Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Volleyball match at a parish recreation centre
Yugoslavian girls playing volleyball at a parish recreation centre. Belgrade, 1950s (Photo by Mario De Biasi/Mondadori via Getty Images)
Yugoslavian girls playing volleyball at a parish recreation centre....
Yugoslavian girls playing volleyball at a parish recreation centre. Belgrade, 1950s
www.gettyimages.co.uk
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Ovo crevo sad pokušavaju da provuku čak i kroz Mračnu kapiju i kroz konzervirane ostatke Sava kapije.
Nadam se da ce kamenje biti upotrebljeno na adekvatniji nacin, a ne tako ostavljeni na milost i nemilost prolaznika...
Zna li se cemu to crevo inace sluzi?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Evo jedne ideje koju ne bi bilo ni teško ni skupo izvesti, ali bi nam ipak puno značila.
Samo ušće Save u Dunav je neki način centralna, fokusna tačka Beograda, a ipak niti je obeležena kako dolikuje, niti je lak prilaz, niti su iskorišćene velike mogućnosti koje pruža. Pogledajte tačno mesto na kome se prvi put dodiruju vode Save i Dunava. Zašto se ovaj fantastičan prostor ne bi iskoristio?
Predlažem da se ovaj jezičak zemlje koji već postoji samo malo naspe i produži, tako da formira jednu vrstu rta koji doneke ulazi u reku. Na njemu bi bilo produženje šetališta, iste granitne klupe kao uzvodno i jedan mali svetionik.
Proverio sam postoje li neke smetnje. Na ovom mestu se sudaraju vode Dunavskog rukavca i Save, pa nastaje "vodeni uspor". To znači da se ovde zbog naglog usporenja toka već neko vreme taloži pesak koji reka nosi, pa bi za neku desetinu godina upravo takav rt nastao i sam. Takođe, vode obe reke ovde zbog sudara zajednički skreću nizvodno, tj ne idu "popreko", direktno iz jedne reke u drugu. Dakle nasipanje takvog rta baš na mestu njihovog sadašnjeg sudara, tj na granici slobodnog toka, ne ni malo poremetilo hidrauličke karakteristike toka obe reke pošto njihove vode ni sada ne idu tamo gde bi smo ga mi nasuli. Činjenica da se vode ovde ni malo ne mešaju nego zajedno skreću nizvodno se lepo vidi na slici po različitim bojama vode i po jasno definisanoj i pravolinijskoj granici njihovog dodira.
Što se tiče smetnji za plovidbu ni to nije problem. U rukavcu Dunava između kopna i Malog Ratnog ostrva se ionako ne plovi zbog vojske. Plus što je plitko. A u Dunavu je plovni put prilično daleko. Dakle Rt ne bi smetao ničemu.
A dobili bi smo zaista mnogo. To bi čak sigurno postala neka vrstu "mesta simbola" za čitav Beograd. Nešto što ga na Internet slikama predstavlja:
1. Jedino sa ovog mesta postaje vidljiva ČITAVA tvrđava. U Donjem gradu je em isuviše blizu da bi se u celini sagledala tvrđava takvih razmera, em ima mnogo drveća koja ometa pogled. A sa rta bi se pružao pogled koju bukvalno oduzima dah: Voda je svuda oko vas, a pogled ka tvrđavi, Donjem Gradu, niz i uz reku, je neometan splavovima, drvećem ili bilo čim u enormno velikom vidnom uglu od 130 stepeni. Dok je iza vas Ratno ostrvo i leva obala Save. Restaurirana Vodena kapija 1 je odmah preko puta. Pri tome ste, iako u centru grada, u totalnom "eko" okruženju jer je svuda oko vas samo zelenilo, dve velike i brze reke koje se baš tu sudaraju praveći talase, i u daljini bedemi stare tvrđave. Ispred vas veliki brodovi. Grb Beograda uživo.
2. Postojala bi tačka odakle možete imati osećaj da ste sa svih strana okruženi vodom, dakle da ste baš na tački gde se vode dve reke mešaju.
3. Po prvi put bi smo dobili svetionik. Sa nekom dobro odabranom bojom (duboka tamno crvena sa braon ili drugim nijansama, ili nešto slično) i posebnim ritmom paljenja, to bi bio noćni vizuelni reper, identitetski znak za sve ljude sa obale, Kalmegdana, brodova, splavova i obalskih šetališta. Dobilo bi se malo na šmeku mora i grada na vodi.
4. Prizor usamljenog rta koji se uvlači u reku, sa svetionikom na njemu, bio bi neodoljivo privlačan prizor kad se posmatra odozgo, sa tvrđavskih bedema. Oni bi mamio ljude da siđu dole, u Donji Grad i na linijski park, i zatim pređu reku. Pogotovo bi za turiste bio izazov, što bi pomoglo da upoznaju park na levoj obali Save i možda krenu ka Zemunu.
5. Ovakav Rt bi pomogao popularizaciji šetališta na levoj obali Save. Recimo budućom žičarom ili brodom sa Ade Ciganlije na levu obalu, kod bloka 45, pa zatim stalno kroz obalski park i zelenilo nizvodno. Ovaj Rt bi bio kruna i krajnji cilj takvog putovanja. Podsticao bi ljude da izdrže do kraja i da šetnju završe pogledom na vode ušća i čitavu, osvetljenu tvrđavu koja se vidi kao dlanu. Drugačije je kad u glavi imaš konačni cilj šetnje ili rekreacije.
6. Izuzetno mesto za opuštanje, sa svuda otvorenim vidicima, da zaboravite na brige i pustite misli da slobodno lutaju.
Par slika. Trebalo bi samo produžiti ovu stazu:
Dolazilo bi se do ovog mesta, prolazilo ispod krošnji nekoliko starih vrba ...
I na kraju izbijalo na čistinu nasutog rta. Odatle je za sada bez čamca nemoguće napraviti fotografiju, ali ako se slika malo uzvodno, jedan mali deo vidika bi tada bio otprilike ovakav:
Samo ušće Save u Dunav je neki način centralna, fokusna tačka Beograda, a ipak niti je obeležena kako dolikuje, niti je lak prilaz, niti su iskorišćene velike mogućnosti koje pruža. Pogledajte tačno mesto na kome se prvi put dodiruju vode Save i Dunava. Zašto se ovaj fantastičan prostor ne bi iskoristio?
Predlažem da se ovaj jezičak zemlje koji već postoji samo malo naspe i produži, tako da formira jednu vrstu rta koji doneke ulazi u reku. Na njemu bi bilo produženje šetališta, iste granitne klupe kao uzvodno i jedan mali svetionik.
Proverio sam postoje li neke smetnje. Na ovom mestu se sudaraju vode Dunavskog rukavca i Save, pa nastaje "vodeni uspor". To znači da se ovde zbog naglog usporenja toka već neko vreme taloži pesak koji reka nosi, pa bi za neku desetinu godina upravo takav rt nastao i sam. Takođe, vode obe reke ovde zbog sudara zajednički skreću nizvodno, tj ne idu "popreko", direktno iz jedne reke u drugu. Dakle nasipanje takvog rta baš na mestu njihovog sadašnjeg sudara, tj na granici slobodnog toka, ne ni malo poremetilo hidrauličke karakteristike toka obe reke pošto njihove vode ni sada ne idu tamo gde bi smo ga mi nasuli. Činjenica da se vode ovde ni malo ne mešaju nego zajedno skreću nizvodno se lepo vidi na slici po različitim bojama vode i po jasno definisanoj i pravolinijskoj granici njihovog dodira.
Što se tiče smetnji za plovidbu ni to nije problem. U rukavcu Dunava između kopna i Malog Ratnog ostrva se ionako ne plovi zbog vojske. Plus što je plitko. A u Dunavu je plovni put prilično daleko. Dakle Rt ne bi smetao ničemu.
A dobili bi smo zaista mnogo. To bi čak sigurno postala neka vrstu "mesta simbola" za čitav Beograd. Nešto što ga na Internet slikama predstavlja:
1. Jedino sa ovog mesta postaje vidljiva ČITAVA tvrđava. U Donjem gradu je em isuviše blizu da bi se u celini sagledala tvrđava takvih razmera, em ima mnogo drveća koja ometa pogled. A sa rta bi se pružao pogled koju bukvalno oduzima dah: Voda je svuda oko vas, a pogled ka tvrđavi, Donjem Gradu, niz i uz reku, je neometan splavovima, drvećem ili bilo čim u enormno velikom vidnom uglu od 130 stepeni. Dok je iza vas Ratno ostrvo i leva obala Save. Restaurirana Vodena kapija 1 je odmah preko puta. Pri tome ste, iako u centru grada, u totalnom "eko" okruženju jer je svuda oko vas samo zelenilo, dve velike i brze reke koje se baš tu sudaraju praveći talase, i u daljini bedemi stare tvrđave. Ispred vas veliki brodovi. Grb Beograda uživo.
2. Postojala bi tačka odakle možete imati osećaj da ste sa svih strana okruženi vodom, dakle da ste baš na tački gde se vode dve reke mešaju.
3. Po prvi put bi smo dobili svetionik. Sa nekom dobro odabranom bojom (duboka tamno crvena sa braon ili drugim nijansama, ili nešto slično) i posebnim ritmom paljenja, to bi bio noćni vizuelni reper, identitetski znak za sve ljude sa obale, Kalmegdana, brodova, splavova i obalskih šetališta. Dobilo bi se malo na šmeku mora i grada na vodi.
4. Prizor usamljenog rta koji se uvlači u reku, sa svetionikom na njemu, bio bi neodoljivo privlačan prizor kad se posmatra odozgo, sa tvrđavskih bedema. Oni bi mamio ljude da siđu dole, u Donji Grad i na linijski park, i zatim pređu reku. Pogotovo bi za turiste bio izazov, što bi pomoglo da upoznaju park na levoj obali Save i možda krenu ka Zemunu.
5. Ovakav Rt bi pomogao popularizaciji šetališta na levoj obali Save. Recimo budućom žičarom ili brodom sa Ade Ciganlije na levu obalu, kod bloka 45, pa zatim stalno kroz obalski park i zelenilo nizvodno. Ovaj Rt bi bio kruna i krajnji cilj takvog putovanja. Podsticao bi ljude da izdrže do kraja i da šetnju završe pogledom na vode ušća i čitavu, osvetljenu tvrđavu koja se vidi kao dlanu. Drugačije je kad u glavi imaš konačni cilj šetnje ili rekreacije.
6. Izuzetno mesto za opuštanje, sa svuda otvorenim vidicima, da zaboravite na brige i pustite misli da slobodno lutaju.
Par slika. Trebalo bi samo produžiti ovu stazu:
Dolazilo bi se do ovog mesta, prolazilo ispod krošnji nekoliko starih vrba ...
I na kraju izbijalo na čistinu nasutog rta. Odatle je za sada bez čamca nemoguće napraviti fotografiju, ali ako se slika malo uzvodno, jedan mali deo vidika bi tada bio otprilike ovakav:
U pitanju je plastično (tzv. okiten) crevo, kakvo se obično koristi za vodovodne instalacije. Međutim, ponekad se koristi i kao spoljašnja zaštita za strujne ili mrežne kablove. Čini mi se da se ovde razvodi instalacija za info turističke table.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Na šta tačno misliš? Na baš ovo nasipanje nizvodno koju sam predložio, ili na to da bi se sa već postojeće uređene obale trebala videti tvrđava?
Ako je ovo drugo, to u praksi ne izgleda naročito upečatljivo jer su splavovi od po dva sprata zauzeli čitavu levu obalu Save i monopolisali vidik na reku, na suprotnu obalu, pa delom i na tvrđavu. Takođe, na obali je izraslo veliko drveće koje je šteta uklanjati, a takođe zaklanja vidik. Pošto su splavove i marine već počistili sa skoro čitave desne obale Save zbog Beograda na Vodi, a i ostatak će otići zbog linijskog parka, plus što su usput postali i neki turistički zaštitni znak Beograda, nema šanse da će ih ikada ukloniti i sa leve obale. Tako da je zbog drveća i splavova do sada uređena leva obala Save sasvim neupotrebljiva kao vidikovac. Sem toga, čak i kad bi obala bila sasvim slobodna to bi otvaralo vidik samo na istok, a ne i na sever i na zapad, tj na čak tri strane sveta sa iste tačke, kao ovo što sam predložio.
Ako misliš da je ovakvo nasipanje i produženje keja već predloženo (ili bar uređenje već postojećeg zemljanog rta bez novog nasipanja), nisam za to čuo. Gde se mogu naći detalji, ako je to u pitanju?
Ovako izgleda pogled na desno sa šetališta. Ne vidi se ništa. Ono što se vidi je ili splav, ili drvo, ili i jedno i drugo. Zbog toga bi predloženo kratko produženje keja bilo sasvim bukvalno vizuelni šok za svakoga ko najzad ovu kilometrima dugu vizuelnu ogradu ostavi iza sebe, prođe kroz "pripremni" tunel od drveća, i najzad se probije do čistine, vode, otvorenog neba i potpuno neometanog vidika na tri strane sveta.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Mislim na postojeći kej... ali pre splavova i pre ovog divljeg rastinja koje je izdžikljalo iz Save.
Do 90-tih, mnoge školske ekskurzije u Beograd su napravlie zajedničke forografije na ovom mestu, kao uspomenu na posetu Beogradu.
Do 90-tih, mnoge školske ekskurzije u Beograd su napravlie zajedničke forografije na ovom mestu, kao uspomenu na posetu Beogradu.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
"Bilo nekad, sad se pripoveda"
Plašim se da smo sa takvim otvorenim vidicima u Beogradu trajno završili (ukinuta studija visokih objekata, itd, itd). Trebalo bi koristiti ovako retke prilike dok još postoje.
Par slika kako je to nekada izgledalo. Pitam se kakav je bio uticaj ovako neograničenih vidika na tadašnje Beograđane, a kakav će ovo sada ostaviti na nas.
Ovde je oduvek postojao prirodno formiran rt, a i danas se on ponovo polako formira.
Čistina. Mesto za fudbal, kafanu, pravljenje brodova i kupanje.
Ovo je baš ta tačka o kojoj sada pričamo, samo Ušće. Ostaci stare Austrijske karaule za nadgledanje granice, tvrđave i Turskih aktivnosti. Poslednje parče zemlje i krajnja tačka "Evrope".
Plašim se da smo sa takvim otvorenim vidicima u Beogradu trajno završili (ukinuta studija visokih objekata, itd, itd). Trebalo bi koristiti ovako retke prilike dok još postoje.
Par slika kako je to nekada izgledalo. Pitam se kakav je bio uticaj ovako neograničenih vidika na tadašnje Beograđane, a kakav će ovo sada ostaviti na nas.
Ovde je oduvek postojao prirodno formiran rt, a i danas se on ponovo polako formira.
Čistina. Mesto za fudbal, kafanu, pravljenje brodova i kupanje.
Ovo je baš ta tačka o kojoj sada pričamo, samo Ušće. Ostaci stare Austrijske karaule za nadgledanje granice, tvrđave i Turskih aktivnosti. Poslednje parče zemlje i krajnja tačka "Evrope".
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Umesto ogromnog jarbola koji govori samo o primitivizmu i kiču, uređeni vrh keja i skromni svetionik, ne viši od 4 metra. Takođe bi predstavljao neki marker geografske posebnosti tog dela Beograda, kao i jarbol, ali bi manje štrčao i imao i neku praktičnu funkciju vezanu za reku. Tu je zaista potreban svetionik, zbog lakše navigacije svih koji nemaju radare i GPS.
Al pacacino
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.08.2020.
- Poruke
- 176
- Pohvaljen
- 500
I šta ćemo sad, da večno tugujemo za prošlim vremenima ili da probamo da izvršimo pritisak, da se iskoristi ovo malo parče obale?
Zumina ideja je, kao i uvek, odlična i u stvari bi vrlo lako mogla da načini ovo mesto jednom od najposećenijih lokacija u Beogradu, što od strane stanovnika Beograda, što od strane turista.
Ko zna možda i počisti i poneki splav sa sobom, na savskoj obali, a zameni iste nekim malo prigodnijim recimo restoranima ma vodi u rukavcu.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Izvini, u čemu je tvoj problem, zašto taj konfliktni ton?
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Na tom "rtu" je restoran-kafana "Stara koliba" ili "Čarda" (prošao milion puta pored, nikada ušao)...
Naravno da nije nikakav problem da, pravna država, ukloni splavove, i ostali plutajći ugostiteljski krš, i da mehanizacija počupa rastinje i raskopa nagomilani mulj, pa da se sa šetališta ponovo vide bedemi i Pobednik.
Ali, ovde nema pravne države a vlasnici ugostiteljskih objekata su zaštićena vrsta zbog bliskih veza sa vlastima.
Ideje su ti OK, ali pre urbanizma tu treba da se počisti - prvo korupcija...