Evo ovako, kratka sistematizacija, bar onih relacija kuda ja najčešće vozim:
1. Staza na Savskom keju
nekada pešačko-biciklistička zona. Pre ucrtavanja ove najnovije staze (ne računam onu iz epohe Krunić-Božić) sa silnim „saobraćajnim znacima“ mnogo više ljudi je vozilo bicikle. Biciklisti, pešaci, rolerke su se u istom smeru vozili istom polovinom staze(svojom “desnom stranom“), moglo je da se vozi u paru, jedno pored drugog, biciklisti su mogli da obilaze pešake koji su sporiji, bilo je uslova da se više ljudi kreće nasipom i bilo je dovoljno prostora. Ucrtavanjem staze su promenjena „pravila“, svako je dobio svoj uski deo staze, i smerovi kretanja su, uslovno „desne i leve trake“ pretvoreni u „desnu i levu biciklističku“ i „desnu i levu pešačku“, niko nema dovoljnu širinu staze i još sa tvoje leve i desne strane prolaze ljudi koji se kreću u suprotnom smeru, i svako svakom „ulazi“ u stazu. Dakle haos kad ima malo više ljudi (male dece, pasa...) Ljudi ti seku putanju kada se penju ili silaze sa keja, a ne gledaju levo i desno...
2. Staza na Dunavskom keju od Zemuna do kraja Hotela Jugoslavija – Isti slučaj kao na Savskom keju, samo što ima puno više ljudi. Za izbegavati.
3. Staza na Dunavskom keju od kraja Hotela Jugoslavija do Ušća. U stvari dve staze – prava biciklistička, fizički odvojena od šetališta, milina za bržu vožnju. Na samom šetalištu pored splavova nema ucrtane staze pa se svi kreću kao što je i prirodno – jedan smer jednom, drugi smer drugom polovinom, a ako biciklista treba nekoga da zaobiđe, nije problem jer ima sasvim dovoljno mesta. Idealno za opuštenu sporiju vožnju u društvu.
4. Novobeogradska strana: Ušće – Brankov most, dalje ka Starom želežničkom mostu – dvosmerna staza, ne vozim se često, pa ne bih komentarisao.
5. Brankov most pored, Beton hale, Ušće – Improvizacija, na istiom stazom se kreću šetači i biciklisti.
6. Nebojšina kula – 25.Maj – Kratka deonica, vozio samo po lepom vremenu, vidim da drugi kažu da i nije nešto posle kiše. Ne znam.
7. Najbolji deo – odvojena staza za bicikle od 25.Maja do Marine Dorćol. Troje mogu da se mimoiđu. Treba da bude za uzor za neke buduće staze.
8. Staze na Novobeogradskim trotoarima – tema za sebe. Oduzet prostor od trotoara – loše rešenje i za bicikliste i za pešake. Nigde nije napravljena posebna staza, sve je to nekad bio trotoar. U bloku 64 su čak „jednosmerna“ staza za bicikle i trotoar za pešake sada iste širine.
Milanče je postavio pitanje šta se podrazumeva pod normalnim stazama.
E, pa, zavisi kako o gde: na Savi i Dunavu kod Juge posebno obeležena staza nije bila potrebna, jer se normalno vozilo dok ova nije ucrtana – vozilo se i u paru u oba smera, a da se ne ugrožavaju pešaci (kao sada na „šetalištu“ od Juge do Ušća). Niko nikome ne smeta ako se svako drži „desne strane“.
Meni je normalna staza ona odvojena na Dorćolu pored Dunava. Samo što je kratka tura.
Da je duž ulica napravljena fizički izdvojena staza, bilo bi ok. Da je napravljena sa obe strane ulice jednosmerna staza širine za dva bicikla i to bi bilo ok. Ali kada su NBG ulice i trotoari bili projektovani niko nije razmišljao o biciklima i zato danas samo na silu mogu da se ubudže staze, koliko god neko žarko želeo da bicikističke staze EGZISTIRAJU kao takve. Čak bi bilo mnogo bolje da kada su već uzimali od trotoara, da su malim zelenim pojasom odvojili trotoar i stazu (kao u NS, samo uže), i pomerili biciklističku stazu na štetu zelene površine.
Ako na trotoarima nije bilo dovoljno širine za stazu (kao što na primer ima u Bul. Mihajla Pupina), onda ih nije trebalo ni obeležavati, kamoli raskopavati za asfalt u drugoj boji. Biciklistima je dovoljno da su na semaforima ivičnjaci oboreni. Ne razumem zašto ti je nebulozno da bicikisti obilaze pešake (koji se po pravilu kreću desnom stranom u svom smeru), a nije ti nebulozno da se trotoar suzi i da se na silu ubaci staza koja remeti sva pravila kretanja koja se uče još u obdaništu? Mihailo, ljudi po navici šetaju desnom stranom i ostavljaju levu onima koji idu iz suprotnog pravca. Ja se na pešake ne ljutim kada šetaju po stazi dok ja vozim, jer nisu oni krivi.
Namera nije bila da se omogući biciklistima da krstare gradom, već su staze radjene zato što je bila takva direktiva (izgovor tipa – ostali evropski gradovi imaju biciklističke staze..., a usput i naš čovek ima firmu...). Zato je sve i ispalo ovako nakaradno.
Sad odoh da se provozam!