[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=752939#p752939:23oaly8r je napisao(la):
Boki123 » 30 Jun 2020 09:04 pm[/url]":23oaly8r]Solidan predlog što se tiče BG:voza, međutim ne smemo da zaboravimo ni ostale vozove na ovoj relaciji (7 pari vozova dnevno + 2 para Bg-Bar). Da li se ovi polasci takođe koriste (npr nek oko putuje Lazarevac-Beograd) i koliko je izvodljivo uklučiti ih u tarifni sistem. Konkretno predlažem da voz bude u tarifnom sistemu sve do Lazarevca, posle se naplaćuje normalno i da na svakoj stanici u Beogradu budu barijere gde mora da se očita Bus-Plus da bi prošao ili da skeniras kartu ako ideš van Beograda. Ovo naravno je primenljivo i na drugim pravcima.
Ваше размишљање је потпуно исправно, али је проблем у договору око прихода и трошкова са лењим и непословним кадром у управи железница.
Разлог зашто је БГ:ВОЗ као пројекат успео је у томе што је направљен најпростији могући пословни однос: закуп инфраструктуре, гарнитура и особља по фиксним условима и уз захтеве фиксних стандарда од пословног партнера. То је једино што је уопште могло да се уради са управом Железница.
Ако би о концепту из кога се извлачи максимум из једноколосечне пруге, и пружа стандардни интервал, то је:
- Свака тачно два сата брзи/убразани воз који стаје од Београда до Ваљева само: Раковица, Барајево центар, Лазаревац и Лајковац (општинска места и аутобуске станице).
- Свака тачно два сата локални Београд-Ваљево-Београд, који стаје на свим станицама и стајалиштима.
- Брзи са брзим и локални са локалним се укрштавају у Лазаревцу. У Лазаревцу предвиђено бављење 5-6 минута за све возове. Интервал у Лазаревцу за оба смера на сваких тачно сат.
- Додатни поласци возова Београд-Лазаревац-Београд само у вршним сатима, и ради растерећења даљинских брзих.
Али, пословни кадар у институције Железнице Србије тешко да ће бити унапређен ма шта се дешавало са влашћу, односно за сада нам само најједноставнији уговори (закуп) могу успевати. У тим околностима, и даље постоји могућност директних линија ван београдског округа. Могућа су два концепта:
1. Да Панчево или Стара Пазова суфинансирају директну линију.
2. Да Град Београд уведе сигурну наплату у прелазној зони, а да се приходима од продаје карата дође до профита.
Ова друга варијанта је најостваривија, али предуслов је ограничен број полазака, ограђивање станица и заједничка контрола карата на улазу. Панчево главна је већ ограђена. За Пазову и Панчево су токови путника довољно изражени да се може исплатити са тим доплатним картама линија за Панчево и Пазову. За насеља иза Лазаревца, Младеновца и Умчара је питање, а једноколосечне пруге нам дају своја ограничења пропусне моћи. У тим околностима, ни не треба рачунати на више од по 5-12 пари возова из Београда за Лазаревац, Младеновац и Умчаре, и тада је боље водити се принципом уклапања у смене него ићи ка немогућем интервалу сваких сат. Изузетно, узастопних по 3-4 поласка на сваких сат у вршном сату у оптерећенијем смеру. Системи на пола сата зависе од евентуалне градње двоколосечних пруга јужно од Београда. У просторном плану је дупли колосек Ресник - Клење (дупли колосек на новој траси са блажим кривинама), Клење - Мали Пожаревац (нова пруга са тунелом од 4 километра) и Мали Пожаревац - Велика Плана дуплирање колосека. Тада би сви брзи и теретни могли двоколосечним правцем, а Раковица - Врчин - Мали Пожаревац и Клење - Младеновац би остали слободни за евентуални интервал од пола сата.
За интервал пола сата за Лазаревац је потребна нова двоколосечна пруга Београд (Сајам) - Обреновац - Лајковац. Тада се пруга за Лазаревац растерећује. Чак и са по 5-12 пари редовних возова са иоле практичним редом вожње се услови у читавом систему шумадијских предграђа значајно побољшавају. Међутим, тек са интервалом сваких пола сата престаје да се значајно осећа да се живи ван Београда, и тек тада се демографска и развојна слика врло драстично мења.
