Žika
Ne znam na šta tačno misliš, kad kažeš da bi vozili na sve strane da su toliko dobri
Ako gledamo po broju kupljenih novih autobusa u Srbiji, onda su MAZ i LIAZ definitvno najbolji :wink: Naravno, znamo da to baš nije tako. Kupuju se zbog niske cene i lake dostupnosti, a svakako da će odraditi posao za uloženi novac. Po unutrašnjosti naše zemlje dominiraju polovnjaci svih mogućih kategorija. Jedino Novi Sad kupuje nova vozila u većem broju, i nešto malo Subotica. Polovnjaci su neretko i preko deset godina stari. Jednostavno, nema dovoljno podsticaja za prevoznike da kupuju nova vozila, a i novac, naravno, predstavlja problem. Obično države koje imaju kakvu takvu sopstvenu proizvodnju, gledaju da istu učine dostupnom i primamljivom domaćim prevoznicima. To automatski znači povećan obim proizvodnje, a samim tim i s vremenom povećan sveukupni kvalitet gotovog proizvoda uz razvoj prateće industrije.
Sećaš se sigurno šta je Ikarbus proizvodio pre deset i više godina. Sigurno da ti autobusi nisu bili vrhunskog kvaliteta, ali su odrađivali posao i bilo ih je svuda po Srbiji u poprilično velikom broju. Nisu sigurno ti Ikarbusi od pre deset i više godina bili bolji od ovih koje sklapaju poslednjih nekoliko godina. Danas će jedna Lasta dobiti povoljnije uslove od Razvojne banke Češke za kupovinu SOR autobusa, u odnosu na ono što bi dobili od države za kupovinu ikarbusovih autobusa. Privatni prevoznici takođe ne dobijaju olakšice pri kupovini domaćeg proizvoda, pa će naravno potražiti povoljniju, moguće kvalitetniju, a neretko i lošiju alternativu.
Pominjanje Finske, tj preuzimanje određenog kontigenta Solarisa od strane glavnog grada pomenute države, nema baš mnogo veze sa ovom našom pričom. I sam znaš da je tržište EU dobrim delom zaštićeno od preteranog uvoza proizvoda iz zemalja van EU. Nemaš mnogo ni turskih autobusa u EU, a ruskih još manje. Srbija je okružena članicama EU, sem Albanije, Crne Gore, BiH i Makedonije, zemalja čija tržišta nisu ništa bogatija od našeg, i gde se retko mogu videti novi autobusi bilo koje kategorije. Crna Gora ima male potrebe za novim gradskim autobusima, a jedini koji je uzeo nešto novo u tom segmentu je firma Blue line iz Herceg Novog. Uzeli su nove AKIA-e, a po onome što se već može čuti, nisu se baš usrećili njima. Hrvatska je na primer, od kako je postala članica EU, uvezla ogroman broj potpuno novih što gradskih, što međugradskih, što autobusa najviše turističke kategorije. Sve same Mečke, MAN-ovi, Setre, Neoplani itd. U našem regionu, čak i da Ikarbus napravi vrlo interesantan proizvod, teško da bi mogao da obezbedi neko značajnije tržište. Rusija takođe ispada iz priče zbog velikog obima proizvodnje sopstvenih proizvođača, a tu je i velika razmena sa rastućom industrijskom silom Kinom.
Dolazimo do država članica EU. I tu se stiče utisak da ima mnogo nameštenih i unapred određenih pobednika tendera. Autobusi velikih evropskih proizvođača se bukvalno razmenjuju među evropskim gradovima. Ima tu dosta paradoksa i mislim da sam "kvalitet" nije presudan. Recimo, jednim Stokholmom dominiraju autobusi nemačkog MAN-a, pored SCANIA-je i VOLVO-a, a sa druge strane Berlin je kupio nikad veći kontigent gradskih autobusa švedske SCANIA-je tipa Citywide. 2009 su recimo kupili Solarise po prvi i posljednji put. Sad se trenutno kupuje jako veliki broj mercedesovih Citara. Sumnjam da toliko šaraju zbog lošeg kvaliteta prethodno kupljenih autobusa. Onda imaš slučaj Hamburga, grada u kom je nekada Mercedes bio dominantan, a već izvesno vreme špara poveći broj VOLVO-a i Van Holova. Zatim, tu je i Minhen koji uzeo poveći broj Solarisa, a nekada je tim gradom MAN neprikosnoveno vladao. Možda to ima neke veze sa činjenicom da MAN ima veliku i modernu fabriku u Poljskoj? Mislim, ovo ne znači da je Helsinki iz nekog razloga morao sa kupi Solarise, već ti samo predočavam neke interesantne primere iz Švedske i Nemačke, odakle dolaze najveći proizvođači komercijalnih vozila. Naravno, imalo bi tu još šta da se nabraja, al da ne preterujem mnogo.
U takvom okruženju, čak i da pravi ne znam kakve autobuse, Ikarbus nema šta da traži. Imaš i nemali broj evropskih karoserista sa poprilično dobrim i pouzdanim vozilima, pa se nisu probili van granica svojih država. SOR je recimo vrlo zahvalan za održavanje, poprilično je pouzdan i generalno ne pati od nekih dečijih bolesti, pa ga opet ima samo u Češkoj i kod nas. Eventualno u Slovačkoj. Bolje se pokazao od Solarisa Interurbino, kog Lasta takođe poseduje. Ima tu još karoserista iz Španije, Portugalije i Italije recimo, koji se takođe rade uglavnom za domaće tržište. Naravno, probio se ambicioznošću jedan veliki Irizar, a nešto manje Sunsundeguji i Irmaos Mota recimo. Podrazumeva se da je potrebno razvijati prodajno servisnu mrežu, što traži i poprilična novčana sredstva i malo veće ambicije, ali sam i siguran da su neophodni i politički kontakti, da bio kao proizvođač autobusa bio uspešan u Evropi, pa i šire.
Što se tiče remonta mehaničkih komponenti posle 500.000 pređenih kilometara, slažem se da ima slučajeva gde je to normalna praksa u Evropi, kao i odbacivanje autobusa kad pređu oko milion kilometara bez obzira na godinu proizvodnje. No, mislim da se remont menjača ili zamena novim ne može izbeći kad autobus pređe gore pomenute kilometre. Na našim Solarisima, njih sedamdesetak sigurno, menjači su ili zamenjeni ili rađeni, a zamenjen je i određen broj motora, mahom zbog stradale bregaste osovine, iako nisu sastavili ni 500.000 kilometara. Po mom mišljenju to ipak mora malo duže da traje. Hiperprodukcija je definitivno oborila kvalitet pomenutih komponenti, ali to se da i očekivati, jer kako bi inače opstalo ovo današnje potrošačko društvo. Nas jedino zeza teška finansijska situacija :wink:
Izvinjavam se na malo podužem postu