mekbejn
Advanced
ovih 10-ak km oko Cacka su bukvalno zicer za nastavak gradnje. Moze relativno brzo da se uradi i otvori pred neke naredne izbore (recimo 2020)
Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Earthmoving
Expert
Otprilke, od petlje Preljina do petlje Požega.
dobri_samaricanin
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.12.2015.
- Poruke
- 347
- Pohvaljen
- 621
@Earthmoving
Gledam malo na planplusu i kaže od Preljine do kraja naseljenog Čačka (pečeranja kod Dragiše) ima 12.2km ili 15 min. dakle sa sve semaforima i trakama koje postoje je to 15min ili oko 50km/h u proseku. ako bih išao AP to je još 5 min do zapadnog isključenja i opet nazad istom tom južnom obilaznicom 4-5 min, dakle 10 min.
Nemoj da se ljutiš ali dodavanje traka na postojeći magistralni put i pravljenje AP koji pored traka (širih, i daleko više materijala ugrađenih u pripremu) nikako nije isto, a o zaštitnom pojasu, odvodu vode i žici i zvučnim barijerama, tunelu, mostu, izlaznoj petlji ne treba ni da pričam).
Moja procena je da je za tih 10km AP potrebno oko 50M € (jedan tunel, jedan most i jedna petlja, ostalo sve je ravnica), ako ima negde podatak još bolje.
Ljudima koji idu dalje od čačka iz pravca BG-a bi AP na tom delu skratio max 10 min vožnju ali ljudima koji dolaze iz pravca kraljeva starim ili novim putem ne bi ništa skratilo.
Svima onima koji putuju do Čačka bi bilo praktično isto ili lošije da idu tim AP u odnosu na uređivanje i proširivanje južne obilaznice.
Pogledaj satelitski snimak južne obilaznice ili street view i videćeš da je proširenje prelako jer su 50% te deonice njive sa bar jedne strane a ostavljeno je u srećnije vremena dovoljno prostora da nije potrebno ništa rušiti, niti praviti nasip, samo betonirati tj asvaltirati i napraviti trotoar i ivičnjak.
ako je cifra proširivanja ispod 60% cene AP ja bih proširivao, ako je veća od toga pravio bih AP severnim delom.
Gledam malo na planplusu i kaže od Preljine do kraja naseljenog Čačka (pečeranja kod Dragiše) ima 12.2km ili 15 min. dakle sa sve semaforima i trakama koje postoje je to 15min ili oko 50km/h u proseku. ako bih išao AP to je još 5 min do zapadnog isključenja i opet nazad istom tom južnom obilaznicom 4-5 min, dakle 10 min.
Nemoj da se ljutiš ali dodavanje traka na postojeći magistralni put i pravljenje AP koji pored traka (širih, i daleko više materijala ugrađenih u pripremu) nikako nije isto, a o zaštitnom pojasu, odvodu vode i žici i zvučnim barijerama, tunelu, mostu, izlaznoj petlji ne treba ni da pričam).
Moja procena je da je za tih 10km AP potrebno oko 50M € (jedan tunel, jedan most i jedna petlja, ostalo sve je ravnica), ako ima negde podatak još bolje.
Ljudima koji idu dalje od čačka iz pravca BG-a bi AP na tom delu skratio max 10 min vožnju ali ljudima koji dolaze iz pravca kraljeva starim ili novim putem ne bi ništa skratilo.
Svima onima koji putuju do Čačka bi bilo praktično isto ili lošije da idu tim AP u odnosu na uređivanje i proširivanje južne obilaznice.
Pogledaj satelitski snimak južne obilaznice ili street view i videćeš da je proširenje prelako jer su 50% te deonice njive sa bar jedne strane a ostavljeno je u srećnije vremena dovoljno prostora da nije potrebno ništa rušiti, niti praviti nasip, samo betonirati tj asvaltirati i napraviti trotoar i ivičnjak.
ako je cifra proširivanja ispod 60% cene AP ja bih proširivao, ako je veća od toga pravio bih AP severnim delom.
Earthmoving
Expert
Što se tiče ovih podataka koje si nabrojao ja se poprilično slažem sa tobom. Nisam mislio da je ono isto, već sam poredio dužinu asfaltiranih traka kao neki reper. Čini mi se i da je cena gradnje tih 10 km autoputa 50 mil evra, tu negde. E sad kolko bi koštalo proširivanje 15km južne obilaznice nemam predstavu. Ajde da kažemo da bi proširenje na 2+2 plus mostovi (u dužini oko 1,5 km), eksproprijacija, trotoari i ostalo koštalo 20 mil evra. Po tome bi gradnja autoputa bila skuplja 30 mil evra, što ipak mislim da nije strašna cifra za: skraćenje gustog tranzita za 15tak minuta, razvoj i rasterećenje grada Čačka, njegov razvoj u severni deo, bezbednost, rasterećenje preopterećenje južne obilaznice... Obe deonice, bile 2+2 ili 3+3, zahtevaju troškove održavanja kroz vreme. E sad bi bilo fer uporediti i prohide. Kod 2+2 su 0 evra, samo troškovi. Za autoput je bitan promet i imam utisak da bi gledajući sadašnji promet na južnoj deonici bio bez problema do 7-10.000 vozila dnevno na samoj severnoj obilaznici. Cena 40km putarine Ljig-Ča će biti 80 din, što znači da bi ovih 10km bilo proporcionalno 20 din za kola, a više za šlepere, autobuse.. prosek bi bio višestruko viši. Mislim da bi dnevno mogli prihodovati 5.000 evra (ili zaraditi kad se oduzmu troškovi plata na rampama i slično). 5.000 evra x 365 dana = 1,8 miliona evra godišnje. 30 milona evra:1,8 miliona evra = nakon 17 godina izgradnja autoputa je isplativija od proširenja 2+2. Naravno ovo sve pod ovim klimavim ali ne i nerealnim pretpostavkama. A efekat bi bio još pozitivniji jer bi se komercijalizovao severni deo autoputske obilaznice, znači otvara se skroz nov prostor.
@dobri_samaricanin
Molim te objasni mi kojom matematikom da dodjem do prosecne brzine 50km na Cacanskoj obilaznici?
Posto navodis 'pecenjaru kod Dragise', navedi nam i broj semafora na ovoj obilaznici, kao i ogranicenje maksimalne brzine (50km)...
Takodje, moja prica o malini i prihodima od nje nije bila u kontekstu 'transporta kamionima autoputem', vec u kontekstu tvoje izjave o 'pustim i napustenim krajevima' sto jugozapadna Srbija na svu srecu nije.
Poredjenje cifre koja se prihoduje IT sektora i vocarstva je jako promasena prica.
Iako je IT sadasnjost i buducnost, tu postoji jako brzo premestanje lokacije poslovanja, a dobar primer za to je recimo Indija. Malina sa druge strane ima neke geografske i klimatske zahteve. (Da, gaje se velike kolicine i u Poljskoj, ali su to sasvim druge sorte, sa prilicno drugacijim sastavom - da ne kazem kvalitetom).
Ovo o tekstilnoj industriji bi zahtevalo posebnu opsirnu temu, ali vise desetina manjih ili vacih, ali uspesnih tekstilnih pogona u zapadnoj Srbiji te demantuju, a veruj da ni 'deca Azije' nece doveka pristajati da rade za 1$ (niti trebaju, no to je tek posebna tema).
Poenta je da si U prethodnom postu pisao o premrezavanju Vojvodine za manje para u odnosu na opustele krajeve zapadne Srbije.
Ja sam ti naveo malinu, sljivu, kajmak, Sevojno, tekstil, drvnu industriju i dr. privredne grane kojima se bave ljudi u ovom delu zemlje i ne beze bas masovno, kao sto je to (na zalost) slucaj u nekim drugim krajevima zemlje.
Dakle ne pravi se put kroz nedodjiju iz koje su svi pobegli, vec kroz krajeve vrednog i radno aktivnog stanovnistva koje i dalje reinvestira u svom kraju.
Rekao bih da ima razlike.
Udaljih se od teme.
Severna obilznica oko Cacka.
Apsolutno je netacno da ona nece znaciti nista stanovnicima Cacka.
I ne samo to.
Ona je ne samo deo planiranog BG -Juzni jadran, vec je i deo Moravskog koridora. Pri tom je i jedina (planirana) obilaznica oko Cacka, jer postojeca saobracajnica koju zovemo obilaznicom to odavno nije.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk
Molim te objasni mi kojom matematikom da dodjem do prosecne brzine 50km na Cacanskoj obilaznici?
Posto navodis 'pecenjaru kod Dragise', navedi nam i broj semafora na ovoj obilaznici, kao i ogranicenje maksimalne brzine (50km)...
Takodje, moja prica o malini i prihodima od nje nije bila u kontekstu 'transporta kamionima autoputem', vec u kontekstu tvoje izjave o 'pustim i napustenim krajevima' sto jugozapadna Srbija na svu srecu nije.
Poredjenje cifre koja se prihoduje IT sektora i vocarstva je jako promasena prica.
Iako je IT sadasnjost i buducnost, tu postoji jako brzo premestanje lokacije poslovanja, a dobar primer za to je recimo Indija. Malina sa druge strane ima neke geografske i klimatske zahteve. (Da, gaje se velike kolicine i u Poljskoj, ali su to sasvim druge sorte, sa prilicno drugacijim sastavom - da ne kazem kvalitetom).
Ovo o tekstilnoj industriji bi zahtevalo posebnu opsirnu temu, ali vise desetina manjih ili vacih, ali uspesnih tekstilnih pogona u zapadnoj Srbiji te demantuju, a veruj da ni 'deca Azije' nece doveka pristajati da rade za 1$ (niti trebaju, no to je tek posebna tema).
Poenta je da si U prethodnom postu pisao o premrezavanju Vojvodine za manje para u odnosu na opustele krajeve zapadne Srbije.
Ja sam ti naveo malinu, sljivu, kajmak, Sevojno, tekstil, drvnu industriju i dr. privredne grane kojima se bave ljudi u ovom delu zemlje i ne beze bas masovno, kao sto je to (na zalost) slucaj u nekim drugim krajevima zemlje.
Dakle ne pravi se put kroz nedodjiju iz koje su svi pobegli, vec kroz krajeve vrednog i radno aktivnog stanovnistva koje i dalje reinvestira u svom kraju.
Rekao bih da ima razlike.
Udaljih se od teme.
Severna obilznica oko Cacka.
Apsolutno je netacno da ona nece znaciti nista stanovnicima Cacka.
I ne samo to.
Ona je ne samo deo planiranog BG -Juzni jadran, vec je i deo Moravskog koridora. Pri tom je i jedina (planirana) obilaznica oko Cacka, jer postojeca saobracajnica koju zovemo obilaznicom to odavno nije.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk
mekbejn
Advanced
samo da kazem da sam pre 10 dana prosao kroz Cacak i konstatovao da mi je brze kroz centar nego 'juznom obilaznicom'. Toliko o obilaznici
AleksandarGrf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 21.10.2015.
- Poruke
- 733
- Pohvaljen
- 1.049
A najbrze je preko Ovcar banje starim putem, a pre toga preko Trbusana(molim vas nemojte mi praviti guzvu tim putem ). U blizini Trbusana ce ici autoput i tuda je jeftin. Trebali su ga napraviti do bilo koje njive u Prijevoru, ako mene neko pita, pa onda teske odluke oko nastavka. U svakom slucaju tih 15-20 minuta su moguci samo kada uopste nema guzve, pola sata do 40 minuta je mera prolaska kroz siri Cacak(Preljina-Parmenac).
). U blizini Trbusana ce ici autoput i tuda je jeftin. Trebali su ga napraviti do bilo koje njive u Prijevoru, ako mene neko pita, pa onda teske odluke oko nastavka. U svakom slucaju tih 15-20 minuta su moguci samo kada uopste nema guzve, pola sata do 40 minuta je mera prolaska kroz siri Cacak(Preljina-Parmenac).dobri_samaricanin
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.12.2015.
- Poruke
- 347
- Pohvaljen
- 621
brzinu od oko 50km/h sam dobio podelivši vreme i dužinu puta koje daje Planplus.
ograničenja brzine su u prvom delu 80 i 60, a u delu oko groblja 50.
što se tiče stanovnika, jasno je da Vojvodina ima više stanovnika od jugozapadne Srbije. npr povezati šabac, rumu NS i Zrenjanin autoputem.
mnogo više stanovnika i jača privreda, nego povezati, čačak-požegu-ivanjicu-sjenicu a deonica nekoliko puta jeftinija.
plodna zemlja, bolja lokacija za fabrike, više obrazovanog stanovništva-svi uslovi za razvoj postoje.
ja bih najviše voleo da se svi krajevi razviju ravnomerno i da ima mladih i obrazovanih koji mogu da pokrenu ta mesta ali realnost je da ćemo se morati skupiti na malo prosotra da bi uopšte bar neki kraj bio prosperitetan.
ako je tačno da Sevojno vozi sirovine drumeskim saobraćajem a ne železnicom, to je za hospitalizaciju odgovornih u menadžmentu firme.
suština pravljenja 2+2 puta je da se upravo gužve eliminišu i da se tih 12km pređe realno za 12 min što nije nikakav problem. ovako kad imate po 1 traku, svaki semafor ili kvar kamiona stvara kolaps. poenta je da nema semafora i da se ide garantovanih 60 na sat a ne da se ide kroz taj deo 80 ili 100 na sat. jer i da se ide 100 na sat, to bi bio ogroman rizik a ušteda je max 5 min.
ograničenja brzine su u prvom delu 80 i 60, a u delu oko groblja 50.
što se tiče stanovnika, jasno je da Vojvodina ima više stanovnika od jugozapadne Srbije. npr povezati šabac, rumu NS i Zrenjanin autoputem.
mnogo više stanovnika i jača privreda, nego povezati, čačak-požegu-ivanjicu-sjenicu a deonica nekoliko puta jeftinija.
plodna zemlja, bolja lokacija za fabrike, više obrazovanog stanovništva-svi uslovi za razvoj postoje.
ja bih najviše voleo da se svi krajevi razviju ravnomerno i da ima mladih i obrazovanih koji mogu da pokrenu ta mesta ali realnost je da ćemo se morati skupiti na malo prosotra da bi uopšte bar neki kraj bio prosperitetan.
ako je tačno da Sevojno vozi sirovine drumeskim saobraćajem a ne železnicom, to je za hospitalizaciju odgovornih u menadžmentu firme.
suština pravljenja 2+2 puta je da se upravo gužve eliminišu i da se tih 12km pređe realno za 12 min što nije nikakav problem. ovako kad imate po 1 traku, svaki semafor ili kvar kamiona stvara kolaps. poenta je da nema semafora i da se ide garantovanih 60 na sat a ne da se ide kroz taj deo 80 ili 100 na sat. jer i da se ide 100 na sat, to bi bio ogroman rizik a ušteda je max 5 min.
jmarkovic92
Novice
- Učlanjen(a)
- 26.09.2015.
- Poruke
- 4
- Pohvaljen
- 4
Pa ko bi se oslonio na prugu, PŽ-Bg, kada nije bila u funkciji gotovo punih godinu dana. Putnički kasne, mogu misliti kako je sa teretnim. Jednostavno i iz železnica ne bi ni mogli da organizuju gušći teretni saob.
tragac
Expert
Radnici na kineskoj deonici četiri meseca nisu primili platu.
kod koga je zapelo?
da li kinezi plaćaju energoprojektu?
ako kinezi plaćaju energoprojektu, da li energoprojekt zakida?
ako kinezi plaćaju energoprojektu, ako energoprojekt plaća zvonku, da li zvonko zakida?
Pre nedelju dana sam išao ka bogovađi i prijatno sam bio iznenađen količinom kamiona i drugih građevinskih mašina na gradilištu.
Vidim da su kamioni od CL & C grupe, iste one koja vozi autobuse po beogradu.
da li kinezi plaćaju energoprojektu?
ako kinezi plaćaju energoprojektu, da li energoprojekt zakida?
ako kinezi plaćaju energoprojektu, ako energoprojekt plaća zvonku, da li zvonko zakida?
Pre nedelju dana sam išao ka bogovađi i prijatno sam bio iznenađen količinom kamiona i drugih građevinskih mašina na gradilištu.
Vidim da su kamioni od CL & C grupe, iste one koja vozi autobuse po beogradu.
tragac
Expert
Da, radi se ali plate ne stižu to je već duže vreme problem. I jedna od najstrože čuvanih državnih tajni. Više detalja ne znam.
Earthmoving
Expert
Kinezi grade deonicu od Surčina do Obrenovca
Beograd -- Ministarka Zorana Mihajlović je najavila da će tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji biti potpisan komercijalni ugovor za gradnju deonice Koridora 11
IZVOR: TANJUG SREDA, 15.06.2016. | 12:25
Reč je o deonici od Surčina do Obrenovca. "Biće sigurno potpisan komercijalni ugovor za Surčin Obrenovac. Tu smo napravili dogovore i to bi trebalo sutra da bude na sednici vlade", rekla je Mihajlović novinarima posle sastanka sa MMF-om. Ona je istakla da se očekuje tokom posete kineskog predsednika, koja počinje 17. juna, potpisivanje između 18 i 22 sporazuma i protokola, koji će se odnositi na industrijsku zonu, zdravstvo, kulturu i obrazovanje, kao i infrastrukturu. Deonica Surčin-Obranovac je deo auto-puta od Beograda do Čačka i jedina je deonica na tom pravcu čija gradnja još nije obezbeđena ugovorom.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1143730
Znači poseta je za 2 dana
Vezano za komentar da radnici na kineskoj deonici nisu primili platu 4 meseca, gotovo sam siguran da Kinezi plaćaju na vreme, jedino ne plaćaju ako nije odrađen posao. Oni imaju prilive od kredita kineske banke pa im pare nisu problem. Ako postoji problem plaćanja pre bih rekao da ima veze sa našim firmama podizvođačima.
Beograd -- Ministarka Zorana Mihajlović je najavila da će tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji biti potpisan komercijalni ugovor za gradnju deonice Koridora 11
IZVOR: TANJUG SREDA, 15.06.2016. | 12:25
Reč je o deonici od Surčina do Obrenovca. "Biće sigurno potpisan komercijalni ugovor za Surčin Obrenovac. Tu smo napravili dogovore i to bi trebalo sutra da bude na sednici vlade", rekla je Mihajlović novinarima posle sastanka sa MMF-om. Ona je istakla da se očekuje tokom posete kineskog predsednika, koja počinje 17. juna, potpisivanje između 18 i 22 sporazuma i protokola, koji će se odnositi na industrijsku zonu, zdravstvo, kulturu i obrazovanje, kao i infrastrukturu. Deonica Surčin-Obranovac je deo auto-puta od Beograda do Čačka i jedina je deonica na tom pravcu čija gradnja još nije obezbeđena ugovorom.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1143730
Znači poseta je za 2 dana
Vezano za komentar da radnici na kineskoj deonici nisu primili platu 4 meseca, gotovo sam siguran da Kinezi plaćaju na vreme, jedino ne plaćaju ako nije odrađen posao. Oni imaju prilive od kredita kineske banke pa im pare nisu problem. Ako postoji problem plaćanja pre bih rekao da ima veze sa našim firmama podizvođačima.
Tintoreto
Intermediate
Cija je ta firma CL&C?
Vidim da su neki gotovo sigurni da love ima
I ja sam gotovo siguran da moj rad na poslu vredi 3000€, al jbg. poslodavac ne deli moje misljenje.
Salu na stranu, to sto je prica "pod velom tajne" baca veliku sumnju. Transparentnost je keva!
Kada je poslovanje i placanje transparentno, ono ne ostavlja mogucnost za medijske manipulacije i nagadjanja.
Sa druge strane, po sistemu "gde ima dima, ima i vatre" tajanstvenost po pravilu znaci neke nepravilnosti i propuste.
I jos jedna stvar. Smeta mi sto smo skloni idealizovanjima. OK su Kinezi. Ali ovde se stvara mit o njima, a zaboravlja se da su i oni znacajno probili rokove na prethodnom (prvom) poslu koji su radili u Srbiji.
Ne kazem da je to ista alarmantno, ali eto...
Jednostavno dokaz da nisu 'sa druge planete'.
Takodje deonica koju oni rade od Uba do Obrenovca na A2 i deonica koju rade Azeri od Ljiga do Preljine na istom autoputu, nisu za poredjenje po zahtevnosti, tako da bih ja pre hvalio 'Azvirt'
(pod uslovom da se do avgusta zavrse preostali objekti i pusti u saobracaj ovaj deo autoputa A2.
Takodje, ono sto niko ne spominje to je veza A2 i ibarske magistrale kod Lajkovca!
Ova nova veza je preko potrebna, kako zbog autoputa, tako i zbog onih koji nastavljaju dalje ka Valjevu, jer postojeci put prolazi kroz urbani deo Lajkovca.
Ako Kinezi sledece godine zaista zavrse svoju deonicu, na petlji Lajkovac i u samom mestu ce biti znacajan pritisak jer je to najbrza i najjednostavnija veza sa A2 dalje ka Beogradu, sobzirom da Obrenovac - Beograd nece biti realizovan pre 2020. godine.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk
I ja sam gotovo siguran da moj rad na poslu vredi 3000€, al jbg. poslodavac ne deli moje misljenje.
Salu na stranu, to sto je prica "pod velom tajne" baca veliku sumnju. Transparentnost je keva!
Kada je poslovanje i placanje transparentno, ono ne ostavlja mogucnost za medijske manipulacije i nagadjanja.
Sa druge strane, po sistemu "gde ima dima, ima i vatre" tajanstvenost po pravilu znaci neke nepravilnosti i propuste.
I jos jedna stvar. Smeta mi sto smo skloni idealizovanjima. OK su Kinezi. Ali ovde se stvara mit o njima, a zaboravlja se da su i oni znacajno probili rokove na prethodnom (prvom) poslu koji su radili u Srbiji.
Ne kazem da je to ista alarmantno, ali eto...
Jednostavno dokaz da nisu 'sa druge planete'.
Takodje deonica koju oni rade od Uba do Obrenovca na A2 i deonica koju rade Azeri od Ljiga do Preljine na istom autoputu, nisu za poredjenje po zahtevnosti, tako da bih ja pre hvalio 'Azvirt'
(pod uslovom da se do avgusta zavrse preostali objekti i pusti u saobracaj ovaj deo autoputa A2.
Takodje, ono sto niko ne spominje to je veza A2 i ibarske magistrale kod Lajkovca!
Ova nova veza je preko potrebna, kako zbog autoputa, tako i zbog onih koji nastavljaju dalje ka Valjevu, jer postojeci put prolazi kroz urbani deo Lajkovca.
Ako Kinezi sledece godine zaista zavrse svoju deonicu, na petlji Lajkovac i u samom mestu ce biti znacajan pritisak jer je to najbrza i najjednostavnija veza sa A2 dalje ka Beogradu, sobzirom da Obrenovac - Beograd nece biti realizovan pre 2020. godine.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk
Earthmoving
Expert
Kako bre 3000 evra Laki, a pišeš postove u radno vremena Znam, znam, radiš noću
Ček nisam razumeo, jel hoćeš da kažeš da Kinezi kasne sa isplatama? Zašto bi, imaju direktnu kreditnu linuju svoje EXIM banke. Zar pre nije logično da naši podizvođači pokušavaju da parama od Kineza zakrpe neke ranije obaveze i troškove. Ne moraju biti vanzemaljci da bi plaćali ako imaju para, to i ja radim u prodavnici svaki dan.
Znam, znam, radiš noću Ček nisam razumeo, jel hoćeš da kažeš da Kinezi kasne sa isplatama? Zašto bi, imaju direktnu kreditnu linuju svoje EXIM banke. Zar pre nije logično da naši podizvođači pokušavaju da parama od Kineza zakrpe neke ranije obaveze i troškove. Ne moraju biti vanzemaljci da bi plaćali ako imaju para, to i ja radim u prodavnici svaki dan.
AleksandarGrf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 21.10.2015.
- Poruke
- 733
- Pohvaljen
- 1.049
Kinezi su daleko od vanzemaljaca, kao i Azeri. Uopste, tuzno je sto smo toliko bedni da na ovaj nacin moramo(nek bude da moramo) da poslujemo-neko ti da kredit pod njegovim uslovima po ceni njegovog izvodjaca, koji posle toga uposli naseg "podizvodjaca" da uradi sav (prljav) posao. Ali hvala im bar sto nas ne zavrcu kao sto je to bio slucaj sa nekim drugima.
Earthmoving
Expert
Slažem se Laki. Jesu nagađanja, doduše na osnovu iskustva sa Kinezima zadnjih par godina i iskustva sa našim izvođačima zadnjih par godina. Naši su imali problem likvidnosti, a Kinezi bar do sad nisu.
A ovo što reče AleksandarGrf, podesti me na jednu moju ideju. Znam da če je svi iskritikovati ali ipak da je kažem. Zadnjih par godina vidimo da je infalicja usporila i da je kurs dosta stabilan. Znači ne štampamo pare. Međutim država bi mogla štampati godišnje recimo 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti za finansiranje najvažnijih infrastrukturnih projekata. Tada bi sami finansirali gradnju i određivali pravila koja bi zaposlila naše izvođače. Posledica bi bila da bi svi zajedno to platili kroz rast inflacije i pad kursa dinara za naštampanu količinu novca. Npr umesto 123 dinara, evro bi zbog toga za godinu dana skočio na 130 dinara, tj svi bi platili onih 7 dinara hteli to ili ne. Ali mišljenja sam da je ovo zanimljiva ideja za najznačajnije državde projekte. Naravno onda bi se neko setio a što ne bi štampali i za ovo, i za ono... i postoji opasnost da bi se to otelo kontroli i da bi skliznuli u hiperinflaciju. Ali ako bi se ciljano radilo možda bi to bilo jeftinije nego plaćanje kamata i zapošljavanje stranih umesto domaćih izvođača.
A ovo što reče AleksandarGrf, podesti me na jednu moju ideju. Znam da če je svi iskritikovati ali ipak da je kažem. Zadnjih par godina vidimo da je infalicja usporila i da je kurs dosta stabilan. Znači ne štampamo pare. Međutim država bi mogla štampati godišnje recimo 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti za finansiranje najvažnijih infrastrukturnih projekata. Tada bi sami finansirali gradnju i određivali pravila koja bi zaposlila naše izvođače. Posledica bi bila da bi svi zajedno to platili kroz rast inflacije i pad kursa dinara za naštampanu količinu novca. Npr umesto 123 dinara, evro bi zbog toga za godinu dana skočio na 130 dinara, tj svi bi platili onih 7 dinara hteli to ili ne. Ali mišljenja sam da je ovo zanimljiva ideja za najznačajnije državde projekte. Naravno onda bi se neko setio a što ne bi štampali i za ovo, i za ono... i postoji opasnost da bi se to otelo kontroli i da bi skliznuli u hiperinflaciju. Ali ako bi se ciljano radilo možda bi to bilo jeftinije nego plaćanje kamata i zapošljavanje stranih umesto domaćih izvođača.
AleksandarGrf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 21.10.2015.
- Poruke
- 733
- Pohvaljen
- 1.049
Naravno da su nasi imali problem likvidnosti kad im drzava da posao, oni urade, drzava jos uredno sprovodi "inspekcije", kao profesor sa djacima, a love nigde. Do dana danasnjeg. Pa posle pljuj nase i klanjaj se strancima, da neko slucajno ne postavi pitanje kako se potpisuju ugovori i ko ce da vraca kredite. I kakve.