Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Na tom "rtu" je restoran-kafana "Stara koliba" ili "Čarda" (prošao milion puta pored, nikada ušao)...
Naravno da nije nikakav problem da, pravna država, ukloni splavove, i ostali plutajći ugostiteljski krš, i da mehanizacija počupa rastinje i raskopa nagomilani mulj, pa da se sa šetališta ponovo vide bedemi i Pobednik.
Ali, ovde nema pravne države a vlasnici ugostiteljskih objekata su zaštićena vrsta zbog bliskih veza sa vlastima.
Ideje su ti OK, ali pre urbanizma tu treba da se počisti - prvo korupcija...

Problemi sa tim restoranom su što je privatan pa treba platiti vidik, što nema veliki kapacitet i što je malo previše uvučen u rukvac Dunava. Sa njega se zbog toga ne vidi najveći deo tvrđave, a definitivno se ne može pogledati uzvodno, uz tok Save, ka panorami Beograda. Sve bi se to dobro videlo sa ovog rta jer ide malo ukoso u odnosu na tok obe reke na tom mestu.

Što se tiče prave države i uklanjanja splavova sa leve obale Save, previše su tu velike pare i previše se o tim splavovima priča na inostranim turističkim portalima da bi se posle desne obale od njih očistila još i leva. Gde bi onda oni otišli, a da imaju iole sličan broj gostiju? To bi bila propast za većinu njih. Zato mislim da od toga definitvno nema ništa.

I još bi se sa rta dobro video i zapad i sever, a ne samo istok, kao sa levog Savskog keja, kad bi uopšte bio slobodan od splavova.
 
Na tom "rtu" je restoran-kafana "Stara koliba" ili "Čarda" (prošao milion puta pored, nikada ušao)...
Naravno da nije nikakav problem da, pravna država, ukloni splavove, i ostali plutajći ugostiteljski krš, i da mehanizacija počupa rastinje i raskopa nagomilani mulj, pa da se sa šetališta ponovo vide bedemi i Pobednik.
Ali, ovde nema pravne države a vlasnici ugostiteljskih objekata su zaštićena vrsta zbog bliskih veza sa vlastima.
Ideje su ti OK, ali pre urbanizma tu treba da se počisti - prvo korupcija...
Slažem se Relja u potpunosti, Gledam nekako sa aspekta gde bi se mogao da se napraviti kompromis, jer se plašim da priča o pravnoj državi i borbi proiv korupcije ne ostane zauvek samo priča, ništa više. S druge strane postoji i taj kapitalistički pritisak, gde je baza gotovo svakog projekta prvo to da on neki način bude profitabilan, e ako ispuni taj kriterijum onda može da se priča o konkretnom rešenju, a i tada se gleda kako da se prođe sa što manje troškova, što rezultira u nekim degutativnim i prosto "jeftinim" rešenjima.
 
Zuma, Al Paciano... zar vam do sada nije jasno da sa tim ljudima nema kompromisa, da oni grabe dokle god mogu, dok ih neko ne zaustavi?
Šta god da se sa njima "dogovori", oni će se truditi da tao izigraju kako bi ućarili još više.

Uostalom, baš ti najizvikaniji splavovi služe za pranje para, najmanje se brinu za turistički imidž Beograda i za punjenje budžeta.
I kao što su se pre nalazili preko puta današnjeg "Beograda na vodi" pa su premešteni odlukom države da smetaju negde drugde, tako mogu da opet budu premešteni, samo treba volje.

A i ne vidim neki problem da se taj kraj šetališta koliko sutra očisti i da se otvori pogled ka tvrđavi.
 
Zuma, Al Paciano... zar vam do sada nije jasno da sa tim ljudima nema kompromisa, da oni grabe dokle god mogu, dok ih neko ne zaustavi?
Šta god da se sa njima "dogovori", oni će se truditi da tao izigraju kako bi ućarili još više.

Uostalom, baš ti najizvikaniji splavovi služe za pranje para, najmanje se brinu za turistički imidž Beograda i za punjenje budžeta.
I kao što su se pre nalazili preko puta današnjeg "Beograda na vodi" pa su premešteni odlukom države da smetaju negde drugde, tako mogu da opet budu premešteni, samo treba volje.

A i ne vidim neki problem da se taj kraj šetališta koliko sutra očisti i da se otvori pogled ka tvrđavi.

Naravno da ja nemam ništa protiv da se leva obala Save očisti. To bi zaista bilo divno i bilo bi krajnje vreme da se to uradi. Međutim ne vidim direktnu vezu sa ovom što sam ja predložio. Čak da je leva obala u savršenom stanju i bez ičega, opet bi taj kraj obaloutvrde trebalo urediti kao što sam rekao jer bi to i tada bila ogromna DODATNA vrednost. To je je jedina tačka u gradu sa koje bi se istovremeno videli i severozapadni i jugozapadni bedemi tvrđave, duž rukavca Dunava na zapad ka Novom Beogradu i Zemunu, niz brodova i šuma uz tu obalu, Malo Ratno ostrvo, Veliko Ratno ostrvo, idealna pozicija za neometan pogled i uz Savu i niz Savu, leva obala Dunava, Brankov most, Saborna crkva ... lista je prosto neverovatna. I to u miru i tišini, okruženi vodom i zelenilom. Samo bi se mali deo ovoga mogao videti sa šetališta na levoj obali Save čak i kad bi se on očistio, što bi tek trebalo da se desi ... možda. Tako da bih ja ta dva pitanja razdvojio jer stvarno nisu direktno povezani. Tj nema razloga odustati od prvog ako se i ostvari ovo drugo, ili čekati drugo da bi smeli početi prvo. A ako ponovo krenu u onu priču sa jarbolom, ko zna kako će urediti čitav ovaj prostor, a onda će po običaju biti kasno. Ovakvi neometani vidici su dragocenost u svakom velikom gradu, a u maltene svim pravcima, skoro nepostojeći.

Recni rt na uscu 4.jpg
 
Poslednja izmena:
Evo da steknete osećaj o vidiku koji bi postojao sa te tačke. Tri slike visoke rezolucije snimane nekih 50 metara uzvodno. Dakle pogled na severozapadni bedem bi sa budućeg rta bio za nijansu manje iskošen. Kliknite na svaku za punu rezoluciju.

IMG-0843.jpg


IMG-0830.jpg


Vodena kapija 1, nadamo se ubuduće rekonstrusana, i bedem ispred nje.

IMG-0836.jpg
 
Шпиц НБГ стране Ушћа дефинитивно треба очистити од сплавова, муља, растиња и канализације.
 
Vodena kapija 1, nadamo se ubuduće rekonstrusana, i bedem ispred nje.

I ako bude sacuvana, kapiram da ce pre biti "konzervirana" nego zaista rekonstruisana....za to ipak treba vise vremena, strpljenja, volje i vise novca...Naravno, navijam za to da bude rekonstruisana, kao i celokupan Kalemegdan. Bio bi red...obnavljaju sve zive tvrdjave, a Kalemegdan svi zaobilaze i krpe ga na sitno (jedan zid, pa jedna kapija).
 
Zuma, u principu ja nemam ništa protiv tvoje ideje da se "špic" uredi.

Ali ima jedan razlog zbog kojeg to do sada nije urađeno: vodostaj Save i Dunava,
Taj krajnlji "špic" ili "rt" bi se nalazio u zoni donjeg šetališta... što je samo po sebi OK, ali kao što znamo, donje šetalište je često pod vodom, tako je i uostalom i projektovano i izgrađeno ispod "Danskog nasipa". Ako će da se gradi bilo kakav "rt" na tom mestu, on ne sme da da bude prepreka postojećim vodenim tokovima, dakle mora da ostane u nivou donjeg šetališta, nikako da se uzdiže iznad njega inače može svašta da se desi. Naravno, uvek će se naći neki arhitekta, dizajner koji će odmah da skoči i da kaže "to može da se reši", jer zna da postoje neki ljudi koji znaju matematiku, mehaniku fluida, troškove i slične nedokučive magije, zovu se inženjeri, oni se gnjave takvim "sitnicama" i obično im se kosa (ono malo što im je ostalo) diže na glavi kada čuju slične ideje.

A meni ovakav završetak tog donjeg šetališta kakav je sada deluje neprirodno, nezavršeno. Da li je ovo zaista bila i namera, ili nisu šetalište izgradilii na dunavskoj strani "špica" zbog blizine baze rečne flotile tadašnje JNA, ne znam. Ali verujem da bi danas makar donji deo mogao da se proširi i na tu dunavsku stranu pa da imamo formiran "rt" makar u na toj koti.
Ali pre svega, treba rešiti pomenut i dobro poiznat problem izliva kanalizacije u ušće Save u Dunav, a pošto Interceptor nije više toliko bitan kao što su neki "fenomenalni projekti", tvoja ideja će još dugo ostati samo - ideja.
 
Kad je u pitanju visina, da, to sam i imao na umu. Da se prosto produži donje šetalište, jer zaista deluje odsečeno, i da rt bude na istom nivou kao i ono. Što se tiče plavljenja iz iskustava znamo da se to događa veoma retko. Slično je i sa mirisima iz kanalizacije. Često sam prolazio tuda i oni se osećuju dalje od par metara oko samog izliva samo kad je vodostaj mali, a onda još postoje i neki posebni atmosferski uslovi (možda pritisak ili vlažnost, ne znam, ali je razlika vrlo uočljiva). Pošto bi vrh rta bio čitavih 120 metara daleko od izliva, do te tačke se već ne bi ništa osećalo jer je izliv već razblažen, između je zelenilo, a kad se kroz njega prođe nalazimo se na otvorenom prostoru reke gde se vazduh uvek neometano kreće, pa mirisi nestaju i zbog toga. Što se tiče prepreke vodenim tokovima, za veće vode rt bi ostao ispod površine vode, kao i donji nivo šetališta, a pri nižim vodostajima i sporijim vodama nije problem jer sam ga postavio tačno po liniji sudara dve vodene struje, gde već sada oba toka naglo skreću nizvodno, pa se tokovi obe reke maltene uopšte ne bi promenili. To se vidi po različitim bojama vode, tj po jasnom kontrastu u boji vode i koja stvara relativno očuvanu i ravnu liniju mešanja. To nam govori da na tom mestu manje žute, tj manje blatnjave vode Dunava uopšte ne prodiru u Savu, niti Sava prodire u Dunav (jer boje vode dalje levo i desno od linije sudara nisu nimalo razređene). Dakle ne bi se promenilo maltene ništa u kretanju vodenih tokova.

Očuvana linija dodira dve vode (nema većeg prodora u tok druge reke):

recni-rt-na-uscu-2-jpg.133964


Ova linija od izliva do svetionika je po Guglu dugačka 120 metara.

Takođe se vidi da je sama reka ionako već nasula najveći deo zemlje koji bi za rt bio potreban, i da ga sudar dve reke ovde ionako prirodno stvara. Naša intervencija dakle ne bi puno promenila prirodno stanje stvari, a dobili bi po svemu izuzetnu i u gradu jedinstvenu lokaciju.

Recni rt na uscu 5.jpg
 
Ипак је лакше рашчистити корито изван уређеног кеја.
 
Пре ће бити да је та страна кеја према ВРО нерешена због изградње језера, него ЈНА, будући да кеј у баш тој дужини није уређен..

539426_10151191772565943_912133723_n.jpg
 
Na spicu bi zgrada opere bas legla. Monumentalna i moderna gradjevina trougaonog oblika koja bi takodje imala vidikovac i pristup uscu gradjanstvu. Beograd zasluzuje tako nesto.
 
Троугаона грађевина на стубовима попут сојенице једним делом и изнад воде? :)
 
Kad je u pitanju visina, da, to sam i imao na umu. Da se prosto produži donje šetalište, jer zaista deluje odsečeno, i da rt bude na istom nivou kao i ono. Što se tiče plavljenja iz iskustava znamo da se to događa veoma retko. Slično je i sa mirisima iz kanalizacije. Često sam prolazio tuda i oni se osećuju dalje od par metara oko samog izliva samo kad je vodostaj mali, a onda još postoje i neki posebni atmosferski uslovi (možda pritisak ili vlažnost, ne znam, ali je razlika vrlo uočljiva). Pošto bi vrh rta bio čitavih 120 metara daleko od izliva, do te tačke se već ne bi ništa osećalo jer je izliv već razblažen, između je zelenilo, a kad se kroz njega prođe nalazimo se na otvorenom prostoru reke gde se vazduh uvek neometano kreće, pa mirisi nestaju i zbog toga. Što se tiče prepreke vodenim tokovima, za veće vode rt bi ostao ispod površine vode, kao i donji nivo šetališta, a pri nižim vodostajima i sporijim vodama nije problem jer sam ga postavio tačno po liniji sudara dve vodene struje, gde već sada oba toka naglo skreću nizvodno, pa se tokovi obe reke maltene uopšte ne bi promenili. To se vidi po različitim bojama vode, tj po jasnom kontrastu u boji vode i koja stvara relativno očuvanu i ravnu liniju mešanja. To nam govori da na tom mestu manje žute, tj manje blatnjave vode Dunava uopšte ne prodiru u Savu, niti Sava prodire u Dunav (jer boje vode dalje levo i desno od linije sudara nisu nimalo razređene). Dakle ne bi se promenilo maltene ništa u kretanju vodenih tokova.


Zuma, osnovna stvar kada se nešto projektuje je da se u obzir uzima najnepovoljnija poznata varijanta, pa da se uveća za neki stepen sigurnosti.
To tvoje "da iz iskustva znamo da se događa veoma retko" - evo ja ti iz iskustva - ličnog zapažanja, mogu reći da je plavljenje uobičajena pojava koja se dešava bar 2 puta sveke godine, što su i projeketanti donjeg šetališta imali u vidu pa nisu stavili ikakve visoke prepreke za oticanje vode i za nakupljanje otpada koji nosi Sava, već samo niske klupe oko kojih može da se povuče voda kada otiče i da se šetalište opere šmrkom. Neke godine je to samo par santimetara vode, nekada stigne do ivice gornjeg šetališta, ali se dešava svake godine i mora da se uzme u obzir.
I smrdeće sve dok se ne zatvori taj ispust, a to neće biti skoro.
To što ti navodiš je praksa projektovanja "promenade" ispred BnV... "meni se čini da može" princip... pa ga krpe do dan danas.
 
Pa zar nisam upravo rekao da se prosto produžuje taj donji kej tačno isti kakav je i sada? Iste visine i sa istim tim klupama. Jedini dodatak je svetionik koji može biti prosto jedan metalni stub, dakle taj dodatak je praktično nebitan što se vode tiče, a sve ostalo je isto. Pa neka se plavi koliko puta hoće, rt će biti upotrebljiv u tačno istim periodima kad i donji nivo keja. Što je više nego dovoljno.
 
Iz nekog razloga si umanjivao značaj vodostaja, plavljenja i izliva kanalizacije. Da to nisi pisao, ni ja ne bih komentarisao. Drago mi je da se slažemo, i oko izgleda šetališta i oko trenutne situacije na terenu.

Doduše... opet imamo problem splavova. Šanse da se pojave novi splavovi uz taj produžetak šetališta i pri "rtu" su - 101% (primer - Ada međica... pa tu su probali i da postave neku skalameriju i na nizvodnom špicu u koji "udara" Sava :rolleyes: ).
Korak br. jedan bi morao da bude - uklanjanje spavova (ako ne svih, onda makar najvećeg dela, bar u početku) da se oslobodi pogled na tvrđavu. Taj pogled je privatizovan, većina ljudi je i zaboravila da odatle može da se posmatra tvrđava, jer većina ljudi ili zaobilazi te splavove sa ili na njima nije dobrodošla.
 
Po prvi put posle više od 100 godina reka Sava ponovo polako puni rov između spoljnog i unutrašnjeg priobalnog bedema. Još samo tih par metara, da se do kraja otvori prolaz, pa...

Tvrđava na vodi . Kao nekad.

IMG_1064.JPG


IMG_1067.JPG


IMG_1066.JPG


IMG_1071.JPG


IMG_1151.JPG


IMG_1153.JPG
 
^^^^^^^
Nije bilo teško pogoditi.... :rolleyes:
Ja sa zebnjom gledam ove fotografije dubokog iskopa odmah do obalouvrde.... ovi su u nekoj teškoj zavadi sa vodom... one poplave, pa uništavanje izvora pijaće vode, jalovišta, klizišta, pucanja cevi po gradu, ceo BnV na šipovima... ovo mi deluje kako mogući nastavak niza...
 
U toku je betoniranje ogromnog temelja kod Vodene kapije. Da li postoji projekat na kome se vidi šta je ovde planirano?
IMG_20220419_081746.jpg
 
Što više gledam radove na otkrivanju Vodene kapije 1 sve mi je jasnije koliko bi ovaj prostor mogao da bude privlačan za zadržavanje, zaista vizuelno upečatljiv i jedinstven na celoj tvrđavi. Naravno, ako se sve odradi kako treba. Imali smo puno sreće što su generacije pre nas čuvale ovaj deo koliko su mogle, pa je ispod zemlje ostalo više nego što sam ja mislio da se možemo nadati.

Kod ulaza u kapiju sa ulične strane unutrašnja strana unutrašnjeg bedema je koso zasečena da bi služila kao osnova dvema kosim, kaldrmisanim rampama za pristup vrhu bedema. Tako da taj pristup već imamo rešen.

IMG_1279.JPG


Ovde se inače lepo vidi da je tvrđava kroz vreme stalno menjana, popravljanja ili adaptirana za nove potrebe. Na desnoj rampi su na kratkom prostoru očuvane čak tri različite vrste popločavanja.

IMG_1275.JPG


I u unutrašnjosti prolaza smo imali dosta sreće jer je ostao nedirnut veliki deo originalne kaldrme. Znači da se ovo može kompletno rekonstruisati jer nema dileme gde je pod prolaza bio i kako je izgledao.

IMG_1271.JPG


Pod prolaza kroz Vodenu Kapiju je zanimljiv pošto nije samo od kamena ili samo od cigle, nego nego je slučajna mešavina kamena i cigle, što vizuelno izgleda veoma dobro. Kad je dobro osvetljen zalazećim Suncem, a kapija je savršeno pozicionirana ka zapadu tako da večernje Sunce prolazi duž čitavog otvora, do izražaja dolazi slučajna mešavina tople crvene boje cigle i hladno sive boje uglačanog kamena. Tako da može da služi i kao neki astonomski kalendar.

IMG_1001.JPG


IMG_1002.JPG


IMG_1094.JPG


Kad bi se ovi bedemi popravili, pogled iz samog prolaza bi takođe bio prilično jedinstven jer se na spoljnom bedemu direktno vidi skriveni put, tj zaklonjene pozicije za strelce koji ga brane od napada sa vode, kao i desna granica tog puta, odnosno mesto na kome brodovi koji su ušli u zaštićeni i namerno iskošeni prolaz spoljnog bedema moraju naglo da skrenu u levo. Isto kao i sa obe strane očuvane šarke za veliku, metalom zaštićenu kapiju (nađeni su odgovarajući metalni klinovi za oplatu kapije). A kad je vodostaj odgovarajući, ovde će se videti i mirna površina vode u zaklonjenoj luci.

IMG_1274.JPG


Pogled sa vodene strane. Ponovo, dobra orjentacija ka zapadu znači da Sunce na zalasku sve farba u različite nijanse zlata.

IMG_1330.JPG


Sada je počelo i otkopavanje gornjeg dela Kapije. Odmah su se pojavili takođe sačuvani delovi zidova gornjeg dela kapije, prvobitno verovatno prostorije za stražu, nadgledanje reke i otvora u bedemima, što je izgleda kasnije pretvoreno u stambenu zgradu.

IMG_1250.JPG


IMG_1246.JPG


Videćemo šta će se ovde pojaviti.

IMG_1248.JPG


Kad se uveče sa ovog mesta posmatra zalazak Sunca i zamišlja kako bi sve ovo moglo izgledati kad se uredi, teško je izbeći pomalo pesničko raspoloženje podstaknuto raznovrsnošću i bogatstvom različitih elemenata koji se samo odavde mogu videti. "Elemente" čak ne moramo shvatiti ni samo u uobičajenom smislu "delova prizora", jer ovde može i onako kako su o njima mislili Grčki filozofi. Samo su ovde su na zaista vrlo malom prostoru skoncentrisani i Zemlja i Vazduh i Voda i Vatra (bedemi, nebo, reka i Sunce na zalasku).

IMG_1339.JPG


Pogledajte V.I.P. mesto za takva razmišljanja. Ovde će, kad je svod prolaza u pitanju, biti rekonstruisan deo kapije koji su Nemci porušili, što je još skoro 3 metra u desno (ne manje od 2,7m). Ostaci zgrade iznad kapije za nuždu mogu i ostati ove visine. Vidik bi tako bio manje ograničen.

IMG_1345.JPG


Pa dobijamo dve fantastične lože za budućim klupama na uzdignutom mestu iznad samog svoda prolaza. Ispod i oko vas zauvek prolaze prošli i sadašnji ljudi, reka i beskonačno nebo.

Usce-sa-vodene-kapije-1-sa-svetionikom-IMG-1346.jpg


IMG_1347.JPG


IMG_1348.JPG
 
Poslednja izmena:
Vrh