Ljudi našao sam na nekom sajtu stručna beleška
objekat : AUTO PUT E-763, BEOGRAD-JUŽNI JADRAN, DEONICA BEOGRAD - POŽEGA, DEO PUTA BEOGRAD- OBRENOVAC
Зашто десном а не левом обалом реке Саве!?
Идеја о изградњи аутопута Београд - Обреновац, десном обалом Саве и даље долином Колубаре, најкраћим путем до Јужног Јадрана је стара више деценија. На овом правцу, од Умке до Барича су се препречила стара клизишта „Умка“ и „Дубоко“. У протеклом периоду (последњих 20 - 30 година), разматрано је више варијантних, пројектних решења провођења аутопута: два моста на Сави са преласком на равничарску леву обалу, делимично или потпуно измештање реке, обалом реке у ножици клизишта у комбинацији насип – мост (по важећем ГУП-у из 1983. год.), модификованом варијантом ГУП-а са тунелом у залеђу клизишта „Дубоко“, дугачки мост у зони ножице клизишта, брдска варијанта и др. Коначна одлука о варијанти у зони
клизишта, тада, није донета, али је изграђен полуаутопут до насеља Умка. Током 2000.године. Институт за путеве је урадио Генерални пројекат, а потом 2007. г. Идејни пројекат, којим је решио (рационално а сигурно), проблем санације поменутих клизишта, што је омогућило и трасирање аутопута, овим коридором.
Изградњом аутопута дуж десне обале Саве, деценијама неупотребљив терен, насеље и инфраструктура у зони клизишта Умка и Дубоко би се санирало, што би даље омогућило решавање услова урбанизације за неколико стотина кућа (односно, добило би се преко 200 ha употребљивог грађевинског земљишта), затим даљи развој овог инфраструктурног коридора, санирао пловни пут реке Саве, као и постојећи магистрални пут М-19, Београд – Обреновац на потезу Умка – Дубоко, потом омогућила изградња гасовода, система телекомуникација, електроводова и др.
Истичемо, да се израдом (пројектоване) регулационе грађевине (обалоутврде), као примарне санационе мере дуж десне обале Саве и проширењем корита, дуж леве обале, више-струко побољшавају сви хиодраулички параметри водотока и уклања основни узрочник настанка и развоја процеса клижења. Овим санационим мерама се постижу следећи ефекти: ширина воденог огледала се повећава са 200 на 450 m, површина протицајног профила расте са 3000 на 5500 m2, брзина течења се смањује за дупло, тј. са 1,8 на 0,9 m/s, вучне силе се умањују за три пута са 7,5 на 2,5 N/m2 а транспортна способност за суспендовани нанос се умањује шестоструко, тј. са 6000 на 1000 kg/s.
Напомињемо, да је ова траса унета (усвојена), и у важеће урбанистичке планове (Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора, Београд – јужни Јадран, деоница: Београд – Пожега „Сл. Гласник РС. бр. 37/2006 и Генерални урбанистички план Београда до 2021. године).
На основу детаљних анализа свих релевантних чинилаца, поуздано се може тврдити да ће износ индиректне економске користи, бити већи од директних, ако се аутопут гради овом варијантом.
Са друге стране (евентуалном), изградњом аутопута дуж леве обале Саве, дошло би до девастирања еколошки исправног терена, трајно би се уништило обрадиво земљиште, угрозио деценијама грађен мелиорациони систем „Галовица“ у Бољевачком пољу. Без обзира на предвиђене мере заштите – и даље би постојала опасност загађења изворишта пијаће воде и будућег водопривредног објекта „Зидине“. Иначе, ово извориште је по посебном пројекту, који је финансирао град Београд, последњих десетак година, освежавано водом из реке Саве, да би се исто користило у наредних 10 - 20 година, као потенцијално извориште значајнијег капацитета.
Додајмо још, да у случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац, санирање клизишта „Умка“ и „Дубоко“, које би се обавило независно од изгрдње аутопута, изазвало би знатно веће трошкове од оних предвиђених у склопу изградње аутопута.
Поред тога, неопходно је остварити директну везу између обилазнице Београда и (путне) мреже Новог Београда у дужини од око 7 km, што додатно оптерећује варијанту левом обалом реке Саве.
У случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац, варијантом Обреновац – Сурчин, за 66% саобраћајних токова (према транспортном моделу Београда), би се повећала дужина путовања за 9,38 km. Ово би, због повећаних трошкова експлоатације и трошкова времена путовања, у COST-BENEFIT анализи, учинило да је варијанта преко Остружнице (десна обала Саве) повољнија чак и да је до 25% скупља од варијанте: Остружница – Сурчин1.
И поред веома компетентних и јаких, искључиво стручних аргумената, све су гласније жеље о преласку аутопута на „сремску“ страну. Сматрамо да би се овим преласком пропустила историјска прилика, да се реше вишедецинијски проблеми изазвани
клизиштима „Умка“ и „Дубоко“. У супротном, град Београд, ће свакако, у будућности морати да се суочи са свим овим проблемима и да их решава по истим или сличним принципима (решењима) који су предложени Идејним пројектом провођења наведеног аутопута, што треба, да имају у виду, сви они, који треба да доносу одговарајуће одлуке.
За пројектантско – истраживачки тим
Завода за геотехнику
Института за путеве а.д.
Мр Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
ДИРЕКТОР ЗАВОДА ЗА ГЕОТЕХНИКУ
U nastavku ima slike nivelacije terena sređivanje klizišta Duboka novi vodeni tok reke Save sve to sam stavio na jednu sliku jer te slike iz ovog dokumenta nisam mogao da skinem pa evo ono što sam ja odradio dabiste lakše razumeli.
http://img54.imageshack.us/img54/5417/slika001.jpg
