Uprkos činjenici da Srbija još uvek nije ušla na Šengensku belu listu i da nas već i turske kamiondžije obilaze (što reče neko: drumovi će poželjet' Turaka, ali prc – Turci voze preko Rumunije) proleće je ipak stiglo u Beograd, a sa njim i prilika za ljubitelje biciklizma da svoja dvotočkovna sokoćala ponovo izvezu na gradske ulice. U pokušaju da novopečenim beogradskim biciklistima olakšam agoniju probijanja gradom, evo nekoliko saveta i praktičnih uputstava za vožnju bicikla po našoj prestonici.
1. Ako već vozite bicikl u Beogradu napustite svaku nadu. Vi ste građanin ne drugog nego trećeg reda. Za razliku od trulog Zapada gde biciklisti uživaju zaštitu i prava pešaka, a imaju obaveze automobilista, Vi ste na nivou zgaženog psa. Vas i pešaci i automobilisti mogu da zakače i pregaze jer u tradiciji srpskog naroda biciklizma jednostavno nema. Da li su drevni srpski vitezovi na biciklima jurišali na brojno nadmoćnijeg osmanlijskog neprijatelja? Nisu, naravno. Da li su bicikli ili volovi vukli topove preko Albanije u Prvom svetskom ratu? Volovi, dakako. Jeste li videli četnike na biciklima, pa makar i u Bulajićevim filmovima? Naravno da niste. Stoga ne očekujte ništa dobro od vaših sugrađana i grada. Administracija vas mrzi jer ne može da Vam naplati registraciju vozila, putari jer ne plaćate putarine, taksisti jer ne koristite njihove usluge, parking servis jer ne može da Vam odnese bicikl... Prihvatite bolnu istinu – već to što Vas ostali učesnici u saobraćaju kako-tako tolerišu dovoljna vam je satisfakcija.
2. Možda i najvažnije pravilo: Nikada, čak ni u slučaju najveće nužde, ni pod pretnjom smrću, nemojte voziti bicikl biciklističkim stazama! Biciklističke staze su samo trik za naivne i neiskusne i one zapravo postoje da se na njima parkiraju automobili (najčešće taksi vozila), za šetnju pešaka svih vrsta, za guranje kolica sa decom, vožnju motocikala i skutera i postavljanje tezgi za prodaju gaća, pidžama i tome sličnog. Ako ste već naseli na štos i krenuli u vožnju biciklističkom stazom, budite stalno na oprezu jer pešaci, koji naizgled nonšalantno šetaju trotoarom pored biciklističke staze, u stvari samo čekaju da se dovoljno približite pa da iskoče pred Vas. Ako su već na stazi nikako im ne trubite, jer će stati da Vam očitaju lekciju o tome kako ste nepristojni jer vozite bicikl po biciklističkoj stazi. Budite spremni na verbalnu torturu i fizički sukob. Čuvajte se starijih penzionera jer oni su oslobađali i gradili ovaj grad i nemaju nameru da Vam tek tako ustupe nijedan njegov pedalj. Naročiti oprez zahteva susret sa manjim detetom, a ako je na biciklu - bežite glavom bez obzira. Posebno ako su mu u blizini roditelji, jer samoubilačke terorističke jedinice maloletnih islamskih ekstremista su mačji kašalj u poređenju sa ovim beogradskim samonavođenim projektilima koji su u svako doba spremni da Vam se bace u točkove.
Roleraši imaju prednost u odnosu na Vas, jer ste Vi kao biciklista uzurpator biciklističkih staza po kojima oni jurcaju sa slušalicama i ne čuju Vašu zvonjavu i trubljenje. Ako već vozite biciklističkom stazom, najbolje je da nađete kakvu zgodnu rolerku (rolera, transrolera, već po afinitetu) i pratite je (ga) na bezbednoj udaljenosti, što zbog zavetrine, što zbog prijatnog pogleda. Jednosmerne staze su posebna priča, ali držite se jednostavnog pravila: vozite u suprotnom smeru. Nema veze što preko puta postoji staza predviđena za vožnju u smeru kojim se krećete, jer je ona puna biciklista (zapravo prerušenih pešaka, penzionera i taksista) koji voze, pogađate, u suprotnom smeru. Iskusniji beogradski biciklisti tvrde da je ovo postupak kojim se protestvuje i pruža otpor zapadnjačkim vrednostima, a nikada ne zaboravite – biciklističke staze su nam došle sa kletog Zapada i pokušaj su nametanja pravila slobodarskom srpskom duhu. Radikalnija, andergraund struja tvrdi da je reč o ritualnom pokušaju vraćanja vremena unazad i da ako kvazibiciklisti budu uporni vreme Nemanjića samo što nije, ali za ovu tezu nema konkretnih dokaza.
3. Vožnja kolovozom. Nemajte nikakvih iluzija – biciklista na kolovozu je meta. Ako pretekne to je samo zato što niko od automobilista nije bio spreman da ogrebe svoj automobil udarajući biciklistu. Sve što važi za biciklističke staze ovde se multiplikuje. To što ste vi propisno obeleženi crvenim svetlom pozadi, katadiopterima i što poštujete saobraćajne propise samo je so na ranu samosvesnom beogradskom vozaču automobila. Nije vam ovo Zapad pa da vas poštuju kao ravnopravnog učesnika u saobraćaju. Em u špicu stižete brže, em ste zdraviji, em ne emitujete zagađujuće supstance, em prođete jeftinije... pa kog normalnog automobilistu to ne bi iznerviralo. Ako Vas obore ne očajavajte – oprostiće Vam osim ako šteta na automobilu nije prevelika, pa možete proći sa dodatnim batinama.
Ako ste baš zapeli da vozite bicikl, razmotrite dva predloga:
1. Preselite se u Bačku jer tamo biciklisti terorišu ostale učesnike u saobraćaju.
2. Kupite sobni bicikl.
Baš sam hteo da uzmem aparat i da slikam to kad mi se završe ispiti! Astor Place. Inače ova kocka-skulptura, koja se vidi na poslednjoj slici može da se okreće! Meni tom mestu samo fali malo klupica, ali nije priča o tome.
