[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=759085#p759085:1okdmvty je napisao(la):
Дошљак » 22 Jul 2020 12:16 pm[/url]":1okdmvty]Воз је све мање приступачан људима и ретко задовољава њихове потребе што због реда вожње што због преседања и сл. Плус има негативну репутацију у народу. Аутом се стиже од најзабаченијег села до сваке улице у сваком граду. Држава мора да развија и субвенционише железницу због екологије, економичности и гужви у саобраћају.
1. Суштина решавања проблема приступачности је дубока интеграција. То је важан разлог зашто се број путника Беовоза преполовио за месец дана након изласка из ЈТС (јединствен тарифни систем) 1998. и имао скроман број путника у ГСП зони све до успостављања БГ:ВОЗ 2010. Друга важна компонента дубоке интеграције су "фидер" линије, које су то одлично радиле у Батајници. Међутим, већ 10 година не постоји "фидер" типа 84л Галеника - Горњи град - Ж.Ст.Земун. Недостају "фидери" и за Видиковац, Миљаковац, подножје Авале, Зрењанински пут... Недостају уређена паркиралишта, као и услови за коришћење бицикала као "фидера". То све нису прескупи додаци, а затварају целину.
Други проблем је проблем урбанистичке природе, занемаривања интегралног урбанизма са железницом, тако да у новијој историји (након Другог светског рата) концетрација пословања, становања и образовања око путничких железничких станица која је раније била плански урбанизам, остаје једино као спонтани урбанизам. Али и са свим тим, уколико наше друштво заиста жели да максимално искористи постојеће железнице као основни и стратешки ресурс, радиће на бољем коришћењу железнице кроз интеграцију.
2. На
негативну репутацију се врло лако заборавља чим се пружи иоле квалитетна услуга. Ми смо имали, рецимо за Ваљево у последњих неколико деценија неколико пута "плиме" и "осеке" путника под утицајем "плиме" и "осеке" у политици квалитета. А Београд - Нови Сад је пре напрдног укидања било 25% удео у превозу на тој релацији. То све у условима када је већина возова ту релацију прелазила за 90-100 минута, а најбржи за 75 минута. Већ то је била таква маса путника да је око 20 пари полазака било пуно, и врло често је морало да се стоји. Ја лично знам доста оних који до унапређења воза БГ-НС пре напрдног укидања нису користили воз, а после низа година почели да га користе на овој релацији. Разлог зашто је тада и даље 35% људи користило аутобус је зато што аутобуси стају у центру Земуна, Старе и Нове Пазове, има јако густ ред вожње брзих полазака ауто-путем, недостатак ранојутарњих возова ка центру Београда, као и више дуголинијиских директних линија (БГ-НС-Бечеј, БГ-НС-Бачка Паланка итд.). Чак и без "брзе пруге" са одређеним мањим а паметним улагањима је тас могао прећи на страну железнице.
3.
Аутима су најнеприступачнија управо места ка којима највише људи путује. И ту је сигуран хлеб за железницу. Зато је Железничка станица Београд на Савском тргу у центру толико стратешки важна. Без ње је остатак железничке мреже тек делимично употребљив за путнички саобраћај. Ни код најбоље планираних железница на свету, удео железнице у укупном превозу свих путника не прелази 20%, а удео железнице на одређеним висококоришћеним правцима врло врло ретко прелази 60%. То не значи да је путничка железница бескорисна, већ да има тачно одређено место у транспортном систему.
Norexan":1okdmvty je napisao(la):
493 Београд - Младеновац 70 мин (12:50 -> 14:00)
БГВ Младеновац - Београд Центар 70 мин (18:50 -> 20:00)
У нормалним околностима, аутобус прелази растојање Аутокоманда - Младеновац за 45-50 минута. То не значи да је воз безперспективан са 70 минута, зато што се на том растојању често стоји на једној нози, а дешава се да не може да се уђе у неколико аутобуса за редом због гужве. Очекујем да се са пребацивањем возова из Прокопа за Карађорђев парк, Вуков споменик и Панчевачки мост број путника знатно повећао.