Šta je novo?

Energetika

Velika je šteta što se ta ideja sa toplovodom Obrenovac - Beograd nikad nije sprovela u delo. Ne samo da se uzalud rasipa energija već se izlivanjem vrele vode u Savu, umesto njenim dopremanjem do potencijalnih potrošača remeti živi svet (ako ga još ima ) Save.
Zašto se nekada ne ugledamo na iskustva nekih zemalja koje su zarad svog napretka morale proći određen trnovit put da bi nešto novo i bolje pronašle i upotrebile, nego nam treba sto godina da uvidimo da negde grešimo, pa još sto godina da sami smislimo način da to ispravimo (iako je način već pronađen) a onda tek ostaje pitanje ''političke'' ili ko zna koje druge volje da li će se to ikada i primeniti!
 
Ako nas je nesto trebala nauciti ova gasna kriza je da nije bitno samo da li je nesto jeftinije vec da li time postajes vise energetski zavisan od drugih. Znaci da je i grejanje toplovodom Beograd-Obrenovac skuplje sa neki procenat od grejanja na gas, to ne treba uopste odbaciti jer si manje zavisan od drugih. Sa ovom sadasnjom cenom gasa(a pitanje je da li ce to i koliko ici dole uopste), verujem da imamo ovaj toplovod da bi nas grejanje manje kostalo.
Da li neko zna(ili moze da nadje) da li je taj toplovod dovoljan za ceo daljinski sistem grejanja Beograda i da li predvidjena prenamena onog mosta na Savi ovaj projekat potpuno stavlja van razmatranja(sem da ne prave most ponovo). Ima li neko neku projekciju troskova, koliko sve to kosta, jer ono sto nam je bilo skupo pre 7 godina ne mora znaci da je i sad, pogotovo pri sadasnjoj ceni grejanja?

Dalje, potpuno mi je neverovatno da drzava ne moze da izdvoji neka(malo znacajnija) sredstva da se tacno odredi koliko i gde moze da se dobije energije iz obnovljivih izvora. Uglavanom su to neke pausalne ocene koje se dobijaju uporedjivanjima sa ostalima ili su to neke studije od pre 30-ak godina koje mozda vaze sad, a mozda i ne vaze(to uglavnom za vodni potencijal). Prsnes sad 100-inak miliona evra na releavntne institucije, koje bi ti napravlie, posle npr. dvogodisnjeg istrazivanja, mapu svih mogucih izvora obnovljive energije(vetrenjace, biomasa, termalni izvori, solarna energija,..). Tako i potencijalnim investitorima dajes relevantnje podatke i mozes lakse u buducnosti da apliciras za neka sredstva EU za te namene.

Takodje to bi trebalo napraviti i za rudna bogatstva, jer sa novim tehnologijama(sto prerade, sto istrazivanja) mnogi bi se rudnici mogli otvoriti. Sad se radi uglavnom preko koncesija. I to je nesto, ali bi se drzavi vise isplatili da sama bude investitor istrazivanja, pa da onda vidi sta ce sa dobijenim rezultatima.
 
Mislim da je toplovod bio za neke blokove, nisam siguran. Mostu mislim da ne treba prenamena, jer je most, koliko znam, predviđen i kao drumski. Vrlo moguće da grešim.
 
Mislim da je idealno vreme za još jednu dreku u medijima, tj. da se vidi koliko košta završetak toplovoda, koliko stanova može da se greje na taj način, kolika je bila cena gasa kada su odustali od projekta itd... Hello, istraživačko novinarstvo, vi iz Blica, Danasa, anyone?
 
Tranzit gasa za Srbiju po četvorostrukoj ceni
Autor: K. P. | Foto:AFP | 24.01.2009. - 05:00

gas-v.jpg


Umesto redovnih zahteva da gas poskupi, čelnici “Srbijagasa” mogli bi da ulože napor da se enormne tranzitne takse na gas, koje plaćamo mađarskom “Molu”, bitno smanje.

Stručnjaci kažu da bi time bile omogućene velike uštede, pa je pitanje da li bi dalja poskupljenja bila nužna. Srbija danas, prema priznanju samog direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića, plaća ogromne takes na tranzit gasa kroz Mađarsku, koje su , kako je on rekao” mimo bilo kakvih pravila i kriterijuma”.
- Prema poslednjim obračunima iz jeseni prošle, 2008. godine, tranzitna taksa na gas iznosi čak 48,4 dolara po 1.000 kubnih metara gasa. To znači da u trenutnoj ceni gasa od 500 dolara za hiljadu kubika, čak jednu desetinu čini taksa, koja ide mađarskom Molu(48,4 dolara), što je veliki iznos. To je nekoliko puta više od regularnih taksi - kaže za “Novac” Dušan Daković iz Agencije za energetiku. On napominje da, na žalost, uporedne analize o tome koliko tranzit plaćaju susedi ne postoji, jer su ugovori koje mađarski Mol sklapa sa drugim kompanijama u domenu poslovne tajne.
Ipak, stručnjaci kažu da je ovako visoka tranzitna taksa, koja se u prošloj godini kretala između 36 i 48 dolara, gotovo nezabeležena.
- Zna se da je evropski prosek oko tri dolara na 100 km za hiljadu kubika. Mađari ne pristaju na to da se taksa veže za dužinu trase, što je uvek 100 km, već je naplaćuju za čitavu teritoriju. Mol je koristeći monopolski položaj, odnosno činjenicu da se Srbija prirodnim gasom snabdeva samo iz pravca Mađarske, uspeo da nametne visoke cene transporta, pa čak i kada bi smanjili sadašnju cenu transporta na pola, imali bi odličnu zaradu. Za nas je svako sniženje pa makar i ono od nekoliko procenata veoma bitno jer bi uticalo na smanjenje nabavne cene prirodnog gasa – kaže za “Novac” Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. Računica pokazuje da bi realna cena (evropski prosek) za oko 300 kilometara tranzita kroz Mađarsku bila 10-12 dolara za 1.000 kubika, a Srbija plaća čak četiri puta više.
S obzirom da je “Srbijagas” za sledeću godinu ugovorio uvoz 2,3 milijarde kubnih metara gasa, to znači da će, prema gruboj računici, Mađari od transporta gasa do Srbije inkasirati preko 100 miliona dolara. Iz svega ovoga jasno je da bi sa upola nižim taksama, “Srbijagas” koji je trenutno u dubiozi od 92 miliona dolara, mogao da uštedi 50-tak miliona dolara. Iako je Bajatović za januar najavio pregovore sa mađarskim Molom na tu temu, za sada do toga nije došlo. Direktor “Srbijagasa” nije bio raspoložen da za “Novac” priča o taksama, a u ovoj kompaniji nismo mogli da saznamo ni osnovne podatke o ugovoru sa Molom - kada je sklopljen, na koliko godina, po kojoj formuli se izračunava taksa itd... Ono što se zna jeste da je ugovor sklopljen još u Miloševićevo vreme, 1998. godine i da je na insistiranje Mađara potpisan na čak 20 godina. Kako nezvanično saznajemo, ugovor se aneksira iz godine u godinu, i predviđa mogućnost da se leti, kada je manji tranzit, cene taksi podižu. Upravo tu mogućnost ovog leta Mol je i iskoristio, te je od polovine godine taksa podignuta za ogromnih 27,7 odsto (sa 36 na 48,4 dolara).
Iako smatra da je tranzitna taksa visoka, Zorana Milanović Mihajlović, nekadašnja savetnica za energetiku Miroljuba Labusa, tvrdi da dogovor sa Mađarima ima jednu prednost za nas, a to je odredba o neplaćanju kaznenih penala za nepovučene, a ugovorene količine gasa.
- Ti kazneni penali ne bi uopšte bili mali i upravo zato su Mađari u zimu 2005. kada nismo povukli sve ugovorene količine gasa tražili izmenu ugovora kako bi se izbacila ova klauzula. Posle višemesečnih pregovora uspeli smo to da izbegnemo i ni danas ne plaćamo kaznene penale- tvrdi Milanovićeva. Ipak, ona ističe da s obzirom da će ugovor biti na snazi još desetak godina, treba raditi na tome da se takse smanje, što neće biti lako, jer Mol na njima odlično zarađuje. Da su tranzitne takse na gas visoke, smatraju i u Ministarstvu energetike, ali napominju da nisu nadležni za to, jer se radi o komercijalnom ugovoru “Srbijagasa” i mađarskog “Mola”.
- Ministarstvo energetike je u više navrata tražilo da se pregovori o tranzitnoj taksi vode na bilateralnom nivou dve zemlje, ali Mađari to neće da prihvate. Mađarska država neće da se meša, jer je Mol privatna kompanija. Poslednji put smo pre nekoliko nedelja uputili takav zahtev Mađarskoj, ali je odgovor uvek isti - kaže za “Novac” Milan Budimir, portparol Ministarstva energetike.
Vuletić iz Udruženja za gas smatra da se Ministarstvo energetike ipak ne trudi dovoljno oko rešavanja ovog problema, koji prema njegovim rečima “ne može da reši sam ‘Srbijagas’”.
- Država mora da se umeša i preuzme pregovore, jer je jasno da su ove cene rezultat ucene - kaže Vuletić. I dok se “Srbijagas” ne oglašava po ovom pitanju , a Ministarstvo energetike se proglašava nenadležnim, građanima i privredi, koji već plaćaju visoke cene za gas, stalno se preti novim poskupljenjem i udarima na kućne budžete i bilanse preduzeća.

Šta je dvostruki zakup kapaciteta?
Kako “Novac” nezvanično saznaje, formula po kojoj se izračunava taksa za tranzit gasa kroz Mađarsku za Srbiju ima deo vezan za cenu gasa i deo vezan za zakup kapaciteta. I tu je glavni problem jer nas Mađari uslovljavaju da plaćamo tzv. dvostruki zakup kapaciteta. To praktično znači da za isti protok plaćamo dvostruko veću cenu od regularne, koja je već visoka. Pod istima uslovima, kako saznajemo, zakup plaća i BiH, dok su Hrvati uspeli da izbegnu dvostruku zakupninu.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=75714
 
shmeksi":1c3mg4l9 je napisao(la):
Evo linka ka pdf fajlu, vezanom za danas objavljen u Politici javni poziv za podnosenje pisama zainteresovanosti o Kolubari B i TENT B3

http://www.eps.rs/novosti/javnipozivi/20012009/oglas politika 20jan09_srpska verzija.pdf
Bilo bi sjajno da se u sred krize grade ova dva tako velika i vazna infrastrukturna objekta, ali nekako sumnjam u to. Cini mi se kao da su ovi tenderi nekakav politicki marketing, jer je trentuak za taj tender dosta los i to svi znaju. Iako je model suinvestitora dobar za ovaj trenutak, mislim da ce ovaj poduhvat da bude jalov. Neverujem da ce bilo ko sad da se obavezuje na velika ulaganja, a cak i ako uspe tender milsim da gradnja nece ni poceti. Bar ne neko vreme. Kao sto se desilo sa Fiatom ili gore. Moze da bude samo pompa oko toga, ali da ce na kraju da se sve odlozi za neka bolja vremena. Novca nigde nema i uzasno je skupo zajmiti se, a Srbija ima mozda do kraja godine pre nego sto objavi bankrot ako se ovako nastavi. No dobro, lepo zvuci onako bas bi nam leglo 1400 MW ;)
 
Modernizacijom postojecih kapaciteta Srbija ce imati vecu proizvodnju za bar 15%. Takodje postoje jos razni planovi za iskoriscavanje ostalih izvora obnovljive energije. Ako dodamo to da ce u buducnosti ljudi menjati stare sporete, bojlere, sijalice itd. sa efikasnijim moze se zakljuciti da nama bas ne treba toliko novih MW. Sto dalje vodi do zakljucka da bar pola od ovoga ide na izvoz. S tim u vezi kolike su nase zalih lignita i ostalog uglja i da li je pametno da izvozimo takav strateski proizvod?
 
Pametno je sigurno, jer za to dobijamo novac, kojim onda možemo da gradimo alternativne izvore energije, i da stvaramo novi strateški proizvod koji ćemo opet izvoziti nekim drugim jadnicima u budućnosti. Tako država postaje bogata i napredna, samo što to našim mazgovima uopšte nije jasno...
 
Sve se nadam da ce na to ici ta zarada. Mislim ako i tako odluce, na to ce ici te pare do prve nepredvidjene finansijske krizice, pa ce čapnuti malo odatle, pa ce sledeci put čapnuti malo vise i tako ce kroz nekoliko godina zaboraviti sta je na pocetku bila ideja.
 
bigvlada":15y82548 je napisao(la):
Vidim da ćemo opet početi ozbiljno da razmišljamo o upotrebi one tople vode iz Obrenovca, koja se izliva u Savu a koja bi mogla da se koristi za grejanje. U Obrenovcu nemaju problem sa grejanjem, a čitao sam da je i Tuzla rešila problem na isti način. Koliko bi koštalo da se završi taj nesrećni toplovod od Obrenovca do bloka 70a, tj do toplane?
Danas je na vestima Studija-B bila reportaza o ovoj zamisli i navodno predlog za nastavak izgradnje se nalazi u gradskom odboru za energetiku (ili nesto slicno tome) gde se radi studija izvodljivosti. Zavrsetak projekta bi kostao 200 miliona (e sad nisam zapamtio da li dolara ili evra). Projekat bi mogao da se zavrsi do 2013. godine
 
Ako bi kostao 200 miliona dolara/eura onda bi sigurno imao veci kapacitet grejanja od nekoliko blokova kao sto je Ambasador gore napisao(doduse ogradio se da mozda gresi). Jesu li rekli koliki deo Beograda bi se mogao grejati ttim toplovodom?
 
Nikola":3r15psh5 je napisao(la):
Jesu li rekli koliki deo Beograda bi se mogao grejati ttim toplovodom?
Cini mi se da nisu vec je vise kroz reportazu provejavala poruka da bi beograd u tom smislu bio energetski nezavisan. Iskreno i mene zanima koliki deo grada moze time da se greje, da li je to samo sremska strana u pitanju ili i sumadijski deo moze da ima koristi od toga.
 
Ako je samo sremska strana, 200 000 ljudi po hiljadu evra godisnje... to je 6000 din mesecno po osobi, i isfinansira se za godinu dana...

Mislim... KAAAAKO to nije isplativo? KAKO?!?
 
jovanovm":fkoga2j1 je napisao(la):
Ako je samo sremska strana, 200 000 ljudi po hiljadu evra godisnje... to je 6000 din mesecno po osobi, i isfinansira se za godinu dana...

Mislim... KAAAAKO to nije isplativo? KAKO?!?
Pa i rekli su da bi se ta investicija brzo ispaltila (onda se pitam cemu studija izvodljivosti, ali je ona cini mi se obaveza po zakonu za takve objekte). Ukoliko se to izgradi, da li moraju da se menjaju cevi koje vode do potrosaca ili nesto drugo. Meni je citav koncept daljinskog grejanja oduvek bio misterija.
 
"Đerdap 3", velika šansa Srbije

"Đerdap 3", velika šansa Srbije
26. januar 2009. | 03:12 | Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Intenzivirani pregovori EPS-a sa elektroenergetskim kompanijama zemalja u okruženju o početku izgradnje treće hidroelektrane na Dunavu, saznaju "Novosti".

Pošto će Srbiji već 2012. godine nedostajati struja, uz već dve postojeće protočne hidroelektrane “Đerdap 1” i “Đerdap 2”, izgradnja reverzibilne HE “Đerdap 3” (što je investicija vredna oko tri milijarde evra) postaje - sve izvesnija.

Izgradnjom tog kapaciteta stekli bi se uslovi da se noćni viškovi sa ovog prostora pumpaju u akumulaciju, dok bi instalisana snaga ove HE iznosila 2.400 megavata, odnosno čak 34 odsto sadašnjih kapaciteta EPS!

"Ideja o još jednoj HE na Dunavu nije nova, budući da je beogradski “Energoprojekt” još krajem 1973. godine sačinio projekat njene izgradnje za potrebe ondašnje SFRJ. Taj projekat je ponovo postao aktuelan, ali Srbija ne može sama da finansira izgradnju te hidroelektrane. Zato je, smatramo, najbolje rešenje formiranje balkanske unije za izgradnju te HE", kaže izvor Novosti iz EPS.

“Đerdap 3” bi godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije, i to isključivo noću, kada nema kupaca po adekvatnoj ceni i kada je potrošnja struje mala. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u reverzibilno jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodima kada je cena najprofitabilnija. Uslove za takvo dobijanje energije, osim Srbije, ima još jedino Holandija.

Procene kazuju da bi HE “Đerdap 3” u zlatnoj rezervi mogao da ima 850 miliona kilovat-časova električne energije, pa bi Srbija na taj način mogla da diktira cene i dominira na tržištu struje u regionu.

Uz sve to, reverzibilna HE pruža sigurnost sistemu, jer proizvodi najplemenitiju energiju, i to u vreme kada je potrebna sistemu - u “pikovima” potrošnje. U slučaju da se ovakva elektrana izgradi, dolazi se u poziciju da se “džabe” pokupuju evropski noćni viškovi, a da se posle ta proizvedena energija iz akumulacije proda po veoma visokim cenama.


link

Prvi put cujem za nesto ovako. Stalno se prica o nekim nasim energetskim potencijalima, a za ovo prvi put cujem.
Ne treba ni pod razno da idemo u bilo kakva zajednicka ulaganja. Ako je isplativo, a izgleda da jeste i kako je cist nacin proizvodnje energije koji uz to obezbedjuje stabilnost energetskog sistema u regionu za ovo bi se sigurno mogao dobiti neki povoljan kredit.
 
Kada je pocelo sve ovo o gasnoj krizi dosta sam gledao tv. I bila je jedna stvar koja mi je upala u oci(usi)

Da li znate da Hrvatska trosi 70 miliona MWh kada je najveca potrosnja i kada apeluju za stednju,a u isto vreme Srbija trosi 159 miliona MWh?

Ne znam sta je razlog ovolikoj energetskoj neefikasnosti. Imamo vise stanovnika ali tolika razlika u potrosnji mi nije bila najjasnija.
 
Pa broj stanovnika tu bas i nije reprezentativan, bitniji podatak je broj domacinstava, a jos bitniji velicina industrije.
 
.......a najbitniji je cena struje. Ako je džabe, svako će da je koristi za grejanje. U Hrvatskoj se daleko manje greju na struju. Upravo zbog ovakve cene struje Srbi najviše troše u celoj Evropi (naravno po stanovniku).
 
@toplovod

Gledao sam prilog, poenta je da treba izgraditi oko 28km cevi, tj. topla voda bi išla sa obe strane Save i koristio bi je ceo Beograd. Ako su pljunuli 50-tak miliona za ono vanredno snabdevanje gasom (ako sam dobro zapamtio cifru), onda mi 200 miliona evra nije mnogo za izbacivanja gasa i mazuta sa spiska energenata za gerjanje. Uglja bar imamo.

@Hrvatska

Mi imamo jaču i raznovrsniju industriju od Hrvatske, a i ima nas duplo više, normalno je i da više trošimo. U prednosti smo jer imamo raznovrsnije izvore energije, što nas dovodi do

@Đerdap 3

Za ovo nikada nisam čuo, gde je to trebalo da se gradi? Između 1 i 2? Delimo popola sa Rumunijom? A vidim da će nam opet trebati cela Jugoslavija da bi to isfinansirali.
 
“Đerdap 3” bi godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije, i to isključivo noću, kada nema kupaca po adekvatnoj ceni i kada je potrošnja struje mala.

Procene kazuju da bi HE “Đerdap 3” u zlatnoj rezervi mogao da ima 850 miliona kilovat-časova električne energije, pa bi Srbija na taj način mogla da diktira cene i dominira na tržištu stru
Da li ovo "zlatna rezerva" znaci da je to kapacitet akumulacije(tj. koliko bi se energije moglo proizvesti kada bi se puna akumulacija potrosila do kraja, bez dopunjavanja),
 
Ponovo aktuelna ideja izgradnje toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda
Energetska kriza oživela stari projekat
Autor: Dragana Krstić | 28.01.2009. - 08:01
1gkh8o.jpg

Toplovod, kojim bi se otpadne vode iz termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu iskoristile za grejanje Beograđana, umesto što zagađuju Savu, mogao bi da bude izgrađen do 2013. godine. Uprava za energetiku trenutno razmatra ovaj projekat, a prema prvim procenama izgradnja toplovoda, kojim bi se postigla i velika ušteda, koštala bi oko 200 miliona evra.

Energetska kriza, ponovo je pokrenula priče o “vrelovodu”, kojim bi se otpadne vode iz termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu sprovele do „Beogradskih elektrana”.

Ideja stara dve decenije
Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine, kad je na čelu grada bio Nebojša Čović. Ideja je bila da se smanji potrošnja uvoznih energenata i da se u vreme sankcija prevaziđe problem snabdevanja grejanjem. Tada je počela i izgradnja Ostružničkog mosta koji je bio zamišljen kao nosač toplovoda. Do 1996. godine, kad su radovi zaustavljeni, na ovaj projekat je potrošeno oko 15 miliona evra, a od 28 kilometara toplovoda izgrađeno je 3,6 i čelična konstrukcija mosta. Ideja o „vrelovodu” definitivno je napuštena 2001. Gradske vlasti su, tada smatrale, da je za završetak toplovoda, potrebno previše novca i da je projekat neisplativ. Zatrpani su svi do tada iskopani kanali, a vangradski toplovod je zaboravljen.

Odluka za nekoliko meseci
- Uzevši u obzir energetsku krizu i povećanje zagađenosti životne sredine, dali smo nalog da se izvrši revizija projekta. Pitanje nije da li će se toplovod graditi, već da li su potrebne izmene projekta. Konačna odluka o početku radova biće doneta za nekoliko meseci - objašnjava Goran Aleksić, član Gradskog veća.
Prema njegovim rečima, grupa koju čine predstavnici gradskih i republičkih vlasti, „Beogradskih elektrana“ i TE „Nikola Tesla“ razmatraće tehničke mogućnosti izgradnje toplovoda, a biće konsultovani i ekonomski stručnjaci koji će uraditi finansijsku procenu projekta.
- Procenjujemo sve mogućnosti koje možemo da iskoristimo da bi Beograd bio energetski stabilan, pa i ovaj projekat. Prve analize pokazuju da bi se izgradnjom ovog toplovoda dosta uštedelo. Međutim, realizacija tog projekta zahteva značajna sredstva, a ona tek treba da se definišu - Marko Stojadinović, direktor Uprave za energetiku.

Štedi i štiti okolinu
Dužina toplovoda prema postojećem projektu, iznosila bi 28 kilometara, a on bi „krenuo“ od Bloka A u TE „Nikola Tesla“, preko Ostružničkog mosta, naseljem Doktora Ivana Ribara do Toplane „Novi Beograd“. Stručnjaci tvrde, da bi kvalitet grejanja bi bio bolji, bez obzira na udaljenost.
- Ovaj projekat bi Beogradu omogućio energetsku stabilnost, koja se pokazala veoma važnom u stanju svetske energetske krize. Osim toga zaštitili bi i životnu sredinu. Otpadna voda se ne bi kao dosada izlivala u Savu, a „Beogradske elektrane“ bi manje koristile gas i mazut, što bi značilo i čistiji vazduh - priča Aleksić.
Izgradnju „vrelovoda“ podržavaju i u termoelektrani „Nikola Tesla“ i u „Beogradskim elektranama“.
- Takav projekat daje značajan stepen nezavisnosti grejanja Beograda, u odnosu na uvozne energente, kao što su gas i mazut - smatra Zoran Predić, generalni direktor „Beogradskih elektrana“.
Prema nekim procenama, otpadnom vodom iz termoelektrane mogao bi da se greje ceo Novi Beograd, veliki deo Čukarice ali i centralni delovi grada.


Završetak Ostružničkog mosta
Ove godine očekuje se i početak radova na dovršetku drumskog mosta preko Save kod Obrenovca, koji je prvobitno zamišljen kao „most - toplovod“ i koji više od decenije stoji nedovršen. Ostružnički most će ljudima koji putuju iz Valjeva i Šapca, skratiti put ka Beogradu, a olakšaće stanovnicima Obrenovca odlazak u Surčin i Novi Beograd.

Manji računi za grejanje
Stanovnici Miljakovca i Banovaca dobiće umanjene račune za grejanje. Žitelji Miljakovca će grejanje platiti manje zbog nedavnog kvara na toplovodnoj cevi, a stanovnici Banovaca zbog nemogućnosti toplane „Banovci“ da pređe na mazut u vreme gasne krize. Njima će „Beogradske elektrane“ već ovog meseca poslati posebne obračune, dok će žiteljima Miljakovca račun stići sledećeg meseca uz obračun „Infostana“.


Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=76307
 
I da se sa tim projektom krenulo na vreme, tj. da nije bilo sujete u novoj vlasti, gradjani beograda ne bi imali problem sa grejanjem u toku ove gasne krize, a i postali bi makar u jednom energetskom segmentu manje zavisni od rusije sto je po meni vrlo bitno. uvek moramo imati neku alternativu.
 
Vrh