Karlo del Ponte":2qex7ief je napisao(la):
Sta ti bi ?
Ne znam koji deo mog posta ti je zasmetao , ali to je bio samo pokusaj objasnjenja jedne prosto prosirene recenice .
Ako je nesto drugo u pitanju , izvini sto imam svoje misljenje .
Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Sta ti bi ?
Ne znam koji deo mog posta ti je zasmetao , ali to je bio samo pokusaj objasnjenja jedne prosto prosirene recenice .
Ako je nesto drugo u pitanju , izvini sto imam svoje misljenje .
svsavic":7vqoyvq6 je napisao(la):
Sava je tu siroka 200 metara .Brdo koje se nalazi na klizistu je nekih 40 metara iznad vode . Ne znam sta treba da se desi , da bi to brdo preslo tih dvesta metara Save i potpuno zaustavilo tok reke . Jedino da ta zemlja , glina , sta li je vec ozivi , dobije ruke i noge , pa prepliva 200 metara .
Znaci , ako bi se brdo obrusilo , a Sava se ne zaustavi , plovnost bi bila neko vreme ugrozena .
Pitanje poplavnog talasa , koji moze da se formira , zavisi od nagiba i kolicine materijala koji bi se obrusio u savu i na najugrozenijim mestima trebalo bi izgraditi obaloutvrdu .
Iseliti ljude koji su na toj lokaciji , zabraniti dalju gradnju . To je po meni najbolje resenje ovog problema .
Sve je to jeftinije od ulaganja 300 000 000 ili cak 500 000 000 eura u pravljenje autoputa po ovom klizistu .
Iako na ovom forumu to izgleda nije popularno reči ali isto smatram da je ulagane ogromnog novca ( kojeg nemamo) u sanaciju klizišta, koja sanacija je u najmanju ruku ogromna nepoznanica u pitanju kako količine potrebnog novca, tako i vremena ( kojeg isto nemamo) pogrešno.
A pogotovo da je pogresno vezivati jedan projekat koji nam je neophodan u najkraćem roku za tako neizvjesnu sanaciju.
A pogotovo da je pogresno vezivati jedan projekat koji nam je neophodan u najkraćem roku za tako neizvjesnu sanaciju.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.070
- Pohvaljen
- 16.685
Treba valjda prvo odraditi studiju (i to veoma ozbiljnu) kako bi se tacno zakljucio KAKO treba da se resi pitanje klizista i uraditi jedan (veoma detaljan) predracun kako bi uocili KOLIKO bi to kostalo.
A ne ovako da se frljamo raznim ciframa.
A ne ovako da se frljamo raznim ciframa.
spatiotecte":f9a8d8su je napisao(la):
Sa ovim se slažem ali opet da li imamo vremena da čekako takvu studiju i da za to vreme zaustavimo izgradnju autoputa.
Kod nas se nekako vreme tj gubitak vremena ne tretira kao jedini resurs kojeg je nemoguce nadoknaditi.
Гага
Professional
Па зато је и овај аутопут почео да се гради малтене од средине према крају, да се "има времена за договор", са које стране Саве ће се градити/почети аутопут. За сад воде леваци/левичари у односу на дешњаке/десничаре :?:
Karlo del Ponte
Advanced
Своје мишљење треба почети реченицом "ја мислим да" односно нагласити да је у питању нагађање. Конкретно, везано за ову тему има конкретних података, које је могуће проверити. Конкретно, ја сам указао на Институт за путеве и Инстутут Јарослав Черни као места на којима је могуће проверити одређене податке.bboris7":2674q9cg je napisao(la):
За податак да је река широка само 180 метара да је брдо првих 50 метара висине изнад воде под нагибом 20%, а цело брдо 135 метара изнад водотока, око 1,5 километар до врха, довољна је и топографска карта размере 1:25000 или 1:50000 и знање географије из основне школе.bboris7":2674q9cg je napisao(la):
За потврду да је код Дубоког дубина 20-25 метара, и даље покушавам да нађем речне карте, али ми је и крајње логично да дубина буде већа према клизишту, због центрифугалне силе на оштрој речној кривини. Тек ово нагађање око цене... Цена саме обалоутврде је процењена на око 80.000.000 евра, а са обзиром да је то око 30 евра по кубику, мислим да је цена реална. У то су урачунате и дубинске дренаже у језгро самог клизишта. Овај податак ћу на још једном месту да проверим.
Конкретан податак из Института за путеве је и то да је ДОС исплативији, чак и ако је до 70.000.000 евра скупљи од ЛОС због краћег и практичнијег превозног пута.
Evo jos jednog pisma upucenog nadleznim organima u vezi izbora LOS ili DOS varijante
http://via-vita.org.rs/index2.php?optio ... &Itemid=93
Poz.
http://via-vita.org.rs/index2.php?optio ... &Itemid=93
Poz.
Karlo del Ponte":1pq9mph6 je napisao(la):Своје мишљење треба почети реченицом "ја мислим да" односно нагласити да је у питању нагађање. Конкретно, везано за ову тему има конкретних података, које је могуће проверити. Конкретно, ја сам указао на Институт за путеве и Инстутут Јарослав Черни као места на којима је могуће проверити одређене податке.bboris7":1pq9mph6 je napisao(la):
За податак да је река широка само 180 метара да је брдо првих 50 метара висине изнад воде под нагибом 20%, а цело брдо 135 метара изнад водотока, око 1,5 километар до врха, довољна је и топографска карта размере 1:25000 или 1:50000 и знање географије из основне школе.bboris7":1pq9mph6 je napisao(la):
Тек ово нагађање око цене... Цена саме обалоутврде је процењена на око 80.000.000 евра, а са обзиром да је то око 30 евра по кубику, мислим да је цена реална. У то су урачунате и дубинске дренаже у језгро самог клизишта. Овај податак ћу на још једном месту да проверим.
Конкретан податак из Института за путеве је и то да је ДОС исплативији, чак и ако је до 70.000.000 евра скупљи од ЛОС због краћег и практичнијег превозног пута.
Trebalo bi izgleda da ja trazim odobrenje od tebe za svoje misljenje .
Sto se tice ovih geografskih podataka , ja koristim Google Earth , da ne bude zabune . Za ovakve podatke on je solidno precizan i ako pricamo o istoj lokaciji , kao najugrozenijoj na tom delu ( negde izmedju Umke i Barica ) reka Sava je siroka 250 metara , a ja sam uzimao visinsku razliku na tacki koja je 100 metara udaljenja od obale , jer je to ono sto bi u nekoj predvidjenoj katastrofi trebalo da prekine tok reke Save .
Nagadjanje oko cifre i nije toliko sporno jer je za mene pravljenje autoputa na klizistu od 4 km , kao da se pravi most od 4 km , a sobzirom da je most beska koji je 2 km procenjen na 150 000 000 eura , eto odmah cifre od 300 000 000 eura za ova 4 km . a gde su petlje , ostali delovi autoputa , eksproprijacije ...
Uglavnom se slazem sa ovim:
http://via-vita.org.rs/index2.php?optio ... &Itemid=93
http://via-vita.org.rs/index2.php?optio ... &Itemid=93
Karlo del Ponte
Advanced
Онда, брате, научи да га користиш!bboris7":zsn93ouk je napisao(la):
Чак и на њему, уколико зумираш можеш видети да је 180 метара. Само клизиште се 1927-1929. просто заобишло градњом Ћирине пруге кроз тунел. Међутим, градњом Ђердапа, пола токова подземних вода у Србији се пореметило, поред свега и код Умке. Још нисам утврдио зону утицаја на реци Сави, али на Дунаву то је Старог Сланкамена. Сама река Сава има разлике водостаја 8-10 метара, а сам процес копања корита у кривини приказан је на следећој слици. Слика није измишљотина, прецртана је из уџбеника бродарске школе. Највећи ризици су управо у перидима високих водостаја, када је иначе повећана опасност од поплава. У оквиру пројекта са обалоутврдом су предвиђене и дубинске дренаже, које би преусмериле најинтензивније подземне водотокове, како не би храниле клизећи слој клизишта.
Мост код Бешке је чак 45 метара изнад водотока, и као такав је екстреман пример. Али то је једноставнији тип моста, са низом греда. Мост у близини ушћа Колубаре, како је предвиђено пројектом ЛОС због кривине речног тока морао би да има слободну ширину барем 150 метара, висину бар 15 метара изнад пловног пута. То значи минимална дужина рампи на прилазима 600 метара.Са Обреновачке стране, како се не би правио "ролер костер", вијадукт ће требати да буде дугачак бар пола километра. Уколико би био мешовити друмско-железнички (са обзиром да је Чучко поменуо и железницу преко Сурчина), утолико ће бити скупљи. Ту би рампе требало да буду дуге минимално по 1700 метара са сваке стране, од чега би по пола било на вијадукту, а пола на насипу. Утолико ми оцена да се на мост са приступима троши 120.000.000, уопште не чини сумњивом.bboris7":zsn93ouk je napisao(la):
За обалоутврду од 80.000.000 евра ћу попричати са инжењерима хидроградње. Сама обалоутврда није научна фантастика. Градили су их још Феничани и Римљани, а малтене цело десно савско приобаље у Београду је обалоутврда.
Bicu potpuno subjektivan jer svakome je svoj problem najveci:
U region i infrastrukturu od autoputa Bgd- Zagreb do LOS, tzv. donji Srem (http://www.youtube.com/watch?v=eTNbR0y7Ggs), decenijama skoro nista nije ulagano, tako da je isti skoro potpuno propao. I ono malo sto je radjeno, ostavljeno je nedovrseno.
Trenutno ne postoji ni jedan putni pravac, ni pruga koji bi omogucio razvoj tog regiona:
1. Put od Nbg do Surcina preko ledina je potpuno zakrcen zahvaljujuci tome sto je drzava dozvolila nelegalnu gradnju oko aerodroma pa se tu pojavilo citavo naselje i postojeci put je vec godinama preopterecen.
2. Put Surcin - Jakovo - Boljevci je decenijama sistematski unistavan. Tokom "Stogodisnje" gradnje mosta Boljevci/Progar - Obrenovac, tuda su prolazili teski kamioni i potpuno unakazili put. Dodatno opterecenje puta, otvaranjem pomenutog mosta za saobracaj samo je dodatno opteretilo vec unisten put. Deonica Surcin - Jakovo je obnavljana iz delova ali neki delovi su vec poceli da propadaju, izgradjeni pre samo nekoliko godina sto govori o kvalitetu izrade. Deonica puta Jakovo - boljevci je mozda i najlosiji put u Srbiji.
http://www.youtube.com/watch?v=VzsURXX8i_Y
Naravno, od maja (kad je ovo snimljeno) nista nije uradjeno. U Septembru je izmesten gradski saobracaj i raskopan put kroz Boljevce i tako ostavljen sa obecanjem "zavrsicemo na prolece". Na prolece koje godine gospodo?
3. Okolna sela poput Kupinova, Asanje, Obreza... potpuno su zaspala u sedamdesetim godinama proslog veka, Voznja ovim krajem je pravi vremeplov.
4. Obilaznica od autoputa Bgd-Zagreb do ostruznickog mosta je najopasniji put u srbiji (poluprofil gde se vozi brzinama kao da je pravi auto-put). Do nedavno, od ukljucenja na ovu deonicu pa do ostruznicke petlje nije postojao ukljucenje/iskljucenje, cime je ponovo zapostavljen ovaj region. Nedavno je napravljena je surcinska petlja koja je nedovoljna.
Da li koridor 11 moze da pomogne regionu? Nemam pojma, nadam se da moze. Najbolji primer su sela u okolini autoputa Bgd - Zagreb, koja su znacajno razvijenija bas zbog blizine autoputa.
U region i infrastrukturu od autoputa Bgd- Zagreb do LOS, tzv. donji Srem (http://www.youtube.com/watch?v=eTNbR0y7Ggs), decenijama skoro nista nije ulagano, tako da je isti skoro potpuno propao. I ono malo sto je radjeno, ostavljeno je nedovrseno.
Trenutno ne postoji ni jedan putni pravac, ni pruga koji bi omogucio razvoj tog regiona:
1. Put od Nbg do Surcina preko ledina je potpuno zakrcen zahvaljujuci tome sto je drzava dozvolila nelegalnu gradnju oko aerodroma pa se tu pojavilo citavo naselje i postojeci put je vec godinama preopterecen.
2. Put Surcin - Jakovo - Boljevci je decenijama sistematski unistavan. Tokom "Stogodisnje" gradnje mosta Boljevci/Progar - Obrenovac, tuda su prolazili teski kamioni i potpuno unakazili put. Dodatno opterecenje puta, otvaranjem pomenutog mosta za saobracaj samo je dodatno opteretilo vec unisten put. Deonica Surcin - Jakovo je obnavljana iz delova ali neki delovi su vec poceli da propadaju, izgradjeni pre samo nekoliko godina sto govori o kvalitetu izrade. Deonica puta Jakovo - boljevci je mozda i najlosiji put u Srbiji.
http://www.youtube.com/watch?v=VzsURXX8i_Y
Naravno, od maja (kad je ovo snimljeno) nista nije uradjeno. U Septembru je izmesten gradski saobracaj i raskopan put kroz Boljevce i tako ostavljen sa obecanjem "zavrsicemo na prolece". Na prolece koje godine gospodo?
3. Okolna sela poput Kupinova, Asanje, Obreza... potpuno su zaspala u sedamdesetim godinama proslog veka, Voznja ovim krajem je pravi vremeplov.
4. Obilaznica od autoputa Bgd-Zagreb do ostruznickog mosta je najopasniji put u srbiji (poluprofil gde se vozi brzinama kao da je pravi auto-put). Do nedavno, od ukljucenja na ovu deonicu pa do ostruznicke petlje nije postojao ukljucenje/iskljucenje, cime je ponovo zapostavljen ovaj region. Nedavno je napravljena je surcinska petlja koja je nedovoljna.
Da li koridor 11 moze da pomogne regionu? Nemam pojma, nadam se da moze. Najbolji primer su sela u okolini autoputa Bgd - Zagreb, koja su znacajno razvijenija bas zbog blizine autoputa.
Karlo del Ponte":1mnxsq3h je napisao(la):Онда, брате, научи да га користиш!bboris7":1mnxsq3h je napisao(la):
Само клизиште се 1927-1929. просто заобишло градњом Ћирине пруге кроз тунел. Међутим, градњом Ђердапа, пола токова подземних вода у Србији се пореметило, поред свега и код Умке. Још нисам утврдио зону утицаја на реци Сави, али на Дунаву то је Старог Сланкамена. Сама река Сава има разлике водостаја 8-10 метара, а сам процес копања корита у кривини приказан је на следећој слици. Слика није измишљотина, прецртана је из уџбеника бродарске школе. Највећи ризици су управо у перидима високих водостаја, када је иначе повећана опасност од поплава. У оквиру пројекта са обалоутврдом су предвиђене и дубинске дренаже, које би преусмериле најинтензивније подземне водотокове, како не би храниле клизећи слој клизишта.
Мост код Бешке је чак 45 метара изнад водотока, и као такав је екстреман пример. Али то је једноставнији тип моста, са низом греда. Мост у близини ушћа Колубаре, како је предвиђено пројектом ЛОС због кривине речног тока морао би да има слободну ширину барем 150 метара, висину бар 15 метара изнад пловног пута. То значи минимална дужина рампи на прилазима 600 метара.Са Обреновачке стране, како се не би правио "ролер костер", вијадукт ће требати да буде дугачак бар пола километра. Уколико би био мешовити друмско-железнички (са обзиром да је Чучко поменуо и железницу преко Сурчина), утолико ће бити скупљи. Ту би рампе требало да буду дуге минимално по 1700 метара са сваке стране, од чега би по пола било на вијадукту, а пола на насипу. Утолико ми оцена да се на мост са приступима троши 120.000.000, уопште не чини сумњивом.bboris7":1mnxsq3h je napisao(la):
За обалоутврду од 80.000.000 евра ћу попричати са инжењерима хидроградње. Сама обалоутврда није научна фантастика. Градили су их још Феничани и Римљани, а малтене цело десно савско приобаље у Београду је обалоутврда.
Pa brate lako bi ja naucio da koristim Google Earth , kada bi ti naucio da razmisljas , jer po onoj staroj narodnoj , tebi se ne isplati govoriti , tebi sve treba da se crta ..
Na ovoj slici vidis gde je Sava najuza i ti verovatno tu meris . Oznaceno je plavom bojom . Samo sto i tu , ti meris od krosnje drveta do krosnje , a to nije obala ...
Ovo crvenom bojom je zamisljenja linija koja je daleko oko 100 metara od obale , jer bi u nekoj katastrofi daj deo bio opasan za potpuni prekid toka reke save . Kada se na google earth -u izmeri nadmorska visina po toj crvenoj liniji , on je , po meni , najopasniji ovde gde sam na slici postavio ovaj daljinar ( jer je tu i najveca nadmorska visina ) , koji je zute boje i kao sto vidis reka Sava je tu siroka 260 metara .
Kako se vec izgubila nit , zasto se o ovom uopste i diskutuje , u pitanju je opasnost od odrona i potpunog zaustavljanja toka reke Save i moje tvrdnje da zbog ovakve konfiguracije terena to nije moguce .
A za obaloutvrdu se raspitaj . To nas sve zanima . Samo da ne bude na papiru 80 , a u stvarnosti 500 miliona ...
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.htmlРађена је чак и клиничка слика храста. Надлежни су закључили да храст има поремећено здравствено стање, да је у последњој фази развоја и на самрти.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.997
- Pohvaljen
- 42.167
http://www.speedyshare.com/brrjM/SDP-Au ... enje-2.pdf
evo objasnjenja protiv lijeve varijante neznam jeli bilo
evo objasnjenja protiv lijeve varijante neznam jeli bilo
Karlo del Ponte
Advanced
Нема потребе, све је већ одавно нацртано :mrgreen:bboris7":1tctyi3l je napisao(la):
svsavic":1tctyi3l je napisao(la):Evo ovde ima objašnjenja:
Иначе. као што се види са слике, обалоутврда се прави у реци, а на на самом клизишту. За 3.700.000 кубика песка је, са обзиром да се користи песак са леве обале, и користи техника којом је још 1930-тих насипана мочвара на Новом Београду, цена уградње песка је испод 2 евра по кубику, односно насипање највећег, пешчаног дела масе кошта мање од 7,4 милона евра. За оних 1.500.000 кубика камена је нађен јефтин (а довољно квалитетан) камен код Голубца, који би се превозио најјефтинијим речним саобраћајем.
Лева обала Саве решава:
-1- Аутопут
Десна обала Саве решава:
-1- Аутопут
-2- Реку
-3- Железницу
-4- клизиште.
Узгред, са обзиром да су нас тада посећивали ванземаљци, који су нам изузетно скупе објекте градили за џабе, између два светска рата је изграђен ултра-гига-мега научно фантастични објекат обалоутврда на десној обали Саве у центру Београда. :mrgreen: Наравно, имали су далеко напреднију технику него што је данас имамо. :mrgreen:
mekbejn
Advanced
Karlo svaka čast!
Pre svega na želji da saznaš što više i da nam prezentuješ konkretne podatke.
Pre svega na želji da saznaš što više i da nam prezentuješ konkretne podatke.