Autoput Beograd-Bar
- Začetnik teme jovanovm
- Datum pokretanja
- Status
jovanovm
Advanced
Pa mislim da se mi ne pitamo za crnogorski autoput. 
Vec je usvojen projekat po kome se radi sa te strane, tako da ne vidim zasto bi ista menjali. Sigurno je, kako god da je putanja autoputa, bice potreban jedan krak (ili ka Uzicu ili ka NP). Veza sa BiH ili dole ka Kosovu bi takodje bila veoma korisna (u daljoj buducnosti).
Vec je usvojen projekat po kome se radi sa te strane, tako da ne vidim zasto bi ista menjali. Sigurno je, kako god da je putanja autoputa, bice potreban jedan krak (ili ka Uzicu ili ka NP). Veza sa BiH ili dole ka Kosovu bi takodje bila veoma korisna (u daljoj buducnosti).
Zasve koji misle da je luka bar razlog zbog kojega treba da se pravi autoput.
Dojče Vele: Šta će Srbiji Luka Bar?
12. januar 2010. 12:15 > 12:19
Većina srpskih ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar rezultat više političkih nego ekonomskih interesa.
Radio Dojče Vele napominje da preko dokova barske luke sada ide svega oko 7 do 8 odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše.
Preko dokova Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže, dodaje nemački radio i citira stručnjaka za investicije Mahmuta Bušatliju da nije sporan strategijski interes Srbije da ima izlazak na more.
On, međutim, smatra da nije dobro ocenjena situacija u Luci Bar i vrednost investicije.
"Luka Bar ima određene limite, jer je dubina luke vrlo mala i ograničavajuća, tako da 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uđu u ovu luku", objašnjava Bušatlija.
Prema njegovim rečima, to je vrlo ozbiljan problem, jer Luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom.
Jedan od limita je i mogućnost povezivanja sa Beogradom, budući da je barska pruga u vrlo lošem stanju, pa vozovi saobraćaju prosečnom brzinom od 30 kilometara na sat.
Analitičar Miroslav Prokopijević za Dojče vele objašnjava da srpske firme nemaju nikakav interes da učestvuju na tenderu za Luku Bar.
"Ako nema ekonomskog, onda sigurno postoji politički interes. Nekada su to totalno blesavi interesi, kao što pretpostavljam da je u ovom slučaju", rekao je Prokopijević.
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su za taj projekat neophodne velike investicije, ocenjuju stručnjaci.
Bušatlija napominje da je zajedničko angažovanje Vlade Srbija sa privatnim preduzećima legitimno, ali isključivo na tržišnim principima.
On dodaje da su apsolutno neprihvatljivi zahtevi pojedinih preduzeća za subvencijama i nižim cenama transporta u odnosu na druge firme, koje ne žele da uđu u taj posao.
Stručnjaci ukazuju i da privođenje Luke Bar nameni i rekonstrukcija pruge ne može iznositi samo 350 miliona evra, kao što tvrdi srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
Sama rekonstrukcija pruge od Beograda do Bara, u skladu sa evropskim standardima koji bi obezbedili brzinu kretanja vozova od 90 kilometara na sat, koštala bi najmanje dve milijarde evra.
Luka Bar posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentskim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto.
Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona raznih vrsta tereta, što je sedam puta manje nego u Luci Kopar ili dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.
Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više zaposlenih nego što je potrebno.
Analitičari ocenjuju da to predstavlja veliko opterećenje za proces privatizacije i da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao "vruć krompir" biti predati u ruke.
Pojedini analitičari tvrde i da je Vlada Srbije zakasnila sa privatizacijom luke i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu.
Vlada Srbije krajem 2009.godine donela je odluku o osnivanju kompanije BB Cargo, koje će učestvovati na tenderu za prodaju 54,05 odsto akcija kompanije Kontejnerski terminal i generalni tereti u Luci Bar.
Prema navodima medija, Vlada Srbije odvojila je oko 500 miliona dinara da bi, kao manjinski učesnik u konzorcijumu sa srpskim firmama, učestvovala na tenderu za privatizaciju dela barske luke u Crnoj Gori.
Dojče Vele: Šta će Srbiji Luka Bar?
12. januar 2010. 12:15 > 12:19
Većina srpskih ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar rezultat više političkih nego ekonomskih interesa.
Radio Dojče Vele napominje da preko dokova barske luke sada ide svega oko 7 do 8 odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše.
Preko dokova Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže, dodaje nemački radio i citira stručnjaka za investicije Mahmuta Bušatliju da nije sporan strategijski interes Srbije da ima izlazak na more.
On, međutim, smatra da nije dobro ocenjena situacija u Luci Bar i vrednost investicije.
"Luka Bar ima određene limite, jer je dubina luke vrlo mala i ograničavajuća, tako da 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uđu u ovu luku", objašnjava Bušatlija.
Prema njegovim rečima, to je vrlo ozbiljan problem, jer Luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom.
Jedan od limita je i mogućnost povezivanja sa Beogradom, budući da je barska pruga u vrlo lošem stanju, pa vozovi saobraćaju prosečnom brzinom od 30 kilometara na sat.
Analitičar Miroslav Prokopijević za Dojče vele objašnjava da srpske firme nemaju nikakav interes da učestvuju na tenderu za Luku Bar.
"Ako nema ekonomskog, onda sigurno postoji politički interes. Nekada su to totalno blesavi interesi, kao što pretpostavljam da je u ovom slučaju", rekao je Prokopijević.
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su za taj projekat neophodne velike investicije, ocenjuju stručnjaci.
Bušatlija napominje da je zajedničko angažovanje Vlade Srbija sa privatnim preduzećima legitimno, ali isključivo na tržišnim principima.
On dodaje da su apsolutno neprihvatljivi zahtevi pojedinih preduzeća za subvencijama i nižim cenama transporta u odnosu na druge firme, koje ne žele da uđu u taj posao.
Stručnjaci ukazuju i da privođenje Luke Bar nameni i rekonstrukcija pruge ne može iznositi samo 350 miliona evra, kao što tvrdi srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
Sama rekonstrukcija pruge od Beograda do Bara, u skladu sa evropskim standardima koji bi obezbedili brzinu kretanja vozova od 90 kilometara na sat, koštala bi najmanje dve milijarde evra.
Luka Bar posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentskim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto.
Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona raznih vrsta tereta, što je sedam puta manje nego u Luci Kopar ili dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.
Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više zaposlenih nego što je potrebno.
Analitičari ocenjuju da to predstavlja veliko opterećenje za proces privatizacije i da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao "vruć krompir" biti predati u ruke.
Pojedini analitičari tvrde i da je Vlada Srbije zakasnila sa privatizacijom luke i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu.
Vlada Srbije krajem 2009.godine donela je odluku o osnivanju kompanije BB Cargo, koje će učestvovati na tenderu za prodaju 54,05 odsto akcija kompanije Kontejnerski terminal i generalni tereti u Luci Bar.
Prema navodima medija, Vlada Srbije odvojila je oko 500 miliona dinara da bi, kao manjinski učesnik u konzorcijumu sa srpskim firmama, učestvovala na tenderu za privatizaciju dela barske luke u Crnoj Gori.
Ovo da ekonomski nije opravdano je ok,ali šta fali političkom interesu..mislim kao da ga druge zemlje nemaju pa ga ne koriste u razne svrhe,ista priča je i sa Nemačkom i njenim političkim investicijama u region ,mislim.. dugo se znam da bi jedni drugima solili pamet...stara je to priča...
Ljudi još 2007 god crnogorci su radili neki polu auto put od Herceg novog prema Trebinju i Bileći nadajući se da ćemo mi da od Požege skrenuti autoput prema Višegradu i dalje prema Bileći i Trebinju jer Hrvati prave njihov auto put do Dubrovnika pa bi bosanci trebalo da povežu deo od Dubrovnika do Trebinja, a crnogorski auto put bi išao u zaleđu pored Travnika-Nikšića-Podgorice na Skadar de bi Albanija trebala da nastavi od Skadra - Valone - Tirane prema Makedoniji Struga - Ohrid - Bitolj pa sve do Soluna
Wile E. Coyote
Advanced
И докле је то стигло? Имаш ли неке слике? Нисам чуо за тај пут, знам да се нешто причало да може да се на ЦГ приморје иде преко Босне али колико се сећам, пут је јако лош.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.093
Autoput prema Baru apsolutno nije potreban da bi se otislo na more.
Potreban je pre svega potreban da bi rasteretio Ibarsku i da bi ubrazao razvoj tog dela Srbije.
Drugo, ako postoji neki plan razvoja, Beograd pretvoriti u vrhunski biznis centar Evrope, a Crna gora vec postaje nesto poput Kajmanskih ostrva......treba ih povezati namodernijim putem.
A more.....ma kakvo more......
Potreban je pre svega potreban da bi rasteretio Ibarsku i da bi ubrazao razvoj tog dela Srbije.
Drugo, ako postoji neki plan razvoja, Beograd pretvoriti u vrhunski biznis centar Evrope, a Crna gora vec postaje nesto poput Kajmanskih ostrva......treba ih povezati namodernijim putem.
A more.....ma kakvo more......
Wile E. Coyote
Advanced
Хвала на информацији!Михаило":4761arrl je napisao(la):
Још кад би негде то могло да се види...
jovanovm
Advanced
^^^ Ovo je notorna glupost. Pročitajte bilo koju ozbiljnu knjigu o ekonomskim odnosima dve države... Za početak, preporučio bih vam pregled Majkla Palairea (Michael Palairet) Balkan economies 1800-1914. Za trenutno stanje, zamolio bih vas da pogledate platni i trgovinski bilans između dve države (uvoz i izvoz novca i robe), i da vidite ko je tu u pozamašnom plusu. Takođe, ovo uopšte nije tema.
Autoput se zove Beograd-Bar u popularnom žargonu, ali bi ipak se trebao zvati malo bolje - Beograd-Prijepolje ili pak Beograd-Tutin u zavisnosti od toga da li će ići severo-zapadnom ili jugo-zapadnom putanjom. Zapadnoj Srbiji je očajnički potreban autoput, i ja ne vidim nijedan smisleni razlog zbog čega se taj put ne bi izgradio. A ako već ide do zapadne Srbije, ne spojiti ga sa Crnom Gorom je verovatno još gluplje.
Autoput se zove Beograd-Bar u popularnom žargonu, ali bi ipak se trebao zvati malo bolje - Beograd-Prijepolje ili pak Beograd-Tutin u zavisnosti od toga da li će ići severo-zapadnom ili jugo-zapadnom putanjom. Zapadnoj Srbiji je očajnički potreban autoput, i ja ne vidim nijedan smisleni razlog zbog čega se taj put ne bi izgradio. A ako već ide do zapadne Srbije, ne spojiti ga sa Crnom Gorom je verovatno još gluplje.
Govoriti sada o izgradnji autoputa Beograd - Južni jadran potpuna je besmislica kad obilaznicu oko Beograda gradimo 20 godina i do sada je urađena maksimum 25%. Apsolutno na prvom mestu treba da bude koridor X i to i drumski i železnički. Što se tiče veze Beograd - Južni jadran postojeći put je sasvim dobar i dovoljan uz eventualna proširenja i doterivanja kakva su skoro urađena u Ovčarskoj klisuri (novi vijadukt i tunel). Prugu, koja je jedna od najlepših na svetu, treba renovirati i postepeno postavljati drugi kolosek tamo gde je to moguće a to su deonice Lazarevac - Valjevo i Požega - Užice. Za luku Bar ozbiljni stručnjaci su još pre 60 godina govorili da nema perspektivu. Treba pogledati samo geografsku kartu i uporediti položaj Soluna, Bara, Ploča i Rijeke. Srbija je bila uvek u gubitku kada je poslovala sa državom Montenegro.
jovanovm
Advanced
Već smo pričali o zimama, bilo bi dobro da neki inženjer svrati pa da objasni. Mislim, postoje autoputevi i na Aljasci, pa nije Pešter toliko hladan! /recimo cele zime tu gde sam trenutno su bile niže temperature nego u mernoj stanici Tutin za nekih 5-6 stepeni, a ovde ima autoputeva koliko hoćeš/
/recimo cele zime tu gde sam trenutno su bile niže temperature nego u mernoj stanici Tutin za nekih 5-6 stepeni, a ovde ima autoputeva koliko hoćeš/Nije uopšte reč o zimi. Predloženi autoput prako Ljiga do Požege (a to bi bila prva faza onog do Bara) jednostavno nema ni blizu toliko saobraćaja koliko zahteva autoput. Bilo je u novinama sledeće: autoput, da bi se isplatio, mora da ima promet od najmanje 12.000 vozila za 24 časa. Na predloženom autoputu ne očekuje se više od 3.000 za 24 časa. Slično je sa teškim metroom u Beogradu. Beograd nema ni para ni putnika za teški metro.
Михаило
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.04.2007.
- Poruke
- 1.408
- Pohvaljen
- 1.062
Joj, pa gradovi slične veličine imaju po nekoliko linija teškog metroa... A u Beogradu su dnevne migracije ogromne i biće još veće, ima itekako putnika za teški metro...dedinje":2zzmvse4 je napisao(la):
EDIT: Izvinjavam se za offtopic
I meni je poznato da širom sveta, na svim kontinentima, gradovi mnogo manji od Beograda imaju metro. Međutim, mislim da metro u tim gradovima nije rentabilan i sigurno ga u velikoj meri dotira država. Dalje, imati metro je i stvar prestiža a bogate zemlje mogu to sebi da dopuste. Sigurno sam više puta čitao a i pristalice lakog metroa to stalno ponavljaju da teški metro treba da preveze u proseku oko 12.000 putnika za 1 sat. U Beogradu,na najprometnijim linijama nema više od 4.000 putnika na sat. Brojeve možda nisam baš tačno upamtio ali suština otprilike tako izgleda. Inače, meni tu još mnogo toga nije jasno. U Pragu sam se dosta vozio metroom koji je kompletno pod zemljom. Nekad je poluprazan a nekad pun. Nekad sam sedeo a nekad sam morao da stojim i da se guram. Ali, Prag je prepun stranih turista, mnogi od njih su bili među putnicima. Dalje, u svim gradovima koji imaju metro postoje i drugi vidovi saobraćaja. Neki putnici će i u Beogradu, pored metroa, voziti se tramvajem ili autobusom. Da li su i oni uračunati u pomenute brojeve? Mislim da je sa metroom slično kao sa operom. Ni ona ne živi od ulaznica koje kupe gledaoci. To je čak minimalan deo. Najveći deo dobija se od budžeta a to su veoma velike pare. Opera je skupa za izgradnju ali je skup i sam njen rad. Imati operu, i to što luksuzniju, orginalniju, lepšu (mislim na zgradu) i to je stvar prestiža.
Wile E. Coyote
Advanced
Хајде да не причамо о томе (чуће те неко ко не треба) и да се вратимо на тему.
jovanovm
Advanced
@dedinje
Manji gradovi od Beograda i siromašnije zemlje od Srbije imaju metro... a postoji vrlo bogata tema o dotičnom na drugom delu foruma.
Što se rentabilnosti puta tiče, voleo bih da navedeš svoj izvor. Zvanični podaci puteva Srbije pokazuju dnevni protok 20.000 vozila na Ibarskoj magistrali do Čačka, 10 000 do Požege i Užica. Jasno je da je protok vozila ka Crnoj Gori manji, ali mislim da je besmisleno graditi autoput blizu državne granice i onda stati. Naravno, treba napomenuti da do izgradnje deonice do CG granice treba sačekati simultanu izgradnju crnogorskog dela, inače put nema smisla.
Moj izvor: http://www.putevi-srbije.rs/index.php/en/Average-Annual-Daily-Traffic.html
Manji gradovi od Beograda i siromašnije zemlje od Srbije imaju metro... a postoji vrlo bogata tema o dotičnom na drugom delu foruma.
Što se rentabilnosti puta tiče, voleo bih da navedeš svoj izvor. Zvanični podaci puteva Srbije pokazuju dnevni protok 20.000 vozila na Ibarskoj magistrali do Čačka, 10 000 do Požege i Užica. Jasno je da je protok vozila ka Crnoj Gori manji, ali mislim da je besmisleno graditi autoput blizu državne granice i onda stati. Naravno, treba napomenuti da do izgradnje deonice do CG granice treba sačekati simultanu izgradnju crnogorskog dela, inače put nema smisla.
Moj izvor: http://www.putevi-srbije.rs/index.php/en/Average-Annual-Daily-Traffic.html
Pa ja se bas i ne slazem, isao sam ljetos tuda i postojijedna katasrofalna deonica pre Gacka. gdje je djelomicno i makadam.Wile E. Coyote":ndq15qsl je napisao(la):Хвала на информацији!Михаило":ndq15qsl je napisao(la):
Malo sam se raspitao kod mojih poznanika iz tog dela CG i rekoše mi da je tim delom dobar put i dobar asvalt, da je na nekim delovima gde je moglo da se uradi polu auto put urađeno je, gde nije moglo urađen je običan put i da se mnogo lakše i brže stiže od Višegrada-Goražda-Trebinja nego kroz kanjon Morače jer je put manje opterećen kamionima i busevima.Wile E. Coyote":369rryhc je napisao(la):Хвала на информацији!Михаило":369rryhc je napisao(la):
Wile E. Coyote
Advanced
Е сад ко је добар са Фотошопом нек' убаци друга Мрку на слику...
Ambassador
Advanced
:lol: :kk: Genijalno! Gde si li samo ovo iskopao?relja":3b9lk1ev je napisao(la):http://i127.photobucket.com/albums/p152/reljabgd/aj_9_gf1_34_b.jpg
1.maj.1964
Mrko, majka te je kasno rodila
- Status