Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Комплекс Зиндан капије

DSC_0120.JPG
DSC_0121.JPG
DSC_0123.JPG
DSC_0125.JPG
DSC_0127.JPG
DSC_0129.JPG
DSC_0130.JPG
DSC_0131.JPG
DSC_0134.JPG
DSC_0135.JPG
DSC_0137.JPG
DSC_0138.JPG
DSC_0141.JPG
DSC_0142.JPG
 

Šteta što je jedna od četri glavne gradske kapije iz vremena Despota Stefana Lazarevića, i to baš ona koja je izlazila na vrh Kalemegdanskog grebena, i do danas ostala zapuštena. A pri tome je izgledala ovako spektakularno. Još jedna, bar za sada propuštena prilika. Ovo bi svakako trebalo rekonstruisati onoliko koliko se može uzevši u obzir obližnji, kasnije izgrađeni bedem. Koliko se može videti na aero snimcima mesta za takvu rekonstrukciju ipak ima dovoljno.

screenshot-72-png.135517


A evo gde je bila južna kapija Gornjeg grada i kako je ceo grad tada izgledao. Inače ova mapa bi mogla da nam bude osnovni orjentacioni plan kad je u pitanju razmišljanje o prioritetima i izboru šta bi se sve eventualno moralo rekonstruisati i prikazati u Donjem i Gornjem gradu. U svakom slučaju je to i za nas i za Beograd jedan od najvažnijih perioda.

Beogradski grad sa predgradjem u 15. veku

14-Beogradski-grad-sa-predgradjem-u-15-veku-Popovic-sl-63.png
 
Poslednja izmena:
Ако добро видим, где је данас К-дистрикт у време османлија била је џамија.
 
Na vrhu kapije se pojavio lep kaldrmisani pod, ili put, ako se ona nastavlja i izvan zgrade na kapiji.

IMG_2070.JPG


IMG_2073.JPG


Ispalo je da su bedemi dublji i komplikovaniji nego što je izgledalo do sada.

IMG_2061.JPG


Dublji deo bedema nije u istoj liniji kao i njegov gornji deo, ali jeste u liniji sa nizvodnim delom.

IMG_2063.JPG


Nivo vode verovatno pokazuje trenutni nivo Save. Vidi se prvi znakovi i probijanja podzemnih voda iz pravca tvrđave.

IMG_2087.JPG


IMG_2104.JPG
 
Poslednja izmena:
Da li znate da je rimski vodovod dovodio vodu iz MML-a, podzemnim kanalom preko Bulevara sve do mesta na kome je cesma M. Sokolovica.
 

Промоција монографије „Београдска тврђава од војног утврђења до споменика културе”


У склопу обележавања Дана Завода за заштиту споменика културе града Београда, у четвртак, 19. маја у 14 часова, у сали Завода биће организована промоција монографије „Београдска тврђава од војног утврђења до споменика културе” ауторке архитекте др Марине Нешковић, конзерватора саветника Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, саопштено је из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Уз Завод за заштиту споменика културе града Београда суиздавач монографије је Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Београдска тврђава, као једно од најзначајнијих културних добара на подручју града Београда, заштићена је међу првим споменицима после Другог светског рата. Од тада се на Тврђави спроводе систематска истраживања и изводе конзерваторско-рестаураторски радови, захваљујући којима је данас у великој мери истражен и презентован споменички комплекс. Монографија представља резултат научних истраживања обједињених у докторској дисертацији одбрањеној на Архитектонском факултету у Београду 2015. године. На основу историјског и урбаног развоја Београда с једне и савремених начела заштите и очувања културног наслеђа с друге стране, Београдска тврђава се третира као специфично историјско језгро града. Са циљем да се испитају нове могућности ревитализације, посебно у оквиру контактних градских зона и простора приобаља, посебна пажња се посвећује редефинисању значења и ревалоризацији Тврђаве. Вредносну оцену рада дали су др Весна Бикић, др Нађа Куртовић Фолић, др Мирјана Ротер Благојевић.

На промоцији ће говорити архитекта проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, архитекта др Марина Павловић, помоћник директора Завода за заштиту споменика културе града Београда и ауторка др Марина Нешковић. Модератор разговора је историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара.

01-foto-Zavod-za-zastitu-spomenika.jpg


 
Беографска тврђава

Радови на Зиндан капији и поред ње су замашнији него што сам мислио. Није то само обнова, већ и права реконструкција појединих делова утврђења. Узбудљиво је гледати како се попуњавају и расту тамо где их дуго није било.





У горњем делу слике се види грађевина у ул. Пјарона де Монтезира поред Педагошког музеја:


Било би одлично ако среде и за јавност отворе унутрашњи простор у који су сада поставили осветљење:




































 
Poslednja izmena:
Svaka cast na reportazi...Uzivao sam gledajuci sta se sve radi iz ranoraznih uglova. Hvala.
 
Cini mi se da se rekonstrukcija bas i ne uklapa u celinu.
Obe kule kod Zindan kapije su 1930-ih rekonstruisane na potpuno pogresan nacin, da lice na nekakav viteski zamak.
 
Vrh