Борчанац":1524v4b0 je napisao(la):
Изоставља се чињеница да је Београд пребацио мало тежиште у равничарске делове, да је теже организовати кредитне линије, да је можда то и прећутни услов кинеза да споје своје радове у Земуну и Банату. Да је мања експропријација левом обалом, да се отварају нови потенцијали, у односу на очување и побољшање постојећих на десној обали.
To "тежиште према равничарским деловима" је у већој мери политичка одлука него одраз спонтаног развоја. Од 1945. па надаље, нова елита није марила за делове града са старим Београђанима, а посебно је зазирала од , насеља где је у ДСР становништво било масовно учествовало у Краљевој војсци у отаџбини. У најмању руку, таква насеља су имала мало својих представнике у КПЈ, а ни ти нису били у истој из идеала већ због личног интереса. И дан данас наши владари су углавном деца функционера КПЈ, која пројекте вуку према насељима у којима су наследили станове од родитеља. Последице:
- Нови Београд и по неко ново насеље су једини делови града у којима су примењиване тековине савременог урбанизма.
- Иако је управо у социјализму било најлакше порушити куће да би се направила основна мрежа булевара, то је са десне стране Саве урађено једино приликом градње аутопута, а и то се радило пре свега како би се повезали браћа Македонци. Булевар ослобођења, Булевар до Цветка, Јужни булевар до Грчића Миленка, све су то широки булевари од пре ДСР. Раковица са 100.000 становника дан данас нема ни један једини булевар.
- У општини Барајево, дан данас од 13 насеља само 3 партизанска имају директну везу са Београдом: Барајево, Мељак и Вранић. Монархистичке Умка и Мала Моштаница не само да су биле поштеђене свих развојних пројеката, него им је чак и пруга укинута 1968.
Сами Кинези су хтели да граде Винчански мост, али Ђилас је инсистирао на мосту Земун - Борча.
Услов за финасирање моста Земун - Борча је био да то буде део Коридора 11, и да аутопут из Обреновца буде најкраћим правцем усмрен на исти.
Садашња "тежиште ка равничарским деловима" је последица деценија развијања саобраћајне и комуналне инфраструктуре у тим деловима града, односно запостављање у другим деловима града. Градња у тој равници се углавном дели на или прескупу градњу у мочварама, или уништавање најквалитетнијег пољопривредног земљишта. Уосталом, уколико би аутопут стварно ушао из Срема, имали би глупаву ситуацију да 3 аутопута прилазе из Срема, а само један из Шумадије, и остаје питање:
да ли је ико разматрао иоле равномеран развој.
Узгред, шта сами Кинези пишу:
http://www.bloomberg.com/news/2012-09-2 ... hways.html
http://www.bloomberg.com/news/2013-06-2 ... -says.html
http://inserbia.info/news/2013/06/china ... imir-ilic/
http://voiceofserbia.org/content/dinkic ... on-dollars
http://www.globalconreview.com/news/chi ... es-serbia/
http://www.globaltimes.cn/content/82415 ... olS8Cfl6b8
Борчанац":1524v4b0 je napisao(la):
Кад већ помињеш железницу:
Брзи воз растојање Обреновац - Сурчин - Прокоп прелази за најмање 25 минута, Обреновац - Умка - Железник - Прокоп за најмање 22 минута, а Обреновац - Умка - Макиш - Савски трг за најмање 15 минута.
Теретни воз преко обалоутврде од Обреновца до Макиша има 20 километара, а преко Сурчина 31 километар.
Приградском возу преко обалоутврде треба 33 минута од Обреновца до Вуковог споменика, а преко Сурчина 41 минут.
Трошкови изградње пруге преко Сурчина су огромни у односу на обалоутврду. Сам нови железнички мост би изашао око 10 милиона евра, али би прилазне рампе морале бити по 1,7 километара са обе стране равнице, од чега по пола на вијадукту, а по пола на насипу. Савска комисија не би дозволила да се направе ниски мостови попут Остружничког и Старог железничког. Прилази мосту, би, дакле, коштали 15-20 милиона евра, а још што осим Јакова и Бољеваца пруга иде далеко од насеља, а још што би морали тунеле испод писте аеродрома, и да рушимо у насељу Радиофар, а још што она јадна два колосека на западном делу чвора не би могла да приме саобраћај, и што би повећање капацитета Земун - Прокоп коштало једно 100.000.000 евра, а са југа одавно имамо 4 колосека.
Аутомобилска секта ауторитета у планирању није у студију оправданости укључила железнички и водни саобраћај. Када би то било укључено, обалоутврда би по ефектима далеееко иза себе оставила ЛОС.
А про Коридора 11, сматрам да треба од Стублина преко садашњег Обреновачког моста до обилазнице направити мотопут, односно пут резервисан за саобраћај моторних возила, а одатле до Војвођанске нови пут 1+1, направљен тако да се у каснијој фази може проширити на 2+2, како би олакшао живот Сурчинцима и Доњем Срему.
