Energetika

[ретардињо]

,,Ponovo aktuelna ideja izgradnje toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda"

Јесу ли они беше повадили цеви које су биле постављене или су их само затрпали? Да ли су пре затрпавања ставили поклопце на канал? Јел се неко сећа?

 

[sizif]

Da ne zaboravimo i ovaj argument: gradice se i TENT 3, za koji je ovih dana raspisan tender. To znaci da ce se za neku godinu u Obrenovcu proizvoditi jos 40 odsto energije vise nego danas. Znaci, ukupno ciste domace toplotne energije bar za milion Beogradjana, odnosno 1/8 Srbije. :shok:

 

[bigvlada]

Pa prvo je izgrađena betonska podloga, tj, zid sa tri strane, položene su cevi sa veoma debelom izolacijom a definitivno je postojao i krov preko koga je išla zemlja. Ni ja ne mogu da se setim da li su povadili cevi i krov. Gledaj to ovako - postoji ležište za cevi, cevi su godinama bile izložene elementima tako da bi se svakako menjale a radovi u blokovima bi ovaj put morali da budu mnogo brži - otkopavanje, postavljanje cevi i zatrpavanje.

Mene buni da čas pominju da će cevi ići sa obe strane Save čas samo sa novobeogradske.

hmm, možda bi moderatori mogli da povade postove o toplovodu u novu temu, pošto je sada izvesno da će se graditi?

 

[ретардињо]

položene su cevi sa veoma debelom izolacijom

Мени је остало у (слабом) сећању да су цеви биле само префарбане сивим фабричким слојем фарбе, да нису имале никакву додатну изолацију? Видиш како је изгорела фарба код варова...па је зарђало...

 

[bigvlada]

mislim da su nešto skidali, jer sigurno nisu mogli da stave samo cevi bez izolacije, gubilo bi se puno toplote na toj razdaljini. U svakom slučaju, postoji betonska osnova pa onda mogu da nastave dalje. Nadam se da će srediti stepenice i kej u bloku 45 koji su uništili prilikom jednog od brojnih kopanja i zatrpavanja.

 

[bigvlada]

Posle severnog, južnog i plavog, postaje aktuelan i beli tok.

„Srbija u igri i za Beli tok“

29. januar 2009. | 10:58

Izvor: Beta

Grad: Beograd

Srbiji se otvara mogućnost da dobije još jedan pravac snabdevanja gasom, na koji ne bi imali uticaja rusko-ukrajinski sporovi i koji bi u dobroj meri zadovoljio godišnje potrebe zemlje, smtara predsednik Upravnog odbora Transnafte Bratislav Čeperković.

Čeperković je za Dnevnik objasnio da je reč o gasovodu Beli tok, koji bi trebalo da ide ispod Crnog mora, da spaja Gruziju s rumunskom lukom Konstancom i da doprema gas iz Azerbejdžana, Turkmenistana, a kasnije i iz Kazahstana. Ideja je da se postojeći projektni plan gasovoda ispod Crnog mora, u dužini 920 kilometara, produži od Konstance do Trsta, paralelno s predviđenim naftovodom od rumunske do italijanske luke, preko Srbije i Hrvatske, rekao je Čeperković.

On je dodao da je Evropska komisija ponudila međudržavnoj kompaniji za gradnju Panevropskog naftovoda Konstanca-Trst da na istoj trasi konstruiše i gasovod, a da zauzvrat Evropska komisija finansira studiju izvodivosti i druge tehničke korake koji bi stvorili uslove za gradnju gasovoda.

Čeperković je naveo da je prednost Belog toka u tome što može da postane funkcionalan makar dve godine pre Južnog toka i Nabuka. On je rekao da je Beli tok kompatibilan i s Južnim tokom i s Nabukom, to jest ne ugrožava njihovu realizaciju jer ne pretenduje na ista nalazišta gasa.

U projektovanju Panevropskog naftovoda Konstanca-Trst za sada učestvuju Srbija, Italija, Rumunija i Hrvatska, s mogućnošću da se pridruži i Slovenija.

Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/vesti/srbija/77250.html

 

[bgexplorer]

mislim da su nešto skidali, jer sigurno nisu mogli da stave samo cevi bez izolacije, gubilo bi se puno toplote na toj razdaljini. U svakom slučaju, postoji betonska osnova pa onda mogu da nastave dalje. Nadam se da će srediti stepenice i kej u bloku 45 koji su uništili prilikom jednog od brojnih kopanja i zatrpavanja.

E ja skroz mogu da zamislim da su ih pravili bez izolacije i da se posle pitaju što nema energetske efikasnosti u Srbij :kafa:

 

[bigvlada]

Da vidimo odakle mi možemo da dobijamo naftu i gas, ucrtana su naftna polja kao i trasa budućeg plavog toka (stanje iz 2001. godine)

 

[bigvlada]

Obezbediti učešće privrede u velikim poslovima
Elektrane da grade i domaće firme
Autor: V. Spasić | Foto:FoNet | 08.03.2009. - 00:01

Strane kompanije koje će graditi dve elektrane u Srbiji trebalo bi kroz pregovore, a potom i ugovore obavezati da zaposle srpske firme kao podizvođače. Tako bi se obezbedilo da do 40 odsto poslova vrednih više od 1,7 milijardi evra pripadne srpskoj privredi.

Na izgradnji Termoelektrane „Kolubara B“ i trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ počev od sledeće godine posao bi moglo da dobije direktno 3.000, a indirektno do 10.000 radnika.
– Posle 20. marta Elektroprivreda Srbije trebalo bi da dobije prve informacije o zainteresovanosti kompanija za gradnju dve elektrane, na osnovu oglasa koji je 20. januara objavljen u „Fajnenšel tajmsu“. Potom će uslediti dva tendera, a do kraja godine bi trebalo da se odaberu strateški partneri. Pregovori sa strateškim partnerima biće najvažnija faza celog posla, kaže Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike. On smatra da se zastupljenost domaćih firmi mora ozvaničiti ugovorima. Ne samo pričom ili obećanjima.
– Najveći deo poslova oko dve elektrane otpada na montažu. Tu Srbija ima nekoliko firmi, među kojima su „Termoelektro“, „Goša“, koje imaju na stotine angažovanih radnika na Zapadu jer kvalitetno, a jeftino obavljaju poslove. Prostora za angažovanje naših firmi ima i u proizvodnji, mašinogradnji, iako će osnova elektrana stići iz inostranstva. Bitno je da strateški partneri kroz saradnju sa domaćim firmama shvate da su one konkurentne. Mislim da čak i na otvorenim nadmetanjima za ove poslove imamo velike šanse – objašnjava Rajaković.
On naglašava da postoji više modela kako obezbediti veće angažovanje domaće privrede, ali da je rano o tome govoriti jer treba prvo sačekati da se izaberu strateški partneri.
I Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, smatra da se zastupljenost domaćih firmi može obezbediti kroz pregovore i ugovore. On predlaže da se razmisli i o mogućnosti da strane firme formiraju konzorcijume sa domaćim.
– Nije preambiciozno reći da nijedna strana firma ne može da sagradi elektrane bez naših, ali je pitanje kolika će biti ta saradnja. Srbija ima stručne ljude, profesionalce, kako inženjere, tako i kvalifikovane majstore, čije zapošljavanje nije skupo. Na kraju, svako ko ulaže želi da prođe jeftinije, pa mu naši radnici dođu kao poručeni – ističe Petrović. On procenjuje da je korektno da oko 40 odsto poslova, što kroz proizvodnju opreme, montažu ili usluge, odradi domaća radna snaga.
Veliki energetski projekti uvek su pokretač cele privrede. Prvi poslovi za domaće firme pojaviće se oko tendera sredinom godine u oblasti konsultantskih usluga. To će se povećavati kako vreme prolazi.
Zoran Radosavljević, direktor ABS holdings Srbija, smatra da tenderski uslovi moraju da budu takvi da se u prvi red stave oni strateški partneri koji u ukupnoj vrednosti svojih projekata imaju najveće učešće proizvoda i usluga dobavljača iz Srbije. To znači da bi EPS na tenderu morao da zahteva od strateških partnera da daju precizne podatke o tome koje će domaće komponente i usluge koristiti u okviru svog projekta i da na osnovu toga izračuna ko je najisplativiji za srpsku privredu.
– Konzorcijum dve ili tri srpske kompanije, među kojima je i ABS, bio bi sposoban da bude generalni izvođač svih radova na opremanju i izgradnji dve termoelektrane, a iz inostranstva bi bilo potrebno dobaviti samo deo tehnološke opreme, turbinu i generator. Sve ostalo postoji u Srbiji i poželjno je da se uzme iz naše zemlje. Taj konzorcijum bi naravno angažovao i desetine malih i srednjih preduzeća kao podizvođača u nekoj od faza opremanja i izgradnje termoelektrana – ističe Radosavljević.

„Pupin“ kao „Simens“
Kao primer stručnosti i tehnološkog nivoa, služi nedavna modernizacija sistema za nadzor i upravljanje u Termoelektrani „Nikola Tesla“. „Pupin automatika“ je obavio ovaj posao na jednom od blokova termoelektrane na potpuno istom nivou kao i poznate svetske kompanije. Među firmama koje su osposobljene za razne vrste poslova u energetici su i „Minel“, „Energoprojekt oprema”, „Entel”, „Sever“, „Prva petoletka“, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“, „Rudnap – Minel kotlogradnja“, „Kolubara metal“. Deo ovih preduzeća osnovao je krajem prošle godine Konzorcijum za konsalting i inženjering u energetici.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=82451

 

[Milance]

^^Ako budu pametni uposlice maksimalan broj nasih ljudi tj. firmi. To bi bila najbolja mera da se sto lakse prezivi trenutna kriza.

 

[bigvlada]

„Dvor” samo lokalno skladište

12. mart 2009. | 11:43

Izvor: Politika

Grad: Beograd

Posle potpisivanja dokumenata o gradnji mađarskog dela gasovoda Južni tok s Rusijom, Srbija nema šta da čeka s osnivanjem zajedničke firme za gradnju tog gasovoda

Potpisivanje paketa dokumenata između Rusije i Mađarske o izgradnji mađarskog dela gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa kapaciteta od 1,3 milijarde kubnih metara, ozbiljno dovodi u pitanje želje Srbije da „Banatski Dvor” bude regionalno skladište gasa i da od toga ima dobru zaradu, kaže za „Politiku” Zorana Mihajlović-Milanović, ekspert za energetiku.

Srbija se, izgleda, našla na začelju tog bitnog projekta, iako se zna da je zajedničko srpsko-rusko preduzeće za gradnju navedenog gasovoda trebalo da bude osnovano još 25. maja lane, a potom 1. marta ove godine, kada je ponovo odloženo.

Srbija još ne zna kada će biti završeno skladište „Banatski Dvor”, jer očekuje da Rusi tek u julu kažu hoće li ulagati u taj projekat. Do tada, kako je predviđeno međudržavnim sporazumom,naša zemlja ne može da angažuje nijednog partnera za završetak tog velikog posla.A nema para da „Dvor” napuni samado punog kapaciteta od oko 800 miliona kubika gasa.

– Kako sada stvari stoje, „Banatski Dvor” u najboljem slučaju može biti operativno skladište gasa iz kog će „Srbijagas” povlačiti ruski gas i najverovatnije ga plaćati Rusima, što je nonsens – kaže naša sagovornica. – Ali, ako se ima u vidu da su Rusi i u ovom poslu većinski vlasnici, onda nije nerealno očekivati da će Srbija morati da im plaća povučeni gas.

„Dvor” je inače , naglašava ona, mogao da postane regionalno skladište gasa. Greška je, međutim, što srpska strana prilikom potpisivanja međudržavnog sporazuma s Rusijom nije potpisala ugovor o završetku gradnje „ Dvora”, nego memorandum koji nije obavezujući, ističe ona.

Zorana Milanović-Mihajlović se slaže da je Srbija, po pravilu, zemlja koja poslednja ulazi u realizaciju ovako važnih projekata, pa je to i u slučaju potpisivanja ugovora o osnivanju zajedničkog preduzeća s „Gaspromeksportom” o gradnji Južnog toka.

U „Srbijagasu” niko od zvaničnika ne želi da kaže kada se može očekivati da će doći do osnivanja ove firme, međutim nezvanično se saznaje da bi to ipak moglo biti do kraja marta.

„Politici” je iz „Gaspromeksporta” potvrđeno da se rok za osnivanje zajedničke firme odlaže na neko vreme zbog obimne tehničke dokumentacije koja se još priprema. Međutim, upućeni u gasni sektor tvrde da „Gaspromeksport” detaljno češlja papire poslovanja „Srbijagasa”, s kojim treba da uđe u posao, kako bi se uverio da budući partner slučajno „nema nekih podvodnih mina” koje bi se finansijski loše odrazile na buduće zajedničko poslovanje.

Vojislav Vuletić, sekretar u Udruženju za gas Srbije, potvrđuje za „Politiku” da je potpisivanje sporazuma između „Gasproma” i Mađarske o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradu dela gasovoda Južni tok poslednji apel Srbiji da više nema šta da čeka. Sporazum su do sada potpisali Bugarska i Italija, Hrvatska je zainteresovana da gas dobija preko Mađarske, a Slovenija i Francuska hoće gas koji dolazi ovim gasovodom, pa nije jasno šta sada koči realizaciju ovog posla.

Vuletić kaže da pre ulaska u ovaj posao, koji nije jevtin, obe strane moraju imati potpuno čistu situaciju. Najvažnije je da iza odlaganja ne stoje bilo kakvi drugi razlozi, poput priča da Rusi nemaju gasa, kaže on.

Koliko je bitno da se Južni tok što pre izgradi potvrdila je i nedavna poseta italijanskog ministra Skajole, potvrđuje Vuletić. Za formiranje zajedničke firme potrebno je položiti osnivački kapital, tvrde upućeni. Ali, Južni tok, kojim bi gas trebalo da se transportuje iz Novorusijska ispod Crnog mora preko Bugarske, Grčke Srbije, Mađarske, Slovenije do Italije i Austrije, gradiće se samo ako studija izvodljivosti navedenih zemalja potvrdi da je projekat zaista isplativ. U suprotnom, od posla neće biti ništa, potvrdio je italijanski ministar Klaudio Skajola.

U „Srbijagasu”, kako se saznaje, već uveliko prikupljaju podatke za studiju izvodljivosti. Potrebno je obezbediti izvođača projekta, a kada je reč o finansiranju cevovoda koji će ići preko Srbije, gradiće se kroz takozvano projektno finansiranje. Dakle, treba naći banke koje će uložiti u gradnju, a one će se na to odlučiti samo ukoliko budu sigurne da će im se novac vratiti kroz tranzit gasa.

Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/vesti/srbija/81951.html

 

[Milance]

Juhu!!! Pocinje veliko rusko ulaganje para u Srbiju!! :bash:

 

[bigvlada]

Rusi bez Srbije usvojili završni račun NIS
Autor: V. Spasić | 15.03.2009. - 00:02

Novi završni račun o negativnom poslovanju Naftne industrije Srbije u 2008. poslat je nadležnim organima bez prethodne rasprave na Upravnom odboru. Izveštaj je pokazao manjak veći od tri milijarde dinara, i razlikuje se od prvog, urađenog pre ulaska Rusa u kompaniju, prema kojem je postojala dobit od 2,3 milijarde.

U UO NIS kao predstavnici države su Dušan Elezović, Dušan Petrović, Biserka Jevtimijević-Drinjaković, predstavnici DS-a, i Nikola Martinović, ispred SPS-a. O finansijskom izveštaju posle slanja NBS i Ministarstvu finansija treba da raspravlja i Skupština akcionara, gde državu predstavlja Petar Škundrić, ministar energetike. Većina njih juče nije bila raspoložena za razgovor.

Prema kupoprodajnom ugovoru, Rusi moraju da imaju pozitivan glas države Srbije da bi se usvojio finansijski izveštaj, ali je nejasno od koga su ga i da li su ga dobili.
Različiti stavovi predstavnika države i „Gasprom njefta”, većinskog vlasnika NIS doveli su do dva finansijska izveštaja o poslovanju u prošloj godini. Nove gazde nisu htele da priznaju prebijanje dugova između države, NIS i tri javna preduzeća, pa je jedan od članova UO sa ruske strane podneo tužbu protiv NIS.
Domaću javnost je još prošlog vikenda iznenadila izjava Kirila Kravčenka, novog direktora NIS, da je ova kompanija u prošloj godini zabeležila gubitak od tri milijarde dinara, ili skoro 30 miliona evra.
To je posebno interesantno ako se zna da je rukovodstvo NIS sredinom prošle godine izjavljivalo da je u prvih šest meseci profit oko 100 miliona evra. Tako ispada da je NIS u drugoj polovini godine napravio minus od 130 miliona evra. NIS je gorivo zbog pojeftinjenja sirove nafte prodavao po nižim cenama nego što je uvezao nekoliko meseci ranije, a dolar je ojačao u odnosu na dinar. Očekivano je smanjenje profita, ali ne i manjak.
– Problem je nastao zbog dugova „Jat ervejza“, „Puteva Srbije“ i „Srbijagasa“ za isporučeno gorivo, bitumen odnosno gas, od više milijardi dinara. Država je odlučila da deo neraspoređene dobiti NIS-a iz 2006. i 2007. koji je njoj pripao „vrati“ NIS-u na ime potraživanja prema ovim preduzećima. O tome postoje ugovori sa tri firme, a i Skupština akcionara, gde sede predstavnici države, donela je potrebne odluke. Dugovi su bili oko sedam milijardi dinara. Ova dokumenta Rusi nisu proknjižili i nastao je manjak. Završni račun potpisao je novi direktor Kravčenko. Takođe, o njemu pre dostavljanja nadležnim službama nije raspravljao Upravni odbor, što je obaveza. Skupština akcionara o završnom računu mora da raspravlja posle njegovog slanja nadležnim organima, a da li će se to desiti, videćemo – objašnjava naš sagovornik iz NIS-a koji nije želeo da mu navodimo ime.
Stručnjaci za finansije kažu da se istina o finansijskom poslovanju NIS može utvrditi veoma lako i relativno brzo. To mogu da urade nadležni u Ministarstvu finansija ili NBS. NIS je, inače, angažovao KPMG, poznatu revizorsku kuću da uradi proveru završnog računa.

Dug od 1,14 milijardi dolara
Posle ulaska u NIS, predstavnici „Gasprom njefta“ neprijatno su se iznenadili činjenicom da je tokom prošle godine kompanija dodatno zadužena, piše „Balkan magazin“, a prenosi Fonet. „Do 31. decembra 2008. NIS je opterećen sa nekoliko stotina miliona dolara dodatnih kredita. Sve skupa, Rusi su zatekli dug od 1,14 milijardi dolara“, kaže Nikola Martinović, član UO. Rusi su potegli i pitanje prošlogodišnje prodaje udela NIS od 42 odsto u Hotelu „Hajat“ za samo šest miliona evra.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=83574

 

[bigvlada]

Tender za crnogorsku Elektroprivredu
EPS u Crnoj Gori?
Autor: B. K. | Foto:S.Maričić | 15.03.2009. - 00:02

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) dao je saglasnost poslovodstvu da učestvuje na tenderu za kupovinu 18,3 odsto akcija Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), potvrđeno je u EPS. Po dobijanju te saglasnosti EPS je uplatio 50.000 evra za otkup tenderske dokumentacije.

Podgorički mediji takođe su juče objavili da je EPS podnela zahtev za otkup dokumentacije za učešće u dokapitalizaciji i kupovini akcija crnogorske Elektroprivrede. Dnevnik „Vijesti“ navodi da su tendersku dokumentaciju do sada otkupili ruski Inter Rao i italijanski A2A, ali da te kompanije, kao ni EPS, nemaju zahtevani kreditni rejting za dostavljanje ponude, tako da će morati naknadno da ga obezbede ili uđu u konzorcijum sa nekim ko ispunjava uslove. Knjigovodstvena cena EPCG je 992 miliona evra, što znači da 18,3 odsto akcija minimalno vredi 154,26 miliona evra. Od prodaje je izuzeta prenosna mreža, a budući strateški partner mora da otkupi i udeo manjinskih akcionara.
Tender za EPCG je tek na polovini a, kako „Blic nedelje“ saznaje, vlada Mila Đukanovića kupca će najverovatnije izabrati između nekoliko jakih zapadnih kompanija poput norveških „Stat Krafta“ i NTE ili italijanskog ENEL-a. Iako je ideja o pansrpskoj elektroprivredi poznata još iz vremena Slobodana Miloševića, učešće EPS na tenderu mnoge je iznenadilo jer, osim što nema zahtevani kreditni rejting, srpska elektroprivreda nema ni potrebna finansijska sredstva.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=83518

Nadam se da neće uspeti u ovoj suludoj ideji. Treba da gradimo dve termoelektrane, pored planova za Đerdap 3. Zašto ulagati u tržište manje od Beograda?

btw. Milo radi isto što je radio i Sloba kada mu je sasvim presušio keš - on prodaje EPCG dok je ovaj prodavao Telekom.

 

[bigvlada]

Nadležni zaćutali o poslovanju NIS-a
Rusi dug ne praštaju
Autor: B. Stamenković, J. Aleksić | 17.03.2009. - 07:34

Zavrzlama oko završnog računa Naftne industrije Srbije koja je uzburkala javnost zbog neočekivanog enormnog gubitka ovog preduzeća, izgleda da će imati epilog tek nakon što revizorska kuća bude dala svoju računicu. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je juče da je NIS ostvario profit u poslovanju i da Rusi, prikazujući gubitak ne žele da isplate dividendu državi kao manjinskom vlasniku. Jedino se Dinkić o ovome oglasio, ostali predstavnici vlasti nisu raspoloženi da govore na ovu temu.

NIS je Ministarstvu finansija dostavio pozitivan završni račun za 2008. godinu krajem februara, a onda je iz kompanije zatražen dodatni rok za „neke promene“ i dostavljen je drugi završni račun. Prema njemu, ta kompanija je 2008. ostvarila gubitak veći od tri milijarde dinara. Osnovni razlog za gubitak kompanije jeste pogoršanje ekonomske situacije u trećem i četvrtom kvartalu, što je u vezi sa svetskom finansijskom krizom. Pored toga, razlozi su opadanje cena naftnih derivata i devalvacija dinara u odnosu na evro, jer se sirovine uglavnom uvoze, navedeno je iz ove kompanije.
„Očekujem da će Ministarstvo finansija izvestiti Vladu i javnost o dva različita završna računa NIS-a“, rekao je Dinkić. „Pošto Ministarstvo finansija preko NBS verovatno ima oba ova primerka, treba da se analizira razlika u jednom i drugom izveštaju“, dodao je Dinkić.
Pored toga, jedan od ruskih predstavnika u Upravnom odboru NIS je, u ime „Gaspromnjefta“, Trgovinskom sudu u Novom Sadu tužio Skupštinu akcionara NIS-a a.d., zahtevajući poništenje odluke o prebijanju dugova između NIS-a i državnih preduzeća, među kojima su „Srbijagas“, „Jat ervejz“, „Putevi Srbije“.
U Ministarstvu energetike je „Blicu“ rečeno da nisu čuli ni za kakvu tužbu, te da će narednih dana razgovarati sa Rusima i predstavnicima Ministarstva finansija kako bi nekako rešili „spor“.
Međutim, svi ostali koji bi mogli da odgovore na pitanje kako su se pojavila dva završna računa i da li će budžet Srbije biti oštećen, juče nisu bili raspoloženi za razgovor. Ni članovi Upravnog odbora NIS-a sa srpske strane, koji bi trebalo da brane interese države, nisu želeli da odgovore na naša pitanja.
U javnosti se spekuliše da su Rusi ljuti zbog toga što je dobit iz prethodnih godina, 2006. i 2007, iskorišćena za potraživanja ove kompanije prema državnim preduzećima. Takođe, stručnjaci smatraju da je novi vlasnik NIS-a zapravo uračunao u navedeni gubitak dugove srpskih javnih preduzeća prema NIS-u. Isto tako, Rusi su zatekli dug od 1,14 milijardi dolara, iako je međudržavnim sporazumom bilo predviđeno da se NIS ne zadužuje nakon 2007. godine.


UO je morao da raspravlja o završnom računu
Sagovornik „Blica“ koji je upućen u poslovanje NIS-a kaže da je kada je u pitanju računica NIS-a sve moguće.
- Možda je zbog kretanja cena nafte, Naftna industrija i zabeležila gubitak, ali možda je došlo i do neke tehničke greške. Ipak, propust je to što se o završnom računu nije raspravljalo na sednici Upravnog odbora, jer je to po proceduri - objašnjava naš sagovornik.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=83805

 

[bigvlada]

Projekat Nabuko isključen sa liste prioriteta EU

17. mart 2009. | 16:49

Izvor: Tanjug

Grad: Moskva

Projekat izgradnje gasovoda Nabuko, koji Evropu treba da poveže sa kaspijskom regijom zaobilazeći teritoriju Rusije, isključen je sa liste prioriteta Evropske unije u koje je spremna da uloži pet milijardi evra neangažovanih budžetskih sredstava, prenosi agencija RIA Novosti.

Prema ocenama eksperata, isključivanje "Nabuka" sa liste prioritetnih zadataka odlaže njegovu realizaciju i uvećava značaj ruskog projekta za transport gasa Južni tok.

Nabuko je sada svrstan u stavku Južni gasni koridor, koja obuhvata niz energetskih projekata na jugu Evrope.

Kako je za RIA Novosti izjavio izvor u Savetu ministara EU, prilikom usvajanja odluke o isključenja Nabuka sa liste prioriteta uzeta su u obzir i strahovanja privatnih investitora, koji očekuju teškoće u realizaciji projekta zbog konflikta u Gruziji, gasne krize i konkurencije ruskog Južnog toka.

EU je prvobitno nameravala da za finansiranje izgradnje gasovoda "Nabuko" izdvoji 250 miliona evra, ali je suma naknadno smanjena na 50 miliona.

Izvor: Ekonomist
http://www.ekonomist.co.yu/vesti/svet/82549.html

 

[Влада]

Predstavljen projekat za gradnju nove fabrike
Klanični otpad kao izvor energije

Autor: K. Živanović

U rezidenciji belgijske ambasade sinoć je predstavljen projekat izgradnje fabrike za preradu životinjskog otpada koji će biti korišćen kao pogonsko gorivo za proizvodnju struje.

Domaća kompanija „Zeleni“ došla je na ideju izgradnje postrojenja koje bi moglo da reši problem životinjskog otpada u Srbiji. U saradnji sa kompanijom Elektrovinds, vodećom u proizvodnji energije koja dolazi iz obnovljivih izvora u Belgiji, fabrika će biti izgrađena u blizini Šapca. Vrednost projekta, koji će u potpunosti finansirati belgijski partner, iznosi 25 miliona evra.

Predsednik Upravnog odbora Elektrovindsa Johan Vande Lanote rekao je da ovakva fabrika postoji u Belgiji, ali da je namera kompanije da se one naprave i u drugim delovima Evrope, kako bi se ispunili dugoročni ciljevi. Prema Lanoteovim rečima, to su sistemsko odnošenje otpada iz klanica, proizvodnja „zelene“ energije koja dolazi iz obnovljivih izvora i ispunjenje plana da se do 2020. godine 20 odsto energije dobija iz njih, kao i da se emisija ugljen-dioksida smanji za 20 odsto. Podsećajući na akciju „Očistimo Srbiju“ koja ima za cilj da reši problem divljih deponija, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulićrekao je da će izgradnjom ove fabrike biti rešen problem životinjskog otpada u našoj zemlji.

- Životinjske kosti više neće završavati na divljim deponijama, pored puteva ili u koritima reka. Takođe, ovom investicijom otvoriće se 300 novih radnih mesta u sistemu prikupljanja klaničnog otpada - istakao je Dulić.

Prijemu u belgijskoj ambasadi prisustvovala je ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Deniz de Hauver, ministar Poljoprivrede Saša Dragin, predstavnici diplomatskog kora kao i mnogobrojni partneri u budućem projektu.

извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/klanicni_otpad_kao_izvor_energije_.39.html?news_id=156232

 

[bigvlada]

19/03/2009 23:51 | Beograd | Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, ministar energetike Petar Škundrići Dragomir Marković, direktor EPS-a

Revitalizacija HE Đerdap 1 počinje u septembru

Autor: R. D.

Beograd - Elektroprivreda Srbije (EPS) i ruska kompanija Silovije mašini potpisale su juče dopunu Ugovora o revitalizaciji hidroelektrane Đerdap 1. Ovaj posao vredan oko 168 miliona dolara trebalo bi počne 1. septembra.


Revitalizacija šest hidroagregata HE Đerdap 1 predviđa povećanje maksimalne snage svakog sa 174 na 201 megavat, kao i povećanje snage četiri glavna transformatora, uključujući i pomoćne sisteme, i treba da bude gotova u toku 2015. godine. Ovaj posao, delimično će finansirati Rusija u ime izmirenja takozvanog kliriniškog duga bivšeg SSSR-a bivšoj SFRJ, a deo će doplatiti EPS.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija...p_1_pocinje_u_septembru.4.html?news_id=156481

 

[bigvlada]

01/04/2009 20:22 | Beograd | U planu jačanje kapaciteta na Dunavu: Hidroelektrana Đerdap

Izgradnja Hidroelektrane Đerdap 3 obezbedila bi Srbiji potpunu elektroenergetsku nezavisnost, tvrde stručnjaci za energetiku
Projekat na dugom štapu

Autor: G. Vlaović

Beograd - Medijske spekulacije da Elektroprivreda Srbije ozbiljno razmišlja o izgradnji Hidroelektrane Đerdap 3 ponovo su podgrejale nade stručne javnosti da bi taj projekat, koji bi potpuno eliminisao zavisnost Srbije od uvoza električne energije, mogao da bude realizovan.


U EPS-u juče nisu mogli da potvrde tačnost objavljenih informacija, ali nam je rečeno da će, veoma brzo, novinari imati priliku da odgovor na to pitanje potraže kod nadležnih u tom preduzeću. Kako Danas nezvanično saznaje u dobro obaveštenim izvorima, u tom preduzeću zaista razmišljaju o realizaciji izgradnje HE Đerdap 3, ali i da je taj projekat „na dugom štapu“ jer neki drugi poslovi imaju prioritet. Naš sagovornik ističe da je EPS -u sada prioritet izgradnja Termoelektrane Kolubara B i Termoelektrane Nikola Tesla B3, zatim izgradnja Hidroelektrane Buk Bijela, revitalizacija HE Đerdap 1, kao i učešće na tenderu za kupovinu 18,3 odsto akcija Elektroprivrede Crne Gore. Međutim, naš sagovornik tvrdi da će i izgradnja Đerdapa 3 doći na red i da je rečo staroj ideji čije realizacije se u EPS-u nikada nisu odrekli.

Snaga Đerdapa 3 bila bi 2.400 megavata, što je više nego dovoljno za potrebe Srbije. Izgradnja bi trajala tri do pet godina, radila bi se u četiri faze, a izgradnja bi koštala oko tri milijarde evra. S obzirom na to da Srbija nema novca da sama finansira izgradnju ove hidroelektrane stručnjaci za energetiku smatraju da bi najbolje bilo kada bi se na realizaciji ovog projekta udružilo nekoliko balkanskih zemalja. Stručnjaci objašnjavaju da bi Đerdap 3 godišnje proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-sati električne energije i to isključivo noću. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u perioda kada je cena najprofitabilnija.

Izgradnju Đerdapa 3 u okolini Donjeg Milanovca planirao je Energoprojekt još daleke 1973. godine. Stručnjaci tog preduzeća su uradili idejni projekat kojim bi reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 mogla manje kvalitetnu tzv. baznu električnu energiju da pretvara u visoko kvalitetnu vršnu energiju. To praktično znači da bi se električna energija proizvedena noću, kada je potrošnja struje manja, a samim tim i njena cena niža, koristila za pumpanje vode u reverzibilno jezero, kako bi se njena snaga koristila za proizvodnju struje u dnevnom periodu kada je cena viša. Nakon završetka prve faze postrojenje bi imalo instalisanu snagu od 600 megavata i proizvodnju od dve miljarde kilovat-sati godišnje. U drugoj fazi instalisana snaga bi bila povećana na 1.200 megavata što bi omogućilo proizvodnju oko 3,1 milijardu kilovat-sati električne energije. U trećoj fazi snaga bi bila povećana na 1.800 megavata i proizvodnja struje bi bila 5,2 milijarde kilovat - sati struje. Kada bi bila završena finalna faza, Đerdap 3 bi dostigao instalisanu snagu od 2.400 megavata i proizvodio bi 7, 6 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/projekat_na_dugom_stapu.4.html?news_id=157549

 

[bigvlada]

15/04/2009 20:04 | Beograd
Svetska ekonomska kriza nije zaustavila ulaganja u energetiku, kaže Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike
Za izgradnju termoelektrana zainteresovane 53 kompanije

Autor: G. V.

Beograd - Rast potrošnje električne energije moglo bi posle 2010. godine da izazove neštašicu struje. Zbog toga je Elektroprivreda Srbije raspisala pretkvalifikacioni postupak za izgradnju novih blokova Termoelektrane Kolubara B i trećeg bloka u TE „Nikola Tesla“, ukupne snage 1.400 megavata, a spremnost da učestvuju u projektu vrednom 1,6 milijardi evra pokazale su 53 kompanije.

To je dokaz da uprkos krizi i dalje postoji interesovanje za kapitalna ulaganja u energetiku - izjavio je juče na skupu „Energetska budućnost Balkana“ u organizaciji Ekonomist medija grupe Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike Srbije. Prema njegovim rečima Srbija će 2015. godine, do kada bi trebalo da bude završena revitalizacija Hidroelektrane Đerdap 1, dobiti dodatna 162 megavata električne energije, dok će vek elektrane biti produžen za još najmanje 30 godina. „Sa ruskom kompanijom Silovij mašini, potpisan je ugovor o revitalizaciji Đerdapa 1, vredan 168 miliona dolara, čime su se stekli uslovi da počne revitalizacija te hidroelektrane“, rekao je Škundrić.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković istakao je da bi strateški partneri za izgradnju Kolubare B i trećeg bloka TENT-a trebalo da budu poznati do kraja ove godine. On je naveo da se u Srbiji do 2020. godine očekuje porast u potrošnji struje od oko jedan odsto godišnje. Marković je kazao da bi prvi blok snage 350 megavata u Kolubari trebalo da počne proizvodnju 2014. godine, drugi 2015, a da bi pogoni u obrenovačkoj elektrani „Nikola Tesla“ trebalo da počnu da rade 2016. godine.

O Južnom toku na samitu u Sofiji

Na energetskom samitu koji će biti održan 24. i 25. aprila u Sofiji, Gasprom bi trebalo da potpiše pojedinačne sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok sa nacionalnim gasnim kompanijama. Sporazumi ne predstavljaju definitivna dokumenta o izgradnji gasovoda, pošto će ugovori biti napravljeni posle završetka studija o izvodljivosti, a studija izvodljivosti za izgradnju gasovoda kroz Srbiju trebalo bi da bude završena do septembra ove godine, dok će studija za čitav projekat Južni tok biti gotova do kraja juna 2010. godine. Trasa kroz Srbiju smatra se najekonomičnijom što znači da će gasovod sigurno proći teritorijom naše zemlje. Radovi na trasi gasovoda Južni tok kroz Srbiju već su započeli razminiravanjem dela trase na pravcu Niš-Dimitrovgrad, koje obavljaju ruski stručnjaci, kaže Škundrić.

Izvoranas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija...teresovane_53_kompanije.4.html?news_id=158839

 

[bigvlada]

Bugarska obezbedila snabdevanje gasom iz Egipta

17. april 2009. | 11:04

Izvor: EMportal

Grad: Sofija

Bugarska bi trebalo da 2011. dobije prvu milijardu kubika prirodnog gasa iz Egipta i tako smanji zavisnost od isporuka iz Rusije.


Odredba o isporuci prirodnog gasa je u nacrtu zajedničkog memoranduma koji će bugarski ministar za ekonomiju i energiju Petar Dimitrov i egipatski za naftu Amin Sameh Fahmi potpisati u Sofiji 24. aprila, u vreme održavanja samita Prirodni gas za Evropu.

Gasa bi u Bugarsku stizao preko arapskog gasovoda do Turske, a potom bi na odredišta jugoistoka Evrope stizao u formi tečnog prirodnog gasa.

Dve strane će istražiti mogućnosti za transport egipatskog prirodnog gasa na evropsko tržište preko bugarske tranzitne gasovodne mreže.

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/region/85765.html

Mogli bi i mi da bacimo koji pogled južno, umesto isključivog oslanjanja na jedine, prave i nezamenljive snabdevače gasa.

 

[bigvlada]

Restrukturiranje u Elektroprivredi Srbije počinje ove godine, najavljuje generalni direktor preduzeća Dragomir Marković
Investicije devet milijardi evra

Autor: G. Vlaović

Beograd - Ove godine započećemo restrukturiranje preduzeća i cilj nam je da se do 2015. u održavanje i razvoj uloži devet milijardi evra. Oko tri milijarde evra biće obezbeđeno iz kredita, iz sopstvenih sredstava oko 3,5, a od strateških partnera oko 2,5 milijardi evra - izjavio je Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.


Prema njegovim rečima, EPS ne spada u red zaduženih kompanija ako se poredi sa elektroprivredama u Evropi, tako da poslovanje neće biti ugroženo uzimanjem novih kredita. Marković ističe da je od ukupnih ulaganja, jedna milijarda evra planirana za projekte zaštite životne sredine, koji će biti finansirani iz kredita. Marković je naveo da Elekroprivreda Srbije, sa oko 31.000 zaposlenih, ima višak radnika ako se uporedi sa sličinim kompanijama u Evropi. On je istakao da restrukturiranja i poboljšanje efikasnosti poslovanja EPS-a ne podrazumevaju samo smanjenje broja zaposlenih, većbolje upravljanje i finansijsku disciplinu.

- Ukupna potraživanja EPS-a iznose 49 milijardi dinara, od čega privreda duguje 21 milijardu, a domaćinstva 28 milijardi, pri čemu 2,4 odsto potrošača ima dug koji učestvuje sa 46 odsto u ukupnom zaduženju, a slična je situacija i kod privrede, gde 0,11 odsto firmi „nosi“ 48 odsto ukupnog duga - rekao je Marković.

On je dodao da za struju najviše duguju RTB Bor 4,6 milijardi dinara, zatim slede Železnice Srbije (1,4 milijarde), Rudnici podzemne eksploatacije (1,1 milijardu) i Zorka energetika (sa 700 miliona dinara). Istovremeno, EPS duguje oko 15 milijardi dinara, od čega najviše Javnom preduzeću Elektromreže Srbije za tranzit električne energije od elektrana do distribucija.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/investicije_devet_milijardi_evra.4.html?news_id=159291

 

[ретардињо]

Нема више старе милановачке електране
Прошле седмице срушена је „кућа за производњу струје” из које су, пре 88 година, ка Горњем Милановцу потекли први киловати

Зграда прве електроцентрале на дан почетка рушења (Фото: Б. Ломовић)

Горњи Милановац – Прошле седмице, срушена је зграда у којој је била смештена прва милановачка електроцентрала. Из ње су, пре 88 година, кроз жице потекли први киловати струје до сијалица на раскршћима градских улица. Тако је нестала грађевина од несумњиве историјске важности, која је својевремено била власништво Драгише Илића и Илије Маринковића, а национализована је после Другог светског рата, заједно са њиховом фабриком за производњу бомбона.

Прва струја је произведена у млину Симе Мајданца, а потом је неколико милановачких предузетника удружило средства, купило плац крај железничке пруге, подигло зграду и инсталирало опрему. Генератор за производњу једносмерне струје покретала је парна машина, коју је касније сменио дизел-мотор од 60 коњских снага.

„Прве сијалице су засветлеле на раскршћима Мутапове, Дринчићеве, Курсулине, Карађорђеве, потом Рудничке (данас Кнеза Александра), Рајићеве и Ломине улице; бандере са светиљкама су биле пред Гимназијом и Железничком станицом. Убрзо су петролејке избачене из угледних милановачких кућа, а први радио-апарат набавио је ћевабџија Милан Радовановић, електричном пеглом и решоом прва се користила жена председника општине Светозара Чивовића, др Радисав Катанић је 1927. инсталирао рендген апарат, а др Душан Стефановић апарат на струју за масажу тела. Од 1928. године, у Милановцу струја покреће кино-пројектор који приказује неме филмове“, наведено је у књизи „Стари Милановац“.

Чекајући да буде враћено власницима, здање прве електричне централе је, деценијама, коришћено у разне сврхе; у њој је била и штампарија ПИК „Таково“ који је, недавно, Агенција за приватизацију продала компанији „Свислајон“. Нови власник је одлучио да ову и неколико околних зграда поруши и ослободи плац за изградњу станова.

– Поседујем копију катастарског документа на којој су прецртани мој отац и Илија Маринковић а као нови власник уписано је Среско предузеће „Таково“. Остало ми је да се уздам у доношење закона о денационализацији непокретности – каже за наш лист пензионисани професор Душан Д. Илић, син сувласника зграде бивше електране.

Буде ли наследницима покојних власника надокнађена одузета зграда, биће исправљена једна неправда, али не и друга – данашње и будуће генерације остају без вредног споменика из историје свога града.

Б. Ломовић
[објављено: 22/04/2009]

Извор: Политика
Адреса: http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Nema-vishe-stare-milanovachke-elektrane.sr.html

 

[bigvlada]

Koliki treba biti kr**** pa uraditi tako nešto. :bash::bash::bash::bash::bash:
Šta se desilo sa opremom?
Ovde se kao objekti od istorijske važnosti poštuju samo manastiri. Pored carske palate u Sremskoj Mitrovici je deponija smeća a hoće takođe da grade stanove. Kako ljudima ne ide u glavu da od istorijskih objekata mogu da u krajnjem slučaju dugoročno zarade više nego na bilo koji drugi način

 

[ретардињо]

„Гаспром” зауставио „Петрохемију”
Нови газда НИС-а више не жели да толерише велика дуговања „Петрохемије” за испоручени сирови бензин и тражи авансно плаћање. – Уколико одмах од НИС-а не добију пет хиљада тона сировог бензина, руководиоци „Петрохемије” кажу да ће 1. маја зауставити постројења

Траже помоћ државе: Постројења „Петрохемије” у Панчеву

Панчево – Слободан Аџић, директор панчевачке „Петрохемије“, упутио је 28. априла апел председнику државе и првом човеку владе да се нашем највећем извознику помогне како би се пребродила највећа криза у тој фабрици, од санкција деведесетих година прошлог века.

Како је за „Политику“ изјавио Љубенко Мартиновић, технички директор „Петрохемије“, ако одмах из Рафинерије „Панчево“ не добију пет хиљада тона сировог бензина, 1. маја ће зауставити погон. Поновни старт коштаће најмање 700.000 евра, под условом да машине мирују само неколико дана.

Проблем је настао због потпуне обуставе испорука сировог бензина „Петрохемији“ из суседне рафинерије. „Гаспром“, као нови газда НИС-а, више не жели да толерише велика дуговања „Петрохемије“ за испоручени сирови бензин и тражи авансно плаћање. Мартиновић каже да је „Петрохемији“ потребно само пет хиљада тона сировине, што је уз смањену производњу довољно тек за пет дана рада, јер се ускоро очекују нове испоруке сировог бензина из иностранства.

– За ову испоруку понудили смо авансно плаћање у износу од 500.000 долара, што је четвртина вредности пет хиљада тона сировог бензина и гаранције да ћемо у року од месец дана надокнадити сва дуговања начињена од 10. априла ове године, али представници НИС-а захтевају разговоре, па још не знамо хоћемо ли добити сирови бензин или зауставити производњу – каже Мартиновић.

Петрохемичари траже да им држава која је власник четири петине капитала фабрике помогне кредитом или гаранцијама од 1,5 милиона евра месечно, како би се опоравили. Они кажу да то није много с обзиром да „Петрохемија“ држави годишње на име пореза и доприноса остави 23 милиона евра, а извоз јој је вредан 200 милиона евра.

Не у облику претње, али као дискретно упозорење, руководству НИС-а упућена је порука да се у „Петрохемијиној“ фабрици отпадних вода прерађују и отпадне воде Рафинерије и да петрохемичари одржавају трафо који струјом снабдева и Рафинерију.

Руководство „Петрохемије“ каже да би најбоља варијанта била да држава или неки други партнер уложи 100 милиона евра у изградњу фабрике полипропилена. Они тврде да би у том случају, за две и по године, бољом валоризацијом производа, „Петрохемија“ месечно имала три до четири милиона евра профита.

Миодраг Шашић

-----------------------------------------------------------

Министар најављује разговоре

Упитан каква је судбина „Петрохемије”, с обзиром на то да се за данас најављују прекид производње уколико НИС не успе да договори испоруку пиролитичког бензина, министар енергетике Петар Шкундрић изјавио је за „Политику“ да ће се с надлежнима разговарати на ту тему како би се проблем у панчевачкој „Петрохемији” решио на прихватљив начин и за предузеће и за државу.

[објављено: 30/04/2009]

Извор: Политика
Адреса: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gasprom-zaustavio-Petrohemiju.sr.html

Занимљив коментар:

S.V. , 30/04/2009, 09:04
Svi su izgledi da su problemi u Petrohemiji mnogo slozeniji nego sto je nemogucnost placanja osnovne sirovine,jer svaka fabrika koja ne moze izmirivati svoje obaveze za osnovnim repro materijala ceka los epilog.Kumulirani i ne placani dug za isporuceni primarni benzin NISu kroz duze vreme stvorio je losu naviku u poslovanju,s kojom Gasprom zeli da prekine.Los je indikator,da ako banke odbijaju da kreditiraju takovo poslovanje,jer upozorava da s tom firmom nije nesto u redu.Nije problem da drzava dade garancije,ali ce to ceneci prema dosadasnjoj praksi preci u naviku.Petrohemija ima dobar program,koji ima varifikaciju na ino trzistu,pa bi se moglo predpostaviti da je opterecena unutarnjim porblemima.Trbalo bi utvrditi koliko se direktora promenilo od od 5.Oktobra od kada smo u Srbiji poceli meriti "dmokratsko"vreme.Stranke kako su dolazile na vlast,postavljali su svoje ljude,kao da je to politicka,a ne privredna funkcija.Gospodin Hadzic je prodefilirao gotovo svim lokalnim funkcijama ,a onda se obreo u privredi uglavnom na gasenju preduzeca.Odnedavno se pokazao sposobnim da rukovodi Petrohemijom i na dobrom je putu da je dovede do svog kraja,kao i neke druge.Svi se slazu da stranke cine stetu privrednim subjektima pljackajuci ih i neprekidnom "kadrovskom ekipiranosti",ali stvari i dalje idu ustaljenim tokom.Misli li ko da bi taj proble mogla resavati ulici iz gole borbe za zivot.Na kraju indikativno je to,da je prosek placa 70 000 din,iako fabriku zbog nvedenih problama,ako se ne rese,ceka gasenje proizvodnje.

Адреса: http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=85007