Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

Nova termoelektrana u Kostolcu
3. decembar 2009. | 20:23 | Izvor: Tanjug
Kostolac -- Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić najavio je da će u Kostolcu biti investirano oko milijardu evra u izgradnju nove termoelektrane.

Nova termoelktrana imaće snagu od od 350 do 600 megavata a u Kostolcu će uskoro započeti i iskopavanje lignita u novom ugljenokopu.

Škundrić i zamenik premijera Ivica Dačić razgovarali su s čelnicima privrednog društva "Termoelektrane" i "Kopovi" o investicijama u ovaj energetski gigant, a Dačić je naglasio da je vlada danas donela odluku o formiranju radne grupe za realizaciju kineskog kredita do 850 miliona evra koji će biti iskorišćen za nove termoenergetske kapacitete u Kostolcu.

Dačić je naveo četiri segmenta razvoja u narednom periodu - infrastrukturu sa koridorima u putnoj, rečnoj i železničkoj privredi, građevinarstvo, poljoprivredu i energetiku.

On je istakao važnost gasno-energetskog sporazuma sa Rusijom ne samo u ekonomskom, već i u političkom smislu i rekao da je želja Srbije da postane energetski lider u ovom delu Evrope.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=03&nav_category=9&nav_id=396223

Sto je sigurno sigurno je :)
 
Dok ne počnu radovi ne verujem ništa, a pogotovu ne Škundriću, i celoj toj njegovoj ekipi, jer mi je otac od veoma dobre drugarice trebao da bude Škundrićev zamenik... te mi je ona pričala ko i šta je gosn Škundrić...
 
Sramota. Treba i postojecu da zatvore, a ne ovako da zagadjuju. Koliko ce jos kulturnog dobra da uniste? :( :notok:
 
Ja sam se skroz pogubio sa ovim ulaganjima sto najavljuju u energetici. Te tender za ovo , te teneder za ono, pa stratesko partnerstvo sa ovim i onim, te zajednicko ulaganje, pa razumevanje, te obnova, pa modernizacija, te izgradnja i sta vec ne. A nista se ne radi. Samo se fulaju projektima i ciframa(astronomskim).
Bilo bi zgodno kad bi rekli ili sastavili spisak na kome ce biti navedeno sta se radi i u kom vremenskom periodu.Npr:
-Sa ovim smo potpisali ugovor za nove kapacitete, sa tolikim kapacitetom, sa takvim procentom vlasnistva i kostace nas toliko, a toliko partnera.
-Ovde ulazemo u obnovu postojeceg ili izgradnju novih kapaciteta. Sa tolikim ulagnjima imacemo toliko i toliko vecu proizvodnju i smanjice se zagadjenje ili slicno.
 
Ma to nema veze sa izborima u kostolcu u nedelju.Mislim da je dobio neki demogagitis virus od Mrke :lool:
 
Prosle nedelje je bilo price o nuklearnoj elektrani.

Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji - argumenti za i protiv
Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji - argumenti za i protiv

(Ne)opravdan strah od ekološke katastrofe
* Energija iz 438 nuklearki učestvuje u svetskoj proizvodnji struje sa 17 odsto* U svetu se gradi ili je naručeno oko 40 nuklearki

Autor: G. Vlaović

Beograd - Deo stručne javnosti, pre svega naučni saradnici Instituta za nuklearne nauke Vinča, već dvadesetak godina pozivaju na preispitivanje Memoranduma o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. U situaciji kada se Srbija suočava sa problemom velike potrošnje i hroničnog nedostatka električne energije apeli da se Memorandum ukine sve su glasniji.

Naučni saradnik Instituta Vinča Ilija Plećaš kaže za Danas da u Srbiji ne postoji nukelarni lobi ali da egzistira grupa stručnjaka koja se zalaže za edukaciju javnosti kako bi na korišćenje nuklearne energije počelo da se gleda na savremen način.

- Tačno je da u Srbiji postoji Memorandum o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, ali ne znači zabranu i edukaciju u oblasti nuklearne energije. I mada u Srbiji nema nuklearnih elektrana, u okruženju ih ima čak 14 i taj podatak najbolje ilustruje koliko su nam potrebni stručnjaci sposobni da reaguju u slučaju incidenata. Sa druge strane argument da bi izgradnja nuklearke u Srbiji izazvala ekološku katastrofu nije održiv, jer bi se to dogodilo i u slučaju havarije u nekoj od nuklearnih elektrana u okruženju - ističe naš sagovornik.

On dodaje da bi s obzirom na očekivani nedostatak klasičnih izvora energije nakon 2020. bilo neophodno da Srbija počne ozbiljno da razmišlja o izgradnji nuklearke. Prema njegovim rečima veoma je interesantan slučaj Albanije koja je dozvolila italijanskim kompanijama da grade nuklearne elektrane u njihovoj zemlji, a zauzvrat će dobijati deo električne energije.

Bivša savetnica za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović-Milanović tvrdi da Srbiji nisu potrebne nuklearke, ali smatra da bi Moratorijum trebalo ukinuti kako bi naša zemlja mogla da učestvuje u izgradnji nuklearnih elektrana u zemljama u okruženju.

- Nema potrebe da se u Srbiji razmišlja o izgradnji nuklearne elektrane, već bi se trebalo orijentisati na korišćenje klasičnih i obnovljivih izvora energije. Uprkos tome, javnost u Srbiji treba da zna da je nuklearna tehnologija danas mnogo naprednija nego pre dvadeset godina i da su investicije u izgradnju nuklearke sada znatno manje nego ranije. Pored obnovljivih izvora energije, razvijeni svet je sve više orijentisan i na korišćenje struje dobijene iz nuklearki. Razlozi su ti što nuklearke ne zagađuju životnu okolinu, razvijene su tehnologije prerade štetnog otpada, a mogućnost havarija svedena je na minimum - objašnjava naša sagovornica.

Najveći protivnici izgradnje nuklearki u Srbiji su borci za zaštitu životne sredine. Oni smatraju da nikako ne bi trebalo razvijati takav projekat koji bi doneo rizik od katastrofe, a Srbiju pretvorio u skladište otpadnog radioaktivnog materijala. Ekolozi tvrde da činjenica da je za izgradnju nuklearke potrebno izdvojiti čak dve milijarde evra, jeste prepreka koju bi lobisti takvog poduhvata lako mogli prebroditi dobijanjem kredita od razvijenih zemalja, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država. Treba uzeti u obzir i činjenicu da 95 odsto opreme čini uvoz iz tih zemalja, koje na taj način nalaze posao za svoju nuklearnu industriju.

Inače, energija iz 438 nuklearnih elektrana učestvuje u svetskoj proizvodnji električne energije sa 17 odsto. Evropska unija planira da iz svojih kapaciteta proizvede 30 odsto potrebne energije, a Francuska iz nuklearnih elektrana dobija čak 80 odsto električne energije. Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija i Bugarska, koje se nalaze u našem okruženju, ili su sa nama povezane vodenim tokovima, imaju značajne i podižu nove kapacitete u nuklearnim elektranama. Danas se u svetu gradi ili je već naručeno oko 40 novih nuklearnih elektrana.

Paralele

Da bi se podigla nuklearka kapaciteta one u Krškom potrebno je oko dve milijarde dolara. Jedna nuklearna elektrana snage 1.000 megavata u toku godine potroši oko 50 tona goriva i proizvede oko 500 kubnih metara nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. Sa druge strane jedna termoelektrana iste snage, za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela - objašnjava Ilija Plećaš, naučni saradnik Instituta Vinča.



Gašenje nuklearki

Od 1979. SAD nisu izgradile nijednu nuklearku na svojoj teritoriji, ali odobravaju kredite zemljama koje su zainteresovane za takve projekte. Osim toga, Danska i Švedska odlučile su da zatvore svoje elektrane najkasnije do 2015, a Nemačka planira da to učini do 2025. godine

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/2009/06/izgradnja-nuklearnih-elektrana-u-srbiji.html
 
Pusto srpsko “Krško“
A. MUSLIBEGOVIĆ - I. MIĆEVIĆ, 05.12.2009 20:57:26 Ocena: 4.36 (Glasova: 14) Komentara: 0
BURNIJE reakcije u javnosti, čini se, izazvale su najave gradnje nuklearnih elektrana u susedstvu - u Hrvatskoj i Albaniji - nego govorkanja da i naša država razmišlja o ovakvom postrojenju. Mišljena su među stručnjacima oprečna, a javnost je, bar prema ad hok uvidu u forume i internet komentare - protiv!
Moratorijumu na razvoj nuklearnih postrojenja u Srbiji rok ističe 2015. godine. Šta posle njega? Produžiti ga ili otvoriti „atomska vrata“?
Energetičari smatraju da, u daljoj budućnosti, bez ovakvog postrojenja nećemo moći da proizvodimo dovoljno energije, da ćemo morati da je uvozimo.
- Kada se uporedi dinamika gradnje novih energetskih kapaciteta sa potrošnjom, nuklearne elektrane ne bi trebalo da počnu da se grade pre 2020. ili čak 2030. godine - kaže za „Novosti“ Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije. - Kod nas se na gradnju nuklearki uvek gledalo pogrešno, crno-belo. Strah je neosnovan, jer mnogo takvih postrojenja već imamo u susedstvu - u Bugarskoj i Mađarskoj.
U prečniku od 100 kilometara oko Srbije postoji deset nuklearnih elektrana, a još 20 u krugu od 400 kilometara. Eventualna havarija bilo koje od njih bila bi za Srbiju pogubna kao da se dogodila usred Šumadije.
Petrović, ipak, smatra da Srbija prvo treba da iskoristi svoje potencijale iz obnovljivih izvora, pa tek onda da se okrene nuklearnoj energiji. Nije zagovornik ideje da „glas naroda“, referendum, presudi o gradnji atomske centrale. O njoj, smatra, moraju da odluče vlast i stručnjaci.
Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik instituta „Vinča“. On manjak izvora energije smešta već u 2020. godinu. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da ne počnu stručne procene i pregovori.
- Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilju, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi - kaže dr Plećaš. - Za gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebne su dve milijarde dolara. Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred.
A ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.
- Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama - kaže Plećaš. - Država bi trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova...
Pitanje koje ostaje, koje deli i javnost i stručnjake, jeste da li će nuklearke najdirektnije ugroziti našu bezbednost. Dr Plećaš je uveren:
- Nuklearne elektrane manje su štetne od termo ili hidroelektrana. Nuklearna elektrana snage 1.000 megavata godišnje proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela. Mereći količine sumporne kiseline, na primer, oko TE „Nikola Tesla“, moglo bi se, prema svetskim standardima, reći da se u poluprečniku od 100 kilometara događa jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno.
Do trenutka kada se Srbija eventualno odluči za gradnju nuklearke, kaže Slobodan Petrović, tehnologija će otići još koji korak napred. Postrojenja će biti još bezbednija, proizvodnja čista. On navodi primer Francuske, koja ima elektroprivredni kapacitet od 160.000 megavata, 20 puta više od EPS. Tri četvrtine energije dobija iz 59 nuklearki izgrađenih od Provanse do Bretanje. A odlagalište ozračenog otpada nije opustošeni, zastrašujući predeo. Na njemu su zasađeni vinogradi.
Domaća javnost u bezbednost nuklearki nije ubeđena. A bez toga niko ko drži do funkcije neće ni pomisliti da uđe u ovakve projekte.

REAKCIJE
Posle izjave ambasadora Konuzina da je naša zemlja tražila rusko partnerstvo za gradnju nuklearke, na popularnom društvenom sajtu „Fejsbuk“ osnovana je grupa „Ne ruskoj nuklearki u Srbiji“, sa skoro 1.200 članova za manje od četiri dana.

SARADNjA SA BOGATIJIMA
KAKO Srbiji manjka novca za kupovinu reaktora, rešenje bi mogla da bude kooperacija sa nekom bogatijom zemljom. Zato i ima logike rusko interesovanje za planove Srbije u ovoj oblasti. Sličan model primenila je i Slovenija, koja namerava da gradi još jedno postrojenje, italijanskim parama. Elektrana će biti smeštena na teritoriji Slovenije, a Italijani će dobijati deo energije.

*******

JASMINA VUJIĆ, DEKAN FAKULTETA NUKLEARNE TEHNIKE AMERIČKOG UNIVERZITETA BERKLI

“KOMPLETAN PAKET“ BEZ RIZIKA

Opcije za izgradnju nuklearki sa Francuzima i Rusima

IZJAVA ruskog ambasadora Konuzina da se „ozbiljno razmatra izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji“ me je zaista obradovala, bez obzira na to što srpska strana zasad negira da je razgovora bilo. Lično verujem da ih je bilo, i ne prvi put.
Dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta nuklearne tehnike prestižnog kalifornijskog univerziteta Berkli u SAD, tvrdeći ovo u razgovoru za „Novosti“, iz sedišta Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču, gde trenutno radi na projektima nove generacije nuklearnih reaktora, objašnjava:
- Takozvani moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana donet je u Srbiji na brzinu. Njegovo postojanje više nema svrhe. I italijanska vlada, pritisnuta teškom ekonomskom situacijom, odlučila je ove godine da raskrsti sa sličnim moratorijumom na gradnju nuklearnih elektrana, koji je, slično kao u Srbiji, donet na brzinu 1987. godine. Italija je jedina zemalja u G8 koja nema sopstvene nuklearne elektrane, a 14 odsto energije koju mora da uvozi dobija uglavnom od francuskih nuklearnih elektrana.
* Ko bi mogao da stoji iza takvog projekta kod nas?
- Jedna od opcija je francuska kompanija AREVA, koja trenutno gradi reaktor tipa EPR u Finskoj. Druga je, svakako, ROSATOM, odnosno ruske kompanije, koje su sada sklopile ugovor sa nemačkim „Simensom“ o zajedničkim ulaganjima i gradnji nuklearnih elektrana. U takvim pregovorima treba dati prednost grupaciji koja nudi „kompletan paket“, odnosno ne samo izgradnju elektrane i prodaju svežeg goriva već i odnošenje, preradu i odlaganje istrošenog nuklearnog goriva. Trebalo bi svakako razgovarati o regionalnoj saradnji i zajedničkim investicijama.
* Koje bi bile prednosti, a koji rizici eventualne izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji?
- Uz „kompletne pakete“ ne vidim da postoje ikakvi rizici po Srbiju, pogotovo ako se to uradi kao deo regionalne saradnje, i uz povoljno kreditiranje. Prednost je dugoročno rešavanje efikasne, jeftine i sigurne proizvodnje električne energije.
Dubravka SAVIĆ

Dobro je da su i naseg najveceg strucnjaka konsultovali,znaci francuska ili rusija :kk:
 
Izgradnja nuklearke: Da ili ne?
7. decembar 2009. | 11:47 | Izvor: Novosti
Beograd -- Moratorijumu na razvoj nuklearnih postrojenja u Srbiji rok ističe 2015. godine. Šta posle njega? Produžiti ga ili otvoriti „atomska vrata“?


Energetičari smatraju da, u daljoj budućnosti, bez ovakvog postrojenja nećemo moći da proizvodimo dovoljno energije, da ćemo morati da je uvozimo. Javnost je, bar prema reakcijama na forumima i internet komentarima u većini protiv.

"Kada se uporedi dinamika gradnje novih energetskih kapaciteta sa potrošnjom, nuklearne elektrane ne bi trebalo da počnu da se grade pre 2020. ili čak 2030. godine", kaže za Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.

"Kod nas se na gradnju nuklearki uvek gledalo pogrešno, crno-belo. Strah je neosnovan, jer mnogo takvih postrojenja već imamo u susedstvu", u Bugarskoj i Mađarskoj.

U prečniku od 100 kilometara oko Srbije postoji deset nuklearnih elektrana, a još 20 u krugu od 400 kilometara. Eventualna havarija bilo koje od njih bila bi za Srbiju pogubna kao da se dogodila usred Šumadije.

Petrović, ipak, smatra da Srbija prvo treba da iskoristi svoje potencijale iz obnovljivih izvora, pa tek onda da se okrene nuklearnoj energiji. Nije zagovornik ideje da „glas naroda“, referendum, presudi o gradnji atomske centrale. O njoj, smatra, moraju da odluče vlast i stručnjaci.

Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik instituta „Vinča“. On smatra da ćemo se sa manjkom energije suočiti već 2020. godinu. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da ne počnu stručne procene i pregovori.

"Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilju, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi", kaže dr Plećaš. On dodaje i da je zaa gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebne su dve milijarde dolara.

"Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred", kaže Plećaš.

Ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.

"Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama", kaže Plećaš i dodaje da bi država trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova.

Posle nuklearke, vinogradi

Domaća javnost u bezbednost nuklearki nije ubeđena. A bez toga niko ko drži do funkcije neće ni pomisliti da uđe u ovakve projekte. Posle izjave ambasadora Konuzina da je naša zemlja tražila rusko partnerstvo za gradnju nuklearke, na popularnom društvenom sajtu „Fejsbuk“ osnovana je grupa „Ne ruskoj nuklearki u Srbiji“, sa skoro 1.200 članova za manje od četiri dana.

Pitanje koje ostaje, koje deli i javnost i stručnjake, jeste da li će nuklearke najdirektnije ugroziti našu bezbednost.

"Nuklearne elektrane manje su štetne od termo ili hidroelektrana. Nuklearna elektrana snage 1.000 megavata godišnje proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela. Mereći količine sumporne kiseline, na primer, oko TE „Nikola Tesla“, moglo bi se, prema svetskim standardima, reći da se u poluprečniku od 100 kilometara događa jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno", kaže Plećaš.

Do trenutka kada se Srbija eventualno odluči za gradnju nuklearke, kaže Slobodan Petrović, tehnologija će otići još koji korak napred. Postrojenja će biti još bezbednija, proizvodnja čista.

On navodi primer Francuske, koja ima elektroprivredni kapacitet od 160.000 megavata, 20 puta više od EPS. Tri četvrtine energije dobija iz 59 nuklearki izgrađenih od Provanse do Bretanje. A odlagalište ozračenog otpada nije opustošeni, zastrašujući predeo. Na njemu su zasađeni vinogradi.

http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=396760#rating
 
"Nuklearne elektrane manje su štetne od termo ili hidroelektrana. Nuklearna elektrana snage 1.000 megavata godišnje proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela. Mereći količine sumporne kiseline, na primer, oko TE „Nikola Tesla“, moglo bi se, prema svetskim standardima, reći da se u poluprečniku od 100 kilometara događa jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno", kaže Plećaš.


Iako u principu nemam ništa protiv nuklearki, ovde fali jedan jako bitan deo. Zašto su hidroelektrane štetnije od nuklearki?
 
Jer narusavaju ekosistem,doktor biologije u nasem udruzenju se jezi vise nego ista od hidrocentrala jer unistavaju floru i faunu i mislim da zemljiste poremecuju ako se ne varam.I termocentralama moze da se smanji zagadjenje u okolini dok hidro sto urade urade i to ostane zauvek.Raspitacu se kod coveka,mozda i nadjem neki izvor pa cu ti proslediti.
 
Ali hidroelektrane definitivno imaju i puno pozitivnih strana, kao što je mogućnost sprečavanja poplava i regulisanje vodostaja. Takođe ako pričamo o Đerdapu 3 gde već postoji sistem hidroelektrana i dodaje se reverzibilna onda nema "dodatne" štete.

Sad će me borci za prava biljaka i životinja razapeti na krs', ali del je neki ČOVEK umro ili oboleo zbog štetnosti hidroelektrana? A postavljanje istog pitanja za termoelektrane već nema nikakvog smisla.
 
Slazem se,djerdap 3 nece menjati nista i niko se ne buni oko toga jer ce imati samo pozitivne efekte,nego sad je frka oko nekih elektrana na rzavu i drini/tari ako se ne varam.


Veliki interes za TE - TO Novi Sad
8. decembar 2009. | 08:49 | Izvor: Beta, Tanjug
Novi Sad -- Petnaest svetskih energetskih kompanija zainteresovano je da ulaže u modernizaciju Termoelektrane-toplane Novi Sad, saopštila je EPS.


Pisma o zainteresovanosti za učešće u međunarodnom tenderu za izbor strateškog partnera za ulaganje u modernizaciju i proširenje Termoelektrane-toplane Novi Sad dostavilo petnaest svetskih energetskih kompanija iz 11 zemalja.

Za izgradnju novosadske Termoelektrane - toplane zainteresovane su kompanije iz Srbije, Slovačke, Italije, Rusije, Grčke, Češke, Slovenije, Velike Britanije, Austrije, Kine, Kanade, navedeno je u saopštenju Elektroprivrede Srbije.

Rok za dostavljanje pisama istekao je 1. decembra, a predviđeno je da izbor strateškog partnera bude završen u prvoj polovini 2010. godine.

Postupak izbora strateškog partnera i druge pripremne radnje za realizaciju investicije vodi novosadsko preduzeće "Energija", koje su kao ravnopravni partneri osnovali grad Novi Sad i EPS.

Predsednik Upravnog odobra "Energije" Zoran Manasijević izjavio je tim povodom da među kompanijama koje su pokazale zainteresovanost za taj projekat ima i nekoliko svetski poznatih.

"One su dostavile ne samo detaljna obrazloženja za svoje namere, već i svoj portfolio, na šta nisu bile obavezne u ovoj fazi. To nam budi nadu da je iza ovakvog odziva i pristupa tih kompanija zaista stoji ozbiljna namera da učestvuju u tenderskoj utakmici i da će konkurencija biti značajna", rekao je Manasijević.


On je dodao da će sledeći konkretan potez u tom poslu biti u drugoj polovini januara, zbog predstojećih praznika kao i zbog vremena koje je potrebno da zainteresovane kompanije popune kvalifikacione upitnike, na osnovu kojih će se utvrditi ko od njih ispunjava kriterijume za učešće na tenderu.

Kompanijama koje budu kvalifikovane i ispune zahteve iz tenderske dokumentacije biće upućeno pismo sa pozivom da otkupe tendersku dokumentaciju.

Inače, novi proizvodni kapacitet TE - TO Novi Sad treba da obezbede stabilno snabdevanje Novog Sada toplotnom energijom i povećanje proizvodnje struje u Srbiji, kao i da poboljšaju zaštitu životne sredine u tom gradu, jer će se, korišćenjem gasa umesto mazuta, smanjiti emisija štetnih materija.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=08&nav_id=396934

Kao sto moja profesorka kaze najbolje su za nase uslovne Gasne Elektrane/toplane,jedini problem je sto mi ne proizvodimo taj energent i pitanje koje ce biti cene njega u dugorocnom planu.
 
Jedno pitanje za Derdap 3. Da li ce se on puniti za viskom energije iz Derdapa 2 i 3?

Ili je moguce napraviti neku protocnu hidroelektranu(bez akumulacije) na Dunavu koja bi onda stalno dopunjavala Derdap 3? Zanima me jel to tehnicki moguce i ako jeste zasto se to vec sad ne koristi za dopunjavanje akumulacija na ostalim hidroelektanama?
 
Будућа ХЕ "Ђердап 3" служиће за претварање мање вредне, базне енергије у висококвалитетну, вршну енергију. То је ревизибилно, пумпно-акумулационо постројење које ће радити као интервентна електрана. Ноћу и у периодима, када систем располаже вишком електричне енергије, исти користи за испумпавање воде у горњу акумулацију. У врховима оптерећења ради као акумулациона електрана и обезбеђује за електроенергетски систем неопходну снагу и потребне количине вршне енергије.
Топографски услови омогућују изградњу у четири етапе: у првој, инсталисану снагу од 600МW и годишњу производњу од 2 милијарде kWh вршне енергије, у другој снагу од 1.200МW и производњу од 3.15 милијарди kWh, у трећој снагу од 1.800МW, производњу од 5.2 милијарде и у четвртој инсталисану снагу од 2.400МW и производњу од 7.6 милијарди kWh вршне електричне енергије. Уз утрошак 1.3kWh маловредне, базне енргије, омогућује производњу 1kWh квалитетне, вршне енергије. Градиће се према пројектима "Енергопројект"-a из Београда на 1.007.km Дунава од ушћа у Црно море, на локацијама Песача, Бродица и Жељезнички поток. Оптимални однос између утрошене мало вредне и произведене квалитетне енергије, неограничене количине воде за испумпавање и повољни услови градње сврставају ову електрану у најатрактивније и најрентабилније објекте те врсте у Европи.


Sliku imas ovde

http://www.djerdap.co.yu/index.aspx?pageno=20&mId=472&mpId=72
 
Španci grade vetropark u Srbiji
14. decembar 2009. | 17:39 | Izvor: Beta
Beograd -- Španska kompanija Vind alajans grup planira da uloži oko 420 miliona evra u izgradnju vetroparka u Srbiji u naredne tri godine.

Amasador Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja, nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji Ministarstva energetike Srbije i Španske agencija za međunarodni razvoj, rekao je da je u planu izgradnja vetroparka pored Pančeva, kapaciteta 350 megavata.
De Palasio Espanja je naveo da se na tom projektu radi već godinu dana i dodao da je Vind alajans grup pripremila sve planove za izgradnju vetroparka, koji će koristi eolsku energiju za proizvodnju struje.

Ambasador je u ime Španske agencije za međunarodni razvoj potpisao sa ministrom energetike Srbije Peterom Škundrićem Memorandum o saradnji za razvoj projekata za promociju i korišćenje solarne energije, u koje će biti uloženo 223 000 evra.

Škundrić je kazao da će novac biti iskorišćen za ispitivanje potencijala korišćenja solarne energije u Srbiji, razvoj tehnologija i pilot projekat za upotrebu solarne energije.

Škundrić je naveo da solarna energija čini 14 odsto ukupnih potencijala Srbije za korišćenje izvora obnovljiva energije i dodao da bi Srbija godišnje emitovala dva miliona tona ugljen-dioksida manje ako bi 2,5 miliona domaćinstava koristilo solarnu energiju za grejanje vode.

Ambasador Španije je ocenio da je borba protiv globalnih klimatskih promena sastavljena od malih koraka kao što je projekat promocija korišćenja solarne energije u Srbiji.

De Palasio Espanja je kazao da je Španija prva u svetu po proizvodnji fotovoltažne energije i treća po proizvodnji energije korišćenjem vetra i dodao da su španski privrednici zainteresovani za ulaganja u tim oblastima na srpskom tržištu.

On je kazao i da je veće korišćenje obnovljivih izvora energije deo približavanja Evropskoj uniji.

De Palasio Espanja je kazao da će Španija podržati svaku odluku Srbije o podnošenju kanditatura za člasntvu u EU i naglasi da će Španija tokom predsedavanjua Uniji, koje počinje 1. januara 2010. učiniti sve da ta kandidatura bude tretirana kako zaslužujuje.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=14&nav_category=9&nav_id=398262
 
Србија поклања „зелену” енергију Италијанима
Зашто је Србија пристала на енергетски споразум у коме има подређен положај и губи прилику да заради део профита од скоро пола милијарде евра који ће укњижити италијанска компанија SECI Energia S.p.A.

Пожељан партнер: термоелектрана италијанске компаније
Енергетика нам, као ниједан други сектор наше привреде, пружа увид у начин на који политичка елита води ову земљу последњих двадесет година.
Као добар пример за ту констатацију могла би да послуже два енергетска споразума с Италијом. Они за сада нису доступни јавности, али се зна да неће бити тендера, да договором није дефинисана власничка структура и да ће страни партнер преузимати сву произведену струју.
Док се чека да Италијани одобре увид у обавезе које је без тендера и мимо законом прописане процедуре српски министар енергетике преузео у вези с условима експлоатације природних ресурса (који су власништво свих грађана Србије), вреди се позабавити насталом ситуацијом. Дакле, српски министар енергетике потписао је споразум са италијанском владом о изградњи хидроелектрана на Ибру, Сави и Дрини (минимум 600 мегавата, а можда и више) и ветропаркова негде на територији наше земље (капацитета 500 мегавата) које ће градити компанија по избору италијанске владе.
Познато је да је италијанска влада за тај посао већ изабрала компанију SECI Energia S.p.A. која се српској јавности представила још у јуну ове године. Иначе, та компанија послује у склопу „Макафери групације”, коју контролише истоимена породица. Макаферијеви су позната италијанска династија и баве се широком лепезом послова: грађевина, дувански бизнис, шећеране, биотехнологија и однедавно енергетика. По подацима са сајта компаније у 2008. години у енергетици су остварили укупан промет од 118 милиона евра, а 2007. године промет остварен у енергетици износио је 61 милион евра. (Водеће европске енергетске компаније мере промет у десетинама милијарди евра.) Дакле, „Макафери групација” је класичан италијански пример успешне компаније која диверзификацијом из свог „кор” бизниса у енергетику покушава да се укључи у све лукративнији посао продаје „зелене” енергије на тамошњем тржишту. Ништа необично јер таквих компаније у свету има све више. Без намере да се ико омаловажи, али, ако би се правила поређења са италијанском А серијом, SECI Energia S.p.A. је у бизнису енергетике више Ливорно, Катанија или Лече, а мање Јувентус, Интер или Милан. То, наравно, не значи да компанија SECI Energia S.p.A. није пожељан инвеститор у Србији. Напротив.
Кључно питање, међутим, не тиче се перформанси италијанског партнера, већ је далеко важније да ли су овим споразумима обезбеђени најбољи интереси Србије.
Треба погледати новчане приходе које ће држава Србија имати од овог посла. Министар енергетике је објаснио да ће висину „комплетног промета” из овог посла опорезивати држава Србија. Али, то нажалост није тачно.
SECI Energia S.p.A. ће за потребе експлоатације ресурса као концесионар морати да формира концесионо предузеће у Србији. Уговором ће (како је објаснио министар) бити дефинисани власнички односи у том предузећу, али је јасно да ће Италијани као главни инвеститори имати већинско власништво. SECI Energia S.p.A. ће дефинисати статут концесионог предузећа у Србији, поставиће његово руководство и управни одбор и самим тим ће контролисати све аспекте његовог пословања, укључујући и такозвани off-take agreement, којим ће се дефинисати услови по којима продаје енергију из својих постројења у Србији. То укључује и одабир коме и по којој цени ће енергију произведену у хидроелектранама и ветропарковима у Србији испоручивати неком купцу на граници електроенергетског система наше земље. Компанија која преузме ову енергију на српској граници може бити било која – њихова матична компанија (SECI Energia S.p.A.) или нека друга. Србији је у том бизнису „свеједно”, јер се (како каже министар) њен интерес завршава на „комплетном промету” оствареном у Србији.
Ко се само мало боље разуме у бизнис зна да ће италијански партнер настојати да приход концесионог предузећа у Србији буде номиналан, симболички и свакако далеко испод реалне вредности коју струја произведена у њеним погонима има на италијанском тржишту. Потпуно је легитимно и разумљиво да приватна фирма настоји да умањи своје пореске обавезе, и то у максималној мери у којој јој је то омогућено. А, у случају споразума то је омогућено у највећој могућој мери.
Шта је министар енергетике као представник интереса државе Србије требало да ураде у Италији?
Да, пре свега, обезбеди учешће државе Србије у коначномприходу оствареном од продаје енергије произведене у нашој земљи. Министру, његовим заменицима (има их пет) и државним секретарима (пет) требало је да буде познато у тренутку потписивања споразума колики је тачно тај коначни приход.Нема апсолутно ниједног разлога зашто би Србија продавала енергетске ресурсе испод цене.
Јер, сасвим је транспарентно колико ће SECI Energia S.p.A. приходовати у Италији од 1.100 мегавата „зелене” струје произведене у Србији. Директива Европске уније 96/92/ЕЦ довела је у Италији до усвајања законског декрета број 79 (16. март 1999) којим је дефинисан механизам надокнаде за електричну енергију произведену из обновљивих извора. Суштина декрета, познатог као „Берсанијев декрет”, јесте да креира обавезу свим произвођачима и увозницима електричне енергије у Италију да у електроенергетски систем земље унесу одређену пропорцију сертификоване „зелене” енергије. У срцу тог декрета је тржишни механизам одређивања те надокнаде, који је заменио уобичајени фиксни, тарифни механизам. Механизам се своди на следеће: „зелена” енергија се откупљује по цени коју чини тржишна цена електричне енергије, плус тржишна цена „зеленог” сертификата за дати период. Како је Италија уређена земља, о којим ценама се ту ради може се лако сазнати на сајту њихове берзе електричне енергије (www.mercatoelettrico.org.). Тако је, на пример, данас на италијанској берзи цена обичне, „baseload” енергије (добијене из конвенционалних извора) за 2010. годину на нивоу од 63,7 евра по мегават-часу, а цена „зелених” сертификата за исти период је на нивоу од 85,9 евра по мегават-часу (што је укупна вредност од 149,6 евра по мегават-часу). Дакле, кад би SECI данас имао изграђених 1.100 мегавата капацитета у Србији годишње би од продаје струје произведене у Србији у Италији имао приход од 429.352.000 евра. (видети табелу)
Зар ова сума није изазов у којем би озбиљна држава требало да обезбеди своје учешће. Формирањем, на пример, „joint venture” предузећа у Италији, у којем би Србија била барем равноправан учесник. Профит остварен из ове инвестиције Србија би могла да користи за даљи развој своје енергетике, смањивање цене струје, изградњу школа, болница и помоћ најугроженијим грађанима.

Миша Бркић

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-poklanja-zelenu-energiju-Italijanima.sr.html
 
Pozdrav svima, ja sam masinski inzenjer iz oblasti termike. Posto vidim da se dosta raspravlja o toplovodu iz Obrenovca zeleo bih da vam kazem i sledece:

Grejanje toplom vodom iz kondenzatora (hladnjaka vode) iz termoelektrana je moguce i cesto se koristi. Da bi bilo to omoguceno mora da se tako nesto predvidi i projektuje unapred a ne nakon zavrsetka energane, naime sama toplota vode iz hladnjaka je nedovoljna i mora se dogrejati parom iz kotlova (ili oduzimanjem iz turbine). Zato postoje turbine sa oduzimanjem pare gde se jedan deo pare oduzima iz prvih stepena turbine i koristi za dogrevanje vode za grejanje stanovnistva.

Termoelektrana u Obrenovcu nije tako napravljena. Njene turbine nemaju mogucnost oduzimanja. Tako da je temperatura vode nedovoljna za grejanje grada.

Kako brzina vode u cevima ne bi trebala da predje 2 m/s jer su otpori strujanjiu proporcionalni kvadratu brzine, otpori bi znacajno porasli i pumpe koje bi terale vodu bi bile enormno velike. A ako izracunamo brzinu od 2m/s i rastojanje od 28 km to znaci da bi vodi iz Obrenovca trebalo skoro 4 sata da stigne do Beograda. Da li treba pricati sada o toplotnim gubicima za ta 4 sata. Znaci treba izgraditi dogrejace na tom putu. A sta mogu da budu dogrejaci za toliku kolicinu vode? Samo veliki kotlovi koji trose neko gorivo i struju. Na tu potrosnju dodajte i potrosnju struje za pumpe koje bi savladale put vode od 28 km!!!

Prisustvovao sam jednom sastanku u vezi tog toplovoda jos davne 2001 (mislim) godine gde je iznet podatak da bi prerada Termoelektrane u Obrenovcu, tj. prepravka turbina, da bi se mogla koristiti za grejanje Beograda, smanjila njen stepen korisnosti za 3%!!! Posto se radi o matematici velikih brojeva ta 3% je ogromno! Jedan kotao u Obrenovcu trosi 600 tona uglja na sat, 3% od toga je 18 tona na sat, pa sad puta broj sati pa puta broj dana (18 x 24 x 365 = 157680t) i vidite o kolikoj se kolicini uglja radi uz napomenu da ima 6 kotlova. Za utehu, ne radi svi kotlovi odjednom i ne punom snagom 24 sata, 365 dana u godini.

Ne zagovaram ni jedno resenje (ni za ni protiv izgradnje toplovoda), niti da bilo koga branim ili osudjujem (nemam nikakav interes da to radim) ali sa ovim sam hteo da vam pokazem da nije jednostavno odluciti se jer su razlozi i za i protiv veliki!

Da bi se odlucio za jedno od ta dva resenja morao bih da imam sve podatke i trebalo bi da se uradi zaista obimna studija o efikasnosti jednog ili drugog resenja i to za narednih barem 40 godina (vek trajanja jedne kotlarnice) pa onda videti sta je isplatljivije. Na bazi onoga sto znam procena od 200 mil EUR je po meni mala za izgradnju toplovoda!
 
@termicar
Hvala na iscrpnom odgovoru. Da li postoji neki razlog zbog cega ne bismo mogli da iskoristimo tu vodu za grejanje staklenika u okolini Obrenovca? (znaci, bez dogrevanja i prenosa vode na velikoj razdaljini)
 
jovanovm":3luwux19 je napisao(la):
@termicar
Hvala na iscrpnom odgovoru. Da li postoji neki razlog zbog cega ne bismo mogli da iskoristimo tu vodu za grejanje staklenika u okolini Obrenovca? (znaci, bez dogrevanja i prenosa vode na velikoj razdaljini)
Kliknite za proširenje...
Svakako da moze. Samo opet ponavljam da bez znanja svih parametara, a njih ima puno npr. temperatura vode na polazu, rastojanje do staklenika, visinska razlika, trasa i njen otpor strujanju, itd. je tesko reci. Jos nesto, bitan je i kvalitet te vode, naime to je najveci problem tople vode iz ternalnih izvora, ta voda jako brzo zacepi cevi i one se moraju menjati. Znaci treba ukloniti necistoce iz vode (kamenac) a to nije ni lako ni jeftino. Zaista neznam nista o kvalitetu te tople vode iz Obrenovca.

Za savladjivanje otpora trenja vode kroz cevovod sluzi pumpa. Sto je veca kolicina vode, duzina cevovoda (i polaznog i povratnog), broj skretanja cevovoda, itd. pumpa je sve veca i veca i za njen rad se trosi neka kolicina struje. Sad je pitanje kada se cena utrosene struje, utrosenog novca za izgradnju i odrzavanje, sabere da li je manja od cene jednog kotla i njegovog odrzavanja zajedno sa cenom potrosenog goriva i struje!

Znate u projektovanju je moguce sve, mozete postaviti debljinu izolacije toliko veliku da prakticno nema gubitaka ali bi cena takvog cevovoda bila tolika da je bez predmetno ga uopste graditi. Dobar inzenjer mora da odredi gde je ta granica isplatljivosti!
 
Волим овакве анализе, када се хладне главе анализирају озбиљни проблеми што је на жалост ретко у медијима. Мени исто звучи прихватљиво ово за грејање стакленика. Уосталом управо због каменца вода и пролази кроз хемијску обраду пре загревања тако да претпоставњам да касније не би било проблема са цевима. Треба имати у виду да се приликом хлађења ове воде Сава прилично загрева тако да би се евевтуалним коришћењем у стакленицима решио и један еколошки проблем. Опет ово само претпоставњам била би интересантна нека озбиљнија анализа на ту тему.
 
Треба имати у виду да се приликом хлађења ове воде Сава прилично загрева тако да би се евевтуалним коришћењем у стакленицима решио и један еколошки проблем.
Kliknite za proširenje...
Upravo ovo je glavni razlog za projekat koji bi iskoristio tu vodu.
 
@ Orion

Svakako da za sve takve poduhvate treba prvo uraditi analizu isplativosti koja bi se dala na uvid i javnosti da svako moze da da svoje misljenje (recimo inzenjerskoj komori gde bi svi zainteresovani licencirani inzenjeri mogli da daju svoj sud o tome). Te analize su dosta opsirne i da kazem komplikovane jer se mora mnogo toga uzeti u obzir. Papir trpi sve a i matematika je cudo!

Na nasu zalost (ili srecu) nas sistem grejanja gradskih sredina se razlikuje od sistema grejanja zapadnih gradova. Kod nas (i uopste na istoku) se praktikovalo centralno grejanje ili veliki toplotni izvori (toplane) sa velikim kotlovima koji pokrivaju veci deo grada a na zapadu je grejanje bilo vise individualno (ili svako svoje ili mala kotlarnica za manji deo grada). O tome sta je bolje se moze raspravljati´, svaki sistem ima svojih prednosti i mana.

Kada se raspravlja o ceni grejanja ovde svi vole da kazu da kod nas mora biti jeftinije jer je kod nas jeftinija radna snaga i da narod nema para. Na zalost to se ne moze uzeti u obzir, cena rada zaposlenih u toplanama jako malo utice na cenu grejanja, a sva oprema u toplanama pa cak i cevi za kotlove su iz uvoza (kod nas se ne proizvode), gorionici, pumpe, automatika, prakticno sve osim izolacije i oplate se uvozi i naravno gorivo. Prema tome za svoj rad toplane moraju da plate svetske cene tako da one i moraju da isporuce i proizvod po svetskim cenama.

Kako onda da se te cene smanje? Treba se pitati ili treba ih pitati koliki su stepeni iskoriscenja rada nasih toplana, koliki su gubici na toplovodima i na losoj izolaciji zgrada, kako je uradjeno balansiranje mreze, naplata prema potrosenoj toploti (energiji), ...

Zadnjih godina je dosta ulozeno u modernizaciju nasih toplana koje su bile, a pojedine su jos, u jako losem stanju i potpuno unistene sprovodjenjem politike niskih cena radi socijalnog mira! Problem predstavlja delimicno i zakon o javnim nabavkama kod koga je uslov za dobijanje posla najniza cena! Gde ima nesto da je jeftino i dobro?! Svi znaju da je naprimer AUDI dobar i skup i niko ne ocekuje da on bude jeftin a za ova postrojenja je uslov najniza cena! Na primer jedan gorionik kosta oko 200.000 EUR a trosi 3.500 kg mazuta na sat, koliko on potrosi (u novcu) za jednu sezonu, a koliko za 40 godina i da li vredi stedeti na njemu ako neki bolji i skuplji trosi manje (zbog bolje regulacije) i razlika u ceni se isplati posle jedne ili dve sezone!? Naravno ovo pricam bez uzimanja u obzir malverzacije i zloupotrebe nego ovo govorim samo sa gledista struke.

Alternativna goriva i alternativni izvori energije su kod nas zapostavljeni i svaka vest o nekoj novoj ideji za njihovu upotrebu treba da nas raduje ali i drzava mora da stimulise njihovo koriscenje a ne samo da pricaju u prazno. Zadatak jedne drzave je da stvori poslovno okruzenje i da stimulise odredjene grane raznim pogodnostima a ne kao kod nas gde drzava (vlada) nema ni najblazu ideju sta treba da radi a usput sve unistava.

Ja sam se bas raspricao (raskuckao), izvinjavam se svima ali sam osetio potrebu da nesto i ja kazem na ove teme jer ima puno proizvoljnih i netacnih tvrdnji na sve strane od ljudi koji nisu strucni za ovu oblast. Ukoliko nekoga nesto jos zanima neka mi se slobodno obrati. :)
 
Ako su te cinjenice tacne o kojima govris, jer to znaci da su proracuni o isplatovisti, po kojima je projekat transporta te vode do Beograda zapocet pogresni i da se radi o pogresnoj ili promasenoj investiciji? Cinjenice koje si izneo pokazuju da bi ceo sistem bio jako neefikasan i skup. Jel moguce da ranije studije i analize nisu vec uradjene kada je odobren projekat?
 
@ Diogen

Ponovo napominjem da neznam sve podatke. Sve sto sam napisao je tacno sa strane struke ali bez poznavanja pocetnih podataka, a to su osnovni: polazna temperatura vode, kolicina vode i sl. tesko je dati ocenu o opravdanosti. Kazao sam da sam slucajno prisustvovao sastanku u privrednoj komori gde je neki strucnjak iz svetske banka (mislim da je bio Svedjanin) rekao taj podatak za smanjivanje stepena iskoriscenja za 3% i to me je sokiralo. Na zalost nikad nisam bio u prilici da vidim makar izvode iz projekta samo sam sa vremena na vreme od kolega cuo poneki podatak ali nista nisam video crno na belo. Jedan od zadnjih podataka koji sam cuo jos pre nekoliko godina je bio takav da po meni taj projekat je bio cista iluzija ali ponovo te podatke sam cuo (ne video) i to iz recimo trece ruke.

Sto se tice analiza i studija one mogu da pokazu sve sto se pozeli (papir sve trpi), zavisno od narucioca, zato sam rekao da bi trebalo to staviti na uvid, kako se kaze, strucnoj javnosti, na razmatranje.
 
Na turbinama A1 i A2 u Obrenovcu postoje toplifikaciona oduzimanja. Koriste se za toplifikaciju Obrenovca (koja je uradjena rasipnicki u svakom pogledu, znam dosta ljudi koji otvaraju prozore zimi da se rashlade), kao i za grejanje vode za obrenovacki bazen (koji je najtopliji u gradu). Naravno, kapaciteti nisu iscrpljeni.

Toplotni gubici u toplovodima nisu veliki. U predlozenom toplovodu gubici na mrezi cevi u samom gradu bi bili daleko veci nego gubici na toplovodu obr-bg, a oni su vec prisutni u postojecem sistemu. Takodje, uticaj koriscenja pumpi na kostanje je minoran. Pogledajte samo koliki je uticaj na cenu pijace vode istih takvih pumpi.

Rekao bih da je najaci argument za izmestanje (kompletne) toplifikacije u Obrenovac oslobadjanje fantasticnog zemljista na nbg, kao i poboljsanje kvaliteta vazduha u bg.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh