Evo jedne ideje koju ne bi bilo ni teško ni skupo izvesti, ali bi nam ipak puno značila.
Samo ušće Save u Dunav je neki način centralna, fokusna tačka Beograda, a ipak niti je obeležena kako dolikuje, niti je lak prilaz, niti su iskorišćene velike mogućnosti koje pruža. Pogledajte tačno mesto na kome se prvi put dodiruju vode Save i Dunava. Zašto se ovaj fantastičan prostor ne bi iskoristio?
Predlažem da se ovaj jezičak zemlje koji već postoji samo malo naspe i produži, tako da formira jednu vrstu rta koji doneke ulazi u reku. Na njemu bi bilo produženje šetališta, iste granitne klupe kao uzvodno i jedan mali svetionik.
Proverio sam postoje li neke smetnje. Na ovom mestu se sudaraju vode Dunavskog rukavca i Save, pa nastaje "vodeni uspor". To znači da se ovde zbog naglog usporenja toka već neko vreme taloži pesak koji reka nosi, pa bi za neku desetinu godina upravo takav rt nastao i sam. Takođe, vode obe reke ovde zbog sudara zajednički skreću nizvodno, tj ne idu "popreko", direktno iz jedne reke u drugu. Dakle nasipanje takvog rta baš na mestu njihovog sadašnjeg sudara, tj na granici slobodnog toka, ne ni malo poremetilo hidrauličke karakteristike toka obe reke pošto njihove vode ni sada ne idu tamo gde bi smo ga mi nasuli. Činjenica da se vode ovde ni malo ne mešaju nego zajedno skreću nizvodno se lepo vidi na slici po različitim bojama vode i po jasno definisanoj i pravolinijskoj granici njihovog dodira.
Što se tiče smetnji za plovidbu ni to nije problem. U rukavcu Dunava između kopna i Malog Ratnog ostrva se ionako ne plovi zbog vojske. Plus što je plitko. A u Dunavu je plovni put prilično daleko. Dakle Rt ne bi smetao ničemu.
A dobili bi smo zaista mnogo. To bi čak sigurno postala neka vrstu "mesta simbola" za čitav Beograd. Nešto što ga na Internet slikama predstavlja:
1. Jedino sa ovog mesta postaje vidljiva ČITAVA tvrđava. U Donjem gradu je em isuviše blizu da bi se u celini sagledala tvrđava takvih razmera, em ima mnogo drveća koja ometa pogled. A sa rta bi se pružao pogled koju bukvalno oduzima dah: Voda je svuda oko vas, a pogled ka tvrđavi, Donjem Gradu, niz i uz reku, je neometan splavovima, drvećem ili bilo čim u enormno velikom vidnom uglu od 130 stepeni. Dok je iza vas Ratno ostrvo i leva obala Save. Restaurirana Vodena kapija 1 je odmah preko puta. Pri tome ste, iako u centru grada, u totalnom "eko" okruženju jer je svuda oko vas samo zelenilo, dve velike i brze reke koje se baš tu sudaraju praveći talase, i u daljini bedemi stare tvrđave. Ispred vas veliki brodovi. Grb Beograda uživo.
2. Postojala bi tačka odakle možete imati osećaj da ste sa svih strana okruženi vodom, dakle da ste baš na tački gde se vode dve reke mešaju.
3. Po prvi put bi smo dobili svetionik. Sa nekom dobro odabranom bojom (duboka tamno crvena sa braon ili drugim nijansama, ili nešto slično) i posebnim ritmom paljenja, to bi bio noćni vizuelni reper, identitetski znak za sve ljude sa obale, Kalmegdana, brodova, splavova i obalskih šetališta. Dobilo bi se malo na šmeku mora i grada na vodi.
4. Prizor usamljenog rta koji se uvlači u reku, sa svetionikom na njemu, bio bi neodoljivo privlačan prizor kad se posmatra odozgo, sa tvrđavskih bedema. Oni bi mamio ljude da siđu dole, u Donji Grad i na linijski park, i zatim pređu reku. Pogotovo bi za turiste bio izazov, što bi pomoglo da upoznaju park na levoj obali Save i možda krenu ka Zemunu.
5. Ovakav Rt bi pomogao popularizaciji šetališta na levoj obali Save. Recimo budućom žičarom ili brodom sa Ade Ciganlije na levu obalu, kod bloka 45, pa zatim stalno kroz obalski park i zelenilo nizvodno. Ovaj Rt bi bio kruna i krajnji cilj takvog putovanja. Podsticao bi ljude da izdrže do kraja i da šetnju završe pogledom na vode ušća i čitavu, osvetljenu tvrđavu koja se vidi kao dlanu. Drugačije je kad u glavi imaš konačni cilj šetnje ili rekreacije.
6. Izuzetno mesto za opuštanje, sa svuda otvorenim vidicima, da zaboravite na brige i pustite misli da slobodno lutaju.
Par slika. Trebalo bi samo produžiti ovu stazu:
Dolazilo bi se do ovog mesta, prolazilo ispod krošnji nekoliko starih vrba ...
I na kraju izbijalo na čistinu nasutog rta. Odatle je za sada bez čamca nemoguće napraviti fotografiju, ali ako se slika malo uzvodno, jedan mali deo vidika bi tada bio otprilike ovakav: