Zapravo rostiljanje na krovu nije nas izum. Iaoko u novijim domacim filmovi blejanje na krovu dostize polako nivo trademarka, on je ocigledno maznut iz filma Mrznja, Matjua Kasovica, iz koga malo pa malo neko od nasih mladih rezisera nesto mazne (iako su npr Munje i Mrznja dva totalno razlicita zanra, Rasa Andric je gomilu stvari pozajmio iz ovog francuskog klasika).
Ali, sto bi rekao dr Nele, to nije tema nase emisije. Uglavnom, razlog zasto sam pomenuo Mrznju jeste i zbog toga sto se jasno vidi da i Francuzi vole da bleje i rostiljaju na krovu.
Zatim, ni nasi severnoamericki prijatelji ne libe se da bace koji raznjic na vatru dok bleje na krovu. Zapravo, ne znam da li se secate one epizode Sex and the Cityja kada se Samanta pokaci sa nekim prostitutkama transvestitima, pa na kraju prave zurku pomirenja na njenom krovu gde je obavezan element rostilj.
Aj, cak i da kazemo da je Njujork svet za sebe, pa da malo odskace od ostatka SAD, pa i sveta uopste, ali imamo filmski primer iz Njudzersija prekoputa gde u filmu Kevina Smitha, Clerks, ekipa iz kraja igra hokej na krovu lokalne samoposluge.
Zapravo, uredjenje krovova za to i sluzi. Ne samo za ukras, ne samo za ekologiju, vec i da bi ljudi mogli da izbleje na krovu u lepom ambijentu