Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Речено је да ће бити истражена, конзервирана и презентована. Лично не верујем и обновљена. Заштита не значи затрпавање.
 
То се ради у случајевима немогућности, непостојања услова или оправданости за презентацију.
 
Не баш.

Навео сам пример Сава капије..

Sava kapija je građena u vidu zasvedenog prolaza kroz bastionu trasu. Naslanjala se na spoljno lice Južnog bedema Podgrađa i svojom konstrukcijom je obuhvatila stariju Južnu kapiju.

Sava kapija je bila jedan od bolje sačuvanih objekata Tvrđave sve do anglo-američkog bombardovanja 1944. godine, kada je sa dva-tri direktna pogotka u celosti razorena. Nakon arheoloških istraživanja 2007. godine kapija je delimično obnovljena, a okolni prostor uređen. Od tada je ponovo prohodna najkraća komunikacija koja iz današnje Karađorđeve ulice kroz ovu kapiju vodi u Donji grad.

Sava-Kapija.jpg


САВА КАПИЈА БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ
 
To i mene cudi, ako su imali nacrte kako je izgledala zasto su samo uradili parcijalno. Ili makar da su stavili transparentnu tablu koja ima nacrtane spoljne linije kako je kapija izgledala pa kada stanes ispred da se tacno poklapa sa obrisima sadasnjeg stanja
 
То је било питање за М. Поповића. Ако је комплет обнова табу, онда зашто није урађено истраживање и конзервација, једноставније је, чему делимична обнова мало камен и опека, мало бетон..

Постоји табла са фотографијама некадашњег изгледа и кратком легендом.
 
Jedan modernistički predlog iz 2018. :)

Evo još jedne stare slike originalnog stanja unutrašnje Sava kapije, male foto reportaže o njoj, i na kraju brze skice kako bi se i ova zaboravljena kapija mogla bolje vizuelno predstaviti nekim providnim plastičnim materjalom koji ovlašno u 3D prostoru ocrtava njene porušene delove, pošto sada ljudi prolaze pored nje ne znajući da je uopšte i postojala. To bi se moglo uraditi u sklopu radova na produžetku originalnog bedema i rova kroz nasip puta, kao bitno bolja, lakša i bezbednija varjanta pristupa Donjem Gradu sa Savskog šetališta jednog u bliskoj budućnosti zaista velikog broja ljudi.

Originalni izgled pre nego što su je upravo naši saveznici u ratu bombardovali i potpuno uništili 1944. godine.

Pogledajte prilog 3
file.php


Trenutno stanje posle rekonstrukcije 2009. godine:

file.php

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 2
Ostaci vrata.

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 11
Mislim da bi jedno moderno i kod nas neisprobano rešenje u kombinaciji kamen i savršeno providna staklo-plastika lepo dočaralo mogući izgled izgubljenog dela kapije, da bude samo po sebi ne previše nenametljiv ukras, a da pri tome svima odmah bude jasno da je to samo mogućnost, istovremeno ne ometajući pogled pošto je dodatak tek napola vidljiv. Dakle samo kao potencijal, ništa "materjalno" i sigurno.

IMG_3519_1Luk1.jpg
 
Zar za Sava kapiju nije bila priča da u vreme rekonstrukcije nisu imali dovoljno dobru dokumentaciju?

A nakon toga su se po internetu pojavile dosta dobre fotografije kpaije iz perioda do 1940-tih....
 
Da se probam sa jednim tipičnim opisom iz romana fantastike:

"U prastarim zidovima stare tvrđave magija Vodene Kapije je i dalje živa. Iako vode nigde nema jer je reka daleko niže, iako je otkopan pa sa obe strane nema ničega, iako je od cigle i kamena, i svega dva metra širok, priobalni bedem i dalje u sebi ima dovoljno stare magije i suza da se seća starih bitaka i plače za onima koje su svi živi davno zaboravili ..."

IMG_1962.JPG


IMG_1958.JPG


IMG_1960.JPG


IMG_1959.JPG
 
Poslednja izmena:
Kul je ta grana sa ocima, nosem i ustima.

Screenshot_1.png
 
Da, mada je, kad se pogleda organski talog napravljen za svega par nedelja, meni fascinantno da vidim da voda putuje naviše, i to u tako velikom obimu. Ispada da je bedem i bukvalno živ :) Potpuno je prožet korenjem koje nekim nejasnim putevima izvlači vodu čak iz Save, par metara niže, i zatim oblaže novo otkivene delove bedema novim slojem "zaštitnog premaza".

Ova druga slika je čuvena Gumpova mapa iz 1688. koja se smatra jednim od najpouzdanijih prikaza Beograda. Inače tek sada, kad sam izdvojio i ovoliko uvećao detalj oko Vodene kapije 1 i pristaništa, vidim nešto što je ranije bilo teško primetiti. Obratite pažnju na crvene strelice. To je kopneni deo luke, u nivou kule Mlinarice. Vidi se da su napravljeni posebni prolazi, balvanima podignuti u odnosu na nivo tla. Jedan, na istom povišenom nivou, izlazi iz glavnih ulaznih vrata zgrade. To je očigledno bio plavni deo obale. Tako ispada da je taj, niži deo Beograda pored luke, bukvalno ličio na Veneciju. Kuće sa podignutim prizemljem i podrumima koji se redovno plave, i uzdignute drvene ulice koje ih povezuju. To mora da je bilo neverovatno živopisno i vizuelno zanimljivo. Iskreno se nadam da će jednog dana neko bar pokušati da ceo ovaj kraj delimično rekonstruiše, koliko je to moguće, a delimišno predstavi na neki drugi način.

1688. Gump, detalj oko vodene kapije, staze na stubovima.jpg
 
Zuma, ako neko treba da ucestvuje u rekonstrukciji tvrdjave, to si onda ti, jer imas toliko informacija i kreativnih resenja da jedva mogu da ispratim sve sto pises, a zeleo bih.
Jesi li ikad pokusao nesto sam da napravis u 3D?
 
Nažalost sticajem okolnosti nikada nisam stigao da naučim da koristim neki dobar 3D program, a kad sam imao vremena nisam imao za to dovoljno dobar računar. Inače bih davno počeo da pravim 3D ilustracije pojedinih predloga pošto mi je odavno bilo jasno da bi jedino to imalo pravi efekat popularizacije istorije, lepota i potencijala Beograda.

Naprimer, samo zamislite da su ljudi na vreme mogli da vide dobre 3D prikaze alternativnih mogućnosti za uređenje rečnih obala, Savskog Amfiteatra ili K-Distrikta, onda kad se odlučivalo o tome. Da su po celom gradu bili izlepljeni plakati sa prikazom dve mogućnosti i pitanjem: "Šta je bolje?" "U čijem je interesu OVO, ako je lako moguće postići i ovo drugo?" Jer 2D planovi, tekstualni ili verbalni opisi kompleksnih rešenja nešto znače zanemarljivom broju Beograđana. To je kao da im prikazujete neke još nedešifrovane hijereoglife od pre 3000 godina.
 
Vrh