Дошао је тренутак да се извиним свим форумашима, и да исправим самог себе!
Данас сам организовао турнеју "књигу читај а сељака питај", како бих дошао до правих информација, и сада ћу исправити неке своје претпоставке и лупетања.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
1) Од Шабца па све до ушћа у Дунав, река Сава је управо најужа код Дубоког. Такође, дубина реке расте према десној обали.
2) У Дубоком је пад према сави углавном 10-15%.
3) Дубоко има око 150 стамбених објеката. Уз трошак од по просечно по 50.000 евра по новосаграђеном објекту, укупан трошак расељавања је 7-8 милиона евра.
+
Ово је све тачно. Дубина Саве код дувоког је око 25 метара. Шта више, корито реке мало по мало подлокава десну обалу, и ту лежи опасност.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
4) Зона клизишта је око километар
-
Зона клизишта је око 4 километра
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
5) Клизиште је толико, да санирање само приобалног дела не би гарантовало безбедност кућа 200 метара изнад.
+
Већина кућа је већ исељена. Већина људи је оставила оно у шта су деценијама улагали, и предвиђа се да ће након планиране обалоутврде терен да се слаже наредних 30 година.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
6) Ако би се аутопут правио уз саму обалу велике реке, морао би да буде на насипу висине минимално 3 метра, а због аутопута ширине бар 24 метра на врху (са банкинама) Имајте на уму да се земља у близини реке не може прописно сабити, и да ће бити неопходно довлачити материјал који би био квалитетна подлога.
+
Једина олакшавајућа околност је могућност довлачења материјала јефтиним речним транспортом.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
7) За разлику од села Завој, Дубоко је обрасло у шуму, која клизиште држи под контролом од екстремних померања. Оно што је још карактеристично за Завој су овце, које су најтемељнији ждерачи растиња (чупају и корење), и иза неконтролисане испаше оваца често долази до одрона и клизања терена.
-
Клизиште је дубоко 70 метара, и ту шума само до некле олакшава ствар. У делу Барича су на време на једном делу раселили насеље и пошумили. Много струнији људи од мене су оценили да је клизиште специфично.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
8 ) Највећа померања терена је овде управо изазвао пут, и куће настале око пута.
Ово је тек делимично тачно. Клизиште је вишеслојно, и ово је везано само за више слојеве истог.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
9) Ни највећи, најшири аутопут друмски саобраћај из правца Обреновца неће спасити од београдских гужви.
+
Једину предност коју ће локално становништво имати је већа безбедност становника самих насеља, смањење буке и вибрација избацивањем камиона и већине аутобуса. Загађење се мало удаљава од кућа, али постаје интензивније. Број саобраћајних незгода се смањује у локалу, али се повећава у целом систему.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
Последично:
10) Ради аутопута морало би да дође до померања обале према реке на месту где је река дубока и уска. Само материјала за насипање на том делу је потребно барем 400.000 кубика. Не рачунајући минимално 15.000 кубика бетона... Мислим да само тих око километар не може бити мање од 30.000.000 евра, само више.
11) Треба још 1,8 километара насипа кроз Умку, те нешто мање насипања на 1,3км од Дубоког према Баричу, али то су исто у питању десетине милиона евра.
-
У питању је 3.000.000 кубика материјала, 4 километра обалоутврда, цена преко 100.000.000 евра.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
12) Уз трошак од по просечно по 50.000 евра по новосаграђеном објекту, укупан трошак расељавања је 7-8 милиона евра, уз 100% спасавање људи са клизишта Дубоко.
+
Премда се већина људи иселила, и не очекује нешто оволико амбициозно.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
А ако ћемо о саобраћајној повезаности и развоју, још 1920.-тих је направљена одлична саобраћајница, која клизиште обилази тунелом између Руцке и Мале Моштанице. Затворена је за саобраћај 1968. године, али је и дан данас најперспективнија саобраћајница за обреновачки правац. Такође, за такву саобраћајну везу се за разлику од друмова и путева, много лакше долази до инвестиционих фондова, јер пред инвеститорима није тешко доказати енергетску, еколошку, социјалну, функционалну и последично економску одрживост.
Аргументи који су везани за обалоутврду, све више ме оријентишу на то да променим предлог пруге за Обреновац трасом аутопута.
У Остружници се налази слепи колосек оријентисан на потенцијалну пругу за Обреновац, и могуће је да постоји пројекат пруге преко обалоутврде. То је велика шанса:
- Да се направи потпуно равничарска пруга Београд - Ваљево. Самим тим теретни возови на тој релацији могу бити тежи и економичнији, па се повећава конкурентност железничког "Коридора 11".
- Да се ослободи пруга Ресник-Лазаревац тако да на истој може бити успостављен интервал 30 минута, чиме се стварају предуслови за прибеоградски регионални развој и развој предграђа оријентисаних на железницу.
- Могућност повезивања Беовозом (БГ:возом, Марсовозом) са Раковицом и Врачарским тунелом, линијом бржом од раније предлагане лаке железнице.
- Могућност скраћења времена вожње брзих возова на југоисточном правцу, и даље повећање конкурентности железнице
- Железница уз реку као посебан доживљај. Могућност интеграције речног туризма са туризмом јужно од Саве посредством железнице.
Karlo":onfysok1 je napisao(la):
А про аутопута, ја сам одувек доводио у питање оправданост било ког новог аутопута у Србији, јер ионако је друмски саобраћај највећи губиташ српске економије.
+
Ово и даље стоји.
Грешком сам едитовао стари пост, уместо да напишем нови, али ни овако није лоше. Погледајте на овој теми страна 47 пост 4. одозго. Иначе, 3. новембра 2013. у 19:00 је састанак везан за захтев Умљана за ДОС. Ја ћу доћи, и вечерас ћу вас известити.
:, :bash: 
