Što više gledam radove na otkrivanju Vodene kapije 1 sve mi je jasnije koliko bi ovaj prostor mogao da bude privlačan za zadržavanje, zaista vizuelno upečatljiv i jedinstven na celoj tvrđavi. Naravno, ako se sve odradi kako treba. Imali smo puno sreće što su generacije pre nas čuvale ovaj deo koliko su mogle, pa je ispod zemlje ostalo više nego što sam ja mislio da se možemo nadati.
Kod ulaza u kapiju sa ulične strane unutrašnja strana unutrašnjeg bedema je koso zasečena da bi služila kao osnova dvema kosim, kaldrmisanim rampama za pristup vrhu bedema. Tako da taj pristup već imamo rešen.
Ovde se inače lepo vidi da je tvrđava kroz vreme stalno menjana, popravljanja ili adaptirana za nove potrebe. Na desnoj rampi su na kratkom prostoru očuvane čak tri različite vrste popločavanja.
I u unutrašnjosti prolaza smo imali dosta sreće jer je ostao nedirnut veliki deo originalne kaldrme. Znači da se ovo može kompletno rekonstruisati jer nema dileme gde je pod prolaza bio i kako je izgledao.
Pod prolaza kroz Vodenu Kapiju je zanimljiv pošto nije samo od kamena ili samo od cigle, nego nego je slučajna mešavina kamena i cigle, što vizuelno izgleda veoma dobro. Kad je dobro osvetljen zalazećim Suncem, a kapija je savršeno pozicionirana ka zapadu tako da večernje Sunce prolazi duž čitavog otvora, do izražaja dolazi slučajna mešavina tople crvene boje cigle i hladno sive boje uglačanog kamena. Tako da može da služi i kao neki astonomski kalendar.
Kad bi se ovi bedemi popravili, pogled iz samog prolaza bi takođe bio prilično jedinstven jer se na spoljnom bedemu direktno vidi skriveni put, tj zaklonjene pozicije za strelce koji ga brane od napada sa vode, kao i desna granica tog puta, odnosno mesto na kome brodovi koji su ušli u zaštićeni i namerno iskošeni prolaz spoljnog bedema moraju naglo da skrenu u levo. Isto kao i sa obe strane očuvane šarke za veliku, metalom zaštićenu kapiju (nađeni su odgovarajući metalni klinovi za oplatu kapije). A kad je vodostaj odgovarajući, ovde će se videti i mirna površina vode u zaklonjenoj luci.
Pogled sa vodene strane. Ponovo, dobra orjentacija ka zapadu znači da Sunce na zalasku sve farba u različite nijanse zlata.
Sada je počelo i otkopavanje gornjeg dela Kapije. Odmah su se pojavili takođe sačuvani delovi zidova gornjeg dela kapije, prvobitno verovatno prostorije za stražu, nadgledanje reke i otvora u bedemima, što je izgleda kasnije pretvoreno u stambenu zgradu.
Videćemo šta će se ovde pojaviti.
Kad se uveče sa ovog mesta posmatra zalazak Sunca i zamišlja kako bi sve ovo moglo izgledati kad se uredi, teško je izbeći pomalo pesničko raspoloženje podstaknuto raznovrsnošću i bogatstvom različitih elemenata koji se samo odavde mogu videti. "Elemente" čak ne moramo shvatiti ni samo u uobičajenom smislu "delova prizora", jer ovde može i onako kako su o njima mislili Grčki filozofi. Samo su ovde su na zaista vrlo malom prostoru skoncentrisani i Zemlja i Vazduh i Voda i Vatra (bedemi, nebo, reka i Sunce na zalasku).
Pogledajte V.I.P. mesto za takva razmišljanja. Ovde će, kad je svod prolaza u pitanju, biti rekonstruisan deo kapije koji su Nemci porušili, što je još skoro 3 metra u desno (ne manje od 2,7m). Ostaci zgrade iznad kapije za nuždu mogu i ostati ove visine. Vidik bi tako bio manje ograničen.
Pa dobijamo dve fantastične lože za budućim klupama na uzdignutom mestu iznad samog svoda prolaza. Ispod i oko vas zauvek prolaze prošli i sadašnji ljudi, reka i beskonačno nebo.
