | Foto:AFP | 30.11.2009. - 11:07
"Vlade Rusije i Srbije vode ozbiljne razgovore o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji" , izjavio je u Novom Sadu ruski ambasador Aleksandar Konuzin, a prenosi Radio - televizija Vojvodine na svom sajtu.
"Ozbiljno se razmatra izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji", rekao je Konuzin i dodao da Srbija želi da postane zemlja-izvoznik energije, jer za to ima resurse a Rusija je spremna da joj u toj nameri pomogne na partnerski način zajedničkim ulaganjem.
"Srbija je nedavno dogovorila izgradnju hidroelektrana sa Nemačkom i Italijom, ruski stručnjaci trenutno rade modernizaciju Đerdapa 1, a spremni smo da i mi gradimo nove hidroelektrane u Srbiji", dodao je Konuzin.
On je podsetio na to da je već dogovorena izgradnja nekoliko toplana na gas, prenosi RTV.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=123134
Mislim da imamo moratorijum na NE do 2015te godine ali pretpostavljam da ce ga ukinuti ako shvate sta treba uraditi.Zadnjih dana cuh sta uradise sa reaktorom u Vinci,stvarno je steta.Mislim da je nuklearne energija najcistija,jedino se javla problem nuklearnog otpada.
Autor: Blic Online, RTV | Foto:AFP | 30.11.2009. - 11:07
"Vlade Rusije i Srbije vode ozbiljne razgovore o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji" , izjavio je u Novom Sadu ruski ambasador Aleksandar Konuzin, a prenosi Radio - televizija Vojvodine na svom sajtu.
"Ozbiljno se razmatra izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji", rekao je Konuzin i dodao da Srbija želi da postane zemlja-izvoznik energije, jer za to ima resurse a Rusija je spremna da joj u toj nameri pomogne na partnerski način zajedničkim ulaganjem.
"Srbija je nedavno dogovorila izgradnju hidroelektrana sa Nemačkom i Italijom, ruski stručnjaci trenutno rade modernizaciju Đerdapa 1, a spremni smo da i mi gradimo nove hidroelektrane u Srbiji", dodao je Konuzin.
On je podsetio na to da je već dogovorena izgradnja nekoliko toplana na gas, prenosi RTV.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=123134
Mislim da imamo moratorijum na NE do 2015te godine ali pretpostavljam da ce ga ukinuti ako shvate sta treba uraditi.Zadnjih dana cuh sta uradise sa reaktorom u Vinci,stvarno je steta.Mislim da je nuklearne energija najcistija,jedino se javla problem nuklearnog otpada.
"Jedino" nuklearni otpad? Pa... to je ono najgore kod te vrste energije.
Uostalom, stvarno ne razumem zasto bi neko u zemlji sa vodotokovima kao sto je Srbija ikada razmisljao o glupavim nuklearkama. Kosta isto, ako ne i vise, a zagadjuje okolinu drasticno.
Napravite jednostavno Djerdap 3 i nikada vise necemo cuti rec struja! Osim kod poskupljenja, naravno
Pa... to je ono najgore kod te vrste energije. Uostalom, stvarno ne razumem zasto bi neko u zemlji sa vodotokovima kao sto je Srbija ikada razmisljao o glupavim nuklearkama. Kosta isto, ako ne i vise, a zagadjuje okolinu drasticno.
Napravite jednostavno Djerdap 3 i nikada vise necemo cuti rec struja! Osim kod poskupljenja, naravno
Nije uopste,jer rusi preuzimaju otpad pa posle ga preradjuju i deo koriste za svoje naoruzanje i istrazivanje.
Radi se o tome da imamo iskoristenih 50-60 hidroenergije(reci sefa katedre za hidroenergetiku Masinskog Fakulteta).Ali posle ovih 10tak sto se planiraju praviti na drini,ibru i djerdapa 3 nece biti vise potencijala sto se tice isplativosti.I energetika se treba razvijati radi prodavanja struje drugima a ne samo za domacu proizvodnju.
Evo linka sa korisnim informacijama i slike sa iste strane
http://www.euronuclear.org/info/encyclopedia/n/nuclear-power-plant-europe.htm
196 elektrana postoji u Evropi a 16 je u izgradnji,kao sto vidimo nemaju ih Cela bivsa juga izuzev slovenije(ona planira jos jednu kao i hrvatska prvu da napravi),albanija,italija,austrija,poljska,portugal i grcka.Sta vam to kaze?
P.S.jedva cekam da pomenete obnovljive izvore energije
Radi se o tome da imamo iskoristenih 50-60 hidroenergije(reci sefa katedre za hidroenergetiku Masinskog Fakulteta).Ali posle ovih 10tak sto se planiraju praviti na drini,ibru i djerdapa 3 nece biti vise potencijala sto se tice isplativosti.I energetika se treba razvijati radi prodavanja struje drugima a ne samo za domacu proizvodnju.
Evo linka sa korisnim informacijama i slike sa iste strane
http://www.euronuclear.org/info/encyclopedia/n/nuclear-power-plant-europe.htm
196 elektrana postoji u Evropi a 16 je u izgradnji,kao sto vidimo nemaju ih Cela bivsa juga izuzev slovenije(ona planira jos jednu kao i hrvatska prvu da napravi),albanija,italija,austrija,poljska,portugal i grcka.Sta vam to kaze?
P.S.jedva cekam da pomenete obnovljive izvore energije
Meni to govori da postoji mali broj "pametnih" zemalja u Evropi Do duse, neke zemlje nisu imale izbora zbog manjka drugih kapaciteta.
U svakom slucaju, Srbija nije iskoristila sve energetske kapacitete i tek kada se to desi moze da se razgovara o nuklearkama, a do tada...
Uostalom, i Vlada je potvrdila da se ne planira izgradnja nuklearke.
Do duse, neke zemlje nisu imale izbora zbog manjka drugih kapaciteta. U svakom slucaju, Srbija nije iskoristila sve energetske kapacitete i tek kada se to desi moze da se razgovara o nuklearkama, a do tada...
Uostalom, i Vlada je potvrdila da se ne planira izgradnja nuklearke.