I ovo što Panto kaže je zanimljiva ideja koja je u stvari i korišćena za izgradnju američke mreže autoputeva. I ona je imala određene pluseve i munuse:
"Najznačajniji događaj 20. veka za američku industriju građevinsko-rudarske opreme bio je Zakon o pomoći autoputevima iz 1956. Za razliku od prethodnih zakona ovaj je obezbedio adekvatan model finansiranja 90% (federacija) : 10% (država). Osnovan je Highway Trust Fund koji je sredstva za izgradnju autoputeva prikupljao
iz dodatnih poreza na gorivo (povećanje sa 2 na 3 centa po galonu),
automobile, kamione i gume. Do tada najveći građevinski projekat u istoriji mogao je da počne. Plan je bio da se 66.000 km autoputeva izgradi za 12 godina po ceni od 25 milijardi dolara. Očekivalo se da će, po uzoru na Nemačku izgradnju autoputeva 1930ih, zaposlenost u izgradnji puteva porasti sa 300.000 u 1956 na 450.000 u 1960. Međutim pošto se gradnja finansirala iz tekućih priliva u Fond (a ne iz kredita), već na početku su se javili problemi slabijeg priliva, a time i usporenije gradnje. Na gore su revidirane pocene o troškovima i vremenu izgradnje, a dodatni novac se obezbedio uvođenjem putarina (koje na početku nisu bile planirane) i povećanjem poreza na gorivo sa 3 na 4 centa po galonu. Mreža autoputeva je završena 35 godina nakon početka gradnje po ceni od 114 milijardi dolara i danas je dugačka oko 77.000 km."
Izgradnja u periodu 66-75: "U SAD se nastavlja izgradnja mreže autoputeva ali se usled mera zauzdavanja inflacije federalna sredstva se 1967. smanjuju za 1,1 milijardu dolara, što će se do 1975. akumulirati na 11 milijardi i izazvati kašnjenja u izgradnji. Prvobitni plan mreže se 1967. proširuje za 1.500 milja. Do 1975. je 85% mreže gotovo ali preostalih 15% čine teže deonice čija se vrednost procenjuje na 36% ukupnih troškova"
Izgradnja u periodu 76-85: "U SAD se privodi kraju izgradnja mreže autoputeva. I pored visoke inflacije porez koji se za izgradnju autoputeva prikuplja od goriva u Highway Trust Find je od 1959 do 1982 nepromenjen i iznosi 4 centa po galonu. Za održavanje su zadužene države, pa putevi propadaju jer one za to nemaju dovoljno para. Zbog toga 1982. reaguje Federacija koja im pomaže iz povećanja poreza na 5 centi po galonu"
Vezano za finansiranje iz štampanja novca tj putem inflacije Amerika koristi za finansiranje vijetnamskog rata: "Amerika i njena ekonomija u ovom periodu (66-75) imaju dosta problema. Kulminira vijetnamski rat , a finansiranje sukoba dovodi do velikog rasta inflacije koja u periodu 1967-75 raste za čak 85,2% .
Ovo je nešto iz mog master rada
A cenu štampanja dolara, tj inflaciju ne plaća samo ona nego se preliva na ceo svet pošto je dolar svetska valuta, njome se kupuje nafta i mnoge države drže rezerve u njoj. 
